KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 41
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan I novembra 1933.
PATENTNI SPIS BR. 10442
Deutsche Bekleidungsindustrie G. m. b. H., Potsdam, Nemačka.
Obradjivanje filceva za mašine za hartiju.
Prijava od 23 decembra 1932.	Važi od 1 maja 1933.
Traženo pravo prvenstva od 6 januara 1932 (Nemačka).
Pronalazak se odnosi na obrađivanje filceva za mašine za hartiju.
Ti filcevi upotrebljavaju se kao pantlji-ke, kao valjci ili kao čreva, da se hartija, karton ili celuloza oslobode vode i suše ih glačaju. Do sada su bile upotrebljavane što je moguće čistije neobojene vlaknaste materije (vuna ili pamuk), visoke moći upi janja, koje osetljive vrste hartije ne prljaju i tvrdo se verovalo, da svi dodaci tikovima samo škode otpornosti i da istu ne mogu povečati. Ali su opširni opiti pokazali, da to nije tačno, šta više da dodavanje vrste opisane u sledečem, pod izvesnim okolnostima niti škode na ma koji način filcevima, niti hartijama, naprotiv, da pojačavaju trajnost filceva. Oštećavanja, koja trpe filcevi prilikom upotrebe, pokazuju se u tome, što pri upotrebi postaju truli (ras-padljivi). Delimično se pokazuju ta oštećenja i prilikom ležanja na skladištu.
Naročito mokri filcevi pokazivali su za vreme letnjih meseci velika oštećenja i trajali su samo jedan deo uobičajenog vreme na, a da se do sada tome nisu pjronašli uzroci. Takođe i suvi filcevi postajali su upotrebom u toku vremena raspadljivi. Ve rovalo se do sada, da su vlakna upotreb-Ijena za spravljanje filceva unapred bila oštećena, ili da je samo spravljanje filceva bilo nepravilno.
Svestranim opitima pronalazačevim ispostavilo se, da oštećenja u najviše slučajeva nastupaju tek po spravljanju filceva i za vreme njihove upotrebe i to iz različitih uzroka. Utvrđeno je, da filceve prilikom ležanja na skladištu i u pogonu, na-
ročito mokre filceve, u koliko se ne upo-trebljuju u mašini na suvoj partiji, razara-raju bakterije, koje vunu postepeno naje-daju. Te bakterije razvijaju se u glavnom u unutrašnosti vunenog vlakna pod njihovim škriljama, tako da do sada još nisu mogle biti utvrđene. Tek sada, uspelo je, da se bakterije pronađu u njihovom skloništu i time, da se pronađe uzrok oštećenja filceva.
Oštećenja kod suvih filceva potiču najčešće iz drugih uzroka. Pronalazač je opazio, da ta oštećenja potiču od nagomila-vanja sumporne kiseline, koja postaje usled hidrolitičnog cepanja stipse ili aluminije-vog sulfata, koji se upotrebljuju prilikom lajmovanja hartije. Tu kiselinu upija filc i postepeno se ona koncentriše na srani koja dodiruje hartiju i na toj strani razara vlakna. Kiselina ostaje na strani okrenutoj hartiji koncentrisana, ne prolazeći na drugu stranu.
Prema tome sastoji se pronalazak u takvoj obradi filceva za mašine za hartiju i slične mašine, da oni postaju otporni prema tim oštećenjima. U tu svrhu se dodaju u filceve ili materije, koje ubijaju bakterije, ili koje filceve imuniziraju protiv bakterija.
Kao baktericidne ili imunizirajuće materije dolaze u obzir na pr. oksidi, hidroksidi i soli metala, na pr. magnezijuma, alumi-nijuma i kroma, naročito dolaze u obzir soli baktericidnih metala sa slabim ili lako isparljivim kiselinama. Takođe dolaze u obzir razređene kiseline, kao mravlja kiselina, sirćetna kiselina i druge kiseline, kao
Din. 10.
i njihove soli (na pr. natrijev formijat, a-monijev acetat) a naročito kisele soli. Ta-ko'đe su podesni fenoli, hinoni i njihovi derivati, kao i izvesne boje, kao metilen-plave, auramin i malahitzeleno. Dalje dolaze u obzir materije, koje se izvode iz pikrinske kiseline, krezola i sličnih materija. Mnoge od tih materija maju veći afinitet prema sumpornoj kiselini nego tekstilne materije; stoga one zaštićuju filceve ne samo od bakterija, nego i od kiseline.
Prirodno je da se mogu istovremeno više tih materija upotrebiti, kako bi se njihovo specifično dejstvo pojačalo i popunilo.
Ako se radi samo o zaštiti filceva od oštećenja kiselinom, onda se mogu upotrebiti i druge neutrališuće materije, koje vlakna ne nagrizaju. Većinom su za to podesne u vodi rastvorljive bazično delujuće materije kao oksidi, hidroksidi i karbonati, ili borati zemljanih alkalija. zemljanih ili teških metala.
Filceve nije potrebno obrađivati pre njihove upotrebe, već se to može čin.ti u toku rada na samoj mašini za hartiju, doda-vajući obradila sredstva u malim količinama na onoj strani f.lca, koja dodiruje hartiju. Ispostavilo se, da se na taj načm postiže potpuna i trajna zaštita, a da obrad-no sredstvo ne prodre kroz ćelu debljinu filca. U tom slučaju mogu se pnmeniti i jača alkalična sredstva, koja bi inače kičevima škodila. Dok na pr. amonijak ili alka-lije ili jako alkalično delujuće materije nagrizaju vuneni filc, dotle je obrada na mašini za hartiju sa malim količinama tih materija, koje su samo dovoljne da neutrali-šu sumpornu kiselinu u filcu, potpuno bezopasna, pošto ona štiti od upijene sumporne kiseline, ne škodeće vunenom materija lu, jer na pr. amonijev sulfat ili natrijev sulfat nisu škodljivi za vunu. Ta obrada se vrši najpovoljnije neprekidno dodavanjem sredstava za neutralizaciju vlažnim napresom, posipanjem ili sredstvima za prskanje na strani okrenutoj hartiji. Takođe gasovi-ta sredstva mogu se dodavati filcu. Ona se mogu mešati ubrizgavanjem u vruću vaz-dušnu struju, koja se dovodi cevima za sušenje filca. Ako se radi o sredstvima za obradu koja isparavaju, onda se može filc sprovoditi stranom okrenutom hartiji iznad jednog otvorenog suda ili oluka. Ako se obrada vrši tako, da se strana filca okrenuta hartiji prevodi preko jednog valjka za vlaženje, onda se može postići efekat iako mali, već time, što će se sud, koji leži ispod valjaka napuniti čistom vodom, bez materija za neutralizaciju. Vlažni valjak oduzima tada stalno filcu nešto sum-
porne kiseline i oslobađa ga time, i ako malih količina, kiseline.
Filcevi za hartiju, obrađivani na jedan od gore pomenutih načina, pokazuju mnogo veću dugotrajnost nego do sada, pri tom ostaje njihova moć upijanja nesmanjena.
Prirodno je da se na isti način mogu dodavati i sredstva protiv bakterija, dodava-jući ih istovremeno ili pomešano sa sredstvima za neutralizaciju na strani filca o-krenutoj hartiji, ili odvojeno na drugoj strani filca (na pr. rastvori klorkrezola i njemu slični). Imumzirajuća ili (i) neutra-lišuća sredstva mogu se dodavati već i u papirnu kašu ili papirnoj pruzi na kome bilo mestu u čvrstom, tečnom ili gasovi-tom obliku ili u obliku pare, koje prelaze odatle sa vodom papirne pruge u filceve.
Od mnogobrojnih postupaka, koji dolaze u obzir zavisno od različitih ciljeva prime-ne i materijalnog sastava silceva, navešće-mo sledeče primere:
Primeri izvođenja:
1.	Jedan filc, obojadiše se na pr. po valjanju ili u mašini za pranje sa malahit-skim zelenilom. Na težinu od 8 kg filca dodaje se u kupatilo od 1000 litara 10 gr malahitzelenog'. Posle pola sata dodaje se 150 cm3 razređene sirćetne kiseline. Koncentracije boje mogu biti po volji i drug-čije izabrane. Filc se može i bajcama baj-covati kao što se to rad: prilikom bojadi-sanja.
2.	U mašini za pranje dodaju se filcu razreden: rastvori klorkrezola pri klorti-mola ili butilnaftalinsulfokise'ina, ni meša-vine istih i suši se bez pranja.
3.	Filcevi se natapaju sa rastvorom bo-raksa i odmah suše. Pri dejstvu sumporne kiseline stvara se natrijev sulfat, a oslobađa se neškodljiva borna kiselina.
4.	Filcevi se obrađuju rastvorom alumi-nijevog acetata ili kromovog acetata, najbolje u mašini za pranje, zatim se pare i suše, ili samo suše. Mesto aluminijevog-ili kromovog acetata, može se primeniti ma koji drugi način za bajcovanje, da bi se vlaknima pripojili metalni oksidi ili hidroksidi na pr. može se upotrebiti kromira kiselina ili soli kromne kiseline na uobičajeni način.
5.	Filcevi se peru razređenom mravljom kiselinom ili sirćetnom kiselinom ili drugim kiselinama ili kiselim solima, da bi se odstranile odn. smanjile rastvorljive belan-čevine, koje prouzrokuiu razvoj bakterija i zatim suše. Dobro je ostaviti kiselost od pH — 5. Silicijevi fluoridi slično se upo-trebljuju.
6.	Vuneni filcevi obrađuju se na mašini za hartiju jednim rastvorom na pr. amoni-
jevog formijata ili acetata, prevođenjem filca preko valjka navlaženog njima. Pamučni filcevi obrađuju se na isti način na pr. rastvorom amonijevog karbonata. Mesto amonijevih soli, mogu se upotrebiti druga alkalično delujuča jedinjenja na pr. amidi. Sumporna kiselina filca vezuje u tom slučaju amonijak, a otparljiva kiselina. koja je pre na njemu bila vezana, otpa-rava isto tako, kao i u su višku dodata a-monijeva so. Na isti način mogu se imuni-zirajuća sredstva dodavati na drugoj strani filca, koja je u glavnom izložena oštećenju od bakterija.
7.	Vuneni filcevi obrađuju se na mašini za hartiju kao u primeru 6, na taj način, što se primenjuju sredstva za neutralizaciju na pr. amonijak, acetamid ili sredstva za imuniziranje rasprskavanjem u vidu magle. Oba sredstva mogu se dodavati i u vidu gasa, pri čemu se upotrebljuje kao nosilac tih sredstava vazduh, koji se i onako dodaje i dovodi kroz vodove ili na drugi način za sušenje filceva.
8.	Sredstva za neutralisanje i (ili) sredstva za imunziranje mogu se dodavati već i papirnoj kaši, ili papirnoj pruzi na nekom pogodnom mestu u čvrstom, tečnom, ga-sovitom obliku ili u obliku pare.
Patentni zahtevi:
1.	Obrađivanje filceva za mašine za hartiju, naznačeno time, što se upotrebljuju čvrsta, tečna ili gasovita sredstva koja čine filceve otpornim protiv oštećenja bakterijama i (ili) kiselinama.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se filcevi obrađuju sredstvima za neutralisanje na strani okrenutoj prema hartiji, i koja je izložena dejstvu oštećenja, a na drugoj strani baktericidnim sredstvima.
3.	Postupak po zaitevu 1, naznačen time, što se obrada vrši neprekidno na mašini za hartiju.
4.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se obrada vrši upotrebom valjaka za vlaženje natopljenim vodom ili sredstvom za neutralisanje.
5.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se upotrebljuju sredstva u obliku pare, dima ili magle.
6.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se upotrebljuju sredstva nerastvor-Ijiva u vodi, koja neutrališu sumpornu kiselinu.
7.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se upotrebljuju baktericidne i imu-nizirajuće boje.






1J .
'


»S/II
.










■-*