POIiOVlO IVASs prof. T 'J- S‘
iarina plaćena o gotovom
17 oktobra — dan je mučeničke i herojske smrti Vladimira Gortana.
25 oktobra — umro je progonjen do smrti Drago Bajc.
Goa iv.
Zagreb, 7 oktobra 1932.
Broj 41.	Poleđini broj stoji 1.50 Dinara
ISTRA [
Emigranti, počastite dostojno uspomenu naših mučenika Vladimira Gortana i Draga Bajca.
Oktobar je Gortanov i Bajčev mjesec.
GLASIL® SA VE 25 A JUGOSLOVANSKIH EMIGRANATA IZ JULIJSKE KRAJINE
»ISTRA« izlazi svakog tjedna u petak. — Uredništvo i uprava nalaze se u Zagrebu, Masarykova ulica 28. II. — Broj čekovnog računa 36.789.
Pretplata: Za cijelu godinu 50 Din; za pol godine 25 Din; za inozamstvo dvo* struko; za Ameriku 2 dolara n*> godinu. — Oglasi se računaju po cjeniku.
GORTANOV DAN — 17 OKTOBRA
Pred tri godine, 17 oktobra 1929., u rano jesenje jutro, iz puljskog je zatvora izveden u predgradje Pule jedan vezani mladić, jedan sapeti, iscrpljeni i izmučeni čovjek — osudjen na smrt. Izveden je jedan izubijani Istranin — naj-pitomiji i najmekši čovjek na ovoj pia neti, — da bude streljan.
Svima nam je živo u pamćenju taj tragični datum, u nama je za sva vremena ostao trag groze i bola, koji smo onoga dana doživjeli. U nama je jasan mučenički i herojski lik Vladimira Gortana, koji je pred dvije godine prore-šetan fašističkim kuršumima na pulj-skom vojnom vježbalištu pao. Taj je lik na našem narodnom oltaru velik i sja' jan, sav od sunca za nas, sav od plamena i krvi, pun prijetnje za nasilnika, za modernog inkvizitora i ciničnog nosioca onog političkog sistema, koji se nazivlje fašizmom.
Mučenikovo prerešetano truplo sur-valo se je na zemlju bez života. Svima, koji su prisustvovali tom umorstvu, pa onima, koji su se ispočetka bahato junačili, zastao je dah. I milicioneri su mnogi plakali i pali u nesvijest. Glava Gortanova, ta lijepa, muška, rasna glava, bila je razmrskana od puščanih crna. Toplo i junačko srce, koje je kucalo za jedan veliki ideal i koje se nije uvrijedilo ni razočaralo ni onda, kad se je Gortan bez posla i gladan morao iz Jugoslavije vratiti natrag u Beranu — bilo je prerešetano, a krv se je iz njega pušila i cijedila u zemlju istarsku, dok se je jedan divni duh vinuo u visine, da iz ovih regiona, gdje nema nepravde, gdje vlada najviši zakon pravde za sve pravedne i kazne za sve krivce, bdije nad sudbinom svoje tužne ispa-
ČGI1G ZGmljG.
Proces u Puli i krvava ekzekucija nad Vladimirom Gortanom najbolje doku-mentuje stadij teške, katastrofalne moralne dekadencije, u kojem se nalazi Italija pod fašizmom.
Danas fašizam zaboravlja najljepše stranice svoje historije, zaboravlja, da su stranice, na kojima je iznesena historija Risorgimenta dugo bile evan-djelje za sve one, koji su se borili za narodna prava i za narodnu slobodu. Puljskim procesom Italija se je odrekla i Mazzinija, koji je bio najveći apostol demokracije i političke pravednosti, mesija jedne nove političke misli, koji je zastupao stanovište da sve političke tvorevine moraju da propadnu, ako se ne temelje na moralnim načelima. Mazzini je ovako učio Talijane:
»Pravi cilj Italije i najdirektniji put k njenoj budućoj veličini nalazi se u bratstvu s velikim i moćnim elementom, koji je pozvan da unese novi duh u zajednicu naroda, a to je bratstvo sa Slavenima. Italija treba da kaže Južnim Slavenima: Kao što smo mi nastali oslanjajući se na narodno pravo, tako isto vjerujemo u Vaše pravo, te vam pružamo ruku, da ga postignete.«
Danas se pljuje na tog velikog čovjeka, a pljuje i na ostale svoje velikane. Zaboravlja se i Silvia Pelicca koji je kao student na čelu jedne grupe mladih svojih drugova propovjedao oslo-bodjenje i ujedinjenje Italije. Pelicco je bio zato uhapšen i osudjen cd austrijskih vlasti u jednom zatvoru u Austriji. Po izlasku iz zatvora on je objavio svoju knjigu »Te mie prigioni«, u kojoj prikazuje svoje ideale slobode i osudjuje oštro austrijsku tiraniju. Osim Pelicca ta je epoha Italiji dala još mnogo velikih ljudi od pera i akcije, mislioce na svim poljima ljudske djelatnosti, a i jednoga pravnika, koji se zvao Bekarija
i koji je imao sasvim drugačiji pojam
0	pravdi, o životu i o smrti, nego oni, koji su osudili Gortana. Bekaria i Kristini — to su dva pola, to je vrhunac i pad ne samo institucije suda, nego i etike i morala u Italiji. Iz te je epohe
1	dubokomisaona i svjetla figura Carla Cattanea, koji nije bio »Duce« crnih košulja, nego vodja u petdnevnem us tanku u Milanu na barikadama g. 1848 protiv Austrije. I još su mnoge i mnoge druge ličnosti iz prošloga vremena od današnje Italije zaboravljene a zaboravljen je i Oberdank pa iz novijeg vremena Battisti i Sauro. Pogotovo Oberdank ima, i ako ne u svom gestu, a ono svojom sudbinom i svojim značenjem mnogo sličnosti s Gortanom. — Pa i ako je sve drugo Mussolini bio zaboravio, kad je odredio Gortanovu smrt nije smio da zaboravi Oberdanka.
Treba naglasiti: nije fašistička Italija Gortanovom smrću navukla na se be mržnju samo našeg naroda, nije produbila samo ponor izmedju nas i sebe, nego je izazvala i zgražanje, osudu, indignaciju, gađjenje — čitavog civilizo-vanog svijeta. Kuršumi u ledja prodrli su kao usijano gvoždje u dušu svakoga, ko još ima smisla za dostojanstvo čovjeka, za pravo čovjeka, ko ima ispravan pojam o moralnom redu u svijetu i osnovi modernog društva. Ti su kuršumi pogodili kroz izmučena i slomljena ledja Gortanova Evropu. Italija je smjelo naglašavala, da je puljski proces, proces civilizacije protiv barbarstva, ali egzekucijom, pred licem čitave Evrope, koja je zgranuta stala, fašistička se Italija pokazala u takvoj boji, da naše tobožnje slavensko, balkansko barbarstvo, ostaje pred fašističkim — posramljeno i zasjenjeno. Evropa je konstatovala po Gortanovoj smrti, da fašističke metode ne spadaju više u ovo naše doba i da se isključuje iz civilizacije onaj, ko ih još prakticira, te da je fašizam pri spro-vodjenju svojih satanskih planova pogazio sve ono, što se u svijetu smatra prvim i najdragocjenijim pravom čovjeka. Fašizam je izvrnuo čitav moralni red, on je u svoje političko evandjelje, koje je daleko svirepije od Machiavelli-jevog, napisao kao prvu normu ovo: »Dobro je, ako ja ubijem tebe, a zlo je, ako ti ubiješ mene!« — Evropa se je nad tim zgražala, jer integralna reakcija fašizma nije ništa drugo nego obnova svih onih metoda i principa, koje je progres civilizacije svojim korakom davno pregazio. Preporodjeno rimsko carstvo nije doista moglo pred svijetom pokazati drastičnijeg i zornijeg primjera svoje civilizatorske misije, koju vječito naglašuje i s kojom se misijom Mussolini nameće
U francuskom narodu postoji jedna karakteristična poslovica, koja kaže: »Ima neko ko je pametniji i od gospodina Volterà, a to je gospodin cijeli svijet«. — Ova istina dokazala se je i kod Gortanove pogibije. Svijet ne prosudjuje stvari na temelju fašističkih sofizama, nego je kao čuvar najviših nacionalnih i čovječanskih pravica, osudio tu egse-kućiju kao najveći zločin.
Možda će neko reći, da je Evropa morala ne samo platonski, nego i drugačije nastupiti, kad je onako nepodijeljeno i veliko bilo njezino negodovanje. Možda... Ali mi smo, ako podvu-čemo sumu i ovako svejedno mnogo aprofitirali. Gortan nije spašen, to je istina, možda ga je svijet mogao i spasiti, ali sud svjetske javnosti dao je njegovom duhu i nama ipak punu satisfakciju. Gortanovom smrću svijet je najjasnije mogao da opazi ono što do Gortana nije tako jasno opažao. Opazio je tragediju jednog naroda, opazio je da u Julijskoj Krajini živi jugosloVenski narod, da slavenstvo živi tamo neiskorjenjivo, svom svojom patriarhalnošću, historijom, tradicijom i svim svojim svi jesnim i podsvijesnim silama vezano na onu zemlju, opazio je svijet, da je misaonost, životna žilavost, etičko shvaćanje ovog naroda apsolutno slavensko.
A da se to opazi bilo je i te kako potrebno. Vagoni propagandne literature, stotine protestnih zborova ne bi bile postigle onaj efekt, koji je imao tragičan plotun u Puli, a kasnije onaj u Bazovici. — Gortanova smrt stvorila nam je kod evropskog javnog mišljenja moralni kapital, koji će stalno bacati svoje kamate.
Kad se govori o Gortanu, o njegovom gestu, o njegovom herojstvu i o njegovom mučeništvu ne smije se zaboraviti, da je on seljačko dijete. To šta više treba isticati. Svi oni, koji su
s. njim stradali bili su seljaci, primitivni ljudi, koji su u svojim dušama jednostavnim ali plemenitim osjećali nepravdu, koja se čini njihovom narodu. Oni svi, a pogotovo Vladimir Gortan ponio se, kako se ne bi očekivalo od Jednog primitivca, od jednog seljačkog mladića, koji nije čitao veliku literaturu, koji nije bogznako-liko poznavao ni historiju. Pa ipak Velik je bio u svemu taj jednostavni seljački mladić. U njemu je jedan veliki doku-menat, koji nam mnogo govori i koji bi se mogao uzeti kao predmet studija, kao najživlji primjer, kako je nacionalna svijest u našoj seljačkoj istarskoj sredini grandiozna, kako ta svijest nije nikakav artificij, nikakav austrijski švindl nikakav jugoslavenski politički, imperijalistički import, nikakav blef slavenske inteligencije, koja po fašističkom tvrdjenju, ima računa, da u Julijskoj Krajini, podržava iredentizam, nego elementarni izraz zemlje. I kad ništa drugo Vladimir Gortan ne bi bio svojom smrću manifestovao nego samo to, on bi bio imao zašto da umre.
Dobro je rekao Vladimir Nazor, naš odlični pjesnik, koji dušu Istre pozna odlično, u predgovoru svoje knjige »Is-
tarski bolovi« — da je u liku mladog mučenika Vladimira Gortana samo jedna preobrazba istarskog Velog Jože.
Eto — zato se danas u trnovoj kruni Istre, spletenoj od vjekovnih krivica i patnja, kojima je ta zemlja uvijek bila izložena, kao najskupocjeniji rubin sjasi ime_ mladog heroja, koji je, sramotno mučen i umoren, pao kao žrtva za nju. Nekoliko je velikana Istra rodila i mnogi su za nju radili, mnogi su čitav svoj život u radu žrtvovali za nju, ali niko nije svoju ljubav do nje morao platiti onako groznom smrću, koja je izrečena kao kazna _ od nasilnika za pravedne ideale. To je sudbina namijenila Gortanu, prvi put u historiji istarskog naroda. Zato će ime toga seljačkog mladića ostati u narodu živo za vječna vremena i onda kad sva druga imena budu zaboravljena.
S aureolom to će ime preći u legendu i mit i prelaziti će, kao i imena Miloša Bidovca, Marušića i Valenčiča narodnom predajom iz generacije u generaciju, a da mu slava nikada ne utrne. Plotun u ledja, i onaj u Puli, kao i onaj u Bazovici, promašili su dakle svoj cilj. Nisu ga mogli ni pogoditi, jer ono, što je dovelo te naše mlade heroje na stratište nije bilo tjelesno, već idejno. Trebalo je ubiti to idejno u njima da bi se postigao cilj. A to se nije ubilo!
FASITEM SE PRIPRAVLJA NA VOJNO
OKOUCA IDRIJE VSA V UTVRDBAH. GRADNJA NOVIH VOJAŠKIH CEST
A.1a’ 7- Zi5e.t^u stebra 1932. Na- mu vrhu so vse zasedene. Na vsakem
ovinku kopljejo. Izgleda da nameravajo isto kot na obeh koncih novega mosta. Celo mali hodniček v razpoke kamenitih plasti pod mostom v Stanovcu v bližini Divjega jezera jim ne da mira. Gotovo jim je prav prišla znanstvena knjiga g. inž. Kropača, ki jo je spisal po dolgih študijah geološkega sestava idrijskega kotla. Divje jezero je namreč hidrografično v zvezi z Zadlogom.
V najpopolnejšem razvoju pa je delo od črnega vrha naprej. Isto, kot se dogaja po serpentinah proti Koševniku, pada redkemu človeku, ki gre tukaj mimo, v oči iz črnega vrha proti Javorniku in dalje proti črnovrški gori, kjer gre cesta zopet navzdol proti Colu. Pri kapelici je reguliran veliki ovinek in na obeh straneh kapelice so velikanski »šatori«. Okoli teh pa so napisi v italijanščini, nemščini in slovenščini iz katerih se čita, da se ne sme imeti seboj fotografskega aparata, da je strogo prepovedano fotografiranje ali sploh ustavljati se!
Kaj vse nas še čaka? Zrak je težek. Kdaj bo svemu temu konec?
Kot skromen donesek k moralni kvalifikaciji teh čistokrvnih fašistov pa še poslednji dogodek, ki sam brez vsakega komentarja dovolj glasno kriči. Pred dnevi je nesla na gla neka čej-ča iz Vipavske doline peš težak jerbas grozdja na prodaj v Idrijo, da si s skromnim izkupičkom vsaj nekoliko olajša svoje bedno stanje. Kad naenkrat pa^ jo ustavijo pred kapelico na črnovrški gori zastopniki naših kulturono-scev in so jo zlorabili. Da jih je bilo go dokaz je ta, da se je revca popolnoma onesvestila in se je šele zavedla v Gorici, kamor jo je pripeljal na telefonano klicanje Zeleni križ iz Gorice. Nad našo zemljo je padla tema.
ARETACIJE RADI RAZBITEGA FAŠISTIČNEGA ZNAKA
Plavje (Istra), oktobra 1932. Že več časa je od tega, odkar so tned Plavjem in Škofijo neznani ljudje razbili fašistični znak. Tedaj so odgnali 12 domačih fantov, ki so jih v zaporih hudo pretepli in jih spustili po brezuspešni preiskavi. Plavje so Italijani prekrstili v Villa d’Oro. Pred vojno so bile Plavje res zlata vas, ker se je vsakdo lahko vsaj skromno preživljal. Sedaj pa žive ljudje v največji bed' in so izpostavljeni najhujšemu terorju. Razen par nezadovoljnežev, kj bi radi strahovali celo vas, pa je ljudstvo ostalo zvesto svoji krvi.	(Mos.)
BAZOVICA ZAHTEVA NOVE ŽRTVE Kakor smo že poročali je bilo aretiranih na Gočak pri Vipavi 17 ljudi radi jugoslovanske zastave, ki je bila razobešena 6. septembra (na obletnico Bazovice) na gmajni v bližin; Manč. Od teh sedemnajstih so jih izpustih dvanajst. Odtali pa so zaprti trije mladeniči in dve mladenki, in sicer neka Bezekova in Kodretova. Bili sta že prej vedno pod stalnim nadzorstvom orož-ništva in njihovih zaupnikov, posebno pa še Kodretova, o kateri trdijo orožniki, da ima zaročenca v Jugoslaviji. Obdolženi sti. da sti zastavo sešili in nagovorili fante, da so jo razobesili. Policija zatrjuje, da so pridržani aretiranci dejanje tudi priznali. Ni znano, al' je to resnično.	»Slovenec«.
ša »Istra« je že mnogo pisala o vojaških pripravah, ki jih dnevno vrši fašizem. To pot hočem opisati kaj vse delajo naši nasprotniki v najbližji okolici. Pa vse to ni tako lahko, ker človek se ne more ganiti niti za korak, da bi ne prišel v napotje karabinjerju miličniku ali konfidentu.
O novi vojašnici ,ki stoji ob vznožju Bobalovih planin je bilo že dovolj napisano. Sedaj izdelujejo glavno cesto, ki bo vodila skozi Mehke doline preko Oblakovega vrha in dalje v Sp. Tribuso. V gradnji je sedaj tudi nova vojaška, široka cesta, ki pričenja ob izlivu Belce v Idrijco v Beli in gre skozi Manj-sko ok Idrijci in sicer prav do izvira, pod Čekovnikom (mimo Tratnika), ter pod Krekovše in dalje v Mrzlo rupo, kjer bo imela zvezo za na Tribušo in skozi Razore do Kočevša odnosno do Vojskega. Gradnjo te ceste finansira polovica gozdna uprava in ostalo pa vojaška oblast. Bilanca gozdne uprave je v naših krajih aktivna in zato pač morajo iti precejšnje svote zgolj v samo strateške namene. Da bi gozdna uprava rabila to cesto v svoje namene je iluzorno za onega, ki pozna te kraje. Slična cesta bi prišla v poštev čez dobrih sto let, ko bodo zrasle mladike, ki so v revirju.
Novi most, ki omogoča hitrejšo zvezo iz Podgor proti Sp. Idriji in dalje proti Sv. Luciji je dograjen. Omembe vredno je, da je na obeh krajih skrit prostorček, v katerem je vse pripravljeno za polaganje mine.
Glavna in najvažnejša skrb naših gospodarjev je kako utrditi okoliške hribe in ceste, ki se stekajo naše mesto.
V naj večjem razmahu je sedaj delo tem smislu za Zagodov vrh, Košev-nik, Zadlog, Veliko peč nad črnim Vrhom jn črnavrško goro. Kaj vse delajo e težko doznati. Vidi se ne ničesar. Razpeto imajo veliko plahto in tujec bi mislil, da tukaj tabori kaka čelika cirkuska družina. Ko se pride od Zagoda dalje do Podre te j a ustavi na mostu vsakogor kabarinjer, če le malo gleda pokonci, kakor imajo pošteni ljudje navado. Tukaj pa je treba iti lepo poča-in gledati v tla. Dnevno je v službi karabinerjev, po noči se število gotovo podvoji. Delavci, ki so pri tem delu zaposleni so vsi 100% Italijani in vsi iz stare Italije. Kadaj so prišli v naše kraje se ne ve. Pravijo da celo sami ne vejo kje da so, ker so jih pripeljali ponoči, So brez vsakega dokumenta in pod strogim nadzorostvom, da ne morejo priti v dotiko z ljudstvom. Obvezali so se, da bodo tri leta v tej službi, če gredo v bližnjo gostilno, gre z njimi karabinjer, a še to največ dva ali trije. Perica, ki jim prinese perilo izroči paket pred »šotarom« karabinerju, kateri razdeli delavcem. Domači vozniki, ki vozijo potreben materijal peljejo zopet samo do tam kot perica, tu prevzame konje zopet karabinjer in jih čez nekoliko časa s praznim vozom vrne voznikom.
Serpentine, ki vodijo iz Podrete j e proti Koševniku in naprej proti črne-
JECE SO POVSOD
PEEMAFOLMJEME
I d r i j a, v začetku oktobra 1932. V malih grajskih zaporih je vsega skupaj 26 moških in 10 ženskih in to samih domačinov. Med moškimi so sami oni nesrečniki, ki so bili lanskega leta reducirani pri našem živosrebrnem rudniku ali pa mlajši brezposleni in so se vrnili po enoletnem brezplodnem tavanju po vseh srbskih rudnikih, če so bili vsaj tam. šli so pač brez potnega lista, ker ga niso dobili — vrnili so se zopet isto pot. Ni bilo pač drugega izhoda. Vedeli so kaj jih čaka, a lažje je umirati doma. Obsojeni so najrazličnije. Kazen gre od 3 mesecev do enega leta. Nekateri so bili pa celo oproščeni, ker ima morda njih sestra kakega tukajšnjega pajdaša ali kaj sličnega; drugi so pa zopet obsojeni tudi po dve leti ali še več, ker so slučajno med svobodnimi brati morda kedaj govorili s kakim idrijskim študentom. Da, res zelo čuden obtežilni materijal!
Tudi med ženskim spolom, ki je sedaj na »varnem« je povečini krivda ta, da so ilegalno prekoračile mejo, nekaj pa jih je tudi radi nemorala. In izvor za to je pa zopet kaj čuden. Primer: Pred nedavnim časom so zaprli neko dekle (p. d. štrikovcova. — Op. pisca), ker so jo dobili na Smukovem griču in je bila v sami Evini obleki med samimi 100 postotnimi Italijani, med njima seveda tudi uradne osebe. Gotovo je, da nesrečnica ni prišla sama, pač pa so jo izvabili delavci, ki so zaposleni pri vojaških utvrdbah. Ker se je cela »igra« uprizarjala na dokaj ne pravem mestu in ob nepravem času so oblasti posegle vmes na intervencijo bližnjih ljudi, ker so se bali za naše najmlajše! Kakor se sliši bo dekle odpeljano v kon-finacijo!
V ilustracijo naših kulturonoscev še naslednje: Nekemu gospodu tukajšnje javne varnosti se je zahotelo... šel je do znane poturice Ivana (p. d. Ruže) Bratuša, ječarja v gradu in ga zaprosil, če ima kako dekle (seveda kako imenitno za tako odličnega gospoda!) v zaporu. In res. Tisti, ki se je prejšnje čase predvsem specijaliziral na to, da je ovajal naše dijake, je kaj hitro ustregel svojemu predpostavljenemu. Celo lastno sobo (ta gospod je porožen — op. pisca) torej z ženo vred je odstopil. Pošteno dekle meneč, da gre na zasliševanje je seveda šlo. Končno pa je ; spoznalo... Molčati pa niso mogli naši pošteni in pravični fantje v zaporu, ko so zvedli za žalostno novico. Zahtevali so, da jih obišče sodnik in temu so vse povedali. Končno je bil konfi-dent in poturica odpuščen iz službe. Drugega se ni zgodilo. No, našemu »odličnemu« rojaku g. Anže tu čestitamo k novemu imenovanju sedaj se bo namreč z večjo vnemo udal »čednemu poslu«. Naši ljudje ga poznajo in po tem sodeč ne bo imel prevelikih dohodkov.
ARETACIJE NA CEROVEM Trst, oktobra 1932. Na Cerovem so aretirali pred kratkim več članov bivšega slovenskega društva. Med aretiranci je tudi Peršolja Franc. Peršolja je bil miroljuben in delaven človek. Vzrok aretacije ni znan. I ; " i i i :	(Mos)
ARETACIJE V RIŽANAH R i ž a n e (Istra), oktobra 1932. Radi pohoda v Dekane so aretirali domačina Ber-metiča in še nekaj drugih. Aretirane so pridržali v zaporih.	(Mos.)
SESTANKI MLADE SOČE Mladinska podružnica »Soče« javlja vsem članom, da se vrše redni članski sestanki s predavanjem vsak torek ob 20 v društvenem prostoru v Gledališki ulici 8-1. Udeležujte se vsi redno in točno sestankov in pripeljite nove člane!
KMEČKI FANTJE IZ MAČKOVLJA PRIDEJO PRED SPECIŠALNI TRIBUNAL?
M a č k o v 1 j e, (Istra) oktobra 1932. Aretirani kmečki fantje so še vedno v tržaških zaporih. Najbrže bodo prišli pred izjemno sodišče. K aretaejam so pripomogle tudi domače izdajice. Vsled tega je ljudstvo zelo ogorčeno. Najbolj pa sta škodovala našim ljudjem izdajici Tul Ivan, št. 62 in Tul Josip, št. 32, ki še vedno prežita in iščeta novih žrtev.	(Mos.)
VRNIL SE IZ KONFINACIJE Trst, oktobra. — Iz dveletne kon-finacije se je vrnil med svojce mizarski mojster Alojz Spacal.
ARETACIJA V KUBEDU Trst, oktobra 1932. Pred kratkim so aretirali kmečkega fanta Giovachina, ki so ga fašist', zasledovali že deli časa. K aretaciji sta pripomogla znana domačina denun-cianta Jakomin Ivan (polir) in Škof Peter iz sosednih Grišč. (Mos).
ČUDNO POSTOPANJE TRŽAŠKE POLICIJE
Trst, oktobra 1932. Zanimivo se nam zdi, da objavimo to-Ie siqer staro »novico«. Ko so hotele žene v Trstu naskočiti trgovine z jestvinami ;:n je za te demonstracije zvedla policija, jih je začela razganjati s tem, da šo jih agentje zbadali z dolgimi iglam. .Mnoga žena je morala radi tega v bolnico. Zbadali, so tudi otroke. Da bi opravičili svoje početje, so »baje« izjavili, da so delali to, ker nos:jo ženske nespodobne obleke.	(Mos)
LADJEDELNICE SV MARKA (CANTIERE SAN MARCO) ODPUŠČAJO DELAVCE Trst, oktobra 1932. Tekom dveh mesecev je b'lo iz ladjedelnice odpuščenih okrog 2.700 delavcev. Zaposlenih je sedaj še okrog 300 delavcev.	(Mos)
DATUMI ČRNEGA KOLEDARJA
1.	X.. 1923. Gentilejeva šolska reforma je oropala jugoslovansko ljudstvo v Julijski Krajini njegovega kuiturnega ognjišča — šole. S, tem zakonom je »prosvitljena« Italija udarila v obraz vsa zdrava uzgojna načela in je stopila na pogubonosno pot stare mačehe Avstrije, Usoda te posljednje jasno priča koga bo Gentilejeva reforma pogubila.
2.	X. 1928. Dr. I. M. Čok, predsednik našega Saveza, ki je bil 14. septembra 1928. aretiran radi podtaknjenega prapora je bil 2. X. v Kopru obsojen na 50 dni ječe radi — tatvine!
4. X. 1927. Odgovornemu uredniku »Novic« je bilo odvzeto priznanje. Tako je moral ta ljudski tednik prenehati z izhajanjem. Ustavitev »Novic« je bilo prvo nasilno uničenje slovenskega časopisa.
4.	X. 1930. V Vrhpolju pri Vipavi je padel zadet od kroglje iz puške siciijanski učitelj Sottosanti, ki je bil besen sovražnik našega ljudstva ni je svojo »visoko« civilizacijo in bes proti slovenskemu jeziku dokazal s pljuvanjem v usta učencev, ki so se drznili medseboj pogovarjati v svojem materinem jeziku.
5.	X. 1930. Da se maščuje za smrt Sotto-santijevo, je goriška fašistična druhal napadla in opustošila tiskarno »Novega lista«.
17. X. 1929. t VLADIMIR GORTAN.
19. X. 1923. »Goriška straža« izšla dvo-ježično.
'	22. X. 1925, Z odlokom ministra pravde
popolnoma prepovedana raba slovenskega jezika na sodnijah.
23. X. 1923. Tržaški prefekt posnema svojega goriškega tovariša in izda dekret o
dvojezičnosti slovenskih listov. 23; izide, »Edinost« dvojezično s italijanskim imenom »Cohcordia«. Dvojezično je izhajala »Edinost« le do 26. oktobra, ker so vendar spoznali fašisti glupost takega početja. '
25.	X. 1928. Akademik Drago Bajc, rodom iz Vipave, agilen kulturni delavec, so-trudhik naših časopisov, pesnik »Pesmi primorskih emigrantov« je na begu pred kon-finacijo na cesti omagal in umrl preganjan do smrti. Še po smrti mu fašisti niso privoščili krščanskega pogreba in so hoteli preprečiti, da bi ga ljudstvo, za katero je delal spremljalo na zadnji poti, A naše dobro vipavsko ljudstvo se ni oplašilo in je svojega mučenika z impozantnim pogrebom počastilo.
26.	X. 1925. je bilo raspuščeno prvo prosvetno društvo na Goriškem in sicer P. D. v Dobravljah. Dve leti pozneje, leta 1927., pa so bila raspuščena še vsa ona naša društva, ki jih Lahi niso utegnuli razpustiti v Iveša, Žmak, Bradamante. Kukanja, Lazarič in drugi, ki so bili kasneje sojeni od po-doig, zato ga ne bomo tukaj navajali.
30.	X. 1929. V Trstu in v Istri aretiranih okrog 300 ljudi! Med njimi dr, Vratovič, Iveša, Žmak, Bradamante, Kukanja Lazorič in drugi, ki so bili kašneje sojeni od posebnega sodišča v Rimu.
31.	X. 1926. Zambonijev atentat na Benha Mussolinija v Bologni. Tudi Slovani smo morali plačati ta napad na Mussolinija: uprava in uredništvo Edinosti sta bili dne 5. novembra opustošeni. Ta atentat je da! povod za izjemni zakon o zaščiti države s katerim so bile uvedene konfinacije in posebno sodišče.
AKCIJA ZA	TALIJANA U ISTRI
ZNAČAJNE IZJAVE KOMESARA O. N. COMBATTENTI
Trst, oktobra 1932. —, U jednom od prošlih brojeva donijela ie »Istra« vijest o epidemiji malarije u Istri. Ta je vijest bila sastavljena prema podacima, koje je donio tršćanski »II Piccolo«, Taj je list tvrdio da je malarija nastala zato, jer je fašistička vlada započela' bonifikacija oko Mirne i nije to završila, pa su se samo zato pogoršale zdravstvene prilike u tom kraju. Na te tvrdnje tršćanskog »Piccola« došao je ispravak od strane komesara »O. N. Combattenti«. Ta ustanova izvršava naime bonifikacije u Istri. Komesar dr. Orsoliti' Cen-celli tvrdi, da nije krivnja na kombatentima, što bonifikacija Mirne ne napreduje što je uslijed nedovršenih radova počela da se razvija jaka malarija. U toj svojoj izjavi, koja ie štampana u »Piccolo« od 28 septembra, Orsolini Cencelli medin ostal'm kaže, da je bonifikacija Mirne i ostalih močvarnih krajeva u Istri provedena s namjerom, da se zemljište priredi za naseljavanje Ta!'-janima iz stare Italije:
»col preciso intendimento di addivenire alla transformazione completa dei terreni portati alla coltura intensiva, appoderati e popolati con famiglie coloniche ivi trasferite dalie provincie italiane nelle quali maggioramente si fa sentire la pressione demografica«.
Ne može biti jasnije: u Italiji ima'previše ljudi, treba im dati zemlje ’i zato se moraju
naseliti u Istri. Ali da bi bonifikacija mogla provesti onako kako treba, to jest da bi bilo što v'še zemljišta za naseljavanje Talijana iz stare Italije. Opera Combattenti kanila je nakupovati od privatnika i općina zemljišta oko Mirne i računalo se s velikim komplek-s'ma. Medjutim. kako kaže Orsolini Cencelli akcija za nakupovanje zemljišta nije uspjela, jer niko nije htio da prodaje ni općine ni privatnici. Rad: toga je daljnja bonifikacija zaustavljena. Plan je uzimao u obzir veći prostor, pa sad treba da se to pitanje uredi. Čeka se da vlada kaže svoju riječ. Po onome, što Orsolini piše u »P'ccolo« izgleda da se čekaju od vlade dekreti, kojima će se općine i privatnici, koj imaju zemljišta oko Mirne silom razvlast'ti i zemlja će se zakonskim putem predati Operi Combattenti. Orsolini kaže, da je‘vse u najboljem toku i da će to biti doskora riješeno. Tako će bo-nifikacja moći da se nastavi i da se spremi teren za naseljavanje Talijana u našu slavensku zonu. Bit će to, kako kaže Orsolini: »1’ immissione di numerose famiglie coloniche df ex combattenti...«
Ova stvar s bonifikacijama i naseljavanjem je od velike važnosti i zamašitih političkih : gospodarskih posljedica, pa treba da je pratimo i da bilježimo ovakve dokumente. da ostanu za historiju i ustanovljenje istine u budućnosti.
AKCIJA „ITALIE REBEMTE” V ISTRI
NAROD ĆE SAM MORATI DA IZDRŽAVA OVU ZLOGLASNU USTANOVU
Pula, oktobra 1932. — Dne 23 septembra sastao se u Puli u prefekturi pokrajinski komitet poznate ustanove za italijanizacija najmanje slavenske djece »Italie Redente«, koja uzdržava u »drugorodnim« zonama dječje vrtove i zabavišta. U Em zaba-vištima odgajaju se mala dječica u talijanskom dubu i uče se talijanskom jeziku, da bi se njihova asimilacija u osnovnoj škol’ mogla s većom lakoćom j uspjehom provoditi. Pokrajinskom komitetu predsjedala je supruga puljskog prefekta Fanny Foschi. Poslije opširnog izvještaja, koj; je dala o djelovanju ustanove Fanny Foschi, zaključeno je, da se osniva patronat »Italie Redente«. Taj patronat prozvat će se »Pokrajinski fašistički patronat asistencije za azile »Italie Redente«. Kako je naime poznato, i kako je u posljednje vrijeme bilo već neko-
liko puta spomenuto i u talijanskoj štampi, »Italie Redenta« nalazi se u vrlo lošim fi-nansijskim prilikama. Nema para ... Državne su kase prazne : nemože se toliko trošiti za tu ustanovu, koja je potrebna doduše fašizmu, ali potrebnije su ratne ceste i topovi... Ovaj patronat ima da se brine za uzdržavanje »Italie Redenta« u Istri. Fašističke organizacije skupljat će za patronat članove, koji će svaki plaćati kvotu od 20 lira. a ako plati 150 lira bit će proglašen dobrotvorom. Taj će patronat po svim istarskim selima osnivati odbore i sakupljati članove, a članovi će biti prisiljeni, kako izgleda, da daju odijela, cipele i druge predmete za djecu u zabavištima. Drugim riječima, narod će sam morati da izdržava ustanovu, koja obnàrodjuje našu djecu.
RATMICKI ODGOJ U ITALIJI
Fašistički Voronov
ili transfuzija lavlje krvi u zeca....
izvrsno je sredstvo za čišćenje želuca criieva
MASNA
čisti bez boli. a brzo
uklanja sve želučane boli, ako se uzimlje poslije objeda i večere a malo vode na vrbu od noža
preporuča se djeci i odraslima.
U apotekama jedan omot stoji 4 dinara.
ARTILJERIJSKE VAJE NA KRASU
Trst, oktobra 1932. Pred kratkim so bile artilerijske vaje pri kraju Jelenje. Cilj ostrih strelov je bil Ter. Zanimivo je. da so nekatere granate padle v nasprotni smeri za kakih 90 do 110 gr. Tak slučaj je n. pr., da je padla granata v Divačo, ki je napravila večjo škodo na zadnjem delu domače cerkve. Na to se je zarila v bližnji vrt. Granata ni eksplodirala. Ljudje govore, da je s temi vajami v zvezi samoumor nekega »tenente-ja«.	(Mos)
VENDAR SLOVENSKI NAPISI!
V Italiji? Da! Ob cestah, ki vodijo iz Julijske Krajine v Jugoslavijo opaziš na Krasu tablice z opozorilom v italijanskem nemškem in slovenskem jeziku. Vojaško oblastvo opozarja potnika, naj ne postaja na tistem mestu, naj se ne ozira na okoli, naj ne nosi s seboj fotografskega aparata in naj pod nobenim pogojem česa ne fotografira. Ob cestah gradijo namreč v zadnjem času utrdbe, ki jih slovensko oko rie sme videti.	»Slovenec«,
t ANTON SAVNIK
G o r i c a, oktobra 1932. Po daljši huii-bolezni je umrl dne 1. oktobra v Biljak pri bolezni je umrl dne 1. oktobra v Biljah pri nik, v visoki starosti 82 let. Bil je obče priljubljen in znan kot kremenit naroden mož po vsej vipavski dolini in po Krasu, Večni pokoj njegovi blagi duši!
SLOVANSKI KRESOVI SO GORELI... Iz Ospeške doline, (Istra) septembra 1932. Ospeška dolina je trpela mnogo že prva leta fašizma radi neprestanih napadov in požigov. Krnetjei katerim so bili požgani domovi niso dobili mkake odškodnine. Preropane so bile predvsem Mačkovlje, Črni Kal ni bližnje vasi. Kmetu Smotlaku so požgali fašisti hišo 27. maja 1921. Neporavnane škode je bilo 44.905 lir (140.000). Temu ropaju je sledila splošna beda, kateri se je sedaj pridružila še velika gospodarska kriza. Kmeta tlačijo ogromni davki, posebno na živino, takse in carina na živež. Dolgovi in slabe letine spravljajo kmeta na boben. Še slabše pa se godi delavcem, ki so bili oropani vseh najpri-mitivnjš pravic in sredstva za življenje.
Vsled splošnega zatiranja si skušajo naši ludje sami pomagati koliko pač zmorejo. Zanimivo je, da se spominjajo požigov v tej dolini s kresovi in demonstracijami protiv fažizmu. Tako je bilo tudi letos 16. maja. Od kresov, ki so goreli na vzvišenih mestih* je bila razsvetljena cela dolina.
(Mos).
BORBA ZA MJESTO PRETSJEDNIKA KOMUNALNIH PODUZEĆA NA RIJECI
Rijeka, oktobra 1932. Sva riječka komunalna poduzeća: klaonica, tramvaj, plinara, vodovod i električna centrala imadu zajedničkog pretsjednika, koji vodi i nadzire rad ovih poduzeća. Kad god se radilo o postavljanju na to važno, i po interesu za izbor, sudeći po svoj prilici unosno mjesto, uvijek je došlo do ogorčenih borbi izmedju pojedinih kandidata. Neko je vrijeme bio pretsjednikom advokat dr. Bela-sić, kasnije je to mjesto u znak pomirenja dano advokatu Štigliću, a sada se opet spominju neke druge »zaslužne osobe« za to mjesto- Medju tim zaslužnima ima 1 takovih, koji se bune pa ih treba umiriti, kao što je bio slučaj s advokatom Štiglicem, koji je zadao mnogo brige i glavobolje vrhovima riječkog fašija. Saznaje se da i famozni Nino Host-Venturi reflektira na to mjesto, jer mu je položaj kao ravnatelja Magazzini Generali, tko zna radi čega, uzdrman. Za široku riječku publiku izbor će biti mjerilo, koja je frakcija momentano jača...
EKSPEDICIJE FAŠISTOV PO ISTRI
Podgorje (Istra), oktobra 1932. Po tej naši vasi strašijo že deli časa ekspedicije fašistov :n orožnikov s kamioni. To se pa ponavlja zlasti od tedaj, ko je bil v bližini Podgorja razbit liktorski svežem (izsekan iz kamna). Včas’b pridejo tudi'dva-krat na teden. Nadlegujejo ženske in otroke, da bi kaj zvedeli, vendar pa do sedai še niso uspeli.	(Mos)
PALICA ZA SLOVENSKEGA OTROKA
Kakšna vzgojna metoda fašističnih učiteljev in kakšna sredstva ti rabijo v šoli, kjer se slovenska deca vzgaja izključno v italijanskem jeziku, nam kaže primer učitelja Lenardija (nekdaj Lenardič!) — v Vil-požah pri Brdih. Ta gospod si dovoljuje prav vse, da muči uboge slovenske otroke-Pozna cel slovar najnesramnejših psovk in žaljivk, s katerimi jih psuje in zmerja. Seveda ni čudno, če so učni uspehi minimalni in če ostajao otroci po dovršeni šoli — analfabeti. Klub vsej svoji nadarjenosti se otroci prav slabo uče v tujem jeziku. Ako je še učitelj nezmožen in zna le psovati in pretepati, so uspehi popolnoma nezadostni. Tako je tudi pri g. Lenardiju, ki se je lotil s palico vbijati italijanščino otrokom v glavo. Mnogokrat je otroke že tako pretepel, da so morali ostati doma radi poškodb, ki jim jih je prizadejal. Tako je nekega dečka tako pretepel, da ga je mati morala nesti k zdravniku. Ta pa je veren pajdaš učiteljev in je mater, ki mu je potožila, kaj je napravil učitelj z njenim sinom, zavrnil s surovimi besedami, češ, da je edino koristjo sredstvo za vzgojo »trdoglavih« Slovencev — palica. Takšna je danes šola na Primorskem!	«Slovenec«.
OBIČAJEN ZAKLJUČEK FAŠISTIČNE KARIJERE,
Predsednik uprav, sveta Javnih skladišč It Trstu (Magazzini Generali), »veliki oficir« (gran ufficiale) Ivan Bandii, je bil nedavno odstavljen in na njegovo mesto imenovan vladin komisar. Skladišča so zgubila svojo neodvisnost in bila podržavljena. V Trstu so o tej zadevi mnogo šušljali, nekaj je poročal tudi že naš list. Zdaj se nam je posrečilo iztaknuti avtentične podatke o vsej zadevi.
Gospod gran ufficiale Giovanni Banelli, desna roka gospoda Franceta Giunte, požigalca Narodnega doma v Trstu, je bil sokriv debelih poneverb pri upravi Javnih skladišč. S svojimi enakovrednimi tovariši je bil klican v Rim na odgovor in 6 tednov je bil tudi zaprt. Ker pa je g. Banelli fašistični poslanec, je bilo treba vso zadevo potlačiti. Gospod Banelli je bil seveda izpuščen, nato odslovljen iz Javnih skladišč in imenovan za pomorskega kapitana pri družbi »Navigazione Libera Triestina«. Seveda tudi poslanec ni več. Takoj, ko je bil imenovan za predsednika Javnih skladišč, je odšel v Hamburg na študijsko potovanje, da bi si ogledal hamburško pristanišče. To je seveda stalo denarja. Po svojem prihodu v Trst, je napravil načrt za modernizacijo tržaške luke. V resnici se je v pristanišču kmalu dvignila vrsta modernih žerjavov in skladišč. Tržačanom ie vse to ugajalo, toda investiran denar se ni niti izdaleč splačal, ker so bile že prejšnje naprave za današnji promet v tržaškem pristanišču zadostne. V Javna skladišča je spravil tudi svojega brata in mu dal primerno mesto, da ie bila vsa žlahta skupaj. Brata so morali radi nesposobnosti in baje tudi radi slaboumnosti odpustiti. H koncu naj še pripomnimo, da je bil Banelli hud nasprotnik Slovencev. — (»Slovenec«.)
FAŠIZEM IN ŠPORT
Marsikdo se čudi rezultatom, ki jih Italija dosega na mednarodnem polju, posebno še na zadnji Olimpijadi v Los Angelesu. V našem listu ne moremo razpravljati o raznih korektnostih, o diletantizmu i podobnem, ker nas šport v Italiji zanima samo iz politične strani.
Vsem je jasno koliko milijonov Italija danes žrtvuje športnim namenom. Vemo tudi, da glavni voditelji fašizma so tudi najbolj navdušeni sportmani (duce sam. danes obljubljeni Turati. Iti Bacci, Balbo in drugi). Čemu tako navdušenje?
Fašisti se dobro zavedejo, da je treba ljudi premotiti z vsemi sredstvi in jih navduševati. V ta namen pa jim ie bil posebno dobrodošel ravno — sport! Za njega ie treba navdušiti posebno mladino, da se tako ne zanima za politiko in pozabi na gospodarske razmere, ali vsaj ne premišljuje toliko o njih.
Za inozemstvo, to je za povdigo prestiža Italije, pa lovijo rekorde in plačujejo atlete, ki se morajo specijalizirati v gotovi disciplini in jim ie zabranjeno posegati v druge — tudi če to telesnemu razvoju še bolj škoduje. Tem ljudem ni namen vzgoja telesa, pač pa rezultati in rekordi, katere naj svet občuduje.
Rezultati takega sporta se danes že opažajo. Saj so jih siti že na vseh mednarodnih športnih poljih in jih celo izžvižgajo, če ne celo naženejo!
Zanimivo je tudi dejstvo, da je danes najbolj razširjen italijanski list »La Gazzetta dello Sport«, ki je daleč presegel naklado najbolj razširjenega političnega časopisa «Corriere della sera«. V Italiji vam le malokdo čita politične časopise, športne pa mnogi. posebno mladina!
OSUDJEN, JER SE OPIRAO POLICIJSKIM ORGANIMA
R : j e k a, oktobra 1932, — Ovdje se koncem prošlog mjeseca održao proces protiv Franje Dukića iz Matulja, starog 28 godina. koji je bio optužen, da je jedne večeri u Matuljama prilikom jednog plesa bio pozvan od karabinjera da se otstrani. ali se on opirao silom i onda. kad su ga aretirali. Bio je osudjen na sedam mjeseci zatvora j 200 lira globe uvjetno.
' I NA RIJECI MIJENJAJU PREZIMENA ; Rijeka, oktobra 1932. — Rimska «Gazzetta Ufficiale« donosi 28 septembra dekret, kojim se promijenjuju prezimena Antona Brandtnera, njegove žene Aurore Tiviš i ostalih članova familije u talijanski oblik Brunetti. Isto tako objavljen je dekret, kojim se pretvara prezime Ignacija Antiča i njegove familije u Antoni. Prezime Ivane Martič pretvoreno je u talijanski oblik Mar-tis.
NAŠ KMET ISPOSTAVLJEN NAJHUJŠEM ISKOKIŠČANJU
Prem, (Reška pokrajina), 4 septembra 1932. Vojaki, ki so prejšnja leta prihajali le mimogrede, so se letos ustavili tudi pri nas pod Premom. Skoraj najbolj je bila letos deležna njihovega obiska Reška dolina. Pri nas su se vežbali na hribih nad Kilovčami. škodo, ki so jo prizadejali, je ogromna. Odškodnine so plačali samo Vi- Cenilac, katerega so določili kmetje, je bil sicer pošten. Cenil je škodo na 16.000 lir, toda vojaška oblast je razdelila komaj borih 4.000 lir.
Letina bo letos slaba. Kar ni pobrala vojaščina, je uničilo deževje, ki je trajalo vse do prve dni avgusta.
Pri izterjevanju davka, so gospodje Iz Bistrice neusmiljeni. Večkrat se zgodi, da odpeljejo kmetičem poslednjo kravico iz hleva za prav neznatne zneske. Časi so tako slabi, da se celo veleposestnikom pripeti, da jim odpeljejo živino iz hleva za zaostale davke.
Občinski davki, ki jih pred vojno nismo poznali, so za nas vedno težje breme. Leta 1925. so. v tej občini upeljali davke na živino in jih še istega leta izterjali v dveh obrokih za leto 1924. in 1925. Te davke sistematično povišujejo in upeljujejo* še nove. že leta 1927. so zvišali za konja na 60.— lir, za tele 25.— lir, za prešiča 20.— lir letnega davka.
Vsied tega so se hlevi kmalu izpraznili. Ker so gospodje opazili, da gospodarstvo propada in zlasti pa živinoreja, so letos omenjene davke nekoliko snižali. Medtem pa so upeljali nove davke na služinčad (za hlapca 125.— lir, za deklo sam in če bo treba, si bo tudi s silo poiskal svoje pravice.
Naš kmet in delavec sta izpostavljena najhujšem izkoriščanju; ker ni od nikoder pomoči, si bo skušal pomagati sam in če bo treba, si bosta tudi s silo paiskala svoje pravice.
Davke na živino so znižali, hoteč s tem pokazati, da fašizem upošteva slab gospodarski položaj. Toda kmet ve zakaj so storili ta korak: živine je tako malo, da četudi bi ponovno zvišali davke na njo, ne bi dobili kritja v letnem občinskem proračunu. Vsied tega so znižali na živino, a upeljali nove, visoke davke, tako da so preprečili deficit; našemu kmetu pa povzročili se tem hud gospodarski udarec.
Prvo nedeljo meseca avgusta je za-vihrila na vaški lipi pred premskim župniščem zastava, ki je pa zginila (za kar so poskrbeli karabinerji) še predno so začeli ljudje prihajati k jutarnji maši. Med domačini ni bilo nikakih preiskav, pač pa med vojaštvom, ki je ravno takrat imelo pri nas vaje. (Mos).
PROF AB AN JE NABRESSMSKE INDUSTRIJE
Trst. oktobra 1932. Z nastankom nove državne meje, so zgulil; nabrežinskj kamnolomi mnoga tržišča za marmor; v tei kritični dobi se je pridružila še italijanska konkurenca. V vojni so bili ti kamnolomi popolnoma razdejani. Po vojni pa so jih kljub velikim težavam obnovili razmeroma zelo hitro ter izpopolnili z uvedbo mode^ilh strojev. Do leta 1926 so ta podjetja še napredovala in obdržala neko zadovoljivo višino tudi še pozneje (nabavitev marmorja za gradnjo milanske postaje).
Edino trž.šče, ki so ga ves čas obdržali ti kamnolomi, je Egipt. Lokalni krizi, ki je nastala vsied starih tržišč, pa se ie pridružila še splošna gospodarska kriza. Najhujše za nabrežinske kamnolome pa ie, da konkurirajo med seboj vsa tamkajšnja podjetja, ki se po tehničnem ustroju zelo razlikujejo. Fašistične oblasti pa podpirajo tiste podjetnike, ki so vdani fašizmu. Tako je dobivala tvrdka Pietro Favetti od države ogromne subvencije. Kljub temu pa je ta tvrdka pred kratkim popolnoma propadla. Odpuščenih je bilo čez 150 delavcev, ki so večinoma slovenski kamnoseki in kamnolome!.
Slovenska podjetja (Cabarija, Radovič, Pertot itd.) pa niso dobivala nikakih subvencij, pač pa so si fašisti vselej prizadevali, da jih uničijo na en ali drug način.
Podjetnik Pertot pa se je že lansko leto izselil, ker so mu faštisti onemogočili vsakršno obratovanje. Iz omenjenih podatkov je razvidno, da bodo kmalu propadle tudi druge tvrdke. Cava Romana se je zanašala na obljubljeno državno posojilo v znesku 1,500.000 L (za gradnjo tunela do morja, ki bi bil vojaško strategičen; za take slučaje ima država vedno denar!). Kmalu pa so je pokazalo, da bi država od tunela ne imela velike koristi. Posojila zato najbrže sploh ne bo.
Vsied splošnih nasprotstev v gospodarskem sistemu, je prizadeto predvsem delavstvo. Izpostavljeno je najbujšemu izkoriščanju, bedi in terorju, ki ga izvajajo nekateri podjetniki sporazumno z fašističnimi oblastmi. Pri tem delu pa pomagajo tudi nekateri domačini — denuncianti, kakor Pertot Jožef (vulgo Picolo) in zidar Caha-rija Franc,kise hočejo okoristiti na račun splošne bede in zatiranja.	(Mos)
NAROD JE GOSPODARSKI ISCRPLJEN, ALI ITALIJA SE IPAK SPREMA NA RAT
Materija, septembra 1932. Kod nas se u ovo zadnje vrijeme mnogo pripovijeda o dugovima s kojima je naša općina opterećena. Nije ni čudo, kada vidimo kako se upravlja općinskom imovinom. Dok je općinska uprava bila u našim rukama, bila su samo 3 činovnika i to načelnik, tajnik i općinski sluga, a sad ih imamo — devet! Da se podmiri ovaj trošak treba novaca i zato nama općina nameće porez vrhu poreza, da više ne možemo da podnosimo. Tri su osobe namještene u svrhu fašističke propagande, i to braća Babuder, a treći Stanko Marenzi rodom iz Odoline, koji je ujedno i pročelnik fašističke sekcije u Materiji, koju su nedavno osnovali. K njemu moraju da idu naši mladići na predvježbe za vojničku službu.
Nedavno provela je naša općina raciju na one koji nisu platili porez i zaplenila im marvu. Mnogo je toga zaplenjeno i zatvoreno u jedan vrt, koji je vlasništvo bivšeg općinskog načelnika Božidara Kostelca. Taj je vrt bio namijenjen i ogradjen za sajmište. Mnogo je marve već u takvom stanju da postoji opasnost da pocrkava. Dogodio se je već jedan takav slučaj, naime zaplenili su dva konja jednom seljaku iz Vodica, pa pošto nije mogao da otkupi konje, a na općini bili su pušteni gladni,
jedan mu je konj crknuo, a za drugoga mu je općina javila nek si dodje po njega... Uboga životinja toliko je propala od gladi da nije bila više za nikakvu uporabu. Prodao ga je mesaru za 100 lira.
Dok se naš novac od općinskog nameta troši u razne fašističke parade i troši za propagandu, nama se plijeni marvu, da u njihovim rukama crkava od glada. Vrlo je razumna gospodarska politika naše općine i naših vlasti.
Ovo zadnje vrijeme počelo se kod nas živo sa radovima koji nas bacaju u sumnju. Popravlja se cesta do Sli vi ja pa preko Hotičine na Mrše. Ova je cesta bila u vrlo dobrom stanju, a osobito do Slivlja, pa se čudimo ovakvom nerazumnom gospodarstvu; zašto se' badava troši novac u ovakve svrhe?
Kako saznajemo jedno će turističko društvo iz Trsta preudesiti podzemnu jamu Dimnica u Slivlju. Bili su već nekakvi inžinjeri i pregledavali. Kažu, da će uvesti i električno svjetlo u jami. I ovaj ćemo trošak morati mi snositi.
Inače svako toliko dodju u posjete k nama visoke vojne ličnosti, koje pregledavaju položaj za ratne pripreme. Osobito ih je vidjeti na Slavniku i susjednoj Plešivici i Rasušici. Mi predobro znamo njihove namjere, ćići.
PROCESI PROTI BEGUNCEM
Gorica, oktobra 1932. — Na sodišču v Ajdovščini sta se vršila pretekli teden dva procesa proti dvema obtožencema, ki sta brez potnega lista zbežala čez mejo. a se nato spet vrnila v domače kraje. Lojze Pev iz Vrhpolj je že leta 1928 zbežal iz Italije. Po določilih poslednje amnestije je bil oproščen. Vipavec Ivan Mesesnel, star 38 let, Pa ie bil obsojen na 5 mesecev ječe in 3000 lir denarne kazni.
SESTRE ZORKA JELENČIČA — OBTOŽENE
Gorica, oktobra 1932. Organi goriške PoHcije zarad:	bega čez mejo so
prijavili sodišču sestri 24-letno Ando in 29-letno Marijo J e 1 i nč i č e v o iz Gorice.	Obtoženki sta sestri Zorka
Jelinčiča, ki ie bil, kakor znamo, po fašističnem posebnem sodišču za zaščito države in javne varnosti v Rimu obsojen na 20 let ječe.
ODLIKOVANI KROJAČKI SALON ZA GOSPODU
r~r/7avee
ZAGREB
Mesnička ulica br. 1. Telefon br. 74-43 VELIKO SKLADIŠTE NAJMODERNIJIH
_ PRVORAZREDNIH ENGLESKIH ŠTOFOVA	H
ffaaBBBBBBBBaBaBBBBBBaBfiBa'ìilliitiitfiWtMiilttKiiiiHilliHliiBBBlS
M*

ZNACI PROPADANJA TRSTA
Trst, oktobra 1932. — U tršćanskoj fašističkoj štampi sve se više piše o mizeriji, koja u Trstu vlada. Stvari se počinju iznosit! već sasvim otvoreno Tako smo neki dan mogli čitati u jednom listu podatke o potrošenom plinu i elektrici i te su se cifre uzimale kao dokaz da grad Trst pada sve na niže. Pučanstvo se sve više služi javnim bunarima i otkazuje vodovode. Isto tako i elektrika se sve manje troši. Tršćanski »II Popolo di Trešte« u jednom članku ističe, da se varaju oni površni posmatrači. koji tvrde, da Trst još dobro stoji jer ima u lokalima uvijek puno ljudi i kinematografi su puni. To nije nikakvo mjerilo za dobro stanje Trsta. »Popolo« kaže, da svaki lokal ima svoju stalnu klijentelu. I šta ie, kaže »Popolo«, čudo, ako se u gradu, koji ima četvrt milijuna stanovnika, nadje šest, sedam hiljada ljudi, koii su još u stanju da polaze lokale i kinematografe. Oni. koji uzimlju lokale i kinematografe kao znak, da Trst još živi, kaže «Popolo«, ne bi smjeli zaboraviti niti to, da je Trst najveći centar za Istru i Furlanija j da dnevno iz tih krajeva prolazi kroz Trst mnogo svijeta, koji se zaustavlja po lokalima i kinematografima ...
PROMIJENJENA PREZIMENA NA TALIJANSKI OBLIK
Trst, oktobra 1932. — Tršćanski prefekt potpisao je opet veći broj dekreta, kojima se slavenska prezimena pretvaraju na talijanski oblik. Medju ostalim pretvorena su prezimena: Bevc — Beiucci, Cetvrtek u Quarto, Hrovatin — Corvatti, Trošt — Tosti. Matelič — Mattioli. Škaričić — Scaricci, Skuša — Susa. Serabot — Serrabotti, Žnidarič — Sartori. Šikić — Secchini, Smerdel — Semerelli. Smerdu — Serti,. Stepić— Stefani. Stihović — Sticotti. Stevina — Santini, Svetlič — De Santi, Sulčić — Solchi, Tuljak — Tullio, Vašek — Masselli, Zupančič — Zuppani.
MEJA SE UTRJUJE.
St. Peter na Krasu, oktobra 1932. Znano je, da Italijani utrjujejo mejo. Kjer le morejo in kot je le mogoče. Tukaj le majhno podrobnost iz Šent Petra na Krasu. Na Osojnici vrtajo in kopljejo velikansko kaverno, o kateri naši ljudje ne smejo ničesar podrobnega vedeti. Stvar mora biti velike vojaške važnosti, ker je vsakemu zabranjen dostop v bližino. Domačin, ki odvaža izkopani materija! se nesme ozirati in takoj oditi! Okolico čuva vse polno karabinjerjev. Delavci se moraju od časa do časa menjati in so z prisego vezani da o delu ne govorijo! Seveda so vsi pristni Lahi, bolje fašisti! To »tajnostno« govori o važnosti te luknje in govori o velikem strahu. Italijani so že več let iskali zvezo s posameznimi podzemskimi jamami m to kopanje je najbrže tudi z jamami v zvezi. Pozicija je praktično izbrana: v bližini je železnica, voda in je takoj pri vasi. Ljubi Italijani ne držijo križem rok — kot mi! —
A. M.
ŽIVLJENJE NAŠEGA NARODA V ILIRSKI BISTRICI IN OKOLICI
Ilirska Bistrica, septembra 1932. Vse ceste v Bistrici so asfaltirali. Asfaltirati nameravajo tudi cesto iz Bistrice skozi Trnovo. Zelo lepo lice pa daje trgu nov most pred Šketovo trgovino, ki je širok približno 10—15 m.
V Ilirski Bistrici so zgradili krasno palačo, ki je last »Casse di Risparmio«. Palača je impozantna in je stala 2 milijona. Vsekakor pa zgine mogočnost te palače v očeh naših občanov, saj moraju radi nje plačati celih 800.000 Lir dolga! Trg pa šteje kakih 150 hiš. Občinski davki so neznosni Posebno družinski davek je težko breme in znaša najmanjša pristojbina 30 lir letno.
Predvojaške vaje (premilitari) se vršijo redno in vedno bolj pogostoma. Večkrat se zgodi, da jih pošljejo celo v Opatijo, Volo-sko in druge tudi bolj oddaljene kraje, kjer telovadijo, tekmujejo in se vadijo v rabi orožja. Za prevoz jim pri mehaničnih spo-sojevalnicah preskrbijo dvokolesa. Seveda to izposojevanje stane mnogo. Čudno pa je, da kriza, ki je zadela že vse panoge, ni dosegla še blagajne, ki je namenjena plačevanju vojaških potreb.
Stara in dobro upeljana žaga, last gospoda I. Samsa, ki deluje na parni pogon, je vsa leta po vojni dobro delala. Zaposlila je precejšnje število delavčev, posebno odkar je izdelovala kopita za puške. Zadnje čase pa je tudi ta tvrdka občutila krizo in zmanjkali so ji odjemalci. Lastnik je hotel radi tega ustaviti obrat. Isto in iz istih razlogov je nameraval napraviti tudi industri-jalec Rinolli. Zanimivo pa je dejstvo, da sta nenadoma prejela ukaz nič manj kot od notranjega ministerstva da dela ne smeta ustaviti!
Tovarna testenin »Pekatete« dela še ve- • dno v polnem obsegu, kljub močni konkurenci. Zaposluje isto število oseb kot pred dvemi leti. Zaslužek pa je zelo boren, če se sploh lahko govori o njem.
Trgovina Šket, ki prodaja manufakturo in drugo in ki je še pred dobrim letom zaposlovala 4 pisarniške ter kakih 15 proda-jalnih moči, je pred par meseci odpustila vse pisarniško osobje in večje število prodajalk. — Brezposelnih je mnogo in še vedno naraščajo. Posebno še ker domačine iz-podrivaju južnjaki, katerih se pritepa med nas vedno več. — (Mos.).
JOŠ JEDNA TALIJANSKA KNJIGA O DALMACIJI
Ovih dana zašla je na talijanskom jeziku knjiga, koju je napisao Ubaldo Scarpelli, a govori o životu i djelima »najvećih dalmatin. skih Talijana«.
FOND LISTA „ISTRA"
SLUŽBENA SAOPĆENJA SAVEZA
_ jZA HMMBÀHIW 5IAHPU i
Naš emigrantski život sav je od briga i teškoća i na svakom koraku mi kao cjelina i kao pojedinci nailazimo na zapreke koje nam brane da dodjemo do ciljeva, koji su nam pred očima. Ali, bez pretjerivanja, sigurno nijedna naša akcija ne nailazi na toKko poteškoća kao naša emigrantska štampa.
Ko iz bliza prati napore našega kon-rorcija i uprave lista, mogao se o tome uvjeriti.
SAMO VELIKOJ POŽRTVOVNOSTI I NEUMORNOSTI LJUDI U NAŠOJ UPRAVI IMA SE ZAHVALITI ŠTO LIST UOPĆE JOŠ ŽIVI I ŠTO IZLAZI.
Pretplata je podbacila i nije dosegla one visine, koju se računalo početkom godine. Neke izvanredne pomoći ni s koje strane! To naročito naglašavamo! Uprava »Istre« mora se teško boriti da svakog tjedna smogne iznos potreban da se plati štamparija, poštarina itđ. Troškovi su veliki, uza svu štednju. Na pozive i opomene dužnicima, nije bilo onog odaziva, koji se očekivao. Mnogi naši emigranti ostaju gluhi i prelaze preko naših molba s lakoćom. Ne misle da svojim nemarom upropaštavaju »Istru«, koja je danas emigraciji i narodu u Ju-lijskoj Krajini potrebna kao nikada.
TI GLUHI DUŽNICI NEZNAJU, DA SVOJIM NEINTERESOVANJEM I SVOJIM IZBJEGAVANJEM DUŽNOSTI CINE TRAMA SVOM NARODU NEOPROSTIV GRIJEH. Međjutim upozoravamo ih, da taj njihov grijeh ostaje zabilježen u našim knjigama i možda će jednom doći vrijeme kad ćemo s imenima tih dužnika izići u javnost. Što će oni onda? Kako će se opravdati?
Da bi se pomanjkanje sretstava bar donekle ublažilo
OSNOVALI SMO NEDAVNO FOND LISTA »ISTRA«,
u koji, kako se vidi po doprinosima, koje objavljujemo redovito u listu, ipak nešto dolazi, jer ima međju našim čitateljima ljudi, koji osjećaju naše potrebe i ispravno shvaćaju naše napore, pa žele da nam pomognu i olakšaju breme, koje nije lako. Makar i malim doprinosom
POJAVLJUJU SE U RUBRICI FONDA LJUDI, KOJI SU BEZ SUMNJE NAJISKRENIJI PATRIOTE MEDJU NAMA.
Često su to i neznatni, manje poznati ljudi, oni, koji se manje isprsavaju i koji više polažu makar i na mala djela nego na velike riječi. Rubrika, u koju bilježima doprinose u Fond to je važna rubrika, koja postaje mjerilo iskrenosti i djelotvornosti našeg patriotizma.
DA BI SE FOND MOGAO OJAČATI SABIRNOM AKCIJOM SITNIH DOPRINOSA, NA PREDLOG NAŠE EMIGRANTSKE ORGANIZACIJE »NANOS« IZ MARIBORA ŠTAMPALI SMO BLOKOVE U SERIJAMA S LISTIĆIMA PO JEDAN DINAR S NACRTOM, KOJI GORE DONOSIMO.
TI blokovi, koji su numerirani radi točne kontrole rednim brojevima, prodavat će se u našim organizacijama u svim prilikama, a pogotovo prilikom raznih priredaba, veselica i manifestacija. I inače će organizacije nastojati, da i mimo tih priredba raspačaju te blokove, što im neće biti niti naročito teško, ako se uzme u obzir da svaki listić stoji samo jedan dinar i da se taj jedan dinar može od svakog emigranta, ako nije baš u najvećoj bijedi, inkasirati. U društvenim prostorijama morali bi se stalno nuditi blokovi, naročito u nedjeljama, kad se članovi više sakupljaju i sigurno će ovakvo sabiranje za list imati uspjeha. U gostionicama, kafanama gdje se sastaju večernja i nedjeljna društva emigranata, moći će se takodjer raspa-čavati ti listići za emigrantsku štampu. DRUŠTVA MORAJU PROVESTI AKCIJU SABIRANJA NA ŠIROKOJ BAZI I POBRINUT ĆE SE, DA I ’ PRILIKOM PRIREDABA, KOJE NEMAJU SASVIM EMIGRANTSKI KARAKTER DODJU U MOGUĆNOST RASPAĆAVANJA OVIH LISTIĆA.
Sve ovisi o agilnosti naših emigrantskih organizacija i njihovih prvaka. Nekoje naše organizacije već su naručile blokove, a od ostalih očekujemo naručbe što prije. Preporučamo našim organizacijama i pojedincima da nam iziđju u susret i preuzmu blokove u raspača-vanje. Svaki blok ima 100 listića. Orga-nizacija. odgovora za onoliki bròj listića, koliko ih je iz bloka istrgano. Listići pretstavljaju alegoriju koju i naš kliše na početku ovog članka, samo u malo većem formatu i u dvije boje.
Na stražnjoj strani nalazi se tekst koji glasi:
»Naš narod v Julijski Krajini je žrtvoval vse: on daje svojo kri, svoje najboljše sinove.
Kaj žrtvujemo mi v emigraciji?
Ali je preveč, če vas prosimo, da podprete § majhnim darom v fond edini list, ki pred celim svetom govori v imenu bratov, ki trpe pod fašizmom?«
»Zapamtite: štampa je velika sila!
Mnoge ideje, koje nisu mogle da se ostvare ratom ostvarila je štampa.
Zapamtite i ovo: ono što štampa ne zabilježi, kao da se nije ni dogodilo.
Mi se bolimo za ostvarenje jedne velike ideje.
Ono, što se đogađja u Julijskoj Krajini treba da zna svijet, treba da ostane zabilježeno za budućnost.
Poduprite list »Istra«. Time podupi-rate jednu akciju od velike važnosti.«
Odazovite se ovom pozivu i naručite što prije ove sabirne blokove, jer o uspjehu te akcije ovisi snaga našeg lista i njegova daljnja sudbina.
FOND »ISTRE«
U Fond »Istre« doprinijeli sti:	Darko
Franović, Zagreb u počast uspomene bla-gopok. prof. Ivana. Mandiča Din 10; Srečko Logar sakupio préd poštom u Ljubljani me-dju prijateljima Din 24; Agrarna zajednica 'emigranata iz Julijske Krajine u Bistrenici na Vardaru Din 50; Adolf Rosi, Vrgorac Din 44; Iskra Anka, učiteljica, Klenovnik Din 50; Toma Rakić, Perlez (Banat) D 50; Josip Smokovič, Dravograd Din 40; Alojz Zorn, Crikvenica Din 46.	— Ukupno do
sada Din 2533.50.
aSLOTOlMENJE STUDENATA JULIJSKE KRAJINE ©B PLAĆANJA ŠKOLARINE
VSEM DRUŠTVOM VČLANJENIM V
ZVEZI EMIGRANTSKIH DRUŠTEV
Za nami je devet mesecev izhajanja našega glasila »Istr a«.
Za nami je poletje z nekoliko manjšo delavnostjo po društvih. Bliža se zima z intenzivnim delom po vseh sekcija.h emigrantskih društev, doba inten zivnega zimskega dela. Premnoge so naloge emigracije, postulat njene eksistence in njenega uspeha je pa močan tisk. Zato ima prednost pri vsakem emigrantskem udejstvovanju delo za emigrantski tisk, za našo »Istr o«.
List Istra je — kot je konstatiral ob splošnem odobravanju kongresa Savezni predsednik,— vredno glasilo emigracije, vreden organ Saveza.
Bil je namreč skupna vez med vsemi raztrganimi drobci emigracije po Jugoslaviji in v svetu.
Bil je zvest kronist vsega svakda-njega zla, zvest spremljevalec poti na Kalvarijo našega naroda v Julijski Krajni.
Bil je edini vestnik našim bratom v Julijski Krajini.
Bil je neustrašen borec proti krivici, ki tlači našo zemljo. Vzbudil je zato srd dobro plačanega fašistovskega tiska in celega fašistovskega aparata.
Ako ne podpremo čimprej svoje edino glasilo — naš tisk:
a)	se zrahlja vez, ki stvarja iz posameznih raztrganih emigrantskih skupin močno celoto;
b)	ugasne edina luč, ki razsvetljuje tragično temo ječe nad Julijsko Krajino;
c)	se izmakne edina opora omahujoči nadi tlačenega ljudstva v Julijski Krajini;
č) izkrvavi poslednji borec našega tiska V neizrečno veselje fašistovske časnikarske armade.
Cela naša emigracija, vse emigrantske organizacije stojijo bodoče mesece do konca leta pred preizkušnjo. Pokazalo se bo, koliko velja posamezna volja in kolika je v vsakem našem emigrantu žrtvovanja in smisla do sistematičnega dela za sedaj najvažnejšo stvar — za naš tisk.
Delo za tisk ne pozna izgovorov. Niti onega najobičajnejšega o krizi. Za tiskovni sklad se sprejema tudi skromna svota po 1 dinar. Doseči morajo društva, da vsak emigrant, vsak naš prijatelj žrtvuje za naš list vsaj dinar, ako ne more biti njen naročnik.
Vsako emigrantsko društvo je moralno odgovorno, koliko se bo propagiralo in nabralo za naš list v njegovi okolici.
Vsako emigrantsko društvo naj potrdi, da je prijelo na znanje pričujoči poziv na delo za list Istro. Poroča naj tudi Saveznem vodstvu na kak način in v kakem obsegu se namerava pod-vzeti sistematično nabiranje naročnikov in zbiranje tiskovnega sklada. Predsednik: Dr. Ivan Marija čok m. p.
Tajnik: Ivo Bolonič m. p.
U Jugoslaviji studira oko 120 studenata iz Julijske Krajine na raznim visokim školama. Broj srednjoškolaca nije poznat, jer oni nisu organizovani kao studenti na visokim školama, aii ipak ima i njih priličan broj.
Nova uredba o plaćanju školarine teže je pogodila naše studente-izbjeg-lice od njihovih jugoslovenskih kolega iz Jugoslavije. Studenti iz Julijske Krajine proizlaze iz siromašnih seljačkih porodica, jer je Julijska Krajina tipično pasivna zemlja, a pogotovo najsiromašniji dio Julijske Krajine je jugosloven-ska zemlja oko talijanskih gradića. Osim toga su naši studenti izbjeglice od-trgnuti od svojih porodica, bez mogućnosti da bi posjetili svoju porodicu, bez veza sa svojima.- Oni su baš radi toga u potpunoj nemogućnosti da si pribave potrebite poreske isprave, jer se talijanske vlasti izričito protive izdavanju bilo kojih isprava, koje bi se odnosile na njima tako mrske studente jugoslo-venske narodnosti.
Stvaraju se za naše studente radi ovakvog političkog stanja slijedeće prilike: Svi su oni sinovi siromašnih porodica te bi, pošto njihovi roditelji plaćaju minimalni iznos poreza, bili oslo-bodjenja od plaćanja školarine. Ali na žalost ne' mogu da dodju do toga zbog nemogućnosti da svojim nadležnim univerzitetskim vlastima i direkcijama srednjih škola podnesu propisane poreske isprave.
Savez Jugoslovenskih Emigrantskih Udruženja poduzeo je radi toga, kao i u svim dosadašnjim prilikama, kad su zaf pojedine dijelove emigracije izbile teškoće, proizlazeće iz emigrantskog života, akciju da bi se naše studente oslobodilo od plaćanja školarine. Obratio se je na Klub Primorskih Akademikov v
Ljubljani te na Klub Istarskih Akademičara u Zagrebu, koji su članovi Saveza te obuhvataju kao članove sve studente iz Julijske Krajine, da mu podnesu potrebite podatke.
Na osnovi sabranih podataka o našim studentima Savez je podnio pret-stavku i intervenisao putem svojega pretsjeđnika više puta kod ministarstva finansi ja, iznoseći težak položaj naših studenata, koji se nalaze u nemogućnosti da bi podnijeli potrebite poreske isprave.
Predlog Saveza da se pripomogne iznimnom stanju naših studenata i da im se omogući pohadjanje visokih škola glasi ovako:
I.	Ministarstvo finansi ja neka pre#-uzme inicijativu da se zakonski propisi u pogledu plaćanja školarina upotpune u smislu da svi studenti visokih i srednjih škola jugoslovenske narodnosti, izbjeglice iz inostranstva, budu principijelno oslobođjeni od plaćanja školarina i inih taksa.
II.	Za sada i za iduću godinu neka ministarstvo finansija izvoli da budu oslootođjeni od plaćanja školarina svi oni djaci visokih i srednjih škola jugoslovenske narodnosti, izbjeglice iz inostranstva, koji budu prilikom upisivanja iskazali svoje siromašno stanje, uvjerenjem izdanim od Saveza. Savez nalazi se naime u stanju da dade vlastima tačne informacije o imovinskom stanju svakog pojedinog studenta i pripravan je da izda sa svom skrupuloznošću analogna uvjerenja, koja bi nadomjestila poreske iskaze, koje naši studenti ne mogu da predlože.
Savez će budno nastujati da izvede akciju za oslobeđjenje od školarine do uspjeha te tako omogući našim studentima produženje studija.
IZVANREDNA GLAVNA SKUPŠTINA PODRUŽNICE JUGOSLOVENSKE MATICE U SUŠAKU
održat će se u bivšoj Kozulićevoj vili nedjelju dne 9 oktobra o. g. i to u 10 sati prije podne s ovim dnevnim redom:
1.	Otvorenje skupštine,
2.	Čitanje zapisnika zadnje glavne skup. štine,
3.	Izvještaj o radu privremenog odbora P. J M..
4.	Izbor upravnog i nadzornog odbora,
5.	Slučajnosti.
Pozivaju se ovime svi članovi dosad upisani u ovu humanu ustanovu kao i sva ona braća iz zarobljenih krajeva, koja se sada nalaze na Sušaku ili u njegovoj bližoj okolici, da se učlane u ovo društvo te da nefalieno prisustvuju zakazanoj glavnoj skupštini. Dobro će doći i svi prijatelji naših izbjeglica uopće, koji imadu smisla i shvatanja za braću u ropstvu. Tajništvo.
»KRN« — NOVO EMIGRANTSKO DRU ŠTVO V ČERNOMLJU.
V naši kotlini, osobito v mestu Črnomelj in Metlika je dosti naših emigrantov iz Julijske Krajine. V nedeljo 18. septembra je sklical pripravljani odbor emigrantskega društva »Krn« v Črnomlju sestanek svrhu ustanovitve društva pod tim imenom Navzočih je bilo 34 emigrantov ki so s zadovoljstvom vzeli na znanje ustanovitev prepotrebnega društva. Tu smo videli pri mizi delavca in inteligenta združene za skupno narodno idejo. Podpredsednik društva »Tabor* iz Ljubljane tovariš Saša Štrekelj nam podal Jedrnat nacrt za delovanje našega »Kma«, Potreba bi bila, da začne društvo delovati’ v pomoć bratom onkraj meje in v uspešni razvoj našega pokreta. Izkorenlti moramo vsako razliko ustvariti enotno fronto v blagor domovine, Skrbeti moramo tudi za one, ki jih prepričanje vrže bez vsakih sredstev čez mejo, da si morajo iskati zavetja v svobodni domovini. Med članstvom bodemo skušali razširiti naš emigrantski list »Istra«, da ostanemo v trdni zvezi z našim onkraj meje. — Narodnim pozdravom — Emigrant, ČLANSKI SESTANKI KLUBA PRIMORSKIH AKADEMIKOV V LJUBLJANI Klub jugoslov. prim. akademikov prične V Ponedeljek ob 20 z rednimi članskimi sestanki. Na redu je poročilo o vtisih iz Koroške ter načrt za zimski semester. Vabljeni v ponedeljek v lokal Mladinske Soče, Gledališka 8/1. desno. Tu se vršijo tudi na dalje vsak ponedeljek redni sestanki. Z emigrantskim pozdravom!
TVORNICA KNJIGOV. PLATNA
JOSEF KOHORN S BRUDER, BRAUNA!) (Čsr.)
DOBAVLJA SVE VRST! KNJIGOV. PLATNA KAO: KALIKO, GRADL, ECRUDA, SHIRTING,
PLATNO za PROTOKOLE, HEFTGAZ itd.
GENERALNO ZASTUPSTVO:
MIÌC0LA EIMZIG ps>l|e L. GRLIČ S DRUG
DEŽELIĆEVA 74 II. _ ZAGREB — TELEFON BR. 29-61
TRIDESETGODIŠNJICA NOVINARSKOG RADA ANTONA EKARA.
Ovih je dana skromno proslavljena tri-desetgodišnjica novinarskog rada g- Antona Ekara, poznatog slovenskog novinara koji je mnogo godina djelovao u Trstu. Antoii Ekar rodjen je 1875 u Preddvoru u Goren-skoj. Počeo je da radi novinarski 1902 u »Domovini« u Celju, a u Celovcu je zatim uredjivao »Mir«. Od 1910 do 1926 radio je u redakciji tršćanske »Edinosti«. a godine 1920 uredjivao je »Pučki Prijatelj« Godine 1926 preselio se u Ljubljanu, gđie mu je živjela familija, zapravo mu talijanske vlasti nisu dozvolile da Se vrati iz Ljubljane, kamo je polazio iz Trsta da posjeti familiju. Radio je u «Slovencu«, »Jutru«, i raznim drugim listovima, a danas je u Beogradu kao činovnik »Centralnog Presbiroa«. Anton Ekar je poznat kao dobar novinar i u 30 godina zalagao se u mnogim narodnim akcijama. L’ borbi u našim krajevima stekao je takodjer lijepih zasluga. Želimo, da još dugo živi i koristi narodu.
TALIJANSKA AGITACIJA NA MALTI
Iznimne mjere zbog »Propagande«.
Trst, septembra 1932. Situacija na Malti od posljednjih izbora u kojima su nad konstitucionalcima lorda Stricklanda odnijeli pobjedu malteški nacijonalist,- pod vodstvom filofašista Mifsuta i Mizzie, iz dana u dan se pogoršava, jer sadašnja vlada malteških nacijonalista otvoreno podupire akciju za reviziju malteškog ustava. Autonomija Malte sadašnjim je ustavom vrlo ograničena tako da su malteška vlada i parlamenat potpuno podredjen; britanskom guverneru Malte. Poznato je, da talijanski jezik više nije službeni jezik na Malti i da u malteškim školama nije više nastavni jezik. Malteški nacijonalisti, čiji vodje često putuju u Italiju i podržavaju najuže veze sa talijanskim fašistima mogu sada pod zaštitom malteške vlade voditi žestoku pro-tubritansku propagandu. U posljednje su vrijeme na Malt,- otvorene mnoge privatne škole sa talijanskim nastavnim jezikom. Konstitucionalna stranka lorda Stricklanda upravila je predstavku predsjedniku britanske vlade MacDonaldu, u kojoj ističe, da danas na Malti nekažnjeno se vodi agitacija protiv Velike Britanije i krše temeljni zakoni malteškog ustava. Guverner Malte lord Camobell bio je prisiljen uvesti iznimne mjere. U cilju da spriječi uvoz i raspačavanje novina, knjiga, pisama, gramofonskih ploča i drugog propagandističkog materijala guverner Malte izdao je naredbu, da oni gradjani kod kojih se nadje propagandistički materijal kojim se direktno ili indirektno širi nacijonalna Ili vjerska mržnja i potiče nepoštovanje prema kralju, vladi, ustavu Velike Britanije, ustavu Malte i t. d. kao i oni koji javno rade ili govore protiv postojećeg stanja kazne se sa 4 godine prisilnog rada i novčanom globom od 500 funti. Ako je djelo za koje su optuženi kvalificirano kao zločin sudit će im posebni kazneni sud a za manje prestupke redovni sudovi 5 sudbeno redarstvo.
BERAČEV JE VEDNO VEČ...
Dolina, oktobra 1932. Več kot tretjina ljudi ne zmore več ogromnih davkov Ljudje morejo plačevati tudi ogromen dolg, ki ga je napravil bivši podesta g. Radovanni, v prid fašizma. Dolga, k- ga je okrog 500.000 L ne bo lahko plačati. Živina izginja naglo iz hlevov. Sedaj jo je že 7o posto manj kot leta 1921. Kmet strada. V občini je velik nered. Novi podesta vodi isto politiko kot gospod Radovanni.	(Mos )
MIROSLAV AMBROŽIČ — NAČELNIK SOKOLSKOG SAVEZA
Pred nekoliko dana postavljen je za načelnika u Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije Miroslav Ambrožič, rodom Slovenac iz Kranja. Medjutim Miroslav Ambrožič napola je »Primorc«, jer je više godina proživio u Trstu i tamo bio razvio najveću sokolsku aktivnost. Bio je zaposlen u tiskari »Edinost« najprije kao slagar, pa kao faktor i na koncu kao ravnatelj tiskare. Sve svoje sile posvećivao je Sokolstvu, koje se onda budilo i naglo razvijalo u Trstu, po Krasu i Istri. U slovenskom sokolstvu tako se tršćanska župa isticala, da kažu. da je to bila najbolja slovenska župa. Velike zasluge zato imao je Ambrožič. Ambrožič je u Trstu izdavao poseban župski vjesnik, koji je danas važan dokumenat o onim vremenima. U listu »Edinost« vodio je sokolsku rubriku. Malo pred prevratom vratio se bio iz vojničke službe i nastavio u Trstu s orgaaizo-vanjem soklstva. Tršćansko sokolsko društvo vodio je Ambrožič i poslije prevrata neko vrijeme usprkos teških vremena i neprilika. Za vrijeme prevrata bio je načelnik narodne straže sve do dolaska talijanskih četa. Kad su kasnije Talijani počeli đa omeću sokolski rad te kad su zapi jenili i njegovu brošuru o sokolstvu, bio je to povod, da su počele talijanske vlasti progoniti i Ambrožiča. Godine 1920 poslije požara »Balkana«, gdje je izgubio sve svoje imanje, prognan je bio u Ljubljanu, gdje je nastavio intenzivnim sokolskim radom i bio uvijek u prvim redovima slovenskog sokolstva, dok nije napokon postao i načelnikom čitavog je zauzimao mjesto vikara. Važno je njegovo vjeku. koji je naš i koii s nama osjeća, jer je sav naš uspon i naš pad proživio intimno, čestitamo.
UMRO JE PATER ALFONZ FURLAN
U nedjelju, dne 2 oktobra umro je u samostanu u Novom mjestu pater Alfonz Furlan, poslije teške bolesti, koja je trajala dva mjeseca. Njegovom smrću nestaie čovjeka, koji je bio u Goričkoj i Istri vrlo poznat i koji će ostaviti trag iza sebe. Bio je rodjen 1856 u Gočama kod Vipave. Po svršenom šestom razredu gimnazije stupio je u red franjevaca i nastavio bogoslovne stud je. U franjevačkom redu zauzimao je istaknute funkcije. U franjevačkom samostanu u Pazinu i kasnije u Brezjatna bio je gvardijan, dva puta je bio definitor, a u Novom mestu je zauzimao mjesto vikara. Važno je njegovo djelo kao historičara i književnika. On je napisao djela religijozne naravi, a nas inte-resuje naročito njegova historija franjevačkog samostana u Pazinu. U vezi s pazinskim samostanom i našom historijom ostat će trajno i njegovo ime. Neka počiva u miru.
DELOVANJE »EDINOSTI« V ŠKOFJI LOKI
V kratkem času svojega obstoja je razdelilo društvo »Edinost« skoro 2000 Din podpore najpotrebnejšem pregnancem. Člani organizirajo zdaj obsežno akcijo za pomoč brezposelnim. V drugi polovici oktobra pa bodo nastopili skupno s Sokolom na koroš-ko-rapalskom večeru.
JUBILEJ NAŠEG SVEČENIKA DON KOŠIRA.
U Splitu je pred dvije nedjelje proslavio 40-godišnjicu misništva umirovljeni župnik don Josip Košir. Don Košir službovao jedo 1923 u Istri i morao je te godine s mnogim drugim našim svećenicima da napusti Istru. Bio je župnik u Lazaretu kod Kopra. Morao je bježati pred fašističkim nasiljem da spasi glavu u Jugoslaviju. Neko vrijeme bio je u Dolenjskoj, a kasnije u Radomljama kod Kamnika kao župnik do 1926. Bio je uzoran svećenik. Godine 1926 vlastitom voljom napušta Radomlje i odlazi u Split, gdje odonda živi skromno, u tišini. I proslava njegovog jubileja bila je skromna, ali zapažena i mnogi su don Koširu čestitali. I mi se pridružujemo čestitkama sa željom, da bi doskora mogao opet da misi u Lazaretu u
Istri.
BRATJE,. KAJ DEBATE ’
Emigranti bodimo v naši novi domovini zidarji, pozitivno ustvarjajoči ljudje. Ne sodelujmo, Jčjerkolf so na delu razdirajoče sile, sovraštvo in nasilje, zavist in pohlep in podobni nizkotni nagoni. Naša prezade-vanja daj ^veljajo le pojavom, ki mirijo in celijo, vežejo in združujejo ter ustvarjajo pozitivne vrednote.
Prav nas emigrante kar lahko premoti nestrpen zanos,_ da ne znamo krotiti svojega notranjega ognja in vidimo utešenje svojih vročih želja v zmotnih sanjah.
_ Naši bratje._ Hrvatje in Slovenci, trpe v tujini radi svoje zvestobe do hrvaškega in slovenskega jezika, radi svoje hrvaške in slovenske kulturne usmerjenosti, ker se nočejo odpovedati svoji hrvaški in slovenski samobitnosti v korist italijanstva ali nemštva.
Njihova trpeča zvestoba nas svari in opominja: Bratje, kaj delate?
Kjer vladajo strasti, ni jasnega pogleda. Kjer vladajo strasti, m trezne premišljenosti, niti modre usmerjenosti.
Ali smemo emigranti le za hip pozabiti nad drugimi posli glavni naš smoter, da pomagamo bratom pripraviti pot.
Ne smejo ndm zastirati jasnega pogleda na ta naš veliki smoter strasti! Z vso. treznostjo moramo premišljevati, kako razjasniti temo. s katero nam ga zagrinjajo sovražne sile. Modro moramo usmerjati vse naše moči. da odstranimo čim več ovir in zmanjšamo oddaljenost, ki nas loči od njega.
To našo veliko nalogo imejmo emigranti pred vsem in vedno pred očmi!
Če tli v naših srcih resnična ljubezen do domovine in naroda, ne bomo še mi prilivali olja nestrpnosti ognju strasti, ki razdvaja naše javno življenje. Skušali bomo pogasiti te uničujoče plamene z morjem solza, kj jih pretakajo onkraj meja hrvaške in slovenske matere.
Naša bol bodi Jugoslaviji v blagoslov!
did
t O. BERNARDIN ŠKRIVANIĆ
U Splitu je 25 o. mi. umro u kapucin-skom samostanu na Poišanu u dubokoj starosti poznati kapucinski eksprovincljai i agilni radnik o. Bernardin Škrivanič.
Pok. o. Škrivanič stupio je u kapucinski red kao svjetovni svečenik i tek tu'ie otpočeo njegov velik narodni i vjerski rad. O. Škrivanič došao je nekoliko godina prije rata na Rijeku i tu je razvio najveću svoju djelatnost, po kojoj je bio poznat na čitavom Primorju. Pod njegovim vodstvom osnovao ie kapucinski samostan na Rijeci. Kuću dobre štampe, koja je izdavala nekoliko manjih vjerskih listova, a neko doba i poznati dnevnik «Riječke Novine«. No najveću zaslugu stekao je i o. Škrivanič i kapucinski red na Rijeci time, što je neumorno prikupljao priloge, razumije se najviše od našeg svijeta u onim krajevima za gradnju velebnog hrama Majke Božje Lurdske na Rijeci, koju je gotovo ; kraju priveo.
Ovaj bujni rad prekinut je tek poslije rata dolaskom Talijana na Rijeku. Kako su riječki kapucini, a osobito o. Škrivanič, bil' trn u oku Talijanima, i to ne samo svjetovnim nego i crkven'm talijanskim vlastima, riječki kapucini su odmah po okupaciji naprosto otjerani jz Rijeke, a s njima, dakako i otac Škrivanič. a na njihovo mjesto, da uživaju plod dugotrajnog tudjeg rada i napora, došli su redovnici Talijani.
Otac Škrivanič povukao se tada na Poi-gvarđijana tog samostana. — Pokoj mu vječni!
t SLAVOJ DIMNIK
U Mariboru je 1 oktobra umro upravitelj tamošnjeg dječjeg doma Slavoj Dimnik, star 45 godina, rodom iz Postojne. Pokojnik je b'o_ poznati slovenski učitelj u Primorju. Služio je neko vrijeme u Postojni, a u Trstu na pripravnici 10 godina, do 1919. kad se preselio u Maribor. Neka počiva u miru.
f IVAN ŠKERLJ.
V visoki starosti 84 let je 27 septembra v Novem mestu po daljšem bolehanju umrl upokojeni višji deželnosodni svetnik g. Ivan Škerlj. Po rodu je bil iz Vipavske doline, kjer se je v Vrhpolju rodil leta 1848. Po gimnazijskih študijah v Ljubljani je študiral pravo na Dunaju, nakar je kot sodnik služboval v Ljubljani, Črnomlju, Kranju, Žužemberku in slednjič v Novem mestu, kjer je ostal trajno. Od šestih otrok je g. Milan profesor univerze u Ljubljani, Vladimir je umrl po končanih medicinskih študijah, Amad je umrl leta 1927, hčer-ka-edinka Ana pa leta 1929, a Ivan je profesor v Ljubljani in Stanko docent na beograjski univerzi. Naše sožalje!
UGLEDNA ISTRANKA — NAJSTARIJI GRAD.IANIN DUGARESE.
Zagrebačke »Novosti« donose pod gornjim naslovom dopis iz Dugarese: Pred kratko vrijeme navršila ie 91. godinu života ugledna Istranka, gdja Matilda Žnidaršič, tetka umirovljenog direktora ovdašnje tekstilne tvornice Schwarzbacha. Rodjena je g. 1841. u Lupoglavi (Dolenje) u Istri. Njezin djed po majci Negovetić, potječe iz istarske obitelji Negovetića-Ostrogovića-Godine 1873. udala še za Slovenca Žnidaršiča. i većinu svoga života provela ie u Zagrebu, a dijelom i u Beču. Udovicom je ostala godine 1886., te od 1907. boravi neprestano u Dugoj Resi, dakle već 25 godina. Najstarija gradjanka Dugarese, unatoč svoje visoke starosti* vanređno je svježa i vedra lica, te odlična zdravlja. Marljivo čita znanstvena djela, sa kojima se uz beletristiku mnogo bavi. Takodjer marljivo čita dnevne novine. Naročito se zanima za politiku i razvoj svjetskih doga-djaja. Uzgaja cvijeće, rado šeće po okolici i ponosi se, što je najstariji gradjanin

Žena u Primorju
Izmučena, bleda stopa žena iz dneva v dan, iz muke v muko. Stopa v sivi dan brez smehljanja, brez pesmi. Če pa slišiš njeno pesem je otožna, žalostna in še ta neskladna. Kjer je smeh tam sta hipno pozabljenje in mehka omama s silo pregnali muko bridkosti.
Zgrnila so se pogorja, zasenčila so vso svetlobo, samo kot rosna kaplja blesti v pokrajini duša in tema obupa ji vlada. Žena, pot te vodi v spone, k zatiranju upov, želj in hrepenenj v neizprosno borbo.
Odsev zagrenjenosti je legel na tvoja lica. Sanjajočim očem je vzel pravi sijaj. Še se smeje mladost, a smejo se lica, smejo se ustnice; če pa pogledaš v mlade oči, poznaš, da to ni več smeh oči. V njih se zrcali tihi jok duše; — trpljenje groza in bridkost. Iz trpljenja je zrastlo močno hre-prenenje, katerega izraz je tvoj klic žena: Ostati hočem močna, naj me bije trpljenje; v boli hočem ojačiti dušo, da bo močna stopila v sivino težkih dni!
Žena, tvoja polja često prešinja duh hrepenenj po svobodnih daljah. Glava ti sedaj klone med ramena, život se je upognil, kot bi nosil sto življenj. Razdvojena so ti pota in oči so uprte: bogvekam? Misel ti plove na svobodne poljane. Tvoje žalostne misli se družijo s težko otožnostjo domovine. — Stopinje ti zastajajo.
Na nepregledni planjavi si — in kličeš upov!
Kje je solnce?!
Kdo mi razgrne teme, ki ga zakrivajo?!
Ni solnea — nikogar ni, ki bi razgrnil teme!
Ni še konec?
Bodi močna žena, že se f. pripravlja kupa z grenkejšo kapljo. — Počili so štirje streli — štiri matere so zajokale in ti žena v Primorju si zatreptala — groze — bolesti in trpljenja. — Kriknila si v brezupu in iskala upore: nisi je našla. Zavedla si se, ti mučenica; Zagledala si pred seboj štiri okrvavljene cvetove — zapet si zatreptala, zajokala v bolesti. — Oči so ti kakor izklesane iz kamna, obraz negiben, bolesten. — Srce se ti je zganilo. Vroča, grenka kaplja je padela vanj. Še nikoli ni gledala groza iz domačih kotov s tako Izbuljenimi, osteklenelimi očmi kot sedaj.
O, Primorje, domovina, na tvoj oltar so bila darovana štiri dragocena življenja, domovina; in ti si ostala kakor v revščini in bolesti otopela mati. Niti solz risi smela prelivati za svojimi otroki. Komaj, da si slabostno kriknila in ostrmela
In žena v Primorju, polna tuge, — čaka — sključena od bolesti, z mislijo na štiri okrvavljene cvetove čaka. čaka na svobodo.	M. P.
DEBATA O MANJINAMA.
Ovih dana prilikom zasjedanja Društva naroda u političkoj komisiji diskutovati če se i o manjinama. Inicijativu za tu diskusiju dala je Njemačka, koja traži, da se pretrese izvještaj tajništva u koliko se odnosi na manjinske probleme Tvrdi se, da éé Njemačka u toku debate ponoviti svoj stari predlog, da bi se u okviru Društva naroda ustanovio stalni forum, koji bi raspravljao o manjinskim problemima a politička komisija se ne bi više bavila manjinama. Razumije se. u Ženevi se raspravlja samo o onim manjinama, koje su zaštićene obavezama prema Društvu naroda, O našoj manjini ne može biti govora, jer Italija nije potpisala nikakvih Obaveza obzirom na Jugoslavene i Nijemce u svojim granicama. Ali i ako se ženevska diskusija o manjinama ne tiče direktno nas, ona je ipak interesantna, pa su zato u Ženevu došli* pored ostalih manjinskih stručnjaka i naši df. Josip Vilfan i dr. Engelbert Besednjak.
Pripovijest „Istre,t
Zastava na vjetru
Jože Jeram (Nastavak 33.)
Istražni sudac Je bijesnjo od IJutine. Njegov crni kalabreški obraz produljivao se od bijesa, a kudrasti na ženski način njegovani vlasi treptali su kao na vjetru.
Pred njim su sjedila četiri optuženika, koji su glasno jedan za drugim tajili čin za koji su optuženi.
— Vi ste rastrgali i izmazali zastavu!
__Ne!
— Kako se usudjujete tajiti? Da li je visjela zastava na školi ili nije visjela?
— Da!
— Da li je danas zastava još na školi?
— Kad su nas odveli nismo je vidjeli.
Eto, vidite. Znači da ste je vi rastrgali! Kad je nije bilo i kad su je našli rastrganu i izmazanu, ko je mogao da je rastrga? Bog?
Mladići su stisli ramena. Na tu logiku nisu mogli odgovarati, a naročito pak zato, jer nisu znali jezika. Tumač Je jedva otvarao usta i nije rado prevodio ve-like rečenice.
— Kažite ko je dakle rastrgao zastavu?
— Vjetar, bura! — javio se jedan medju njima.
— Bravo! smijao se sudac istražitelj. — što ima bura sa zastavom posla? što može da ima bura protiv naše zastave? Vi, vi ste oni, koji ne mogu da vide našu zastavu... Vi, vi, vi!
Iz suca plamtila je strast. Bio je iz dna duše i svojih predrasuda protiv naroda, čijeg značaja i kulture nije poznavao, uvjeren da kao i razbojnici sa Sicilije taje svoja djela, jer znaju da je zlo ako ih priznaju.	i, ..
Taj je čovjek sudio ove mladiće mjerilom, kojim se služio u istragama za najteže zločine u južnom dijelu države.
__Hoćete li priznati ili nećete, da ste oskvrnuti
zastavu?
— Ne!
Sudac je skočio, bacio je knjigu zakona na pod i počeo da viče:
— Van, van! Odvedite ih! Naći ćemo druga sredstva! Priznati ćete vi već! Priznat ćete!
Odveli su jednog za drugim.
Pred suca izišao je crni milicioner, koji je vodio stražu i čekao je na daljnje zapovijedi.
— Ne priznaju, siktao je sudac. — Možete to da zamislite! Sve je tako jasno, a oni još neće da priznaju.
— Buntovnici — rekao je milicioner vojnički uslužno i lagano se smiješio.
— To čini da ću pobij esniti. Kao da ne bi bili već priznali karabinjerima sva svoja djela? A zar nisu i vama priznali jednom rječju? To je dovoljno. Pa vi ste prisluškivali što govore medjusobno?
— Nisu priznali nikome. Pa i medju sobom govore da nisu krivi... Prefrigani su.
— A niste li još pokušali neka nasilna sredstva?
— čekamo na vašu zapovijed, gospodine suče!
— Učinite sve što mislite da je potrebno, reče sudac i pokupi hrpu spisa te nestane na hodniku.
Toga dana dovezao se mladi gospodin iz Gorice. Htio je da se uputi u Stožice, da vidi što se dogodilo, izvan varoši susreo je karabinjere, uhapsili ga »radi bunjenja naroda«, i odveli ga natrag u varoš.
On je čuo u svojoj ćeliji krikove ljudi, koje muče. Kad je utihnulo, iz mraka i tišine tamnice trajala je tišina malo. Iz male udaljenosti čuli su se novi krikovi i jauk, jači nego prije...
Mladog gospodina je bilo strah. Sjetio se na romane, koji opisuju srednji vijek. Pomislio je na strahote duždevih tamnica u Veneciji, koje je vidio pred godinu dana. Obuzela ga je jeza i osjećaj da se baci na zidove oko sebe, da ih razmakne i pobjegne iz toga pakla.
Pogledao je na stijenu. U sivu žbuku bila su noktima napisana velika slova. Bile su to riječi, koje je napisao uhapšenik, koji je bio tu jedamput prije njega, u svojoj velikoj, beznadnoj ironiji:
»Pravda je umrla. Molimo za njezinu dušu!«
Toga dana uhapšenike nisu pustili na dvorište. Pustili su ih tek slijedeći dan. četiri mladića pogledala su se medju sobom s gorkim osmjehom i pogledom, koji je govorio više nego čitave knjige.
Govoriti nisu smjeli. Stražar, koji je stajao uz stijenu, neprestano ih je pratio očima.
— Ne smijete govoriti!
U redu, jedan za drugim koračali su u beskonačnom uvijek se ponavljajućem krugu. Kad su Jože Meden i Ivan Ferjančič bili jedan za drugim na protivnoj strani dvorišta, gdje nije bilo stražara, Ferjančič je progovorio utajeno:
— Tukli su me!
— Mene takodjer.
— Krvav sam.
— Ja takodjer.
— Nisam priznao,
— Pa niti ne možeš. Jà takodjer ne.
— Ko tamo govori? — viknuo je stražar i gledao je po hapšenicima. Oni su išli mirno u besmislenom krugu i u njihovim je dušama vrelo.
Miha Koritnik i Jožef Cigoj bila su ona dva mladiča, koji su one večeri nabasali nogama na zastavu, koja je ležala na cesti. Kad je selo raspredalo strašne dogodjaje, mnijenja, da li su mladići doista otrgali zastavu donekle su se križala. I ta dva mladića kazala su što su znala.
Glas je išao od kuće do kuće, mijenjao se, i dosegao je žvanutove uši i ako se on nije usudio doći medju ljude negò je išao uvijek stranputicama i daleko od ljudi.
Dan zatim došli su karabinjeri opet u selo i ulovili su ta dva Mladića.
— Vi ste gazili zastavu?
— Neznamo, da li je bila zastava. Neka krpa valjala se po cesti.
— Krpa? — skočio je karabinjer. — Vi kažete zastavi da je krpa?
Odveli su i njih dvojicu.
U varoši su ih odveli na karabinjersku stanicu.
(Nastavit će se.)
Naša kulturna kronika
»POTEM PA KAR PO REDO SAMI PRIMORCI«.
če se spodtakne nad nami Primorci kak priprost človek, ki mu obzorje sega le do zadnje vaške iiiše in še par korakov čez, mu tega spodtikanja res ne moremo šteti v zlo. O nas Primorcih^ se je že toliko slabega reklo, da nepoučen človek nas mora v resnici smatrati za slabe ljudi.
Ne morem pa razumeti, da je v resno slovensko revijo, kot je »Ljubljanski zvon« prišel tak zlonameren stavek,- ki nekako prikrito pove: »Glej jih, spet se jih je toliko teh vsiljivih Primorcev prištulilo«.
K stvari. V septemberski številki »Ljubljanskega zvona«, slovenske (tudi Primorci smo Slovenci) revije je neK gospod Lojze Zupanc objavil kritiko o publikacijan »Mladinske Matice«. Nas kritika kot taka ne zanima in tudi ne bomo razpravljali zakaj Zupanc odklanja »Kresnicam«, nekaki antologiji mladinskih pisateljev, literarno vrednost. Našo pozornost pa je vzbudila Zupančeva trditev: »Potem pa kar po redu sami Primorci«. Odkrito moram povedati, da sem Kresnice že preje prečital, a ker je to zbirka slovenskih mladinskih pisateljev, jih pri čitanju nisem delil »Ti si Primorec, Ti si Kranjec, Ti si Staj ere«. Se le ta Zupančeva trditev me je spravila do tega, da sem poiskal Kresnice. In sem štel. Neštel sem sedem »prištuljenih« Primorcev in 17 pravovernih Slovencev. Tako nekako jih moram imenovati po Zupančevi delitvi. Sedaj pa bi prosil g. Zupanca, da vzame v roke kako učno knjigo, kjer je popisan naš slovenski narod, in naj pogleda kolikšen del tega nesrečnega naroda je ostal pod Itahjo. Mislim da bo potem spoznal, da ni razmerje 7 : 17 tako, da bi se dalo iz tega potem soditi, da je vendarle preveč Primorcev, ki si »domišljajo«, da so slovenski pisatelji in vrhutega celo še mladinski. S to svojo nestrpnostjo, ki je posledica opazovanja našega slovenskega narodnega in kulturnega problema iz žabje perspektive, si je g. Zupanc poiskal tovarišev baš tam, kjer si jih menda vseeno ni želel. Fašisti trobijo venomer, da je naše ljudstvo pod Italijo primitivno, divje in brez ustvarjajoče kulturne sile. Morda misli g. Zupanc enako? Na čedni druščini mu čestitamo. Na uho pa mu povemo, da si človek s takim načinom gledanja na kulturne in narodne probleme ne more dati spričevala prosvetnega delavca, kar menda g. Zupanc hoče biti. Pa tudi skoro tretjino slovenskega naroda si postavi nasproti. Ne, res niste prav povedali g. Zupanc.
čudim se tudi, da je »Ljubljanski zvon«, slovenska (torej tudi naša) revija, pustil tako dvakrat zgrešeno trditev, ki je za nas žaljiva, če bi bil tako nestrpen, kot je g. Zupanc, bi naročni-štvo »Ljub. zvona« odpovedal; vendar pa hočem verjeti, da je šla ta stvar «kozi le radi svobodne besede pisateljev in kritikov. Vtem slučaju je g. Zupanc to svobodo besede izrabil na zelo neprimernem mestu. — Primorc in naročnik »Ljub. zvona«.
LITERATURA O NARODNIM, JEZIKOV NIM I VJERSKIM MANJINAMA
Balogh: Les droits des minorites et la difense de as droits en Roumenie. (Genove 1925).
Bo rdi h n Fr.: Das positive Recht der nationalen Minderheiten (Berlin 1921).
Braunias:	Das Minderbeiteninstitut
an der Wiener Universitat — 192-4.
Brun: Le problem des minorites devant le droit international — Paris 1932.
Brunet et Loenwenfeld: Da la protection des minorites par la Societe des Nations — Paris 1925.
Dr. Leo Epstein: Der nationale Min-derheitenschutz als internationales Rechts-problem — Berlin 1922.
Dr. Leo Epstein: Grundsatze eines Weltminderheitenrechts — Bom 1932.
Dr. Leo Epstein: Der internationale Minderheitenscbutz und seine Zukunft —
1921.
Friedmann: Le probleme des minorites ethinques et sa solution par l’autono-mie et la personification — Paris 1927.
Dr. Gehrhar Gesemann:	Das
Deutschtum in Siidslawien. — Muncben
1922.
Grundwald: Das Recbt der nationa-len Minderheiten und der Volkerbund. — Wien 1926.
Koht: Avant — proiet d’un traite generai relatif anx droits des minorites natio-nales. — 1927
FRANINA I JURINA
(NA CESTE MEJ GRACI&CEM 1 LIND AROM)
Fr.: Jurino, ja još pravo ne razumem, ča j’ ono bilo z onim sidrom v Reke?
Jur.: Ti nikada niš ne razumeš.
Fr.: Otel bim znat, je l’ to bilo ono sidro, ča su ga ono jedanput Lovranci pozabili?
Jur.: Ma kakovi Lovranci, Bog te šen-tal, ter te šental!
Fr.: Ne jadi se, nego mi lepo rastumači, ča mi ga je to!
Jur.: Morda ne znaš, ni kako se je zval on talijanski brod, ča ga je vrag prvi put prnesal v Reku 4. novembra 1918!
Fr.: Kako ne znam! To je bila fregata ^Manovale Fila Berto«.
Jur.:	Tako nekako! Va ono vreme su
Rečani bili va sameh feštah, pak su misleli, da njim ona fregada nosi sam med i mleko, zato su i oteli, da imaju od nje jedan spomen. I dobili su ga, a to ti je ona ankora, ku njim je *Manovele Fila Berto« pustil, prej nego se j’ vrnul doma.
Fr.: To je dunke ono sidro, ča su ga nabanderali na place Eližabeta?
Jur.: Je, i sad su se najedanput Stufali gledat ga, pak su ga zneli i nesli Sčocetu, da ga proda za staro železo.
Fr.: A Rečani, ki sada komai čute, ča njim je ona fregada prnesla, gode od veselja, da ni več onde ono sidro, ča ne?
Jur.: Kako ne! Baš sam oni dnevi bil v Reke i čul i videl sve. Stari grad je bil kao zvan sebe. Zenske su govorile na puna usta da Talijani dižu sidro i da če ih vrag brzo ča nest.
Fr.: Ja da bi ih tako Bog uslišal!
Jur.: I još su ženske skombinale neka-kovi lumeri i to dan, kada je fregada prvi put prišla v Reku dan, kada su sidro zvukli z mora i dan, kad su ga nesli Sčocetu. 1 ti lumeri je cela Reka igrala na lot.
Fr.: Pak — su ča dobili?
Jur.: Su — rog! De rifa ale de rafa — s Talijanom se vavek gubi. Joh ti ga onemu, ki ih ima na vrate, kako mi!
Fr.: Ter je tako! A ča govore va Terste za ono sidro?
Jur.:	Sme ju se, i govore, da bi samo
oteli Talijani ča poč. Trijestini bi njim valje digli ankoru i cimi bi njim molali — sve za niš. I još sam jednu lepu čul va Trste.
Fr.: Ala vanka s njum!
Jur.: Sam mislel, da ču krepat od smeha, kad su mi ju povedali.
Fr.: Ala (a čekaš. Viš da gorim od nestrpljenja!
Jur.: Drugi put. Sada nimam lažno.
Fr.: Takov si ti vavek. Najprej staviš čoveku v uho buhu, a onputa rečeš: nimam lažno! Drugi put!
Jur.: Buha ni ne buha, ako ti smeta, a ti zami klješča, pak ju stegni vanka. A ja lepo grem i — Bog!
Kraus: Das Recht der Minderheiten.
NOVI USPJESI FERDE DELAKA I MATIJE BRAVNIČARA
Mladi naš režišer Ferdo Delak rež'rao ie u ljubljanskoj operi operu Mahovskoga »Hlapec Jernej«. To je Cankarov «Hlapec Jernej« priredjen kao opera. Kritika ističe, da je Delak svojom režijom uspio. Povodom' izvodjenja te opere'davao se kao uvod jedan komad našeg mladog kompoz tora Matije Bravničara «Slavicus hymnus«. »Jutro« piše. da je to djelo »dobrodošla, veledostoj-na reprezentativna, slavostna skladba'...«
DA LI ĆE NA DESETGODIŠNJICU FAŠIZMA BITI AMNESTIJE?
U posljednje vrijeme mnogo se govori o amnestiji, koju je za desetgodiš-njicu fašizma obećao Mussolini. O tome piše i pariški »Temps« od 26 o. mj. Taj ugledni parišli list donosi pod naslovom »Projekt za široku amnestiju« dopis svog rimskog dopisnika, u kojem kaže, da se i u Rimu mnogo šapće o toj amnestiji. »Temps« pri tom kaže, da je fašistička vlada bila već u januaru 1930 provela jednu amnestiju i to prilikom vjenčanja prestolonasljednika Umberta. Tom je prilikom bilo pušteno iz zatvora nekoliko hiljada utamničenih, ali nisu uzeti u obzir nego samo oni, koji su bili u zatvorima radi običnih zločina, ne politički. Amnestija nije uzela u obzir one, koje je osudio Specijalni Tribunal ili zakon
0	konfinacijama. Ovom prilikom, to jest prilikom desetgodišnjice Pohoda na Rim, amnestija bi ipak imala da obuhvati i veći broj političkih kažnjenika. Ministar pravde proučava projekt za amnestiju običnih zločinaca, a ministar unutarnjih poslova za političke osudje-ne. (Ministar unutarnjih poslova je, kako znamo, Mussolini). Govori se, da će se političkim osudjenicima znatno sniziti kazne, ako su osudjeni na zatvor veći od 10—15 godina. Nekoji od onih, koji su osudjeni na kazne ispod 10—15 godina imali bi biti sasvim pušteni na slobodu. Naročito će se uzeti u obzir politički osudjenici, koji su bili vojnifil u prošlom ratu. Tako piše »Temps«, ali ipak na koncu kaže, da je što se tiče amnestije za obične zločine stvar' Sigurna, a što se tiče političkih zločina uzet će se u obzir zaštita države
1	na koncu sve ovisi o samom Mussoliniju ...
VELECIRKUS
6LEIGH
PETA PREDSTAVA četvrtak 6 X. u 8 sati na večer
na Krešimirovom trgu
U ZAGREBU
SAMO NEKOLIKO DANA
Dnevno dvije predstave — poslije podne u 3 i na večer u 8 sati. Poslije podne isti program kao i na večer. Djeca, nezaposleni i umirovljenici plaćaju pola cijene. Umjerene cijene i samo sjedaća mjesta.
ŽIVOTINJE SE MOGU POGLEDATI OD 9—18 SATI
Blagajne cirkusa počam od 6 oktobra otvorene su od 9 sati prije podne. Pretprodaja ulaznica sada kod J. Turkovič, kr. trafika i papirnica, Jurišićeva 1, telefon 21-50
BESPLATNI KONCERTI PRED CIRKUSOM OD u—12 (NEDJELJOM OD 10—12) I NA VEČER OD 7—8 SATI
P
^■t
Preselenja
uz umjepene cijene i jamstvo šteta obavlja
S* Spitzera nasu.
TRANSPORTNO I OTPREMNIČKO D. D. Zagreb, Ilica 16. I.	TeleSon 55-39
lfl„ Bre^stikap
Trgovina kave i čaja Vlastita elektropržiona i elektromlin za mlevenje Zagreb, Ilica broj 65 Telefon 7657
* o e * c • j Z A G R r B
GUSTAV ILlC T E L. _G7-S 4
PRIZEMNICA SA MANSARDOM tik Savske ceste, 1 stan od 2 sobe, kabine te nusprostorija, 1 stan od l sobe i kuhinje, - 1 radiona, dvorište, bašća, površina cca 100 čet. hvati, prodajem za cca 75.000 Dinara. Pobliže agencija »Argus«, Zagreb, Boškovićeva ul. 6-1 kat.	2389
JEDNOKATNA NOVOGRADNJA nedaleko državnog kolodvora sa 9 manjih stanova nosi godišnje cca 24.000 dinara, površina zemljišta cca 100 čet. hv. prodajem za cca 220.000 dinara »Argus«, Zagreb, Boškovićeva 6.	2375
POSJED NEDALEKO ZAGREBA cca 10 km udaljeno, oko 180 kat. jut. sve u jednom komadu sa ?Tinl.zg:radama 1 inventarom, prodajem u cijelosti ili djelomično, za cca 3,000.000 dinara, primam 1,500.000 uložnice Praštedione, ostalo u gotovom »Argus«, Boškovićeva 6.	,v 2384
ČETVEROKATNA NOVOGRADNJA sa 11 stanova po 2 sobe sa komfortom, podrum, dvorište, u kući plin. elektrika, parketi itd. godišnji •’dohodak Dm 135.000	prodajem ra cca 1,500.000 500.000 ulož-
niče Praštedione. 500.000 din. dug amortizacije kroz 25 god., 5C0.0C0 din u gotovom — prodao i pol kuće ili zamjenio — — * * * Boškovićeva 6.
za manju kuću, »Argus«
ANDRIJA VATOVAC
ZAGREB - PAROMLIN
i (rgovina mješovite prekomorske roDa hiene solidne — Podvorba kulamtne Dostava o k ući:


W. Et I BAR I i'
ZAGREB PETR1NJSKA ULICA 83
Vlasnik dvaju dobre snabdjevenih dućana. Veliko skladište cijelokupne opreme za gg. oficire, žandarme. policiste, carinike, željezničare te civiliste.
Izradba svih vrsti kapa i uniforma.
Petrinjska ulica 44 trgovina špece-rajske robe i delikatesa uz znatno snižene cijene, roba na ogieđ bez obaveze
■ ■■
Vlasnik i izdavač: Konzorcij »Istra«, Masarykova ul. 28/11. — Urednik: Ive Mihovilović, Juk^evT^^^T*^0 Za uredništvo ođsnvam- ~nr~ Fr^iT~ advokat, Samostanska 6. — Tisak: Stečajnina Jugoslovanske štampe d.d., Zagreb, Masarykova 28a. —Za tiskaru odgovara Rudolf Polanović, Zagreb, Ilica 131