KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 54 (4)
PHTEHTMI SPIS BROJ 2804,
Firma Reflecta Lens Mfg. Co, New York City, U. S. A.
Poboljšanja, koja se odnose na strojeve svetledih reklama.
Prijava od 20. septembra 1923.	Važi od 1. marta 1924.
Naš pronalazak odnosi se na reklame i druge tome sližne strojeve, Naš cilj je da reklamu načinimo što etektivnijom u pogledu osvetlenja, što pogodnijom u pogledu modeli i upotrebljivosti čime bi se izašlo na susret različnim potrebama i uslovima upotrebe, ta-kodje nam je cilj da ovaj stroj bude što jeftiniji za izradu i da se dade što lakše načiniti isto tako da je za upotrebu što pogodniji i da se može ekonomisati (f. j. štediti) i u pogledu operisanja aparatom, a takodje i u održavanju istog. Dalja preimućstva koja se dibijaju ovim pronalaskom prikazeće se iz daljeg našeg opisa i izlaganja nalboljih oblika pronalaska, koji su nama poznati.
Prema ovome pronalasku svetlaći stroj ima jedan izvor svetlosti i mnoštvo jedinica, čija kooperacija obrazuje reklamni stroj, usled čega se ovaka pojedinačna jedinica potpuno osvetli pomoću jedne serije retleksnih elemenata, koja se serija nalazi u pomenutoj jedinici. Svaka pojedinačno refleksivno svetleča jedinica može sadržati po jednu seriju rellektornih elemenata i jedan protektor-ni zaklon koji propušta svetlost, a koji se nalazi sa one strane pomenutih elemenata koja je prema izvoru svetlosti.
Sočiva koja rasprostiru zrake mogu biti ra-sporedjena (postavljena) na strani reflektor-nih elemenata; koji se nalaze suprotno od izvora svetlosti, a najbolje je da su reflektorni elementi medjusobno postavljeni paralelno u jednoj ravni koja je istovremeno ravan celo-kupnog stroja.
U crtežima: sl. 1 je prednji izgled ili plan jednog osvetljavajućeg aparata za reklame, koji zgodno obuhvata naš pronalazak.
SI. 2 je sličan izgied reklame gde je pred-uji deo uklonjen (koje je pokazano u si. 1). Prednji deo koji je uklonjen skinut je po preseku linije 2—2 u si. 3.
SI. 3 pokazuje vertikalni presek koji je uzet po preseku linije 3—3 u si. 2.
Si. 4 je izgled u perspektivi jednoga od reflektivnih osvetljavajućih naprava ili jedinica koje su pokazane u sl. 1 i 3 gde je pak jedan deo delimično uklonjen.
SI. 5 pokazuje poprečan presek po sredini jed ne takve jedinice.
SI. 0 i 7 jesu dijagramski bočni izgledi jednoga izvora svetlosti sa nekoliko retleksnih naprava ili jedinica, u ovome slučaju ilustruje operacija i preimućstva našeg pronalaska.
SI. 8 je prednji izgled koji ilustruje upotrebu našeg pronalaska pri tako zvanoj ^„krovnoj" mustri (vrsti) reklame.
Reklama koja je izložena u crtežima (slike 1—3) sastoji se iz jedne tanke, šuplje kutije (sandučeta) 10 sa oknom ili oknima 11. 11 nosi zahtevami mustru, — u' ovom slučaju slovo „B“ — u bojama koje se i danju vide. Električna lampa ili lampe 12; 12 koje su ovde izložene kao izvor svetlosti za reklamu po noći montirana1 je iznutra na sanđočetu 10'a u ležištima 13 koja su uglavljena na prečagama 14 koje su pak pričvršćene na gornjem i donjem kraju kutije. Stoga noću je reklamni sistem osvetljen ili ocrtan svetlo-
T ."-	7 u Din. 20
šču lampe sijalice 12; je tjpra'Ijeno rfe-ileksnim napravama ili jedinicama lo kroz otvore u zidovima ili oknima 11, 11 i (u .sadašnjem slučaju) kroz pridodati upravljajuea sredstva ili sredstva za uveliča vanje 17 (koja su u obliku zaokrugljenih sočivnih kuszli) kojom je snabdevena svaka jedinicu Najbolje je daje kutija 10 iznutra (b jena belo ili da joj je na koji drugi način data mogućnost da može biti rellekciona, na koji bi način maksimalna količina celokupne svetlosti iz lampe-sijalice 12 mogla poći kroz o'vre 15 i da se upotrebi (.skorUti).
Vraćajući se na slike 4, 5, 6 i 7 videče se da pojeuina refleksiona naprava ili krajnje svetio 15 sadrži jednu seriju ili grupu re-tleksionih elemenata ili ravni 20 koje su postavljene tako, da pod pravim uglom baca (preloma) sveti >st, koja direktno iz odgovarajuće lampe 12 pada od prilike normalno na pomenutu grupu. U ovom slučaju, ovi refiektonii elementi su ravni u vidu uzdužnih škriljaslih ploča, a pore rij a ni su na jednoj sirani izvora svetlosti 12 i to u vidu rasporeda dnščice na šalonama a u jednoj istoj zajedničkoj ravni iza ali i prema oknu ili polovini reklame kao celine. Elementi 20 čine sa serijama kao celinom (kao što to predstavlja njihova opšta —zajednička ravan) takav zajednički ugao da svetiost iz iz'o.a 12, koja direktno na njih udara iz pozadine rellektovana je od strane istih i izmedju istih izbačena je. Obično, variranje razdaljine re-flektivno osvetljenih jedinica 15 od lampe — sijalice 12 (bilo u ovom istom ili razmni re-kiamnim strojevima) neće biti tako velika da bi za ove ploče 20 bilo potrebno naročito montirati kao daščice Salona, ili pak da se postavi jedan red jedinica sa elementima 20 koji bi bili postavljeni pod različnim naročito odredjcnim iutvrdjenira uglovima Na protiv jedna ista vrsta jedinice, sa jednom grupom ili redom retlektornih elemenata 20 u-tvrđjenih pod jednim „unirers. Inim" uglom, biće potpuno zadovoljavajuća i pod priličnim varijacijama u razdaljini jedinica od izvora svetlosti. Ako su retlektorne (pločice 20 relativno uzane u širini, kao što je izloženo, onda u tom slučaju neće se desiti da jedna pločica stvarno zaklanja drugu, tako da u efektu pod gornjim uslovima upotrebe, jedinica 15 biće, ili će se pokazati uopšte sasvi n podjednako svetljivo.
Elementi 20 svake krajnje svet'eće jedinice 15 mogu biti izradjeni od metala u tablama u jednom parčetu ili da se sjedine (-akupe) u ciglo jednom komadu stakla (u kome slučaju oni mogu naročito biti zame-njeni teške topljivim prizmama) ali mi smo ih ovde prikazali kao potpuno zasebne, tanke,
pijosnate i uzane ploče, ćijt su krajevi postavljeni u olucima koji su načinjeni u stranama plitkog rama iii osnove 21 sa kojom stoji u vezi sočivo 17. Ovo konsolidovano scčivo i ram čine strukturu 17, 21 koja se može uliti kao jedan dco i to od neke podesne vrste stakla, koje je prozračno. Najbolje je da je sočivo i7 svake svetleče jedinice 15 tako podešeno (sagradjeno) da rasipa svetlost preko jednog velikog prostora, i to zato kako bi sočivo izgledalo jasno ma sa koga se ugla gledalo. Jedno sočivo 17 koje je načinjeno mmje ili više kao fresuel staklo za e ekirične fenjere (ali samo za malo manje prostora izmedju zona koje se teško usijavaju) kao što je pokazano, vrlo je zgodno ali pri tom i veliki broj raznih vrsta sočiva mogu se sasvim povoljno uaotrebiti. Kako što je pv-kazano (si. 5.) ram 11 'zatvara se sa unutarnje strane okna 11 i to sa suženim ili kakvim diugiin podesnim umetkom 22 umetnutim i malo pritunutim izmedju njih, a sočivo 17 i-spupčeno je kroz jednu okruglu rupu u oknu. Jedinica se drži na spoljnom delu okna pomoću projekcija 23 koje su na sočivu. Pri sklapanju jedinica mogu se uglaviti u svoju rupu okna sa unutrašnje strane kutija 10 i to tako, da sa svojim projekcijama 23 nalež-i u o Igova-ajuće zareze 24, a zatim se izvrne (okrene) da bi se projekcije (ispusti) izmestile iz zareza (ležišta) kroz koja su bile prošle. Elast:č ti pritisrk umetak 22 teži da spreči odnosno ne dopušta slučajno odvrtanje i skidanje jedinice, i pošto cela jedinica 15 podjednako balansira, vibriranje prosto ne teži da je okrene suprotno trenju umetka 22.
Pločice 20 mogu biti providni ili neprevidni refektori. Isti mogu biti načinjeni o i metala, stakla ili kakvog drugog materijala koji je podesno sa.radjen ili obrazovan kako bi mogao biti dobro reflektiran. One mogu biti pokrivene sivbrom ili srebrnim depoz'tom, običan način ogWu!a, mogu biti pokrivene jednim slojom alurnine iii kakvom drugom materijom koja odbija svetlosne zrake; u slučaju gde je upotrebijen ) staklo, t kva materija može se staviti bilo na prednju ili zadnju stranu (bilo s lica ili nal'čj '). Čak i mutan metal ii sjaj n flektoniib elemenata 20 (kao satinastog o isjaja izradjeno srebro) često će 1 i i dovoljno da dade brilantan odsjaj. Takav sjaj može se proizvesti i premazivanjem malo neravne neke površine sa kakvim reflektiranu materijalom, ili iibraz bivanjem stakla hidrot'uoričnom kiselinom j primenjhanjem pr. parata za pravljenje odleđala ili m taliena skraraa. Takodje su dobiveni dobri rezultati premazivanjem metala ili stakla sa alu-minom.
Primetiće se da su r -flektorni elementi 20
Špređa poknvtai soŽmma iti zgiobotima 17 i na taj način zaklonjeni od ulaženja prašiue, prljavštine i drugih sličnih upropaštavajući!] predmeta Kao što se vidi sličan zaklon, koji propušta svetlosne zrake, postavljen je i na zadnjoj strani i to u vidu providnog staklenog poklopca 25, koji se sastoji is jednog pljosnatog okna, koje je zaeementovano, zaliveno ili na ma kakav drugi način uglavljeno u jednom žljebu koji je na zadnoj strani rama ili osnove 21. Ovaj zaklon 25 takodje drži elemente 20 čvrsto vglavljene na svome mestu. Ovaj zaklon 25 ne samo da održava čisto od prašine i prljavštine elemente 20 i naličje sočiva 17, već pored toga i samog sebe održava čisto i to bolje čak sebe no njih, Jedno usled toga što je on glatka površina, a drueo to, što njegov vertilakni položaj umanjuje alheziju i nagomilavanje prašine.
Pošto se plitke svetleče i reflekh'rne jedinice 15 ne pružaju daleko u unutrašnjost kutije 10, to je unutrašnjost kutije čista i otvorena. Ova ne samo da daje maksimum nezaklenjene svetlosti prilaz do svake jedinice 15 i pomaže i dozvoljava menjanje sijalica 12 i brisanje zaklona 25, već takodje dopušta da se lampe 12 postave u ma kakav položaj prema potrebi — naročito vertikalan i uspravan položaj koji je tako važan radi održavanja za potpuno i svestrano iskorišča-venje velike sposobnosti lampi sijilica sa tungstenskim žičnim vlaknima. Prostornost kutije takodje dopušta, da se iampe-sijalice sa njihovim žičnim vlaknima postave uzdužno a sa strane prema jedinicama 15, tako da će veća svetlost doći na jedinicu upravo onda, kad bi lampe morale biti montirane na oknima 11, i posta\]jene tako, da teme sijalice bude prema jednicama 15.
Mali ispust, više retlektora vrste svetlečih sijalica, iz okna 11 daje mesta i drugim preimućstvima. Na prvom mestu, dopušta da se jedna jedinica 15 po-tavi odmah iza jedne druge s pogledom na njihov zajednički izvor svetlosti 12 (si. 6) i to bez zaklanjanja ili blokiranje jedne drugu, ali na primer, jedna jedinica 16, koja ima samo jedno veliko ogledalo (si. 7) mesto izvesnog broja malih ogledala 20, bacila bi ma koju jedinicu koja se iza nje nalazi u duboku senku. Zbog toga naš plitak, ne zaklanjajući, vise rttlektorni tip svetleče jedinice, daje pronalazaču veliku slobodu raspolaganja pri raznolikom rasporedu jedinica za formacioni stroj i daje mu mogućnost da stroj osvetli sa minimalnim brojem relativno velikih i sposobnih lampi, a pri tom sve njene jedinice 15 izgledaju slično i opšte osvetljene.
Na drugome mestu, više-reflektorni tip
svetleče jedinice 15, pokriva ili osvetljuje sb-čivo 17 i to potpuno podjednako, dok jedno jedino ogledalo 26, koje je prilično veliko, može relativno malo bacati ret'ieks na desnu polovinu sočiva 17, kao što je očevidno iz si. 7 — usled čega će u mnogo slučajeva polotina sočiva izgledati nejasna (mutna).
Na trećem mestu više reflektorni tip svetleče jedinice 15 daje sočivu mnogo veći u-gao svetlosti, nego što je moguće postići sa jednim retlektorom 26 (si. 7) zato što je kroz njega jak izvor svetlosti, koji predstavlja reflektor, mnogo bliži sočivu.
Bez ulaženja i izlaganja optičke teorije u ovoj stvari, može se napomenuti da ugao svetlosti varira obrnuto prema razdaljini od cenlra sočiva 17 do ravni gde se on obrazuje na reflektoru zraka od središta svelosti izvora 12 koja baca refleks kroz središte (centar) sočiva. Drugim rečima, više — ret-lektornog tipa u si. 7 označeno je kratkoćom razmaka (razdaljine) -h- kad se ovo u-poredi sa razdaljinom 14. Veliki ugao pod kojim ce osvetljava sočivo 17 znači, naravno, da reklamni stroj bude briljantan čak i kad se na njega gleda pod velikim uglom bilo s jedne ili s druge strane, a takodje što se po sebi razume — i upravo spreda.
Još mnogo drugih preimućstva pruža više-reflektorni tip svetleče jedinice. Na primer, ako bude potrebno da se sijalica 12 stavi direktno iza jedne od jedinice 15 (kao što je u sk 8) onda će reltektcrni elementi đeli-mičuo zakloniti jedan drugoga, tako, da odgovarajuća sočiva neće pokvariti opšti efekt reklamnog stroja usled nedovoljne briljantnosti. Ovo je od naročite važnosti, kad se hoće samo sa jednom jedinom 'lampom — sijalicom osvetliti celo jedno slovo. Kad bi se ovo htclo sa „B“ u sl. I do 3, onda lampa koja bi se upotrebila trebala ba biti postavljena upravo iza središnog sočiva 17 (si. 1).
Dalje treba napomenuti da u sl. 1—3 reklamnom stroju, kutija 10, treba da je načinjena tako, da voda ne može da joj naškodi, a takodje da prašina ni na koji način ne može dospeti unutra, što se dade izvesti pomoću umetača 22, te su na taj n;<čin lampe i sijalice 12 potpuno zatvorene. Nije potrebna naročita veština pri rasporedjivanju jedinica 15, ali pak pri doterivanju igtib, od ova dva, ovo poslednje može se izvesti pošto obrtanjem svake jedinice na jednu ili drugu stranu dotle, dok se ne postigne najjača briljantnost (t. j. ona pri kojoj rttlektorni elementi leze perpendikularno po najkraćoj liniji od središta svdtloiti pa do njega). Razume se da nije potrebno da su dve suprotne strane 11, U sasvim iste ili slične. Raznobojni efekti Iako «e dobijaju upotrebom rft-
zHeno obojenih lampi-sijalica, pri osvetljava-nju raznih grupa jedinica 15 ili proizvoljno i prema potrebi obojenih zaklona 25. Dvojni ili komponovani efekti boja mogu se deliti naizmeničnom upotrebom nekoliko različito obojenih lampa-sijalica radi osvetljevanja cele jedne grupe jedinica 15 ili raznobojni efekti mogu se dobiti osvetlavanjem takvih naspram-nih lampi.
Kad se ovo uporedi sa jednim strojem u kome je svaka svetleča jedinica jedna električna lampa, onda tip stroja izložen u slikama 1 do 8 pruža znatnu ekonomiju i u potrošnji struje, a i u troškovima oko obnavljanja lampi-sijalica. Prema mome pronalasku, na primer, obadve strane jedne ,,Drugs“ ove reklame mogu se dobro osvetliti sa deset tung-stenskih 1- mpi-sijalica od po 25 volti. Troškovi oko operisanja jedne takve reklame po 6 za kilovat sat iznosejl—1, 2 na sat dok sa slovima koja su načinjena samo od sijalica koje su sijalice presečno od 10 volti i to za obadve strane iste, troškovi oko operisanja izneli bi 6 na sat. Operisanje obeju reklamnih strojeva zi pet sati svakog večera a za jednu godinu, iznelo bi troškove S 27.52 i 109,50 respektivno. U svakoj od ovih reklama menjanje sijalica iznosi nešto oko dvaput godišnje, i to po istoj ceni lampu-sijalicu, tako da za naš tip reklamnog stroja svako menjanje koštace samo deseti deo od onoga što staje drugi. Pošto pored ostal >ga naš tip upotreb-Ijuje sijalice veće i dužeg trajanja — manje su povredljive, naročito prilikom vibriranja, pošto njihora žičana vlakna nisu tako fina. Naš tip neće bV™ čcsfo potrebovati menjanje kao onaj drugi tip. U si. 8 pokazana je reklama (slovo „H/() tako zvanog krovnog tipa, koji je konstruisan prema našem pronalasku. U ovom reklamnom stroju upotrebljeno je više svetlečih jedinica 15 i lampi sijalica 12 — nego što je upotrebleno u stroju izloženomu sl. 1 do 3, ali principi su isti. Oni-
ma koji su ovoj veštini posvečeni, biće jasno da razni drugi prikazi — kao što su okviri stalno osvetljenog ili svetlucajućeg tipa, kao i razni drugi — mogu se po gotovu osvetliti prema našem pronalasku.
PATENTNI ZAHTEVI:
1.	Jedan osvetljen stroj naznačen time, što se sastoji iz jednog izvora svetlosti i jednog mnoštva jedinica, koje medjusobno kooperišu radi obrazovanja jednog reklamnog stroja, i povodom toga svaka pojediiiačna jedinica svestrano se osvetli pomoću jedne serije reflek-tornih elemenata.
2.	Jedan osvetljen stroj prema zahtevu pod 1. naznačen time, što se svaka pojedina re-tle'rciono osvetljena jedinica sastoji iz jedne serije reflektornih elemenata, a svetlosti je dopušteno da može kroz zaklon koji se nalazi sa strane pomenutih elemenata, a prema izvoru svetlosti da prolazi.
3.	) Jedan osvetljen stroj prema zahtevu pod 1 ili 2, naznačen time, što je sa strane retlektornih elemenata, koji su na suprotnoj strani od izvora svetlosti, utvrdjeno jedno sredstvo za rasipanje svetlosti ili sočivo.
4.	) Jelan osvetljen stroj prema zahtevu 1 ili 2, ns značen time, što su refiektorni elementi jedinica postavljeni paralelno jedan prema drugome, a u jednoj ravni koja je pod pravim uglom prema stroju kao jednoj celini.
5.	) Jedan osvetljen stroj prema zahtevu pod 1, naznačen time, što su refiektorni elementi u vidu pločica a medjutim relativno uske, a vaspostavljene su radi reflektovanja svetlosti koja dolazi koso na seriju reflektornih elemenata i kroz njih normalno prolazi.
6.	) Jedan osvetljen stroj prema zahtevu pod 3, naznačen time, što retlektorni elementi bacaju refleks svetlosti od pozadi a propuštaju je izmeđju stbe na takav način, da su sredstva za rasipanje svetlosti koja su ispred pomenutih elemenata podjednako osvetljena.
Adpatent broj 2b



'i:
003: 7 n o fra oOo ooo 0(
0(
/o
m
fOp );
OD ^ i 00 o» ooo
OQ O OOO
ooooooooooo ooo o© o aoo po
°22-
Doo a o
O- 7/jr
hopo'
/5'
OOO
op o OOo
jogo o
I---------1.

v

'


p




V

1 "
•*	■. t
•• v -	... .
•	.
...
•; : .
*'	► -v.' >>.'1 ■ ■
' 1
\

'=%
'v.
t, .
tx
\ -