ALEKSANDRA I
PEUflČKfl DRUŽINA „STflNKOUIČ
KORNELIJE STANKOVIČ prvi srpski kompozitor roden 18. avgusta 1831. umro 3. aprila 1865. u Budimu
TEKSTOVI PESAMfl
NA KONCERTIMA
ZAGREB—LJUBLJANA— MARIBOR—CELJE
9.-17. MAJA 1923.
STEVRN ST. MOKRRNJflC kompozitor srpskih narodnih motiva. Ročen 27. decembra 1855. u Negotinu, umro 16. oktobra 1914. u Skoplju.
Pesme iz Srbije.
(II RUKOVET)
Osu se nebo zvezdama I ravno polje ovcama... Zvezdane dane,
Moj mio brale!
Zvezdama nema Danice, Ovcama nema čobana! Zvezdane dane.
Moj mio brale!
*
Smilj Smiljana Pokraj vode brala.
*
Jesam li ti, Jelane,
Govorio, divna Jelo,
Da ne rasteš, Jelane,
Pokraj druma, divna Jelo,
Gde prolaze, Jelane,
Četo vodje, divna Jelo,
I provode, Jelane,
Svoje čete, divna Jelo.
*
Maro, Resavkinjo!
Jesi 1’ vid’la, Maro,
Resavske junake?
*
U Budimu gradu Čudno čudo kažu.
Hm! Hm! Je 1’ istina? \
Čudno čudo kažu. ) pnpev
Miš poseja proju Po ježev u polju.
Narasla je proja Mišu do kolena.
Mišu do kolena,
Žabi do ramena.
2.
Pesme iz St. Srbije i Makedonije.
(VII RUKOVET)
More, izvor voda izvirala, of, more, of,
More, nad izvorom moma stoje, of, more, of, Na izvor se ogledala,
Sas lice se razgovara:
„More, lele, lice, belo lice, of, more, of, Kak sam bela i rumena Jošte da sam crnooKa?!
More, pusta slika na Stojanku; of, more, of, Zemala bi’ ja Stojana.“
*
Ajde, ko ti kupi kulančeto?
Haj, haj, haj, kulančeto, 1 De djidi de, kulančeto. J Ajde, mi go kupi, ludo mlado, neženjeno, Ajde, ko ti kupi svilen fustan?
*
Što li mi je, milo le majko i drago,
Mlad ararnija stara majko, da odam.
*
Poseja dedo golemata njiva,
Danga-langa, golemata njiva,
Ej, gorom dinje, dolom lubenice.
Ej, navadi se ergen momče mlado, Danga-langa, ergen momče mlado.
Ej, gledala ga dedova unuka,
! Danga-langa, dedova unuka.
*
Varaj Danke, gizdava devojko!
Sedi Danka na visoki čardak,
U ruci joj šinišir ogledalo.
Načešlja se Danka, ogleda se.
! Izgovara Dankinata strina:
Varaj Danke, gizdava devojko.
3.
v
Cekanje.
Magla pala, biser rosa pokapala jorgovan;
Tu sam svu noč proplakala uzaman.
Dragi reče: doči ču ti prvo veče u akšam.
A što reče pa poreče da čekam? Da če doji čekala bih još dve noči, Još dve noči i vas dan —
Tugo moja, da 1’ če doči, uzaman.
4.
Pesme iz Srbije.
(III RUKOVET)
Zaspala devojka bregu na kamenu. More, momak devu budi:
*
Urani, bela, na vodu,
Hajde, bela, urani na vodu.
*
Lepo ti je javor urodio.
*
Tekla voda Tekelija —
Da stanem da s’ odmorim, Da malo dušom danem ja. Kraj nje rasla šeftelija —
Da stanem da s’ odmorim, Da malo dušom danem ja. Pod njom sedi Andjelija
Da stanem da s’ odmorim, Da malo dušom danem ja *
Razbolela se grivna mamina!'
*
Pije mi se Tekelija —
Da stanem da s’ odmorim, Da malo dušom danem ja, *
Razbolela se, avaj!
Pa če da umre,
Avaj! Grivna mamina.
*
Ljubi mi se Andjelija —
Da stanem da s’ odmorim, Da malo dušom danem ja.
*
Aoj Neno, lepa ti si,
Željo moja, pusta li si.
Igram, pevam. milo mi je,
Niko ne zna kako mi je...
*
Čimbirčice, čimbir meni dala, Imaš kose šinula te guja,
Daj da mršim ja Tvoje, Kato, tvoje, ašik zlato,
I te do tebe.
Boga mi, Bog mi ih dade.
Duše mi, majka mi ih rodi. Ostav’ se, ludo mlado,
Ne davaj sevda’ golema.
Ala imaš oči,
Morske trnjinice!
*
Boga mi, Bog mi ih dade,
Duše mi, majka mi ih rodi, Ostav’ se ludo mlado,
Ne davaj sevda’ golema.
*
Ovako se kuča teče,
U mehani svako veče.
Aoj, Neno, lepa ti si,
Željo moja pusta li si. Igram, pevam, milo mi je, Niko ne zna kako mi je.
5
Pesme iz Bosne.
(XIV RUKOVET)
Kara majka Aliju I nevjestu Ajriju;
Nece Ajra da radi,
Več se s majkom inadi.
Kad to čuo Alija,
On počera Ajriju,
Pa poteže on svoj nož,
Da ubije Ajriju.
Moli mu se Ajrija:
„Ne ubi me Alija!“
— „Naj ti majko iabuku —
Nema više Airije“.
*
Svaka tiča u šumici Pjeva pjesmu veselo,
A ja tužan u tavnici Pjevam pjesmu žalosno
*
Djevojka viče iz tanka grla,
S visoka brda: aman, aman,
More li biti, što bit’ ne more —
Riba bez vode, tiča bez gore,
A ja devojka bez mlada momka.
*
Što no mi se Travnik zamaglio?
Da li gori, da 1’ ga kuga mori?
Djevojka ga okom zapalila Čarnim okom kroz srčali pendžer.
*
Uzrast’o je zelen visok bor,
Ajde mi, ajde, vaj!
t .
Uzrast’o je zelen bor Uz Alagin bjeli dvor —
Šibajde, šibajde, šibajde — vaj!
Tu je kmetstvo, tu je i divor.
- -..............................................    w-
Tu je kmetstvo i divor 1 u kmetstvu Niko moj; Milij' mi je Niko moj No sve selo i vas rod.
6.
Kozar.
Ajde de!
Otud ide ludo mlado, neženjeno, Kapata mu od jazovec, Opinci mu od rešeto,
Pravo preči u selo,
Ajde de!
Cenile go seljani:
Bi li malo, bi 1’ mnogo? Cenile go govedara,
Cenile go za kozara ajde de! Cenile go seljani —
Bi li malo, bi 1’ mnogo? Davaše mu goveda Nekje momče goveda. Davaše mu kozice Okje momče kozice.
Birale go svi seljani,
Birale go za kozara,
Dadoše mu tri kozice,
Tri otera, dve dotera,
Pa se čudi koja nema,
Koja de!
Popela se kozica Na dva, na tri glogovca. Pade koza te umre,
Stade momče da reve:
Lele, kozice!
Moja vita rogušo,
Kad ja t be nakormim, Čabar mleko nadojim,
Te svi momci naranim.
Vita rogušo —
Lele le!
7.
Pesme iz Makedonije.
(XV RUKOVET)
Marije, bela, Marije,
Što si tol’ko rasplakana?
Na—na—na—na - na!
Da li si granka zgrešila
Ili si iglu skršila?
Nesum ni granka zgrešila,
Nesum ni igla skršila.
Na—na — na —na - na!
Tolko me majka ne dava,
Za mlado komšičeto.
Na—na—na —na —na!
*
Obasjala mesečina,
Dvojca brajka večeraja,
Večeraja zbor zborvaja:
„Da go kradem Marušeto,
Marušeto popovoto Najličnoto, najmiloto“.
Vaj...
*
Bog da go ubije, mamo,
Komšičeto, terzičeto,
Što mi go uskroji, mamo,
Tesnoto jeleče,
To malo džamadanče;
Mnogo me stezaja pod miškite.
Oh glava, ob srce,
Oh džiger, oh tanka Polovina, mamo, za bekjara,
Što pomina, mamo, kraj pendžera!
*
Prošeta devet, majko, godini;
Kazandisav deset, majko, hiljadi;
Vo jedna večer, majko, i dadov,
Sve za jedno mome, majko, ubavo.
*
Sejala Dinka bosiljak Na beli kamen mramoren.
Ne mi go nikna bosiljak,
Tolko iznikna žolt margarit.
Pisnala Dinka da plače O, le, le, Bože, do Boga.
I
-------------
8.
Cetiri srpske narodne obredne kajde.
I Kraljička pesma.
Kralju, svetli Kralju,
Kralju, ljeljo,
Kraljice banice,
Ustaj te pošetaj, ljeljo,
Od dvora do dvora, ljeljo,
Do careva stola,
Gde car vino pije,
Carica mu služi, ljeljo,
Iz zlatna kondira.
II. Slavska.
Ko pije vino, za slave Božje, Pomoz’ mu Bože i slavo Božja, A šta je ljepše od slave Božje!
III. Na ranilu
Pomnile dtvojke
Jelo le lelo, \ , ■	,
Dobra devojko. | p Poranile na vodu,
Al na vodi jelenče,
Rogom vodu mu čaše,
A očima bistraše.
IV. Koiedo.
Uranila stara majka,
Svetoj crkvi na jutrenje,
Susrete je sveti Petar,
Na jelenu zlatorogu i parogu. Vrn’ se natrag Stara majko,
Evo su ti gosti došli.
Dobri gosti Koledjani,
Koji hode, Boga mole Za staroga, za badnjaka,
Za mladoga za Božiča.
Slava i čast domačinu,
Tebi na čast, stara majko,
Tebi na čast!
9.
Pesme sa Kosova (St. Srbija).
(XII RUKOVET)
„Deka si bila danaske, Cveto,
Vazdan ti oči ne vidov,
Ni zalog leba ne jadov?“
„Naše sam lojze čuvala, Jovo,
I zlatan djerdan zatrla.“
„Ne plači, Cveto ne tuži, ludo,
Ja sam ti djerdan našao Na bister, laden kladenec,
Deka si ovce pojila, Cveto,
I mene mlada gledala.“
*
Aman, šetnala si, more, Jano,
Aman, šetnala si, more, dobre;
Aman, po ti tesni sokaci,
Aman, po ti visoki čardaci.
Dušo, Jano, tugo moja,
Srce kje mi ’zvadis!
Aman, sitan biser beraše!
Aman, pod grlo ga nosaše;
Aman, al bajader na pojas,
Aman, džan — šalvare od pojas, Dušo. Jano, tugo moja,
Srce kje mi ’zvadis!
*
Da 1’ nemam džanum, dal’ nemam Ruse kose, majko le, de!
Tvoj ti je, sin ti je. čifteli čapk’n,
Al’ da ga najdem, zlo da ga najdem,
Što behane najdo ja?
Po inehane pije, po mahale spije. Nikad doma nije, majko le!
*
Cvekje cafnalo, Nine, u naša gradina.
Kje si ga davam, male, na mlado momiče, Male, moj, na erdjen Todorče.
Kak da kajdišem male, da ga otkasnem? Žalno me, milno, male moj, da ga okasnem.
*
Sedi moma na pendžeru,
Svilu veze na djerdjevu,
Svilu veze gajtan plete-:
Da ja znadem, moj gajtane,
Da ce tebe star nositi,
Likom bi te ja oplela,
A koprivom nakitila.
Da ja znadem, moj gajtane,
Da če tebe mlad nositi,
Zlatom bi te ja oplela,
A biserom nakitila.
10.
Hajduk Veljko u nar. pesmama.
(VI RUKOVET)
Knjigu piše Mula-paša,
Mula-paša iz Vidina,
Pa gu šalje u Negotin,
U Negotin Hajduk Veljku:
„Ču li mene, Hajduk Veljko,
Da mi davaš Negotina,
Negotina od Krajina;
Ako li mi ti ne davaš,
Popritegni logorete,
Logorete, topovete,
Jer ti ide silna vojska —
*
Silna vojska do tri paše.“
Odgovara Hajduk Veljko:
„I ja imam silnu vojsku,
Silnu vojsku tri nahije.
Glavu dajem Krajinu ne dajem.
*
Raslo mi je badem drvo Tanko, visoko..
Pod njim sedi Hajduk Veljko S lepom devojkom.
*
Hajduk Veljko po ordiji šeče,
Ej, pa doziva Čarapica Vasu.
*
Kad Beograd Srbi uzimaše Ej! Emin kadu zarobiše;
Zarobi je tužnu. jadnu, Hajduk Veljko.
*
Bolan mi leži, more, Kara-Mustafa, Bolan mi leži, more*, hoče da umre. Bre djidi, deli Kara-Mustafa,
Koj da ti paše, more, ta britka djorda? „Neka gu paše, more. taj Hajduk Veljko, Jer je on, bolji junak od mene.“
Koj da ti ljubi, more, ta verna ljuba? „Neka gu ljubi, more, taj Hajduk Veljko, Jer je on, bolji junak od mene.“
11.
Pesme iz Makedonije.
(XI RUKOVET)
— Pisaše me, Stano mori,
U nizam da idem,
Da 1’ d’idem, Stano,
Da li da ne idem,
Da P d’ idem dušo,
Da li da ne idem?
„Bedelja mu prati, more,
Ti mi doma sedi,
Ne idi, bato, doma mi ostani,
Ne idi, ludo, doma mi ostani.“
— Bedelja mi nekje, Stano,
Tolko mene okje.
Da 1’ d’idem dušo Da li da ne idem?
„Konja vrana prati, more,
Ti mi doma sedi.
Konja vrana nekje, mori,
Tolko tebe okje,“
— Dal’ d’idem dušo, da 1’da ne idem? „Oj idi ludo, ni da mi ne dojdeš!“
Crni, goro, crni, sestro,
Mije da crnime:
Ti za tvoja lista goro, sestro,
]a za moja mlados’.
Tvoja lista, goro, sestro,
Nazad kje se vrakja,
Moja mlados’, goro, sestro,
Nikad ni do veka.
*
— Oj Lenko, Stavrova kjerko!
„Oj, Mano budalo!“ jaz kje ti kupim Taj širok fustan,
Ti da gu nosiš, jaz da te gledam!
„Oj, Mano, budalo:
Jaz se si imam brata terziju,
Toj kje mi skroje Taj širok fustan,
Oj, Mano budalo!“
— Kje ti nanižem ta	žolta	reska,
Ti da gu nosiš, jaz	da	te	gledam.
Oj, Lenko, Lenko, lele, Stavrova kjerko. .jaz se si imam brata tergovca Toj kje mi kupi ta žolta reska.
Oj, Mano, budalo.“
*
Kalugjere, crna dušo, ajde de,
Ne najde h kovan kolan, ajde de? Kalugjer se ljuto k’lne, ajde de:
Ako sam vzel kovan kolan, ajde de, Kako kolan da se vijam, ajde de,
Oko tvojta polovina, ajde de. Kalugjere, crna dušo, ajde de,
Ne najde li droben gerdan, ajde de? Kalugjer se ljuto k’lne, ajde de,
Ako sam vzel droben gerdan, ajde, de, Kako gerdan da se vijem, ajde, de, Oko tvojto belo grlo, ajde, de!
Pesme iz Crne Gore.
(IX RUKOVET)
Poljem se nija, ej zor-delija,
Po polju ravnu na konju vranu.
Ej gledala ga Ajka sa čardaka.
*■	'	J	f	-
*
Rosa plete ruse kose,
Dede Role, dede janje moje* (pripev) Rosa majci govorila:
Udaji, me majko moja. Udačeš se kajačeš se.
*
Lov lovili gradjani,
Biser rosa, magla pala.
*
U Ivana gospodara,
Sadi jelu u pianinu,
Posadi je žutom dunjom I nerandžom, žutom dunjom, Navrnuo žubor vodu.
Stavi stražu mladu momu.
13.
„Turske Pesme“.
a.) Oj Merimo, djule moj!
(Ne dje zel s’n)
Oj Mejrimo, oj djule moj!
Šta ti muti oka tvoga draž i sjaj,
Da 1’ bol i jad ljuti?
Aman! Zašto vene rumen lica tvog, Utri suze gorke!
Moj dragane, oj cvete moj,
Miriš blagi svežeg daha tvog, oh daj, Da bol i jad mine...
b.) Veseli glas (Mekam)
Sinoč dockan stiže mi gavaz,
I donese sevdahli avaz:
„Tebe čeka belolika Lejla,
Čarnooka ašikli Lejla,
Bulbula poj, pešam a roj,
Iv Lejlin sjaj, sarajski baj,
Čampara jek, šarkija zvek,
1 Lejlin žar, sarajski čar!
Tebe čekam radosno, Alah!
Da te grlim zanosno, inšalah!
Ti si mi svet, ti si mi raj,
Dodji dragi moj!
Tebe čeka slatki zagrljaj!
Barabar daj da pijemo I da se ljubimo Pehar daj, poljub daj,
Rajsku daj mi slast! Of! Izgoroh, propadoh, Sve za tebe ja !“
Sinoč dockan itd.
14.
Pesme sa Ohrida.
(X RUKOVET)
Biljana platno beleše,
Na ohridskite izvori.
Mi pominaha vinari,
Vinari belogradjani.
„Vinari, more, belogradjani,
Krotko terajte karvanot Da ne mi platno zgazite To mi je platno darovsko,“
—	„Biljano, momo ubava,
Ako ti platno zgazime,
So vino če go platime.“
„Vinari, more, belogradjani,
Ne vi go sakam vi noto Tok vi go sakam ludoto što nap red tera karvanot,
Što nosi fesot nad oko,
Biljanu gleda pod oko.“
*
Do tri mi puške puknale;
Do tri junači, lele, tugo padnale;
Do tri mi majke, lele tugo, plakale.
*
Dinka dvori mete, drobni solzi roni,
Drobni solzi roni, tanki prsti krši Dinka popova, Ikonomova:
Pušči me, majko le mila, do na dvor da vidim. Mi vrvi, majko le mila, no ludo i mlado,
Za nego, majko le mila, ja sakam.
*
Niknalo cvekje šareno,
Vo mominoto pendžerče.
De njego ubava moma vardeše.
Nokje go bekjar kradeše.
De gidi bekjar budalo,
Ne znaješ Fanče da ljubiš,
Sam’ znaješ cvekje da kradeš.
—   ::
ŠTAMPARIJA „TIPOGRAFIJA“ — BEOGRAD. KOSMJASKA