v
Čuvajte Jugoslaviju!
Izlazi svake subote Godišnja pretplata 50 din Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 Telefon uredništva 30-866 i 26-516, uprave 30-866 ♦ Račun Poštanske štedionice br. 57.686 Oglasi po ceniku	Rukopisi	se	ne	vračaju	•<(*
Beograd, 1 novembar 1938 God. IX ♦ Broj 40
OKOLJ' M
V
■L ■■■
T)rz licejska
Ljubljana,Strosma3erov_
6LAJILO 5AVEZA lOKOLA
  _. —
ai IIIII
KRALJLVINL JUGOSLAVIJE
Naš narodni jubilej
I naše dužnosfi
Po jam jubileja po pravilu izaziva u s vesti asocijaciju nečeg radosnog i svečanog. Tako je nesumnjivo i s a jubilarnom godinom, u ko jo j želimo da se setimo i proslavimo navržene dve decenije našeg novog narod nog života u oslobodenoj i ujedinjenoj državi.
Dužnost nam je da radosno i u svečanom raspoioženju mislimo na momente i časove, u ko j ima je moglo da se izvrši i proklamuje ujedinjenje i oslobodenje skoro celog našeg naroda. Mi čemo to i uči niti, sa oseča-jem pune svesti da na simboličan i vedar način treba ukazati na veličinu dana, u kome je istoriska sudbina odlučila da naš narod, posle toliko podnesenog bola i prolivene krvi, dode do svoje narodne i državne s lobode.
Ali sećajući se na svečan i rado-stan način ovih velikih dana, mi smo ujed no dužnf da sa punom ozbilj-nošču i osečanjem odgovornosti mislimo i objektivno svrstamo i pregledamo sve one teškoče, na ko je je nailazio narodni život u toku pro-tekle dve prve decenije našeg slo-bodnog državnog života.
Ne ulazeči u analizu spoljašn jih i unutrašnjih teškoča, sa ko jima smo se sretali u novom narodnom životu, dužni smo da ukažemo, da se i u ovom periodu našeg života u punoj meri pokazala tačnost umnih reči, da vaskrsenje ne biva bez smrti i da se čaša meda ne može popiti bez od-govarajučih kapi gorke žuči. Pored sv ih radosti i ispunjenja vekov nih težnji mnogih narodnih generacija, mi smo za vreme dve poslednje decenije imali i teških momenata, ispu-njenih tugom i nezadovoljstvom. Od ovih teških momenata najžalosniji su oni, u ko jima je dolazilo do izraža ja nepoverenje medu po jedi ni m delov i-ma našeg naroda.
Pošto je s ja j ni primeri oduševlje-nja i real nog rada na polju našeg narodnog jedinstva i medusobnog Poverenja izmedu pojedinih delova našeg naroda. Ovi primeri ogledaju se u delima naše jugoslovenske nau-ke, književnosti i umetnosti. Isto tako slični primeri nalaze se u sv ima mo-mentima narodnog života, u kojima dolazi do izraža ja narodna etnografija i folklor, narodna shvatanja i Psiha, narodni pogledi na pitanja života i časti pojedinaca i čitavog naroda.
Naročito u velikim istoriskim njomentima, naš narod pokazao je sirinu shvatanja o zajedničkim inte-resima naroda na celom našem etnografskom području. Takav veliki momenat prestavljali su i jesen ji dani od pre dve decenije, kada je odlučeno o budučem zajedničkom i slohodnom životu našeg naroda.
1 doc ni je, do naj novi ji h dana, naš narod instinktivno prikupljao se je-dan uz drugog, čim je osetio da se Približuje kakva kob s polja ili sa 'na ko j e druge strane.
Pored svega toga često su izilazili na površinu i elementi psihičkog raz-ledinjavanja i otudivanja. Ako se za-državamo samo na tim elementima 'azjedinjavanja i otudivanja, onda je nesumnjivo slika tužna, pa i strašna. D'1 ako, s druge strane, izvršimo bli-£u analizu ovih negativnih elemenaia.
onda se u največem broju slučajeva može utvrditi, da ti negativni elementi nemaju prave veze ni sa narodnom psihom ni sa narodnim inte-resima. Ovi su narodu tudi i štet ni, ne samo narodno j celini, več i sv ima pojedinim delovima našeg naroda.
Tražeči elemente zla treba se naročito emancipovati od ukorenjene greške, da se ovo zlo traži u pojedinim geografskim oblastima naše narodne teritorije. Zlo nema ni geografske, ni plemenske ni narodne karakterne znake. Zlo, kao defekt moralne sfere, nije vezano ni za jednu pokrajinu, ni za jed no pleme ili geograf sku oblast naše zemlje i naroda. Zlo se nalazi u lošem moralu, u ne-istini, u potiskivanju pravih narodnih vrednosti.
Sadržina je obično važni ja od oblika. Naše narodno jedinstvo mora imati svoju punu i pravu sadržinu. A ta sadržina nalazi se u narodno j duši i narodno j volji.
Spremajuči se za proslavu našeg
Proslava prvog decembra je ove go-dine u isto vreme i proslava dva-desetogodišnjice našeg oslobođenja i ujedinjenja. Za sve bratske jedinice spremili smo sva potrebna uputstva, a pored ovih još i odgovarajući materija! za pojedine tačke programa, ako sama društva i čete slučajno sami ne nadu izvore za stvaranje svoga programa. Poslanica Saveza če biti dostavljena takode blagovremeno. Sada su na redu brača prosvetari, da u zajednici sa starešinam^ i načelnicima poradc na što boljoj organizaciji proslave, u toliko pre što mi ovo slavimo iz puna srca. Za preteklih dvadeset godina sokolstvo je visoko držalo giavu i nika’d' i ni s kim nije ulazilo u nekakve kompromise kada se tičalo našeg jedinstva. Baš i radi
Cela proslava imaće svoja tri dela, i to svečanu sednicu pre podne popu-larnu akademiju po podne za sokolsku decu, naraštaj; i roditelje sokolskog pod-mlatka, a u veče svečanu akademiju sa tehničkiin i prosvetnim programom. Svaka od ovih priredaba, prirediče se u obirnu koji je moguč za dotično društvo, i prema prilikama u mestu. Za dobar uspeh ovih priredaba postarače se
narodnog i državnog jubileja, naše sokolstvo ujedno mora duboko i ozbiljno da misli na ove realne teškoče, na ko je smo nailazili u toku dve poslednje decenije. Radi dalje i srečni je budučnosti treba objektivno i otvoreno ispitivati šta nas sve spaja i ko je su to snage ko je nas razdva-jaju.
Da nas na torne ispitivanju ne bi ništa zavelo na pogrešan put, treba se držati istine. Največi neprijatelj našeg narodnog života, pa i našeg narodnog jedinstva, jeste neistina. Narodu i državi ispravno i korhno može se služiti jedino držeči se pu-teva morala i časti. Kolektivna narodna psiha i narodni moral prestavlja ujedno osetl j iv organ za osečanje ovih vrednosti.
Jedino držeči se principa istine, morala i časti, naše sokolstvo moči če otvorena srca da proslavi narodni dvadesetogodišnji jubilej i da odgovori svojim dal jim dužnostima prema narodu i državi..
toga i takvoga našega držanja mi sa zanosom treba da proslavimo ovaj svetli dan naše najnovije istorije. A da to tako može da bude, valja svesrdno pri-onuti poslu oko priredivanja proslave. Angažujte se svi i angažujte sve. Dobro bi bilo da se uprave svih jedinica sada izuzetno češče i redovno sastaju, a naročito prosvetni odbori, koji bi na svakom svom sastanku imali mnogo da re-šavaju i da posle po rešenjima rade. Ako se u četama ukaže neka teškoča, tre-ba odmah da se obrate svojim matičnim društvima, društva svojim župama, ove Savezu. Tačnim; i redovnim postopanjem lako i brzo čemo obaviti svoje pripreme. Svaki svoje da učiai i onda če biti sve učinjeno.
uprave svih jedinica, i uložiče največe napore da se sve u napred predvidi i tačno izvede.
Na sva tri dela proslave obavezno je da bude prisutno celokupno članstvo društva ili čete. Uprave če za ovo ustanoviti kontrolu kako smatraju da je naj-zgodnije (upišom u svečanu knjigu koja bi se za taj dan ustanovila, ili postrojenjem svih kategorija pred upravom,
PROSLAVA
prvog decembra i 20~godišnjfce oslobodenja i ujedinjenja
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije
UPUTSTVA
ZA PROSLAVU PRVOG DECEMBRA 2O~G0DIŠNJICE OSLOBODENJA I UJEDINJENJA.
ili prozivkom pred načelništvom, ili kako se odluči, tek da se nade način da se iz-begne činjenica da toga dana nema u sokolani ni četvrtina naših pripadnika.)
1
SVEČANA SEDNICA
1) Svečana sednica održače se u svima mesthna gde postoji sokolska jedinica, i to posle službe božje. Ova sednica ne bi trebala da bude u trenutku kada če pret-stavnik gradanske vlasti vršiti primanje radi čestitanja. O ovome se uprave dru-Ištava i 'četa imaju u napred sporazumeti i pronači slobodno vreme do podne. Samo usled večih prepreka sednica bi mogla biti održana i posle podne.
2) U mestima gde ima više društa-va prepušta se upravama da same o-cene hoče li držati zajedničku sednicu ili svako društvo za sebe. Sporazumnu odluku doneče na zajedničkoj konferen-ciji. Ako bi bila zajednička sednica, na njoj bi pretsedavao starešina najstarijeg društva, odnosno starešina župe, ako se proslava vrši u sedištu župe. Starešine ostalih društava imali bi svaki prema prilikama i ličnim mogučnostima izvesnu dužnost na toj sednici ,kako bi pred građanstvom bila jasno izražena jedin-stvenost proslave celokupnog sokolstva u tome mestu.
3) Za svečanu sednicu valja izabrati po mogučstvu najprostrajniju i najlepšu dvoranu u mestu, ako takvu nema sokolsko društvo ili četa. Bilo to u sokolani ili drugde, salu treba ukrasiti ve-likom jugoslovenskom zastavom, skladno smeštenom u pročelju na zidu. Ostali zidovi morali bi biti ukrašeni manjim zastavicama, cvečem i čilimovima, kao i prigodnim geslim|a i slikama. Oko s’ika i napisa na zidovima neka se izviju venci od zelenila ili cveča, što se ima sve poveriti na izvršenje jednom naročitom odboru sestara.
t
4) Uprava župe, društva ili čete, sedi za stolom na jednom uzvišenijem po-dijumu koji je prekriven prostirkama a sto Čohom ili čilimima. Iznad uprave na zidu postaviti uglednu sliku Nj. V. Kralja Petra 11 (po mogučstvu u sokol-skoj odori).
5) Ako jedinica ima svoju zastavu, nju če desno ispred stola u koso držati zastavnik a pored njega po jedan soko sa isukanim inačem u ruci sa belim rukavicama. Ako bi postojala i nara-štajska zastava ona bi se stavila na suprotnu stranu po istoin načinu.
6) Na ulazu u odredenu dvoranu po-staviče se desno i levo red članova u odori ili narodnoj nošnji, dok bi izineđu njih sokolski redari dočekivali gradan-stvo i vodili na ođređena mesta. Redari bi se pobrinuli da za sve vreme trajanja svečanosti u dvorani vlada u-zoran red kajo i o torne da budu pozdravljeni pojedini stavovi iz čitavih ili govorenih predavanja. Zato treba naro-čitu pažnju posvetiti izboru redara za ovu priliku, koji če tačno znati kad je čemu momenat.'
7) Glazbu (hor ili orkestar) treba smestiti ispred pozornice odnosno u de-snom ili levom kutu, tako da se ne kvari simetrija predvidenog položaja. Najbolje je da se smesti na balkonu ako ga ima u sali.
8) Ako materijalna sredstva dozvolja-vaju, neka se za proslavu štampaju programi kao pozivi za sva tri dela proslave, i to u lepoj i ukusnoj opremi, što bi blagovremeno u napred bilo dostavljeno gradanstvu.
9) Za sednicu propisan je ovaj
dnevni red:
1) Pozdrav zastavi.
2) Sokolski pozdrav (hor ili orkestar)
3) Otvaranje sednice (reč starešine) i državna himna.
4) Pesma narodnom jedinstvu, reci-tuje član.
5) Poslanica Saveza Sokola Kraljevi-vine Jugoslavije.
6) „Jugoslavija” od br. Sv. Paščana, peva hor.
7) Predavanje o značaju Prvog decembra i 20 god. ujedinjenja.
8) Polaganje sokolskog zaveta novih članova.
9) „Oj, Sloveni”, hor ili orkestar za-jedno sa svima prisutnima.
10) Zaključenje sednice.
Pozdravna reč br. starešine pri o-tvaranju trajala bi najviše pet minuta, da bi ostali program takođe dobio svoje vreme, te da cela sednica prode naj-svečanije u kratkom trajanju.
Poslanicu Saveza treba citati smišlje-nim naglaskom njenih stavova na način kako se drže svečani govori. Onaj koji čita ima se u napred upoznati sa sadr-žinom iste.
Za recitovanje valja izabrati braču ili sestre, kojima če to najbolje uspeti po njihovom daru za čisto i/govaranje.
Pesma „Jugoslavija’ od br. Sv. Paščana, otštampana je u „Sokolskoj Prosveti” iz 1934 godine (br. 1 str. 34—35).
Od propisanog programa, koji treba da traje najviše 45 minuta, ako je ika-ko moguče, ne treba odstupati. U dru-štvima (četama) koja imaju naročito u-vežbani hor ili orkestar, mogu se uvrstiti u program, i druge, veče kompozicije ozbiljnog i rodoljubivog sadržaja. No tačke pod 1, 2, 3, 5, 7, 8, 9, 10 ne treba da se menjaju.
II
DEČJA NARAŠTAJSKA AKADEMIJA.
1) Akademija ili selo treba da se odr-ži po mogučstvu po podne u istoj dvorani gde je pre podne držana sednica, a gde ostaje isti ukras.
2) Ulaznice moraju biti ustanovljene po minimalnoj ceni, dok siromašnija de-ca i naraštaj treba da budu besplatno uvedena na priredbu.
3) Ovoj akademiji ili selu morala bi prisustvovati cela uprava društva (čete) i to u sokolskim odorama ako ih ima, a pored toga da se sprovede propaganda da tu prisustvuju rodiielji dece i naraštaja.
4) Dužnosti redara i razvodnika go-
stiju treba da vrše sami naraštajci po upustvima vode naraštaja ili dece. I ostaie moguče dužnosti poveriti nara-štajcima u interesu njihovoga vaspita-nja za satnoradiju i u ta k vi ni prilikama. Za vreme izvodenja programa stvoriti mogučnost održavanje potpune tišine u dvorani, da bi se i ovoj priredbi dao pun značaj ozbiljnosti, što bi uticaio na samu decu i na njihove roditelje.
Program.
Program ove akademije (sela) ne može se tačno propisati za sve jedinice, ali bi on od prilike imao biti ovakav:
1) Sokolski pozdrav, izvodi dečiji hor.
2) Govor o Prvom decembru i 20 god. ujedinjenja.
3) Državna himna, izvodi dečiji hor.
4) Pesma Nj. V. Kralju Petru II, re-cituje dete ili naraštajac.
5) Vežbe.
6) Vežbe muške i ženske dece.
7) Vežbe muškog; i ženskog naraštaja.
8) Dečje igre.
4)	Pesma o Jugoslaviji, recituje dete ili naraštajac.
9) Recitacija: Dvadesetogodišnjica.
10) (Po izboru).
11) Jedna patriotska pesma, izvodi dečiji ili naraštajski hor.
12) Solo pevanje ili sviranje, dete ili naraštajac.
13) Jedan kratak dijalog.
14) „Oj, Sloveni”, dečiji hor.
Cela priredba nebi smela trajati više od 1, do D/g čas.
SVEČANA AKADEMIJA.
1) Svečana akademija se prireduje u veče sa naročito odabranim programom sokolskih vežbi, sokolskih pesama, pri-godnog predavanja, solo pevanj'a i svi-ranja„ i ostalog odabranog nacionalnog programa.
2) Svečana akademija trebala bi tako-đe da bude obavezna za sve jedinice, i na njoj treba da se prikaže telesna snaga i duhovna snaga Sokolstva u pot-punosti. Sve što se izvodi treba da bude precizno prikazano.
3) Stavlja se u dužnost starešinama i prosvetarima sokolskih jedinica da na ovim akademijama održe prigodna predavanja o značaju 20 godišnjice oslo-bodenj,a i ujedinjenja. Ukoliko oni sami ne bi održali ovo predavanje neka se postaraju da to učini neki član uprave ili ma koji član jedinice koji bi zato imao naročite spreme i sposobnosti. Predavanje ne treba da bude ni dugačko ni zamorno nabrajanjem mnogobrojnih fakata več popularno i oduševljeno sa jasno naglašenim nekolikim činjenicama.
Ni u kom slučaju pak ne bi smelo da traje duže od 10—15 minuta.
4 Ukoliko ne bi bile pre podne pri-likom svečane sednice podeljene značke novim članovima, ili diplome za utak-mice, ili tome slično neka bi se to u-činilo na ovoj večernjoj svečanoj akademiji.
Sve ove priredbe u toku dana morale bi biti na dostojnoj višini. Prisutno gra danstvo treba da stekne uverenje o ve-
likom požrtvovanju sokola za unapre-denje narodnog dobra u toku proteklih 20 godina .Svojim primerom u otprav-vljanju naloženih dužnosti za taj dan i-maju da prednjače brača i sestre ča-snici sokolskih jedinica.
Prvi zamenik starešine Engelbert Gangl, s. r.
Sekretar,	Pretsednik	SPO,
D-r M. Arsenijević M. Stanojevič
NASA DVADESETOGODISNJICA
(Priloži za Proslavu)
Pobednik
Petama ste mene pogaziti hteli,
Sa glave mi kalpak u prašinu strti.
No u meni moji bogovi su bdeli,
Pa se rugah vam!a i burama smrti.
0 oklope srca skrših vaših orda Sve nadžake oštre i sva kopija
gorda.
Kopitarna belca, u čiju je grivu Oreada jedna rujne ruže piela,
Ja preorah vaše ugare i njivu I belegu mačem stavih vam na čela. Sada na medama vaših reka stojim, Iz kaciga vaših svoga belca pojim...
Sam zapinjem strelu... Moji su drugari Snaga srca mog>a i sjaj vere lepe.
Oni su mi kopija, štitovi, handžari,
I bure što gone vaše hajke slepe. Oni su mi jedra i kormilo lada,
1 timori gde se moja zora rada...
Zaman. Vaše srdžbe vihori mi nisu Skrhali barjake — cigli pao nije!
Jutros sam ih eno, na onome visu,
Svrh gradova vaših posadio s vije! Pa ko plamenovi požara se viju, I kitama zlatnim o bedeme biju.
Svršeno je... Sada, s ogariina svojim, Svrh kopalja vaših i oklopa kruti’,
K’o hrastovo stablo, sav u zori, stojim, Dok poda mnom nogom kopa belac
ljuti.
Svrha kopija moga, pobjena u travi, Gordi or’o klikče sa krunom na
glavi...
Aleksa Šantić
Dvadesetogodišnjica
Dvadeset leta prode k’o sanak, otkad nam sinu slobode danak; zagrljaj topli otkad nas zbrati; otkad nas sabra u krilo mati.
Dvadeset leta prode i minu, otkad nam sunce slobode sinu, koje nam sjaja toploga dade koje nam sjaja toploga dade i odgna mračne slutnje i jade.
Strašno je bilo. Led nas je bio. Nad nama suri oblak se vio, preteči gromom vrh naših glava, a sad nam puca vedrina plava.
Vekovna težnja do cilja stiže i triumf slavi, u vis nas diže; nisu nam više pognute glave, nit nas čeljusti tudinske dave.
Izvor nas bratstva snaži i mije; srce nam da,nas veselo bije; radosno kolo danas se hvata, • jer je u njemu tu brat uz brata.
Al ipak oko pogled nam šalje tamo od danas što nam je dalje: Nazad i napred, i sve nas uči da s medom ima pokatkajd i žuči.
I	taj nas pogled ne sme da mane. Nek se na prošle upire dane! Primeri svetli prošlosti naše neka nam budu napitka čaše!
A ono što nam budučnost slovi i od nas traži naraštaj novi, u rečima jeste, — čujmo ih samo: Čuvajmo ovo što sad imamo!
Čuvajmo ovo k’o oči svoje!
Te reči nek nas sve večno spoje! Ni stope zemlje ne dajmo ove! Budučnost naša na to nas zove.
Velikog Kralja amanet sveti neka nas vodi toj svetloj meti! Nek nas i krvi, života staje! Jugoslavija da večno traje!
Jovan Udicki
PODL1STAK
Savremena uloga Sokolstva
Sudelujuči u grandioznim svečanosti-ma X Svesokolskog sleta u Pragu od 3 do 6 ju la o. g.
, vidjeli smo i osetili plodove 76 godišnjeg sokolskog pokreta i delovanja. —
Ako je kada, Sokolstvo, to je ovaj put naročito manifestiralo svoju ideju,
i to sa največim uspjehom.
Što je doprinelo to m uspjehu?
Velika moralna energija, koja se na-lazi u sokolskoj veri, radu i njegovom delovanju. A ta je sokolska vera i moralna snaga uzidana u temelje sokolske nauke i sokolskog pokreta. Taj su nam moralni kapital, namrli i ostalvili u ba-štinu, naši neumrli osnivači. Iz tog ne-iscrpivog kapitala, dana^s a i (večjr.o treba, da izvire i stvara sav onaj veliki i sav onaj sitni mnogostrani rad, koji čini Sokolstvo sokolskim i ljudskim.
Samo pokret, kao što je naš sokolski koji vrši duboku promenu u društve-nom životu jednoga naroda, mogao je izvesti veličajno delo preporoda brat-skog Cehoslovačkog naroda i kao kru-nu svemu delovanju: X manifestacioni sokolski slet. —
Baš ovaj, sa još tako svežim sečanjem X Svesokolski slet najbolji je dokaz, da se Sokolstvo, kako nam to nepri-jatelji prebacuju, nije preživelo, da je Sokolstvo živi, zdravi i pun duhov-
ne snage organizam, koji je uspeo, da proživi sve nevolje svoga naroda bez potresa. Ne samo to, nego je Sokolstvo baš b[io i ostao onaj faktor delovanja, koji je u najtežim danima narodnog stradanja; ostao kao jedina naj-sigurnija podrška i oslonac narodnog života.
Sva ona velika dela, što ih je Sokolstvo u narodnom preporodu izvelo i što ih još podvostručenim naporima neprestano još i danas izvada širom Slovenstva, največi su dokaz, da se ne može i ne snrije, a i i ebi mogao pokopati tako zdrav organizam bez potresa narodnog života. Sokolstvo je i-malo, a i danas ima presudnu ulogu u životu naroda. Ono je jedan od o-nih činilaca, koji pozitivno deluje u razvitku naroda, koji sigurno pomaže korak narodnom životu u napred, kako ne bi bilo zastoja, jer zastoj je smrt, samo u pokretu živimo; samo nam rad ponavljan svakog dana obezbeduje (život i slobcdu!” (Tirš: „Sokol” 1873)
Sokolstvo, kao i svi ostali pokreti iz istorije što su imali, imade svoj program, svoj cilj i način izvedbe tog programa. Svi su pokreti u svijetu o-stavili duboku brazdu u istoriju čo-večanstva, a tako je i naš sokolski preko Slavenstva.
Sokolstvo ima zato dovoljno ocenjeno neizmjerno bogatstvo sokol, misli i delovanja. To je rudnik iz koga svi
sokolski radenici, neumorno i besp e-kidno izbacuju moralne vrednote, da njima ožive delovanje u velikoj sokolskoj dobrovoljnoj radionici, u koju se po prvi puta u istoriji čovečanstva ostvarila ona Božja i čovečanska nauka o ravnopravnosti i jednakosti, jer su u njoj svi jednaki, svi u svim pravima i dužnostima, dioničari i radenici, jer su ti radenici sami dioničari tog preduzeča, bez pretendiranja na materijalne dobiti i nagrade.
Zato sokolstvo i ima tako veliku i značajnu ulogu u životu Slavenstva, našega naroda posebno.
Prema bivstvu sokolskog života i rada, ni jedan od preduzetih radova, koje je Sokolstvo zahvatilo, nije toliko za-vršen, da na njem ne bi i danas bilo dovoljno- posla. Eto na primjer: nacionalne težnje predratnog Sokolstva za ostvarenjem nacionalnih država ostva-rene su, ali samo neznalica mogao bi reči, da nam Sokolstvo danas nije radi toga potrebno. Baš danas možda više, nego ikada prije. Naš narod li-jepo kaže: „Teže je očuvati, nego steči!” A što narod ne zna, niko ne zna!
Tako je Sokolstvo i kraj svih svojih velikih tečevina, koje je predalo histeriji prema tome i danas preko potrebna organizacija. Kao što je Sokolstvo i danas još s največom ljubavi vrši svoju nacionalnu misiju, tako Sokolstvo u životu naroda vrši u velike i svoju, ekonomsku ulogu. Sokolstvo vrši još u narodnom životu svoj uticaj i kao socijalni, viteški, kultur, prosvetni i uzgojni faktor. —
Prvobitna „nacionalna - demokratska-
gimnastička ustanova” danas je eto razvojem života dobila daleko veči opseg svoga rada. — Taj rad je zapravo tako mnogostran, da mi danas za naše prilike zapravo imamo i premalo sokol. radnika, da bi mogli da zademo u sve njegove manifestacije. To je zakon života, to je zakon napretka. —
Da govorim o sokolstvu, kao nacio-nalnom faktoru. Sam Tirš 1871 u u-vodniku Sokola „Naš zadatak, smer i cilj” veli: „Nikakva pa ni najsjajnija prošlost, več zdrava i radina sadaš' njost jamči narodima budučnost. Ne napreduju li, narodi nazaduju, izumirtt iznutra, i sveopči tok dogadaja otstra-njuje s puta samo ono, što je več i onako iskoriščeivo, što u opčem životu više nema vrednosti!’"
Nikad vera u vlastiti život ne smije popustiti, treba je uvek držati budnu, narodni život mora da uvek ključa, bez zamora, uvek se mora obnavljati. A kakovu ulogu danas ima Sokolstvo u tom smislu? Evo ovu:
Onaj veliki nacionalni žar, onu verti u samoga sebe i vlastitu budučnost, onu iskrit nacionalnosti i onu duboku ljubav i odanost prema državi i panit prezidentu i Sokolstvu, što smo videli, osetili i proživeli za X svesok. sleta kod bratskog C. S. naroda, nije više obična ljubav, to je više i od vere,
. A tu divnu otpornu snagu odne-govalo je i othranilo Sokolstvo u svom krilu i svojim grudima. Onakvom he-roizmu: i rodoljublju, ne nalazi se slična u spisima klasika, jer Rim i Atena,
Jugoslaviji
Svoju veru, čekajući tebe, stvarali smo uz gusala zvuke; na tvoj oltar prinosili sebe, krvaveči i srca i ruke.
U temelju tvoga Novog zdanja položismo sve svoje trofeje, sve mramorje rasnog pouzdanja i sav ponos naše epopeje.
Dana 1 novembra 1878 godine rodio se u Ljubljani brat Jože Smertnik, s.a-rešina sokolske župe Celje. Dužnost nam nalaže da se ovog zuačajnog jubileja se-timo i u „Sokolskom glasniku”, jer je in.l; i rad slavljenika usko povezano sa sokolskim delovanjem opšte, a posebice sa radom sokolske župe Celje.
Brat Smertnik rastao je baš u godina-nama nacionalnog budenja kada je Ljubljana, srce naše Slovenije skinula sa sebe tudinske okove, te otkrila svoje pravo slavensko lice i svoj slavenski značaj.
U toj borbi su u prvom redu nastu-pale borbene crvene košulje naših sokola. Sokolsku organizaciju uzeo je sla-vljenik k sebi za svoj životni cilj, i toj -organizaciji ostao je veran od svojih mladih dana do danas.
Sokolstvu se brat Smertnik posveiio ceo, sa svim svojim duševnim i tele-snirri snagama, od oduševljenog i pre-danog vežbača u članskim redovima, do savesnog prednjakla i načelnika, od člana uprave do starešine društva i župe, •od vrhunskog vežbača do medunarod-nog takmičara, od sudija na meduna-rodnim utakmicama do člana Savezne uprave. U svima, baš u svima granama sokolstva učestvovao je sa Uspehom i svuda se istakao. Zato brata Smertnika ne možemo zamisliti bez Sokolstva, koje mu je cilj, smi-sao i pravac života. Kako je prednje kazato uopšte, to treba još posebice naglasiti koliko je prisno vezano ime brata Smertnika sa nacionalnim radom u sokolskoj organizaciji u Celju i .sa ve-Jikim uspesiina na ovom vručem tlu nacionalne borbe. Več godine 1906 bio je nag slavljenik prednjak u prvom prednjačkom zboru Ljubljanskog Sokola. U tom zboru su se razvijala i uzgajala pod vodstvom brata Dr. Murnika brača koja su skoro zatim u našem Sokolstvu izvršila značajan preokret. Sokolstvo je postalo — po češkom uzoru — i kod nas organizacija koja je zvala vežbače u zbor u vežbaone ,gde je vršila sistematski uzgoj duha. i tela. U o-
tamni su i ne znače ništa prema veličini vere, koju ta brača imadu u sebi za svoju budučnost, usprkos svemu,
Kome, da ne poteku suze radosnice, gledajuči onaj predivni prizor — kad 30.000 pognutih glava, junačkim i sokolskim srcem uz dirljivu muzičku prat-nju i recitaciji! — odaje čast, sokolima junacima, koji padoše za veličinu, slo-bodu i jedinstvo Otadžbine? Kako su se u grobnoj i svetoj tišini mase — otkrivale glave i orosile oči viteški-•nja i vitezova. Koliko se tu na izvoru Vere i na oltaru Otadžjine, srdaca napojilo novom verom, novom ljubavi za rodenu grudu zemlje! Zar ne?
lli možda sletska scena nije proiz-Vela isti osečaj? Ko je mogao ostati ravnodušan, nakon one scene, gdje ra-svetljeni sokol, mnogrami obilježavaju kamene medaše —
Zar su ovi, a i toliki drugi dirljivi Prizori možda bili nepotrebni? Ne! 1 te kako su bili potrebni! Trebalo je na grobu Neznanog vojaka, na grobu Prezidenta Osloboditelja u Lanima, Na grobovima Tirša i Fignera na Olšan-skom groblju, pa onda u kolumbariju Tirševog doma pred urnama Vaničko-vih, na grobovima čeških kraljeva i svetaca, u muzejima nad uspomenama narodnih velikana — oživjeti duh, napojiti se novom verom, ojačati svoje snage, probuditi žarko rodoljublje, da nikad više, nikad ne utihne.
Tirš nas tu uči preko Gustava Le
Sad ljubavlju nek seju ratari cvetna polja plodnih ti zemalja... Osveštani tvoji su oltari Močnom rukom Velikoga Kralja.
Stvarali smo, uz gusala zvuke, svoju veru — čekajuči na te!
A sad: naše dece vredne ruke Hram slobode tvoje nek pozlate. Beograd	Trifun	Đukić
vim vežbaonicama raslo je novo sokolsko pokolenje, ovde se dizao sokolski duh, ovde se jačala sokolska tela.
Dana 20 oktobra 1898 godine, dakle ravno pre 40 godina, došao je naš slavljenik u Celje kao činovnik „Slovenske posojlnice”.U Celju, koje je tada još bilo u rukama nacionalnih otpadnika, odmah se latio dela u Sokolstvu. U vežbaoni pojavio se nov duh, koji je uskoro pokazao zavidne uspehe. Nakon godinu dana od vežbača izabran je za načelnika..
U svojstvu načelnika vodio je celjsko sokolsko društvo punih 12 godina do 1911 godine, te je odgajio čitav rod odličnih vežbača i prednjaka, koji su se razišli širom naše zemlje, stvarajuči svuda borbene sokolske organizacije.
Brat Jože Smertnik (u mladim godinama)
!C11 godine izabran je za starešinu so-kolskog društva Celje. Ovo mesto zau-zimao je brat Smertnik i u godinama 1919-1923.
Kad je u 1910 godini osnovana celjska sokolska župa, postao je brat Smertnik njezin prvi župski načelnik, što je ostao do 8 II 1914 godine. U toj godini izabran je za župskog starešinu, koju je dužnost sa urodenom mu save-snošču vršio sve do 1920 godine. 17
Bona: „Mrtvi su oni, i to u još večoj meni nego živi, koji vladaju narodom. Mrtvi su jedini neoporecivi gospodari živih. Mi nosimo težinu njihovih greha, mi primarno platu za njihove vrline!”
Pa onda, zar nije trodnevno prisustvo pana Prezidenta na sletištu, kao i ve-černjoj sletskoj sceni, ojačala ljubav prema glavi države?
Sokolstvo vrši svoju veliku ulogu, kod brače iseljenika. Dokaz su tome, rad Slavenskog Sokolstva u svetu, na-pose u Americi, a brače Rusa kod nas. Naš Šantič lijepo veli: „Ostajte ovde, jer sunce tudeg neba, neče Vas grijat, košto ovo grije, gorki su tudi zalogaji hljeba, gde svoga nema i gde brata nije!” Ono malo vremena, što ga naša brača u tudem,' i dalekom svetu proborave na sokolskom delu, zasladi im gorčinu života, a radom ih veže, da se uzdrže u nacionalizmu, da se ne utope u moru tudinstva. Koga nije diralo prisustvo brače Cehoslovačkih sokola iz Amerike na X svesokol. sletu?
Medutim Sokolstvo vrši svoju na-cionalnu misiju; i indirektno preko drugih faktora, ekonomskih, viteških, so-cijalnih i kultur, prosvetnih' i uzgojnih,
o	kojima ču takoder reči koju. —
Viteštvo, telesni uzgoj vrši veliku ulogu u životu naroda. Razne discipline, koje dolaze do svog punog izražaja samo u sokolu, kao i nove, koje tek ulaze u viteški rad Sokolstva, daju sokolstvu sve više istina karakteristika jedne športske organizacije, ali ne takve organizacije, kakove imadu neslavenske nacije, koje se bave samo fizičkim va-spitanjem a drugim organizacijama pre-
II	1928 godine ponovo je izabran za starešinu sokolske župe Celje, koju od tada vodi več 10 godina.
Brat Smertnik, bio je pored toga i načelnik Slovenske Sokols e Zveze, više godina njezin podnačelnik, a jednom i njezin podstarešina.
1904 godine postigao je na utakmicama Slovenske Sokolske Zveze prvo mesto; na utakmicama u Zagrebu 1907 godine postigao je častan uspeh.
Brat Smertnik pratio je naše sokolske vrste na medunarodne utakmice u Pariz, Lion, Luksemburg, Tu.in, Amsterdam, Pragu i Ljubljani, gde je sa svojim odlučnim držanjem stekao za se-ible i za naše takmičare največi ugled.
Od 1926 godine brat Smertnik član je uprave JSS.
Od osnivanja Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije agilan je član uprave.
Njegovo remek-delo kojim je postavio sebi trajan spomenik jeste sokolski dom u Gaberju kraj Celja. Bistrim okom je Smertnik uočio ogromnu važnost pred-grada Gaberja u nacionalnoj borbi za grad Celje.
U srcu predgrada ispred samih vrata grada Celja kupio je zemljište, osno-vao društvo, Sokolski dom, prikupljao prilogis i k°načno sam sa ostalim rodo-Ijubima preuzeo na sebe jemstvo za zajam koji je bio potreban za gradnju.
Za dve godine, digla se značajna sokolska tvrdava koja je otvorena 14 VIII 1910 godine. U vezi sa otvaranjem ovog sokolskog doma održan je slet „Slovenske Sokolske Zveze”. Otpadnici su pobesneli. Zabranili su nošenje sokolskih odora, u gradu su zatvorili ulice koje su vodile u Gaberje.
Sokolski bataljoni koji su u velikom broju prispeli u Celje, morali su se skinuti na stanici Štore, odakle je čitava armada 1200 sokola u pobedonosnom pohodu stupala do sokolskog doma.
Uz časno učešče čeških, srpskih i hrvatskih Sokola, dom je otvorefl i predat svojoj nameni.
Još i danas je sokolski dom u Gaberju i žarište sokolskog rada u Celju i okolini.
U vručim danima sloma Austrou-garske brat Smertnik je prvi zakleo na-šu vojsku, sokolska zastava celjskog sokolskog društva kumovala je ovoj za-kletvi prvih boraca mlade slobodne države.
Iz ovih kratkih ,na dohvat uzetih po-dataka, vidi se, koliko su istinite reči koje smo napisali, da je Sokolstvo i sokolska organizacija bila slavljeniku sadržaj i cilj života.
Bratu starešini Smertniku na ovom jubileju iskreno čestitamo sa toplom že-ljom da bi još dugi niz godina ostao ičio i krepak u sokolskim borbenim redovima.
puštaju sav ostali rad, nego org. koja hoče da svestrano i što dublje zalivati u narodni život.
Od zimskih sportova skijanje, letnih — plivanje, zatim odbojka, košarka, streljaštvo, konjaništvo, lako-atleti-ka, obilježavaju sportsku svestranost, daju prilike svem članstvu, da se o-gleda na polju viteštva, bar u kojoj disciplini, prema svojim individualnim sklonostima i sposobnostima.
Natjecanja, javne vežbe, telovežbačke akademije, sletovi, vrše največu svoju misiju u svakom pogledu. Viteštvom se čeliče karakteri, jača narodno zdrav-Ije, poboljšava narodna odbrana, stva-raju se dobri borci i valjani gradani. Heroizam, neustrašivost, smionost, spre-mnost na žrtvu, osečaj zajednice, kao celine, osečaj svoje malenkosti, kao po-jedinca pred celinom, stvara od me-kušaca i sebičnjaka — prve gradane. Stvaraju se ljudi, koji su svaki čas spremni za red' i disciplinu, a naš Tirš veli: „Gde nema reda, tamo nema ni slobode!” Tako isto dalje veli Tirš u svom govoru na javnoj vežbi Praškog Sokola u martu 1865 g.: „U slobodi i u disciplini, takmičenjem snaga i uiza-jamnom ljubavlju sve brače, moramo zajednički uzgojiti pokolenje, puno ži-votne silei i čilosti, koje neče biti samo snažno, več če nam također pretstav-ljati čoveka čvrste volje, koji se neče hvaliti samo slavom svojih preda, več če biti sposcrban, da sledi njihov u-gled” -
Današnje naše Sokolstvo ne sme biti samo deo i ogranak neke akcije za fizičko vaspitanje naroda, nego mora
SOKOLSKE VESTl
FOTOGRAFSKI KONKURS X SVESOKOLSKOC. SLETA
ČOS je raspisao konkurs za najlepši amaterski snimak učinjen na X sveso-koiskom sletu u Pragu. Uslovi su sledeči:
1) U konkursu mogu sudelovati a-materi koji su dobili odobrenje da mogu snimati X svesokolski slet.
2) Kod konkursa če se uzeti u obzir snimci koji pretstavljaju život, duh i rad sokolstva kao celine.
3) Slike moraju biti, prvotne veličine ili povečane, na svetloj hartiji naj-manje veličine 9 X 12 sa oznakom vremena, mesta, dogadaj i vrste mate-rijala koji je upotrebljen.
4) Pojedinac može na konkursu sudelovati sa najviše 8 slika.
5) Biče podeljeno u svemu 77 nagrada, u ukupnoj sumi od 10.000 KČ., koje če se odmah isplačivati. I nagrada je 1.000 kč., 2 nagrade po 500 kč.; 4 nagrade po 250 kč.; 20 po 100 kč.; 50 po 50 kč.; ostatak če se otku-piti po cenu upotrebljenog materijala.
6) Slike treba poslati na adresu: Biografski odbor ČOS Praha III Tiršev dom. Slike treba poslati u zatvorenoj koverti sa brojem odobrenja i tačnom svojom adresom. Poslane slike se ne vračaju. Konkurs se završava 31 oktobra o. g.
ČEŠKE SOKOLICE SPREMAJU POKLONE ZA ZIMU
Praške sokolice otpočele su da se sakupljaju u Tirševom domu i tamo pletu džempere, ves, čarape i drugo za vojnike, Praškog 28 puka Tirša i Fringera, a one koje kod kuče rade donose u Tiršov dom i predaju načel-ništvu žena. Do sada je sakupljen veliki broj poklona.
LINGIADA U ŠTOKHOLMU
Na dan stogodišnjice smrti P. H. Linga, 1839 god., održače se u Štok-holmu iduče 'godine u njegovu počast Lingiada, na kojoj če biti zastupljeni sportisti celoga sveta.
Lingijada če biti veličanstvena sport-ska svečanost izjavljuju njeni organiza-tcri. Popust na železnici od 50o/0 več je odobren. Komitet za priredbu je u-putio apel na sve sportske ustanove i traži saradnju.
GLAVNE 03AVEZE U TALIJANSKIM ŠKOLAMA
„La Gazzette dello Šport” donosi vest da je Talijanski olimpijski komitet do-neo zaključak da se traži, da u svima školama bude plivanje obavezno kao nastavni program rada. U koliko za to postoje tehnički uslovi.
preuzeti na sebe svu brigu oko toga vaspitanja. — Sokolsko vaspitanje nije moglo ostati jednostrano, samo kao telovežbačka organizacija, nacionalna i demokratska, nego uz ovu telovežbačku misiju postalo je ono sticajem okol-nosti i kulturno prosvetna i opšte uz-gojna organizacija. — Tek 1895 g. postao je prosvetni rad izjednačen i postavljen kao ravnopravan faktor telo-vežbačkom, a uveden je u župe tek 1897 god. posle III Svesok. sleta. —
Pitanje širenja pismenosti, posebno je poglavlje za sebe, naročito, što se tiče sokolskih jedinica, van dravske banovine. I sami naši gradovi imadu veliki broj nepismenjaka, koji prilivom sa sela iz siromašnih naših krajeva po-večavaju ozbiljno postotak nepismenosti u gradovima. — Tu je sokolstvo počelo, da radi, a zamah bi se imao osetiti tek ove iduče zime, kad se može više pažnje, da posveti prosvetnom ra-du na selu. —
U trezvenosti našega naroda Sokolstvo, naročito predratno u Bosni odigralo je veliku ulogu, a danas se sve više pokreče pitanje održavanja sokolskih priredbi bez točenja alkoholnih pica.
Pitanje štednje naročito je goruče pred naše velike sok. svečanosti, koje predvidamo za 1941 god. u Beogradu. Sada več treba početi u velike sa šted-njom, da bi 1941 bili spremni, da iz-držimo kušnju, kroz koju čemo proči.
—	Svakako da u pitanju štednje, kao i trezvenosti pripada velika uloga našem sokolstvu u životu naroda. A to samo zato, jer je Sokolstvo do sada
Šezdeseiogodišnjica brata lože Smertnika
Čehoslovačko veče beogradskog sokolstva
NASA SOKOLSKA AKCIJA
Na dan dvadesetogodišnjice Čehoslo-vačkog oslohodenja i stvaranja Čeho-slovačke države 28 oktobra o. g., naše sokolske jedinice održale su sokolske priredbe, posvečene Čehoslovacima, če-hoslovačkoj zemlji i čehoslovačkom Sokolstvu.
U Beogradu prva sokolska priredba održana je uoči čehoslovačkog dana 27 oktobra uveče. Ovu priredbu organi-zovalo je za svoje članstvo najstarije sokolsko društvo u Beogradu — Matica. Priredba je održana u dvorani Sokolskog doma Kralja Aleksandra I Ujedinitelja.
Veče je otvorio zamenik društvenog starešine brat Otokar Novotni. Zatim su govorila brača: Stevan Stankovič, prosvetar društva o istoriji čehoslo-vačke; Dr. Milorad Dragič o značaju čehoslovačkog Sokolstva; Milivoj Smiljanič, zamenik starešine Saveza i brat Dušan Cvetkovič o aktuelnim dogada-jima iz čehoslovačke.
Sokolska župa Beograd održala je Čehoslovačko veče, 28 oktobra, u zajed-nici sa svima sokolskim društvima iz Beograda i iZiemuna. Ova Sokolska pri-
redba Beogradskog Sokolstva održana je u velikoj dvorani Sokolskog društva Beograd I. Pored beogradskih sokola Starešinstva sokolske župe i Starešinstva Saveza Sokola K. J. toj priredbi prisustvovali su i pretstavnici mnogih kulturnih i nacionalnih udruže-nja u Beogradu. Prisustvovao je i o-punomočeni Ministar čehoslovačke republike u Beogradu g. Dr. Jaroslav Lipa sa osobljem poslanstva.
Brat dr. Mihajlo Gradojevič, starešina sokolske župe Beograd, pozdravio je sve prisutne pominjuči da se prema svojim tradicijama naše Sokolstvo na dan 28 oktobra svake godine seča svoje brače čehoslovačkih Sokola, njihove zenit je i naroda.
Posle toga govorio je brat Dr. Milorad Dragič. U svome govoru brat Dragič istakao je naročito bratske veze, koje su uvek postojale i postoje izmedu čehoslovačkog i jugoslovenskog Sokolstva.
Na kraju je br. Jaroslav Lipa, čeho-slovački poslanik, u kratkom govoru zahvalio jugoslovenskim Sokolima.
CUftHUUM
Grupa župskth~načelnika-ca sa saveztiim načelnikom br dr. A. Pihlerom prilikom zbora na dan 23 oktobra 1938 god.
LEP USPJEH SOKOLSKE ČETE VITEZ
Sokolska četa u Vitezu kraj Travnika broji blizu 200 članova. U Sokolskoj Petrovoj petoljetci četa se je zavetova-la da če izvršiti čitav niz dobrih dela. Jedno od tih bilo je svečano otkrivena i otvorena nova i velika spomen česma sa bistom Blaženopočivšeg Kralja Aleksandra L Ujedinitelja. Spomen česma je vrlo lijepo izgradenj i nalazi se kraj sa-mog puta. Svečanost otkrivanja obavlje-na je u nedelju 23 oktobra o. g. uz uče-šče nekoliko stotina meštana i go-gostiju iz okolnih sela Kao i iz Travnika. Poslije svečanosti otkrivanaja spomen česme održan je javni čas čete kao i veiosipedske i pešačke trke koje su pra-čene sa največim interesovanjem. Ovoj lijepoj svečanosti prisustvovao je brat Ahmed Čojo kao delegat Župe.
SLUŽBA NARODU l OTAD2BINI
U vezi sa akcijom Narodno-odbram-benog otsjeka Sokolske Župe Sarajevo, osnovan je pri tom otsjekri i referat za samaričanstvo i odbranu od napada iz vazduha. Sekcija za odbranu od napada iz vazduha ima za cilj, da sve pripadnike Sokola izobrazi u odbrani iz vazduha, pružanju prve pomoči poslije napaida, a sa druge Strane da u sporazumu sa mjesnim od-borima za odbranu od napada iz vazduha, obrazuje posebne ekipe i da da-de punu potporu mjesnim odborima u njihovom radu. Vodi se akcija da iduče godine sam sokolski otsjek za odbranu od napada iz vazduha organizuje svoje vlastite ekipe prilikom „Vazdušnih napada”.
Sve sokolske jedinice, društva i čete, naročito one koje se nalaze u večim mjestima, održače preko zime za svo svoje članstvo tečajeve za odbranu od napada iz vazduha, a veče jedinice pri-stupiče u sporazumu sa mjesnim odborima obrazovanju ekipa za odbranu i pribavljanju svega potrebnog materijala za te ekipe.
Isto tako staviče se u dužnost svim jedinicama bez razlike, da održe sama-ričanske tečajeve za sve članice bez obzira dali su one izvršujuče ili pomažuče. Zaključak narodno-odbrambenog otseka Župe je da se sve sokolice na području Župe Sarajevo moraju izobraziti za tu službu. U tom cilju održače se, kao što smo rekli, tečajevi po svim jedinicama. Jedan od takvih tečajeva uskoro če se održati u Sarajevu za sokolice Sarajevskih sokolskih društva.
USPJELA SOKOLSKA POLJOPRIVREDNA IZLOŽBA
Sokolska četa Ozren Srednje priredila je u nedelju 23 oktobra o. g. svoju po-ijoprivrednu izložbu na kojoj su svoje proizvode izložili članovi čete. Po broju i kvalitetu izloženih zemaljskih proizvoda ova izložba vredne čete O/ren u-spjela je u svakom pogledu.
Izložba je otvorena u vlastitom Sokol-skom domu koji je za ovu svrhu, naročito njegova unutrašnjost prekiojena, * daje sliku lijepog muzeja sokolskog rada na podizanju sela. Ona če biti otvorena do 30. oktobra koga če se dana svečano podijeliti nagrade najboljim B* lagačima.
Ovom izložbom Sokolska četa Ozren Srednje izvršila je sedmu zavetovanu ta-čku u Sokolskoj Petrovoj Petoljetci medu kojiina je i izgradila veoma prostran i lijep vlastiti Sokolski dom, i nabavila sve glavne vježbajuče sprave.
TAKMIČENJE U VIŠEGRADU
Takmičenje Sokolskog društva Više-grad održalo je u nedelju 16-Х o. g-takmičenje svih muških kategorija i ,tO; članova, muškog naraštaja i muškog podmlatka. 7 članova se takiničilo u vetoboju, 7 m. naraštaj o osmoroboju 8 m. podmlatka u šesteroboju. Prvo mesto postigao je od članova brat Is* met Sarač sa 85 bodova od mogučih 90 bodova. Prvo mesto brat naraštajar Georg Ajznberger sa 79 bodova od пУ * gučih 80 bodova. Prvo mesto m. dece brat Veljo Ječmenica sa 58 bodova • brat llija Petrovič sa 58 bodova od od mogučih 60 bodova.
_____________J.	M._
„FOND ĐURE PAUNKOVIĆA"
U jednome od prošlih brojeva počeli smo donositi izveštaje o ulozima za „Fond Dure Paunkovića'% koji je prj Savezu S.K.J. osnovan prilikom smrtJ brata Dure.
Sada smo dobili od Sokolskog društva Zagreb 2, sumu od Din. 1000 (hi-Ijadu).
Pozdvaljamo ovaj postupak bratskog društva, i nadamo se da oe i druge jedinice po svojim mogučnostima, svojih prilozima uveličati ovaj fond, koji nosi ime našeg zaslužnog brata Paunkoviča, a koji ima za zadatak da u teškim mo-mentima pomaže naše siromašne članove.
nasa najjaca i najrasirenija organizacija u narodu, preko koje se vrši sav kul-turan i napredan rad širom Otadžbine.
Sokolstvo vrši u največoj meri ulogu faktora medunarodnog zbližavanja, a Slovenske uzajamnosti napose. To se ispoljilo ranijih, a osobito na X Sve-sokol. sletu. Taj slet posjetili su: Lit-vanci, Rurnunji, Francuzi, Belgijanci, kao i svi Slaveni, neki od njih samo privatno. — Da nije bilo teške medu-narodne situacije, šarolikost sleta bila bi još očiglednija. — Do osobitog iz-ražaja došlo je naše slavensko bratstvo između: Čehoslovaka, nas i Bu-gara. Koliko Sokolstvu još nije dosu-dena uloga, to če mu biti u budučnošti u životu Slavena. —
U socijalnom pogledu sokolstvo vrši danas, a pretstoji mu naročito za bu-dučnost največi rad. Sokolsko bratstvo, temelj je, na kojem počiva ceo sokolski rad, svi dosadašnji i buduči uspjesi.
—	Bratski duh, koji provejava iz naših sokolana, obuzimlje jednako sve, kako one žuljave ruke, tako i one iz činovničkih krugova. U sokolu ne može biti nižih i viših. Naš Tirš krasno na jednom mestu veli: „Bratstvo se ne sastoji u torne, da se prelazi preko grešaka, nego, da se na nje upozori na bratski način”.
Prosvetnim i socijalnim radom, uz-gajamo karakterne ljude, koji če, kad dodu iza stare i srednje generacije za-meniti u tom presudnom poslu. Lju-bav, koju oseti siromah brat, vratiče je, drugom bratu siromahu, kad mu je ustreba. Ljubav, če učiniti značajeve jake, a to po Tirševoj nauči koju je
primio od G. L. Bona, odreduje sud-binom naroda. Gustav le Bon veli: „Ni slučaj, niti vanjske okolnosti, niti poli-tičke institucije pogotovo ne igraju glav-nu ulogu u historiji naroda. Njihovu sudbinu odreduje pre svega njihov značaj”. A u jednom svom pozivu veli Tirš: „Željni smo svetlosti i bogatstva, a takoder i toga, što jedno i drugo ,čuva i pralni. Treba nam čvrste, neslom-Ijive volje, treba nam moralne čistoče, dobrog vladanja, treba nam snažnih mišica i jakih grudi, treba bratskog duha i muževne ljubavi, što potrostručuje moč u neslomiv vez, koji ju spaja”. Ta ljubav, koju ispoveda savrem. sokolstvo i jest sva moralna jakost našeg pokreta, a ta ljubav učiniče, da če se i demokratizem, koji iz tog izlazi, što pre srušiti sve pregrade socijalnih razlika i položaja, da bi svi bili jednako-pravni sestavni delovi naroda, jer i opet Tirš veli: „Naša stvar nije za stranke, nego za ceo narod”.
Savremena uloga Sokolstva ističe se osobito mnogo u ekonomskoni pogledu, naročito u vezi sa sokolstvom na selu. U varošima sokolstvo ima malu ulogu u ekonomskoni životu, jer je život grada takav, da to slabo, kraj drugih jačih faktora dolazi u obzir. Sokolstvo kao ekonomski faktor utiče na narodni život sela jače. Tu dolaze u obzir u prvorn redu popularna poljo-privredna predavanja, praktične pouke, tečajevi i literatura. Da je taj i takav način rada djelotvoran, najviše se to pokazuje baš u siromašnoj mostarskoj župi, pa i ostalim župama, gde su prilike to dozvoljavale. Povečava se produktivnost zemlje, kvalitet žita i krmnog
bilja, izabire se bolja stoka, osnivaju se košnice i sade se vočke. Ima sela, koja su gotovo preporođena aktivnim sokolskim radom u njemu. Dovodi se voda, grade se česme, ograduju izvori, podižu domovi i škole, spomenici i drugi objekti, koji su najpreči dokaz našega uspjeha. Naše je selo potrebno ove pomoči. Do sada još ni jedna organizacija nije uspela, dati našem selu ono i onoliko, koliko je dalo sokolstvo. Naše selo, to je posebno po-glavlje našega sokolskoga rada. —
Kad več spominjem selo, moram na-pomenuti, da uloga Sokol, na selu nije još dovršena, nego dosadašnji postig-nuti uspjesi u tom radu daju pravo
i	nalažu nam, da se taj i takav rad pojača, preko sokolskih četa, kako bi misija Sokolstva u našem narodu bila što potpunija. — U Putevima i cilje-vima S. S. K. J. lepo je u tom pogledu iznešeno sve, što se tiče sokolo-vanja na selu. —
Sokolstvo vrši svoju veliku ulogu i u drugim smerovima narodnog života, verskorn, kulturnom, eugeničnom itd.
U verskorn pogledu uloga Sokolstva se svodi na to, da su sokoli brača, bez razlike vere. Verska pitanja reša-vaju oni, kojih se to tiče, a Sokolstvo poštuje svačije versko osvjedočenje. — Naše Sokolstvo stoji u pitanju vere za-jedno sa svojom sredinom, jer naš narod lepo veli: „Brat je mio, koje vere bio!” Sokolstvo gleda u čoveku, samo čoveka, u Sokolstvu vredi pojedinac toliko, koliko je čovek. —
Koliko je sokola uredilo svoje kuče
i	životne prilike na bolje, to se ne može statistički izneti, jer o torne i
nije još vodena stvarna statistika. Nabavljeno je na tisuče pljuvačnica u domove, napravljeno je na tisuče nužni-ka, okrečeno i uredeno na tisuče domova, uređeno isto tako na tisuče staja, dubrenika, pa u novije doba i silosa. Time naše Sokolstvo vodi naš narod napred koliko može, da ne zaostane u ovom velikonv i brzom tempu života ovoga stolječa. Tu je uloga našega Sokolstva od preogromnog zna-čenja, što se očituje ne suvim statistikama, več stvarnim radom na terenu u samom narodu. — Možda če Sokolska Petrova Petoletnica nešto vise o torne reči, nego što je do sada ka-zano. —
Velika zadača, koja čeka još, da se izvrši je ta, da se u sokolske redove dobije što više dobrih radnika i Prl* padnika, jer i Tirš veli: „Tu ne moze ostati ogroman deo naroda, kao obt-čan gledaoc, mi nismo zato, da nas drugi gledaju i da nam odobravaju teežnje, tu mora s vremenom sam na-težnje, tu mora s vremenom sam na-njemu jača izvestan broj godina”. "
Zaključujuči ovu raspravicu slobodan sam Vas potsetiti još jednom na sve one velike uloge, što ih Sokolstvo igra u životu našega naroda i Slavenstva, s jedinom željom ,da se mi sami Što više uživimo u to delovanje, da svoju11 radom pripomognemo produbljenju sokolskog radai i tako mu zajamčimo be' zuvetni uspeh. Neka nam u tom radu uvek bude pred očima: Kralj, narod, Otadžbina, Slavenstvo i čovečanstvo-
Nikola Latkovic'
Izdaje Savez Sokola Kr. Jugoslavije (arh. M. Smiljanič, Alekse Nenadoviča 6) — Uređuje redakcioni odbor — Odgovorni urednik dr. Tihomir Protič, Beograd
Prestolonaslednikov t*-g. 34 — Štamparija Drag. Gregorič, Kneginje Olge 21 — Beograd.