KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 37 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Maja 1929.
PATENTNI SPIS BR. 5897
Johann Zenz, građevinski preduzimač, Beč, Franz Grobi, inžinjer, St. Pölten i Michael Moser jun., Beč.
Rešetkasti nosač od međusobom ukrštavajučih se gradbenih elemenata u vidu daske. Prijava od 17. novembra 1927.	Važi od 1. aprila 1928.
Pronalazak odnosi se na rešetkasti nosač za zidove, tavanice, svodove, luke i t. sl. od međusobom ukršlajučih se gradbenih elemenata u vidu dasaka, kod kojih se na poznati način naizmenično postavlja izme-đu svaka dva grabdena elementa po jedan poprečno položeni gradbeni elemenat. Kod dosada poznatih rešethastih nosača te vrste vrši se veza gradbenih elemenata u čvorovima pomoču vrtnjeva. Time se bitno poskupljava kako spravljanje i građenje takvih rešetkastih nosača, tako se povišava bitno i sopstvena težina rešetkastog nosača.
Prema pronalasku spojeni su gradbeni elementi u čvorovima čepovima smeštenim na dodirnim stranama gradbenih elemenata i rupama za čepove postavljenim na sredini gradbenih elemenata. Dakle međusobno spojeni su na čep i rupu. Taj način obra-zovanja čvorova rešetkastog nosača omo-gučava to preimučstvo, da ceo rešetkasti nosač bude siguran u nošenju bez ika-kvih pomočnih veza i da se eventualne po-močne veze mogu izvesti neobične slabe, pošto iste pomočne veze moraju da prima-ju na sebe samo male sile.
Na načrtu predstavljen je rešetkasti nosač prema pronalasku. U sl. 1 i 2, prestavljen je rešetkasti nosač u vidu svoda u preseku po liniji I—1 na sl. 2, i u izgledu ozgo. Sl. 3 pokazuje oblik izvođenja grad-benog elementa rešetkastog nosača u izgledu. Sl. 4. je drugi gradbeni elemenat u
izgledu. Na sl. 5 prestavljena je veza u čvo-ru rešetkastega nosača u izgledu. Sl. 6 pokazuje gradbene elemente veze u čvoru prema -sl. 5 rastavljene i izvučene jedne iz drugih.
Rešetkasti nosač sastoji se od rešetke (sl. 2), složene od gradbenih elemenata x (sl. 3, 4). Gradbeni elementi sastoje se od daščica 1, kojih je jedna uzana strana 2 snabdevena čepom 3 a druga uzana strana 4 čepom 5. Cepovi 3, 5 naizmenično su namešteni jedan prema drugom, t. j. čep 3 namešten je bliže krajevima podužne strane 7, a čep 5 krajevima podužne Strane 8 daščice 1. U srednjem delu svake daske predvidene su dve rupe 10, 11 za čepove 3, 5. Uzane strane, 2, 4 mogu stajati ili paralelno ili upravno na jednoj ili obe podužne strane 7, 8 (sl. 3) ili one mogu biti pod uglom jedna prema drugoj odnosno prema jednoj ili obe podužne strane 7, 8.
Sestavljanje i veza gradbenih elemenata x u rešetkasti nosač vrši se tako, da se nameštaju gradbeni elementi x’ reda z’ iz-među gradbenih elemenata x” rešetkastog popreko idučeg reda z” i obrnuto da i gradbeni elementi x” rešetkastog reda z” dolaze da leže između gradbenih elemenata x’ rešet-kastoga reda z’. Izvođenje čvorova rešet-kastoga nosača prestavljeno je na sl. 5 i 6. Gradbenih elementi x’ zabodeni su njihovim čepovima 3, 5 u rupama 10, 11 popreko idučeg gradbenog elementa x” i spojeni su medu sobom šinama 15, koje idu
Din. 15.
pored čepova kroz rupe 10, 11 za čepove. Krajevi sina pritvrdeni su sredstvima 18 za pritvrđivanje n. pr. ekserima, vrtnjevima i t. d. na elementima x\ Ostali čvorovi re-šetkastog nosača izvedeni su analogo.
Ako se upotrebe gradbeni elementi sa paralelnim dodirnim stranama 2, 4 (sl. 3) onda dobijamo ravan rešetkasti nosač. Ako se za izradu rešetkastog nosača upotrebe u redovima z’ gradbeni elementi prema sl. 3, a u redovima z” gradbeni elementi sa kosim dodirnim stranama (sl. 4), tada se dobija luk ili svod cilindričnog oblika (sl. 1 i 2). Ako se upotrebe naprotiv samo gradbeni elementi po sl. 4, to se dobija svod koji prema sva četiri oslonca ide u vidu luka. Upotrebom i vezom odgovaraju-če spojenih elemenata u stanju smo, da iz-radimo razne osnovne oblike svodova, kao i razne vrste svodova, kao manastirske svodove, kubeta, ogledalske svodove, kori-taste svodove i t. sl. Podužne strane 7, 8 gradevinskih elemenata mogu da budu i lučne tako, da donja površina isto kao i gornja površina ne obrazuju poligon nego jedinstvenu lučnu liniju.
Rešetkasti je nosač vrlo velike sposobnosti nošenja s obzirom na osobeno izvo-đenje i postrojenje čvorova. Osobene vrste spoj gradbenih elemenata osigurava dobru raspodelu sila u rešetkastem nosaču tako, da mestimična opterečenja rešetkastog nosača bivaju prenešena na veliku površinu rešetke.
Patentni zahtevi:
1.	Rešetkasti nosač od gradbenih elemenata u vidu daščica koji se međusobom ukrštaju za zidove, tavanice, svodove, luke i t. sl. kod koga se između svaka dva gradbena elementa stavlja jedan popreko ležeči gradbeni elemenat, naznačen time, da se gradbeni elementi (x) spajaju u čvo-rovima medu sobom čepoviiria (3, 5) predvidenim na dodirnim stranama (2, 4) gradbenih elemenata i u sredini gradbenih elemenata predvidenim rupama (10, 11) za čepove.
2.	Rešetkasti nosač po 1 zahtevu, naznačen time, da je kod jednog gradbenog e-lementa odnosni spojni čep (3) dodirnoj strani (2) naizmenično namešten u odnosu na spojni čep (5) na drugoj dodirnoj strani (4).
3.	Rešetkasti nosač po 1 i 2 zahtevu, naznačen time, da su svaka dva gradbena elementa, koja dodiruju jedan poprečno ležeči gradbeni elemenat spojena šinama (15) utvrđenim na dva gradbena elementa, koje prolaze kroz poprečno ležeči gradbeni elemenat.
4.	Rešetkasti nosač po 2 i 3 zahtevu, naznačen time, da prolaze spojne šine (15) pored čepova (3, 5) kroz rupe za čepove (10, 11) poprečno ležečih gradbenih elemenata.
Ad patent broj 5897.







































'





■ •
,



■■ •







! ’ ■




! *









Ad patent broj 5697.
s

Fig. 6
it
s