KRALJEVINA JUGOSLAVIJA

UPRAVA ZA ZAŠTITU

KLASA 53 (2)

INDUSTRISKE SVOJINE

IZDAN 1 APRILA 1937.

PATENTNI SPIS BR. 13152

Humoco Corporation, Louisville, U. S. A.

Poboljšanja koja se odnose na sudove i na način izradjivanja istih.

Prijava od 23 januara 1936. Važi od 1 oktobra 1936.

Pronalazak se odnosi na fabrikovane
sudove i na način izradivanja istih.

Predmet pronalaska pretstavlja: a) iz-
radu novog suda koji je jak i trajan, sa-
svim nepropustljiv za vazduh i vlagu, a
koji se može izradivati pomoču automat-
ske mašinerije, koja može osigurati brzu
proizvodnju u velikim količinama a uz
male troškove; b) sud koji ima glavu od¬
nosno poklopac koji se lako može probiti
prstom; c) sud sa lomljivim i zaptivenim
poklopcem koji se može odmah i lako
otvoriti bez upotrebe ma kakvog alata,
pri čemu je ispadanje sadršine suda spre-
čeno umetkom podešenim da sasvim za-
tvori otvor u glavi; d) sud obrazovan od
vlaknastog materijala, kao što je hartija,
i/ili plastičnog materijala, kao što je bake-
lit, i/ili od traka celuloznih acetata i ni¬
trata a koji se da upotrebiti kao metalni
pleh u izvesnim delovima suda; e) sud kod
kojeg su termoplastični lako vi, koji se
mogu aktivirati bilo toplotom bilo nekim
rstvorom ili obojem, upotrebljeni kod me¬
tode koja je najpogodnija za izradivanje
cvih sudova; f) sud koji u jednom svom
najpogodnijem obliku ima sasvim prave
Jelove zida i zaobljene, odnosno okrugle
spajajuče delove zida; g) sud koji je na-
svojim ivicama pojačan naborima koji su
medusobom zavarani pri čemu jedan kraj
suda ima poklopac koji radi u zajednici
sa pc-jačanim delom; h) nov metod za iz-
vodenje više raznih delova, te za šahiranje
i spajanje istih da se obrazuje potpun sud;
i i) sud prijatnog izgleda, a koji je inače
vrlo podesan za uštedu mesta pri pakova-
nju i transportoavnju.

Napred navedeni predmeti i novi ob¬
lici pronalaska če se jasnije istači u slede¬

čem iscrpnom opisu, koji se ima čitati u
vezi sa priključenim nacrtima. Ipak se na-
ločito naglašava, da su priključeni načrti
dati samo u cilju ilustrovanja, te nisu ni-
kako namenjeni da ograniče pronalazak.

U nacrtima, u kojima se slične oznake
odnose na slične delove kroz sve pretstav-
ljene izglede,

sl. 1 je perspektivni izgled najpodes-
nijeg oblika poklopca za sud;

sl. 2 je perspektivan izgled naglavka
suda pre no što je umetnut u omot suda;

sl. 3 je perspektiva omota ili tela
suda, koja pretstavlja njegovo listaso
obrazovanje i prevučene površine pojedi-
nih listova, pri čemu je jedan deo listova
otcepljen i odvojen radi jasnijeg ilustro¬
vanja;

sl. 4 je perspektivan izgled dna suda
pre no što se urneče u omot;

sl. 5 je izgled sa strane, delimično u
preseku poklopca postavljenog na. sl 1;

sl. 6) je izgled sa strane, delimično
u preseku i sa otkinutim delovima, koji
pretstavlja potpun sud;

sl. 7 je prcširen detaljan izgled, sa ot¬
kinutim delovima koji ilustruje šav izmedu
naglavka i omota, kao i jedan od načina
pritvrdivanja poklopca uz omot;

sl. 8 je izgled koji pretstavlja jedan
način obrazovanja listastog omota;

sl. 9 je izgled koji pretstavlja oblik
sklopljivog vretenastog kalupa u skloplje-
nom položaju, oko kojeg se pojedini
listovi omota mogu obaviti;

sl. 10 je poprečni izgled s boka sa ot¬
kinutim delovima koji pretstavlja na koji
način se vrši pojačavanje nabora u bočnim
zidovima omota;

sl. 11 je poprečni izgled, koji pret-

Din. 40.-

stavlja način na koji se izvodi rebrast po-
klopac naglavka, u kojem je uvučen obod,
i kako se stavlja na spoljšnu stranu oboda
rastvor koji če dejstvovati na lak, koji se
nalazi na unutrašnjoj strani omota u cilju
pečačenja;

sl. 12 pretstavlja način na koji se na-
glavak koji ima rebrast poklopac može
umetnuti u omot suda;

sl. 13 je vrlo uveličan detalj poprečnog
izgleda jednog oblika rezajučin sredstava
za obrazovanje rebrastog poklopca u na-
glavku suda i koji u.iedno pretstavlja dej¬
stvo rezanja na spoljašn.je listove glave;

sl. 14 je detaljan izgled sa Strane, de-
limično u preseku sa otkinutim delovlma,
matrice sa sl. 12 u smanjeno.j srazmeri;

sl. 15 je nešto šematički pretstavl.jen
izgled koji pretstavlja način na koji se šav
izmedu naglavka i omota suda obrazuje; i
sl. 16 je šematički poprečni izgled koji
pretstavlja jedan dalji korak u izvodenju
šava izmedu naglavka i omota suda.

Sud prema ovom pronalasku, a prema
pretstavljenom obliku, sastoji se od omo¬
ta 16 (sl 3), koji ima uspravne bočne zi¬
dove spojene zaobljenim odnosno ispup-
čenim delovima. Ovaj omot se može obra-
zovati obmetavanjem jednog ili više pra-
vougaonih listova hartije oko jednog
istegljivog i sklopljivog kalupa 17 (sl. 8
i 9). Unutarn.ji sloj 18 omota je izveden od
jako presovane hartije s dugim vlaknima,
čija je debljina otprilike oko 0,088 cm.
Unutarnja površina lista 18 je prevučena
suvim slojem termoplastičnog, nitro-celu-
loznog laka 18a u debljini od oko 0,001
cm do 0,015 cm, ili se u izvesnim slučaje-
vima za naročite cil.jeve može preimučstve-
no upotrebiti celulozni acetat Rečeni lak o-
brazuje jednu nepropustljivu prevlaku i
ima jake adhezivne osobine, a može se sta¬
viti u dejstvo ili učiniti lepljivim pomoču
nekog rastvora, ili toplote ili i jednim
i drugim, da može vezati strčeče krajeve
hartije nakon što je ista oblikovana da
obrazuje unutarnji list omota suda, kao
i da može učvrstiti u istom poklopac od¬
nosno naglavak suda, kao što če to doc-
nije biti podrobnije opisano. Ako se je-
dino toplota upotrebi kao aktivirajuči
agens, lak ima da se učini lepljivim samo
na temperaturama znatno višini no što je
obična sobna temperatura, i to pri tempe¬
raturama od 50° do 60" F.

Odgovarajuči lak za unutarnju povr-
šinu sloja 18 se dobija kada se uzme oko
65% eterovih rastvora, kao što je etil-
acetat, butil-acetat ili t. sl. i takvi hidro-
karboni, kao što je toluol, i oko 35% čvr¬
ste mase, koja se može brzo staviti u dej¬
stvo bilo nekim rastvorom bilo toplotom.

Sadržina čvrste mase se sastoji od oko
25% nitro-cottona s malim viskozitetom,
oko 60% kolofonije, i oko 15% plastikona
kao što je dibutil-phthalte, koji može
imati male količine dodatog ulja, ako se
želi. Upotrebljene kolofonije mogu sadr-
žati neke gume, kao što je eterična guma,
ali obično se upotrebljavaju sintetične
smole, koje ima.ju odredenije fizičke oso¬
bine nego ma koja prirodna smola. Ova-
kav lak ne može postati lepljiv pri običnim
sobnim temperaturama i pod normalnim
uslovima vlage. Dodirne temperature za
obrazovanje lepka ili pečata na strčečim
ivicama omotnih listova i izmedu omota
i zatvarača moraju stcga biti više od 140°
F, koja višina inače zavisi od brzine rada
i sprovodljivosti upotrebljenih materija.
Pod normalnim uslovima lak je čvrst, ali
dovoljno saviljiv i elastičan, da se ne krha
i da ne propušta vazduh ili vlagu, kad se
na nekim mestima zidovi omota de-
formišu.

Oko sloja 18 se omotava ispuna, koja
se sastoji cd drugog lista hartije s dugim
vlaknima t. zv. normalno presovane Kraft-
hartije, čija je debljina približno oko
0,0127 cm, koja na svo.joj površini ima
tanak suvi sloj lepka 20. Da bi se izbeglo
prisustvo vlage izmedu po.jedinih listova
omota, te skupljanje hartije 19 usled su¬
šenja, upotrebljuje se sloj lepka od kostiju
u debljini od oko 0,016 cm, ko.ji odnosi oko
10% do 12% vlage i koji postaje lepljiv
kad sadržina vlage ne prede više nego
22 %  do 27%.

Da bi se sudu dodala dopunjava.juča ja-
čina, treči sloj ili ispuna 21 od 0,015 do
0,016 cm debljine se obavija oko is,pune 19,
pri čemu je roena unutarnja površina pre¬
vučena sa slojem lepka sličnog oo sastavu
i debljini onom na ispuni 19. Ako je po-
žel.jno mogu se druge odgovara.juče adhe¬
zivne materije, kao što su termoplastl-
koni, zameniti za lepkove upotrebljene na
ispunama 19 i 21.

Spoljašnji sloj ili list omota 16 je o-
brazovan od lista hartije 22, koja se sa¬
stoji od sumporaste hartije ko.jo.j je do-
dato dovoljno beljenog sulfatnog' vlakna
da bi mu se dalo dovoljno jačine da izdrži
pritiske prilikom sledeče .operacije, koja
če niže biti opisana pri čemu je debljina po-
menutog lista 0,00762 do 0,008382 cm.
I ako je na unutarnjoj poršini lista 22 pred¬
stavljen sloj koščanog lepka 20, može se
umesto istog upotrebiti lak od oko 0,0007
cm. debljine, koji ima adhezivne sposobno¬
sti i koji se može aktivirati malom količi-
nom rastvora. Rastvori za taj cilj odgova-
rajučeg laka saistoje se obično od oko 25%

eternih rastvcra, kao što je etyl acetat, a
ostalo da je toluol. Čvrsta masa se sastoji
•od 85% vecma viskozne nitro-celuloze i
15% plastikona, kao što je dibutyl-phtha-
lat. Mešavina etyl-acetata i metyl-celuloz-
nog rastvora sadrži odgovarajuči aktivi-
rajuči agens za taj lak.

Na spoljašnjoj strani lista 22 mogu bi¬
ti marke i štampani znaci i taj je prevučen
vrlo sjajnim lakom, da bi dejstvovao kao
zsštitna površina i da ujedno da dopadljiv
izgled. Za tu svrhu potpuno odgovara i e-
konomičan je sloj laka od 0,016 cm. de-
bljine, sastoječi se od jednakih srazmera
rastvora i čvrstih masa. Rastvor može sa-
držati etyl-acetat rastvoren u alkoholu i
toluolu, a čvrsti sastojci mogu biti 30%
nitro-celuloze sa malim viskozitetom i 10%
sintetične smole, što ima kao glavnu ka-
rskteristiku prozračnost i sjaj.

Gornji kraj omota 16 je podešen tako
da se može zatvoriti naglavkom 23 (sl.
2 ), a donji kraj dnom 24 (sl. 4.), pored to¬
ga je u gornjem kraju omota utvrden po-
klopac 25 (sl. 1), sve na način ko ji če ovde
niže biti opisan.

Pri izradivanju omota 16, listovi 18,
19, 21 i 22 se jedan za drugim umeču iz-
niedu naizmenično dejstvujučeg, opružno
montiranog nakovnja 26 i ispruženog vre-
tenastog kalupa 17 (sl. 8.), pri čemu se za¬
dnja tri lista prvo propuštaju preko valja-
ka (koji nisu pretstavljeni) natopljenih vo¬
dom ili drugom kakvom tečnošču radi ak¬
tiviranja premazujučih ili lakirajučih pre-
vlaka 20. Svaki list nakovanj privuče prvo
prema nižem kraju kalupa 17 ili ka pret-
hodnom listu, a zatim prema bočnim Stra¬
nam rečenog kalupa, odnosno prethodnog
lista naizmeničnim kretanjem savitljivih
ploča 27 za namotavanje, koje se pružaju
podužno duž cele dužine omota i normalno
zauzimaju položaj 27a naznačen isprekida-
nim črticama. Za vreme kretanja ploča
27 na više svaki list se progresivno pokre-
ne na svoje mesto, jer pritisak rečenih plo¬
ča, koji je uvečan još i opružnim ploča-
ma 28 i 29, dejstvuje u tom pravcu da pri-
tiskuje susedne listove u prisan dodir jedan
s drugim, zatim da razdeljuje aktivirano
lepljivo sredstvo u šupljike hartije, te da
istera sav vazduh, jer tu ne preostaje ni
malo suvišnog lepka da izide. Kad članovi
27 dostignu položaj 27b označen ispreki-
danim linijama, tamo je ustožeren par od¬
bojnih članova 30, da bi pokretali krajeve
'lista u štrčeči položaj pretstavljen kod 31.
Onda se tu pušta zagrejano željezo 32 da
aktivira i odgovarajuči slepi susedne kra¬
jeve štrčečih listova. Željezo 32 može se
zagrevati ma kojim odgovarajučim sreds¬
tvom, kao što je elektricitet, ili para. Elek¬

trični zagrevajuči element je na slici oz¬
načen isprekidanim linijama, tamo je us¬
tožeren par odbojnih članova 30, da bi po¬
kretali krajeve lista u štrčeči položaj pret¬
stavljen kod 31. Onda se tu pušta zagre¬
jano željezo 32 da aktivira i odgovarajuči
slepi susedne krajeve štrčečih listova. Že¬
ljezo 32 može se zagrevati ma kojim od¬
govarajučim sredstvom, kao što je elek¬
tricitet, ili para. Električni zagrevajuči ele¬
ment je na slici označen sa 33. Preimuč-
stveno klip 17 je obrtljivo montiran na
obrtnom postolju, a svaki list se na omot

16 stavlja na raznim mestima tako da štr¬
čeči krajevi 31 raznih listova če jedan od
drugog biti udaljeni za 180°, cime se izbe-
gava da na mestu slepljivanja zid bude pre
debeo, a ujedno se osigurava i veča nepro-
pustliivost omota.

Na ovaj način izraden omot sa klipom

17 povlači se u položaj izmedu jednog
para oblikovajučih kalupa 34 i 35 (sl 10),
koji imaju jedan par zahvatnih ploča 36 i

37 montiranih na njima pomoču čepova

38 radi kretanja u odnosu prema njima, a
koji noše članove 39, koji se pružaju kli-
zljivo kroz proreze predvidene u pomenu-
tim zahvatnlm pločama;, te saraduju sa
udubljenjima 40 obrazovanim u članovima
17a kalupa 17. Kad se kalupi 34 i 35 po-
krenu prema telu 16, ploče 36 i 37, koje se
normalno pomoču više opruga 41 drže na
razmaku od rečenih kalupa, če olako zah-
va ti ti spoljašnju površinu rečenog omota.
Nakon nastavljenog kretanja članova 34 i
35 sa kalupima 39, ovi poslednji če obuh-
vatiti zidove suda 16 i njegov materijal u-
tisnuti ka udubljenjima 40 članova 17a, da
bi se obrezovali prema unutra pružajuči
se ru.bovi 42 u rečenim zidovima. Da bi se
sprečilo šahiranje ili skupljanje materijala
usled skračivanja obirnne dužine njihove
za vreme obrazovanja rubova, odnosno re-
bara 42, ova se presecaju na željenim raz-
macima. Kod pretstavljenog oblika rečeni
rubovi su isprekidani na zaobljenim delo-
vima zida omota. Preimučstveno, udublje-
nja 40 i kalupi 39 su tako oblikovani, da
unutarnja površina rebara 32 ima ivični
deo 42a (sl. 7.) ispružen prema unutra sa-
svim pod pravim uglom prema rečenim zi¬
dovima, zatim jedan meduležeči deo 42b,
koji je sasvim paralelan bočnim zidovima,
i jedan kos odnosno nagnut deo 42c, koji
spaja rečeni zid sa delom 42b i koji je pre¬
ma njemu postavljen pod uglom od 45°.

Rubovi 42 su sasvim paralelno uz kra¬
jeve omota 16 i služe kao sredstva za po¬
stavljanje zatvarača 23 i 24 i kao podupi-
rači ili potpornici radi prijema udara pri-
likom nameštanja rečenih zatvarača i iz-
vodenja zatvarajučeg pečačenja, što če na-

knadno biti opisano. Rečeni rubovi pru-
žaju još i dopunjujuču jačinu i krutost
sudu. i služe radi sprečavanja savijanja kru¬
tih zidova suda. Udubljenja ko.ja služe ra¬
di dopunjavanja rubova 42 služe u cilju
prijema raznih vodica i podupirača, od¬
nosno nosača upotrebljenih za vreme pre-
ncšenja i držanja omota 16 dok se isti iz-
raduje, te dok se pakuje i pečati.

Nakon obrazovanja rubova 42, kalup
17 se odnosi na drugo mesto i spljošti se
(sl. 9.) usled pokretanja centralnog ele¬
menta 43 u levo, kao što je to pretstavlje-
no na sl. 10., sve dok prošireni deicvi 43a
i 43b ne udu u odnosne udubljenja u
članovima 17a i 17b. Tada se omot skida
sa kalupa. Upotrebom lepkova napred o-
pisanih i odgovarajučih sredstava za akti¬
viranja istih dobija se omot velike jačine,
koji če zadržati svoj oblik, a koji je naro-
čito podesan da se deformiše, ali da se pri
torne ne krha.

Preimučstveno naglavci 23 i 24 se o-
brazuju na ta j način da se čisti pljošti listo-
vi podvrgavaju štancovanju i izvlačenju,
pri čemu unutrašnji lističi 23a i 24a sva-
kog lista se sastoje od vlaknastog materi-
jala, a spoljašnji lističi 23b i 24b se sasto¬
je cd metalnog pleha, kao što je n. pr.
aluminium ili olovni pleh. Pri obrazova-
nju naglavka 23, umeče se list (sl. 11) 45
izmedu matrice 46 i jednog pritiskujučeg
člana 47, da bi se stavio pod dejstvo pa-
trice 48, koji nosi relativno pokretni ka¬
lup 49 s njime koncentrično montiran, a
saraduje sa odbojnim kalupom 52 (pufe-
rom), čija se prednja strana na početku
nalazi u produženju sa levom stranom ma¬
trice 46 (sl. 11). Kad se kalupi 46 i 49 po-
krenu u desno pomoču stabala 50 i 51 sa
položaja 48a, koji je označen isprekidanim
črticama, jedan po svom obimu zaobljeni
vene 53 na kalupu 48 zalivata list i stva-
ra u materijalu u njegovom ivičnom delu
zaobljeno udubljenie 54 (sl. 13) na kalupu
52, dok je ovaj ivični deo držan članom
47, da bi se sprečilo gužvanje ili previjanje.
Na taj se način u listu obrazuje udublje-
nje 55 i jedno dopunjujuče rebro, koje
daje krutoču i jačinu naglavka 23, kao i
celom sudu.

Za vreme Obrazovanja udubljenja 55,
nizi kraj lista dodiruje sečivo noža 56, ko¬
je je preimučstveno pokretno montirano u
kalupu 52, i pruža se na više sa njegove
prednje strane. Rečeni nož se pruža pot-
puno oko cele prednje strane kalupa 52
u.z unutarnju ivicu udubljenja 54 i verti¬
kalni presek njegove rezajuče ivice ima
oblik nepravilnog trougla. Da bi se spre¬
čilo da sečivo 56 upropasti osobinu nepo¬
pustljivosti vlage i nepromočivost pleha-

nog lističa 23b ili prevlake, koja može biti
stavljena na spoljašnju površinu naglavka
23, to se pritisak odnosno njegovo dejstvo
na spoljašnju stranu listastog materijala
prema nepravilnom sečivu na taj način o-
lakšava, što je u kalupu 49 predvideno
udubljenje sličnog oblika, čime se spre-
čava lomljenje materijala usled pritiska, te
se omogučava da središnji deo kalupa 49
i 52 dode u dodir sa listastim materijalom
pre no što sečivo isti sasvim preseče. Na
taj način, kad list 45 dode u dodir sa ka¬
lupom 52, 56 usled pokretanja kalupa 49,
48, oko središnjeg dela naglavka 23 se
obreže žljeb 57, na koji način se naglavku
obrazuju udubljenja koja olakšavaju otva-
ranje suda jedino pritiskom prsta radi iz-
ručivanje sadržine istog, koja udubljenja
pri torne nikako nisu na štetu nepromoči-
vosti naglavka.

Da bi se otvaranje suda dalje olakšalo,
utisnut ie veči broj napelje pružajučih se
rebara 58, 58a koji čine spojne linije za
rebrast naglavak i ispupčenja 59, koja o-
brazuju sredstva za brzo odredivanje od-
govarajuče tačke za pritisak, što se vrši
utiskivanjem odgovarajučih ispusta na
prednjoj strani kalupa 52 koji je podešen
da saraduje sa sličnim urezima na prednjoj
strani valjajučeg kalupa 49. U predstavlje¬
nem obliku su predvidena četir rebra
58,58a koji naglavak razdeljuju u dva para
sekcija 60 i 61, od kojih je jedan par pred¬
stavljen u otvorenom položaju isprekida¬
nim linijama na sl. 6.

Daljim pokretaniem kalupa 48, 49 ka
kalupu 46 ima za posledicu povlačenje cele
ivice lista 45 u ovaj poslednji kaluo, na ko¬
ji način se obrazuje glatka neprekidana ivi-
ca 23c naglavka 23. Članom 47 se ivica li¬
sta drži protiv nabiranja.

U cilju, koji če docnije biti izložen,
predvidena su dalje sredstva za stavljanje
odgovarajuče količine rastvora na spoljaš¬
nju površinu ivice 23c, koja sredstva se,
kao što je pretstavljeno, sastoje iz trake
ili jastučeta 62. Ovaj je smešten u udublje-
nju nekom ili otvoru ili kesi obrtljivog po-
stolja 63 sačinjavajuči deo unutrašnjeg zi¬
da njegovog. Jastuče 62 je natopljeno s
odgovarajučim rastvorom, kao što je me-
šavina methyl-celuloznog rastvora i etyl
acetata, koja se ovamo može dovoditi sa
sprovodnika 64 i kroz radialne prolaze
65, koji se pružaju unutra od udubljenja
66 oko obima postelja, koje ima veči broj
rukavaca 63’. Naglavak 23 se pokreče u
rukavac 63’ do položaja obeleženog ispre¬
kidanim linijama 23d usled nastavjlenog
kretanja kalupa 48 i 49 u desno, kao što se
to vidi sa sl. 11, posle čega se rečeni ka¬
lupi sukcesivno povlače u natrag, što slu-

ži za skidanje glave sa kalupa 48.

Zatim se postolje 63 podesi u položaj
prestavljen na sl. 12 i rukavac 63’ se dove¬
de u recipročan položaj prema kalupima
68 i 69 snabdevenim s ispupčenjima. Kalu-
povi 68 i 69 normalno zauzmaju položa¬
je 68a i 69a označene isprekidanim črti¬
cama. Sa rukavcem 63’ i kalupom 68 gor¬
nji kraj omota 16 suda, koje je držano
parom zajedno dejstvujučih obrazina 70 i
71 (sl. 15.), se pokreče u proširen deo re-
čenog rukavca.

Kretanje kalupa 8 i 69 u desno ima to
dejstvo da pokrene naglavak 23 u pomenu-
ti omot sve dok donji kraj naglavka ne
zahvali ivice 42a rebara 42. Da bi se iz-
begao sudar izmedii gornjih ivica bočnih
zidova omota 16 sa naglavkom 23 za vre¬
me umetanja istog mogu se izmedu reče¬
nih ivica naglavka umetnuti nove vodice.
Kao što je pretstavljeno, rečena sredstva
sastoje se iz para metalnih ploča 63 a, (sl.
14.) koje se pružaju u desno i ulaze u ru¬
kavac 63’ a desne strane jastučeta 62 ka
jednoj tačci iza ivice omota 16, na koji
način se onemogučava dodr glave ivice
rečenog omota. Ploče 63a mogu na svojim
mestima biti učvrščene zavrtnjevima 63b
koji zahvataju porubljene delove istih, ko¬
ji ulaze u udubljenja jastučeta 62. Kada
se upotrebe članovi 63a odbojni kalup 52
je snabdeven sa odgovarajučim popuštaju-
čim članovima radi proširivanja članova
63a, kad se rečeni kalup pokrene kroz
rukavac 63’.

Spoljna površina oboda 23c, pošto je
jastučetom 62 premazana rastvorom, zali¬
vata onaj deo unutrašnje površine ivice
16a omota 16, koji nije pokriven pločama
63a i ostavlja na njemu nešto rastvora. Ta¬
ko ostavljen rastvor, i onaj koji je ostao
na obodu 23c, potpomaže dejstvovanje od¬
nosno aktiviranje adhezivnog sloja 18a na
ispuni 18, pri čemu je ipak količina rastvo¬
ra dosta mala, da bi se izbegla prevelika
vlaga u zglobu odnosno u šavu koji se
imai obrazovati izmedu omota 16 i oboda
23c. Treba napomenuti, da ovim novim
sredstvima se adhezivni rastvor može pri-
rneniti na unutrašnju pooršinu suda 16, a
da se kalupi niti sam proizvod ne uprljaju
sa rastoorom.

Pošto je naglavka na taj način urnet-
nuta u omot 16, kalupi 68 i 69 se postepe-
no porlače natrag, pri čemu poslednji slu-
že kao valjajuči članovi za vreme početnog
povlačenja prvih kalupa i obrazine 70, 71
povuku telo sa naglavkom (sl. 15) natrag
iz postolja 63. Gurači sa obrazinama 70,
71 se tada tako postavi da nosi omot 16
ka drugim stanicama u kojima se ivični
deo rečenog omota savija i zaobljuje u

zahvatni odnos, te se palenje spaja u obod
odnosno u rub 23c, da bi se obrazovao ne-
propustljiv šav.

Podesno sredstvo za izvijanje ivice 16a
je pretstavljeno na sl. 15, te isto ima seg-
mentalno ispružljivu matricu 72 u koju se
rečena ivica stavlja, da bi je uhvatila gurač
70, 71. Patrica 73 koja je na obimu snab-
devena udubljenjem 74, a koje ima
oblik luka u radialnom poprečnom
preseku, je podešen recipročno prema
matrici i čim se ista pokrene u
desno (sl. 15) sa položaja 73a obeleženog
isprekidanim črticama, gornja ivica omo¬
ta 16 je primorana da ide površinom udub¬
ljenja 74, čiji je radius dovoljno velik tako,
da če ivica 16a iči slobodno u pravcu prema
unutra i prema dole, a da se ne iskrivi. Sa-
vijanje rečene ivice se do tolike mere iz¬
vodi, dok mu kraj ne ude u udubljenje 55.
Pritisak na omot 16 za vreme te operaci¬
je je umanjen usled rebara 70a i 71 koja
su predvidena na zidovima 70 i 71 gurača,
koja rebra ulaze u udubljenja 42 koja se
nalaze uz donji kraj rečenog omota isto
tako se pritisak absorbuie sličnim rebrima
koja su predvidena na unutrašnjoj strani
onih delova kalupa 72 koji ulaze u udub¬
ljenja na gornjem kraju omota 16.

Nakon te operacije omot 16 se povla-
či sa kalupa 72 i pornoču guralča 70, 71 se
ponovo postavlja u položaj sa kojeg se
gornji kraj, omota može ugurati u kalup
75, koji je segmentalno rastegljiv, i koji je
kao i kalup 72 snabdeven rebrima 75a
tako podešenim, da sasvim pasuju u udub¬
ljenja na bočnim zidovima rečenog omota.
Par manjih ali slično izvedenih rebara 76
je predviden na unutrašnjoj površini kalu¬
pa 75 da se obrazuju udubljenja 78 i 79 na
gornjem delu suda, koja udubljenja imaju
da obrazuju sredstva za učvrščenje i za-
tvaranje poklopca 25. Pošto su segmenti
kalupa pokrenuti u zahvat sa omotom 16,
jedna sklopljiva patrica 8o se dovodi u ve-
zu sa omotom, te ista vrši pritisak na ivi-
cu 16a, usled čega se zid omota 16 i ivica
16a pritiskuje u prisan dodir sa svakom
stranom oboda 23c i materijal rečene ivice
se uteruje u udubljenje 55, na koji način se
zadebljava ivica i savija u rečeno udublje¬
nje. Profil nižeg dela patrice 80 je takav
da se omogučava da materijal ivice 16a
zauzme potreban oblik radi podesnog for¬
miranja udubljenja pornoču rebara 75a.

Obuhvatajuči segmentalnu patricu 80
i sa kalupom 75 u klizajučem zahvatu stoji
preša 81, koja je snabdevena zagrevajučim
sredstvima, kao što su električni kalemi 82.
Sa rečenih kalema ili namotaja se toplota
preko metalnih kalupa dovodi do spoja
16a, 23c radi stavljanja u dejstvo adhezivne

prevlake 18a, što je več bilo otpočeto ras¬
tvorom sa jastučeta 62. Toplotom se lepak
i rastvor dovoljno aktiviraju tako da pri-
tisak vršen kalupom 80 ima dalje to dej¬
stvo, da primorava lepak da teče u šuplji-
ne lističa hartije, a da ih ne natopi toliko
da budu zasičene. Ovako obrazovan spoj
služi za ojačanje suda i ne propušta ni
vazduh ni vlagu.

I ko rebrasti naglavak 60, 61 je tako
konstruisan, da se njime lako može mani-
pulisati radi zatvaranja otvora u cilju spre-
čavanja prosipanja sadržine suda, ipk je
predviden na niže štrčeči poklopac 25. O-
vaj se izraduje preimučstveno od lista fib-
roznog materijala, a na spoljašnjoj strani
je prevučen tanak sloj 25’ celuloznog ace¬
tata ko ji sadrži oko 20 %  čvrstih sasto ja-
ka sa smolom i plačtičnim mateirjama. Sloj
25’ se može učiniti polu-plastičnim ako se
zagreva kalupima koji se upotrebljavaju
za oblikovanje poklopca 25, ali se brzo
stvrdnjava kad se ohladi i postaje sposo-
ban da drži deformisanu materiju pod pri¬
tiskom. Osim toga pomenuta prevlaka od
acetata, koja se može obojiti na ma koji
željcni način dodavanjem odgovarajuče bo¬
je, daje velik s ja j poklopcu i čini njegovu
površinu nepropustljivom.

Napred opisana materija od vlakna i
acetata se podvrgava dejstvu izvlačečih i
oblikujučih kalupa, koji rade na istom
principu kao oni za oblikovanje zaglavka
23, da se izradi i poklopac 25 koji kad je
potpun ima srednji deo snabdeven sa pre¬
ma unutra štrčečim rebrom 25a, da mu da
jačinu i krutost, zatim na dole štrčeči deo
25b i na niže iduči obod 25c, koji je otse-
čen sasvim uz 25b, da bi se omogučilo br¬
zo otvaranje poklopca radi ispražnjenja
sadržine suda. Deo 25b ima rebro 42d uti-
snuto u njemu, koje pasuje u udubljenje
42 na ledima tela 16 i jedno manje rebro
79a, koje se može upasovati u udubljenje
79 suda i služi kao preklopna šarka za po¬
klopac.

U cilju učvrščivanja poklopca 25 za
omot 16, tanak sloj termoplastičnog lepka,
koji se može aktivirati bilo toplotom bilo
kakvim rastvorom, a najbolje sa oba, stav-
lja se na unutrašnju površnu dela 25b. Od-
govarajuči način za spajanje rečenog po¬
klopca za omot suda sastoji se u torne, što
se rastvor na površinu 16a na sudu (sl. 3.)
stavlja prevlačeči preko nje fitilj natopljen
s rastvorom, nakon čega se deo 25b pritis-
kuje prema istoj pomoču zagrejanog že-
ljeza oblikovanog tako, da potpuno odgo-
vara udubljenjima 42d i 49a. Jedno prema
unutra štrčeče rebro 78a podešeno da sa-
raduje sa udubljenjem 78 kao pritiskivač-
ka spojka za održavanje poklopca 25 u

.zatvorenom položaju predvideno je na
obodu 25c. Kad je rečeni poklopac u zatvo-
renom položaju, gornji rub suda ulazi u-
unutra i elastično je zahvačen zidovima
žljeba 25d izmedu rebra 25a i oboda 25c
poklopca, a rebro 78a je elastično držano
u žljebu 78.

Nakon što je sud napunjen sa željenim
proizvodom, može se umetnuti u njega
dno 24 i na svom mestu učvrstiti na način
i mehanizmom sličnim opisanom napred
za umetanje i pečačenje naglavka 23.

Na taj način je predvidena nova vrsta
suda i načina izradivanja istog. Treba na-
ročito istači da pronalazak nije ograni-
čen na jedan izvesan sud koji ima naročiti
oblik ili srazmere, te če stručnjaci lako vi¬
deti da se pronalazak može primeniti i na
sudove različitih oblika i srazmera n. pr.
na okrugle sudove. Istina za debljinu har¬
tije ili vlaknastih listova i za lak i sjajnu
prevlaku date su naročite srazmere, ali se
iste mogu u veliko menjati, zavisno od u-
potreba kojima su sudovi namenjeni, kao
i od troškova izrade. Kod izvesnih tipova
sudova naglavka ili omoti ili obadvoje
mogu se oblikovati iz jednog jedinog
ili više listova hartije ili sličnog
vlaknastog ili plastičnog materijala. U
pretstavljenom primeru izvodenja poklo¬
pac je preimučstveno oblikovan od lista
celuloznog acetata sa vlaknima, ali uspeh
se postigao i sa poklopcima izvedenim od
listova koji su kao jedan od lističa imali
metalni pleh.

Patentni zahtevi:

1) Sud koji ima omot obrazovan pre¬
imučstveno ili i makar delimično od
vlaknastog materijala i nepropustljiv na¬
glavak na jednom ili na oba kraja omota,
naznačen time, što su nepropustljivi na-
giavci snabdeveni obodima podešenim da
zahvataju u zidove omota, čiji završni de-
lovi su izvijeni tako da dodu u preklopni
odnos sa rečenim obodima, a obodi i o-
mot su spojeni lepkom koji se da reaktivi-
rati da bi se obrazovao nepropustljiv šav

2) Sud po pat. zahtevu 1, naznačen
time, što je naglavak smešten pomoču u-
nutra štrčečeg rebra izvedenog u omotu.

3) Sud po zahtevima 1 ili 2, naznačen
time, i  što ivica preklopnog dela omota
leži u udubljenju u naglavku uz napred po-
menuti rub.

4) Sud po zahtevu 1, naznačen time,
što naglavak naleze na unutra štrčečem
rebru i ima na ivici neprekidan obod koji
se graniči sa ivičnim delom omota prevu-
čenim slojem lepka, koji se da reaktivira-

ti bilo toplotom bilo nekim rastvorom u-
metnutim izmedu omota i oboda.

5) Sud po na kojem od prethodnih
zahteva, naznačen time, što je naglavak
izveden iz lističa te ima usečak da obra-
zuje jedan lako skidljiv deo i rub oko re¬
čenog usečka koji nadvisuje površinu na¬
gi vak.

6) Sud prema zahtevu 5, naznačen ti¬
me, što je naglavak sastavljen od prisno
sjedinjenih lističa vlaknaste materije i me-
talnog lima, i to tako, da je sastavni deo
od vlaknaste materije usečen, a metalni sa¬
stavni deo je nedirnut.

7) Sud prema ma kojem od zahteva 5
ili 6, naznačen time, što je naglavak iz-
graden od jednog osnovnog dela, oboda
i rebra, koje se nalazi izmedu tog osnov¬
nog dela i oboda, i što se linija usečka na-
iazi sasvim uz rebno, te pod uglom savi
jen unutrašnji deo rebra obrazuje sred¬
stvo kojim se sa usečcima nesnabdeveni
deo listaste materije primorava da bude
iskrojen sasvim po liniji rečenog usečka,
kad se vrši pritisak na oslabljeni deo.

8) Sud po ma kojem od prethodnih
zahteva, naznačen time, što omot ima u-
pravne delove zida spojene zaobljenim od¬
nosno zaokrugljenim delovima, te je sa¬
stavljen od više vlaknastih listova medu-
sobno iepkom sjedinjenih, dok su zavr-
šni krajevi svakog pojedinog lističa pri
zaobljenom delu zida preklopljeni a pre¬
klopi susednih listova su postrojem na su-
protnim stranama.

9) Sud po ma kojem od prethodnih
zahteva, naznačen time, što nepropustljiv
naglavak na jednom kraju tela ima jedan
svoj deo podešen tako da se otvara i jedan
dopunski ili naknadni poklopac je monti¬
ran sasvim uz pomenuti kraj omota radi
zadržavanja sadržine suda, kad se pome¬
nuti deo naglavka otvori.

10) Sud po zahtevu 9, naznačen time,
što je kod njega poklopac sastavljen od
lista listaste materije, kod kojeg se listič
vlaknaste materije drži u oblikovanom po¬
ložaju termoplastičnim lističem od celulo-
znog acetata, koji je prisno spojen sa vla¬
knastim lističem pomoču rastvorenog
lepka.

11) Sud po zahtevu 9 ili 10, naznačen
time, što poklopac ima jedan središnji
deo, jedan obodni deo i jedan sa njim iz-
jedna izveden preklop koji obrazuje šarku
i koji se slepljuje uz omot suda.

12) Sud po zahtevu 11, naznačen time-
što u preklopu predvideno jedno rebnro
zahvata u odgovarajuče udubljenje u o-
motu.

13) Sud po zahtevu 12, naznačen time,
što je preklop sa jednim drugim rebrom

snabdeven, koje rebro obrazuje prevojnu
lini ju za potpornu tačku Sarke poklopca.

14) Su po ma kojem od zahteva 11 do
13, naznačen time, što rebro obrazovano u
obodu poklopca saraduje sa udubljenjem
u omotu suda u cilju da se poklopac odr-
žava u zatvorenom položaju iz kojeg se
može osloboditi.

15) Postupak za izradivanje sudova
opisane vrste, naznačen time, što obuhva-
ta izradu omota suda, obrazovanje naglav¬
ka za omot koji ima obod na svom obimu,
zatim uglavljivanje naglavka u omot
pri čemu obod naglavka zahvata ivični
deo omota, a izmedu dva pomenuta
dela stavlja se sloj lepka, zatim aktiviranje
lepka za vreme ili nakon nameštenja na¬
glavka u omot, te podvrgavanje rečenog
ivičnog dela i oboda pritisku radi obrazo-
vanja nepropustljivog spoja izmedu njih.

16) Postupak po zahetvu 15, nazna¬
čen time, što se lekap aktivira toplotom za
vreme vršenja pritiska (presovanja).

17) Postupak po zahtevu 15, naznačen
time, što se lepak aktivira nekim rastvo¬
rom.

18) Postupak po zahtevu 17, nazna¬
čen time, što lepak obrazuje suvi sloj ili
prevlaku na unutrašnjoj strani omota, a
reaktivirajuči rastvor se stavlja na obod
naglavka.

19) Postupak po zahtevu 18, naznačen
time, što se naglavak pokreče kroz mat-
ricu tako da obod dolazi u dodir sa jed¬
nim natopljenim jastučetom pomoču pa-
trice i uglavljuje se u omot suda nastavlje¬
nim kretanjem pom. patrice.

20) Postupak po ma kojem od zahte¬
va 15 do 19, naznačen time, što se glava
uvodi u telo suda napravom koja se na¬
lazi izvan glave, a pruža se odnosno ula-
zi u telo.

21) Postupak po ma kojem od za¬
hteva 15 do 20, naznačen time što se
ivični deo omota savija prema unutra
preko oboda glave, da bi sa njom bio u
preklopnom odnosu.

22) Postupak za izradivanje opisane
vrste, naznačen time, što se sastoji iz ob-
razovanja omotača suda sasvim pravim sa
zaobljenim delovima, što se vrši na jed¬
nom vretenastom sklopljivom kalupu od-
govarajučeg oblika i obirna, kad se isti
nalazi u istegnutom položaju, a omotač
suda se skida sa njega kad se obim kalu¬
pa smanji oko celog njegovog obima.

23) Postupak za izradu sudova opisa¬
ne vrste, naznačen time, što se izvodenje
suda vrši tako, da se na njegovom spolja-
šnjem zidu izvuče udubljenje, a glava sa
obodom se uvlači u omotač, pri čemu se
ivični deo omotača odn. zida suda prevla-

či preko glave i oboda, držeči pri torne o-
motač suda spolja sa članovima koji ula-
ze u pomenuto udubljenje.

24) Postupak po zahtevu 23, naznačen
time, što je rečeno udubljenje prekinuto.

15) Postupak za izradu sudova opisa¬
ne vrste, naznačen time, što se obrazuje
listasta struktura od vlakana metalnog li-
rna, te se u vlaknasto) materiji izvode

isečci, dok na suprotnoj strani strukture
oslablju.je pritisak da se izbegne kompre-
sija lima.

26) Postupak za izradu sudova opi¬
sane vrste, naznačen time, što se izraduje
list iz lističa vlaknaste materije i celuloz-
nog acetata sa lepkom izmedu njih, te se
zatim tako dobijeni list podvrgava obli-
kujučim radnjama pod dejstvom toplote.

16



s  ' '■


Ad pat.br. 13152

■