t Brat dr. Jindra Vanjiček
Broj 6 • Ljubljana, juni 1934 • Godina XVI
■Bk
t Brat dr. Jindra Vanjiček
Rastao se je sa životom jedan od stubova Sokolstva, jedan od voda i učitelja češkoslovačkog Sokolstva i Sokolstva uopšte. Dne 3 o. m. navečer ispustio je svoju plemenitu dušu brat dr. Jindra Vanjiček, dugogodišnji načelnik Češkoslovačkog sokolskog saveza i načelnik Saveza slovenskog Sokolstva. Sav njegov rad, čitavo njegovo životno pregnuće i zalaganje bilo je posvećeno Sokolstvu i svome narodu. Bio mu je učitelj, vođ, otac i istinski brat. Bio je oduševljeni ratnik za slobodu i ujedinjenje češkoslovačkog naroda, bio je rušilac tiranske Monarhije. Organizator, čoivek dela, čovek smišljenog i potpunog rada.
&
Brat dr. Jindra Vanjiček rodio se 1 januara 1862 g. Detinjsko doba pro-živeo je na Hradčanima, gde se je i rodio. Nakon osnovne škole polazi gimnaziju, gde su ga oduševili za telovežbu poznati tadanji gimnastičari. U sokolske redove stupio je u svojoj 17 godini. Đacima je uopšte bita zabranjeno vežbanje u Sokolu. U telovežbj pokazao je naskoro visoku spremu te ga je i Tirš pohvalio prigodom javnog nastupa Smihovskog Sokola. Vežba se u mačevanju, tenisu i veslanju. Postaje sve potpuniji. 1882 postaje društveni prednjak; 1884 podnačelnik, a 1888 društveni načelnik. 1888 godine biran je za župskog inspektora Srednjočeške župe. 1889 biran je ponovno društvenim načelnikom i župskim inspektorom. Te godine održavala su se u Parizu međunarodna takmičenja i br. Vanjiček vodi sokolske vrste. Kao odličan vežbač, postigao je na župskim izbirnim takmičenjima drugo mesto, iza najboljeg sokolskog vežbača br. Trefnog. Na međunarodnim takmičenjima, zaslugom br. Vanjička, osvojile su češke vrste sva tri prva mesta. Na tim takmičenjima upoznao se br. Vanjiček sa stranim gimnastičarima i povezao se s njima, što je bilo od velikog značenja za kasniji njegov rad. Svoje utiske s ovih takmičenja opisao je naredne godine u »Sokolu«. 1889 izabran je br. Vanjiček za župskog načelnika Srednjočeške župe. Time je stupio u tehnički odbor COS. Za bolesti saveznog načelnika br. Čižka pokazao je br. Vanjiček naročitu radinost i sposobnost. Nakon smrti br. Čižka 1889 godine ostalo je načelniško mesto prazno. God. 1892 postavljen je za načelnika br. Vanjiček, kao najsposobniji i najradiniji. 1890 vodio je po prvi put župski slet u Berounu s vrlo velikim uspehom. Na II svesokolskom sletu vidimo ga kao člana tehničkog odbora ČOS, kao društvenog načelnika i kao takmičara. 1891 preuzeo je i načelničko mesto u Praškom Sokolu. Tada je prestao biti načelnikom u Smihovskom Sokolu, gde je načelnikovao punih 12 godina. Kako napred rekosmo, na glavnoj skupštini ĆOS 1892, izabran je br. Vanjiček načelnikom Saveza. Tada mu je bilo tek 30 godina. Kao novi savezni načelnik poveo je sokolsku ekspediciju u Nansi. 1893 održavao se je u Buđejovi-cama župski slet. Godinu dana pred tim održavao se je i turnerski slet u pomenutom metu. Narod je bio još uvek pod dojmovima tog sleta. Buđejo-vice bile su poznate sa svog nemačkog nacionalnog osećaja. Brat Vanjiček imao je i ovde da pokaže što može i što zna Sokolstvo da uradi. Slet je uspeo iznad svakog očekivanja. Već za taj slet uvodi jedinstveno vežbačko odelo, koje još i danas nose vežbači i češkoslovački i naši. Svi ti uspesi, koji su tako brojni, podizali su br. Vanjičku ugled među sokolskim i građanskim redovima. Opaža se mladost, polet, snaga, određen pravac. Brat Vanjiček sve se više usavršuje. Na III svesokolskom sletu pokazao je naročitu spremu i sposobnost. Ovaj je slet krasno uspeo. Iste godine polazi u dvomesečni tečaj za francuske oficire u Žoanvij, da se još više usavrši u telovežbačkoj struci. Ovaj mu je tečaj naročito koristio i odmah iza njega uvodi u češko Sokolstvo lepe i^ korisne novine. Iza trećeg sleta naročito je počeo da radi na osnivanju ženskih odeljenja, što mu je i uspelo. Priređuje za njih posebne prednjačke tečajeve. Osniva za njih naročita odeljenja, tako su vežbačice bile jedno posebno telo, što je ostalo i do danas. Obuzet sokolskim radom završio je pravne nauke tek u svojoj 36 godini, kada je promoviran na čast doktora prava. Nato stupa u odvetničku kancelariju đra Novotnog, a kasnije dra
u »Mramornatoj sali« Tirševog doma u Pragu. Sokoli i vojnici drže počasnu stražu
Novaka. Danju je vršio poslove u kancelariji, a naveće u sokolani. 1 kao pravnik pokazao se je pok. br. Vanjiček na visini. Godine 1896 Českoslo-venska obec sokolska i Moravska obec sokolska ujedinile su se s Donjo-austrijskom sokolskom župom u Savez češkog Sokolstva, koji se je god. 1903 pretvorio u Češku obec sokolsku. I to se jačanje sokolskih snaga ima u velikoj meri pripisati bratu Vanjičku. 1907 godine priređen je V svesokolski slet pod vodstvom brata Vanjička. 1909 godine postao je br. Vanjiček načelnikom Saveza slovenskog Sokolstva, koji se baš te godine osnovao. 1910 godine otvorio je vlastitu odvetničku kancelariju. Od tada se je još vise posvetio Sokolstvu. Polazi na međunarodna takmičenja kao u London, Pariz i drugama, gde postizava zavidljive uspehe. 1912 g. održavao se je u Pragu VI svesokolski slet, koji je ujedno bio i sveslovenski. Te godine slavili su 50 godišnjicu života češko Sokolstvo i brat Jindra. 'Prigodom ovog sleta brat Vanjiček je naročito pokazao sve svoje sposobnosti. Uvideo je, da je Sokolstvo snaga, koja će naskoro da odluči sudbinu svih Slovena. U tom pravcu i radi. Nastao je rat i s njime je bila prividno prekinuta i nit sokolskog života. Sokoli koji su ostali kod kuće nastavljaju svoj rad, a oni na bojištima ruše trulo carstvo i rade na osnivanju samostalne svoje države. Sokolstvo je raspušteno; imovina zaplenjena. Brat Vanjiček je spasava. Sokoli koji su se predavali osnivaju sokolske dobrovoljačke legije, a brat Vanjiček u domovini sprema Sokole za dan slobode, koji su svi očekivali. Austro-Ugarska je konačno slomljena. U narodu nastaja bezvlađe, ali brat Vanjiček zna svoju dužnost. Okuplja svoje Sokole i uspostavlja narodnu vojsku, koja je imala da brani građane i uspostavlja red i poredak. Zbog tog svojeg čina bilo je bratu dr. Vanjičku ponuđeno mesto vrhovnog komandanta češkoslovačke vojske. Vanjiček odbija. Skroman je. Vraća se u vežbaonicu. Prikuplja raštrkane sokolske snage. I već 1920 g. vodi brat Vanjiček VII svesokolski slet na Letni. Hoće da otstupi s načelničkog mesta i prepusti ga mlađima, ali mu ne daju. Tako on vodi i VIlII svesokolski slet na Strahovu. Ali, nakon tolikog rada i naprezanja, životne mu sile popuštaju. Pred IX jubilarni slet
1932 godine povlači se iz aktivnog sokolskog rada i samo posmatra svoje učenike, svoje Sokole kojima je darovao sav svoj život. Do tog vremena, do 70 godine svog života, neprekidno je načelni'kovao u ČOS 40 godina, a do
1933 godine bio je i načelnik Saveza slovenskog Sokolstva.
*
Po svojem radu, po svojim uspesima i čistom i čvrstom značaju kako Sokola, tako i Slovena, spada pok. br. Vanjiček u red najvećih Sokola i velikih Slovena: Tirša, Fignera i Šajnera.
Bratu dr. Vanjičku, uzoru čoveka i Sokola, uzoru borca i nesebičnog vođe, ocu sokolskog naraštaja, neka bude sačuvan večan spomen među nama! Slava mu!
Kosovo
28 juna 1389
Kosovo Polje, prostrana visoravan na ju^u naše otadžbine uz pitomu reku Sitnicu, bilo je vekovima krvavo razbojište, vekovno poprište ljutih borbi između vojsaka raznih naroda. Od brojnih borbi, koje su se na njemu vodile, najznačajnija je ona, koja se odigrala o Vidovdanu 1389 godine između malene srpske vojske -u kojoj su učestvovali i ostali delovi našega naroda (kralj Tvrtko iz Bosne) i velike i silne turske armije pod zapovedništvom sultana Murata.
Na Kosovu Polju vodili su se razni vojnički sukobi već od davnih davnina. 1073 god. sukobila se je na njemu vojska srpska s udruženom vojskom Bi-zantinaca i Bugara. 1173 g. razbio je na Kosovu Stevan Nemanja svoju braću i samostalno zavladao Srbijom vodeći je mudro i smelo lepšoj budućnosti. 1403 g. vodila se je na Kosovu borba između srpskog despota Lazareviča i sultana Muse; 1448 g. između ugarske vojske pod zapovedništvom Janka Hunjadia i turske vojske; 1689 g. između austrijske vojske pod komandom Pikolominia i turske vojske; 1831 god. između bosanskih ustaša i Turaka. Niti jedna od ovih borbi nije bila tako ogorčena, tako krvava i strašna kao ona o Vidovdanu 1389 g. između Lazarove i Muratove vojske. Silna se je vojska slegla na Kosovu ravnu - kako historici kažu - da oružanom snagom reše svoju sudbinu i svoju budućnost. Povela se je odlučna borba. Lazarove čete ispočetka vidno napreduju, dok ih malo zatim turske čete potisnu, pometu i zbune. Lazar padne s konja, Turci ga zarobljuju. da mu malo zatim
— kao i ostalim srpskim poglavicama — odrube glavu. »Krv se je prolevala, bilo je bregova od leševa, glave su padale kao pesak na zemlju« — kaže turski istoričar Nešri. Srpska je vojska bila slomljena, a s njome i sudbina srpskog naroda za više stoleća. Izginu cvet srpskog dela našega naroda. S njime ugasne i zlatna sloboda. Iako je Brankovič prekinuo nit života smionog i mudrog Murata, turska je vojska ostala jedinstvena, disciplinovana. Bajazit, koji je nasledio Murata, još je snažnije, još bezobzirnije počeo da proganja i tamani sve ono što se krstom krsti, i što se imenom srpskim zove. Vojska je pala, car Lazar našao je poslednji počinak na Gračanici, njegovoj za-dužbini, a srpski je narod pao pod jaram turskog polumeseca. Dugi je niz đesetleća i stoleća protekao, dok je Kosovo bilo osvećeno i podjarmljena domovina spašena i oslobođena.
Iz ove borbe užasa i strave mora i mlađi naraštaj da nauči: mudar vladar i složan narod pobeđuju i napreduju, a nesložan pada i Dođjarmljuje se. To smo opazili i u čitavoj našoj povesti od prvih početaka do dana današnjega. Da je u srpskom delu našeg naroda bilo u ono vreme više sloge i mudrosti, možda nikada ne bi došlo do tako strašne i crne pogibije na Kosovu. Posle smrti cara Dušana Silnoga (1355), za čijeg je vladanja bila Srbija na vrhuncu svoje slave i moći. počinje njen sjaj naglo da opada. Mladi njegov sin Uroš nije bio dorastao visokom položaju, koji je po očevoj smrti zauzeo. Feudalna gospoda počela su međusobno da se glože, bore i otimaju o vlast. Unutarnje trzavice i raspre brzo su podgrizle zdravi državni i narodni život i Srbija ie počela da se gubi i da oslabljuje. Mladi vladar bio je i suviše mlad i neiskusan da bi mogao da uspešno nastavi delo svog oca. Na drugoj strani pojavio se pomlađen i organizovan osmanlijski narod, koji je uspešno počeo da se širi i da prodire iz Male Azije u Evropu
— na Balkan. Srpski narod pocepkan i nesložan nije mogao da se uspešno suprotstavi jakoj osmanlijskoj sili. Po smrti Uroševoj zavladao je kao vrhovni poglavica knez Lazar, ali ni drugi viđeniji ljudi nisu pustili svoju vlast iz ruku. Stanje se je promenilo vrlo malo ili gotovo ništa. Došao ie konačno odlučan dan — dan obračuna s turskom vojskom. I to uz ovakve prilike malene Srbije. Iako je knez Lazar bio na čelu svih srpskih udruženih vojnih sila, ipak zapovedništvo nije bilo jedinstveno, vojska nije bila jednoobrazno
■uvežhana, već silom prilika udružena samo za ovaj teški okršaj. I to ie bio jedan od glavnih uzroka teške katastrofe našeg naroda. Zaista nesloga je uništila mnoge narode i mnoge jake države. Dok su bile složne i zadojene ljubavlju prema svom kućnom ognjištu i svojoj zemlji — uspevali su, čim su pak počela unutrašnja nesporazumevanja i gložcnja — nestali su sa svetske pozornice. To vidimo kod jake rimske države, malene stare Grčke, Napoleonove države, velike Austro-Ugarske i t. d., a to vidimo i kod nas samih. Države i državico i srpske, i hrvatske, i poljske, i češkoslovačke uskrsavale su i nestajale. Kad su se vladari otuđili od svog naroda, kad su narodi postali nesložni propadali su i obratno. Bitka je odlučena još pre nego što je započela — kaže Tirš.
Dugo je trebalo dok smo se konačno oslobodili. Odlučne borbe Vožda Karadorda, Kralja Petra Oslobodica i današnjeg našeg Kralja Aleksandra, kao i sloga našega naroda doneli su pun uspeh, punu slobodu. Složan narod i mudri vladari — pobedili su.
Vidovdan i uopšte mesec juni za nas je vrlo„ važan. 29 juna 1844 g. rodio se Nj. Vel. Kralj Petar Oslobodilac: 2 juna 1903 izabran je jednoglasno od narodnog pretstavništva Kraljevine Srbije kraljem, a u junu 1914, na Vidovdan, pao je u Sarajevu prvi hitac velikih oslobodilačkih ratova, koji su pretvorili čitavu našu zemlju u veliko jedno Kosovo, natopljeno krvlju i posejano kostima cveta našeg naroda, iz kojeg je nikla sloboda i ujedinjenje celokupnog našeg naroda. Taj veliki dan. koji je konačno i sasvim osvetio Kosovo iz 1389 godine, proslaviće naše Sokolstvo velikim pokrajinskim sletom u Sarajevu, gde će položiti venac i prižgati voštanicu nad grobom velikog nacionalnog mučenika Gavrila Principa.
Naporan je bio put, gorka je bila sudbina našeg naroda i na nama je da se više nikada ne ponovi niti jedno Kosovo našeg naroda
(Kljć.)
Z risarske razstave mest. ženske realne gimnazije v Ljubljani
Peterlin, učenka 3. razr.
Zublja zahvalnosti Kralju Petru Velikom Oslobodiocu
Iz Sarajeva — na Oplenac.
Kao uvod u veliki II pokrajinski slet, koji se ove godine održava o Vidovdanu u Sarajevu, bila je velika sokolska štafeta, koja je ponela od Sarajeva na Oplenac goruću zublju, ko znak zahvalnosti i dubokog poštovanja prema velikom Kralju Oslobodiocu. U ovom svečanom činu učestvovalo je čitavo Sarajevo, sav naš narod, sve naše Sokolstvo. Zublja zahvalnosti prižgana je na večer 2 juna o. g. u našem istorijskom Sarajevu, da je, podavajući je od ruke do ruke, ponesu Sokoli na naše narodno svetište Oplenac, na grob blagopočivšeg Kralja Petra Velikog Oslobodioca, gde se je s njome prižgala večna luč »Sokolsko kandilo«, dar Njegova Veličanstva Kralja Aleksandra.
U ovoj velikoj štafeti, najvećoj do sada u Evropi, učestvovalo je 1.720 Sokola, koji su u 17 sati i 35 minuta prevalili daleki put od 355 km.
Ova baklja zahvalnosti prižgana je na naročito svečan način. Kad je pao sumrak u subotu 2 juna sakupili su se na onom historijskom mestu, koje je toliko značajno za ceo naš narod, pretstavnici vojske i civilnih vlasti, pretstavnici našeg nacionalnog i kulturnog života. Bili su okupljeni i stari sokolski borci, koji su u sokolskim redovima naše ponosne Bosne već punih 2л godina, i koji su se borili na raznim frontovima za čast i slobodu otadžbine, ili su godine i godine čamili kao veleizdajnici u austrijskim zatvorima i kazematima.
Pomenutog dana u 7 sati na večer, upaljena je kremenom na mangalu vatra iz drva, koja su sakupljena iz bosanskih brda, naročito s Cokovačke
Z risarske razstave mest. ženske realne gimnazije v Ljubljani
Lesar, učenka 2. razr.
planine, gde je Kralj Petar, za vreme bosanskih ustanaka, četovao pod imenom Petar Mrkonjić. Kad je bila zublja prižgana sokolska je glazba udarila marš, a nakon molitve održao je br. Besarović. starešina župe, prigodni govor veličajući dela i stvaranja velikog Kralja Oslobodioca. Predaje zatim zublju načelniku grada Sarajevu br. Jevtanoviću, br. Jevtanović, podbanu br. Hadžiomeroviću, br. Hadžiomerović armijskom deneralu br. Beliču, a br. Belič bratu dru Vidoviču, koji je predaje prvom trkaču štafete br. H. Curicu. Sva su ova braća ,predavala zublju svom sledniku uz prigodne reči zahvalnosti Kralju Petru i vernosti današnjem Kralju i jedinstvenoj domovini.
Trkači štafete Sokolske župe Sarajevo protrčali su sa zubljom do granice užičke Sokolske župe, a Sokoli Sokolske župe Užice protrčali su s njome do granice Sokolske župe Kragujevac, gde su je 'primili pripadnici ove župe, da ju nose prema Oplencu. Nekoliko kilometara pred Oplencem ponovno su preuzeli zublju pripadnici Sokolske župe Sarajevo. Gruvanje topova najavilo je dolazak poslednjeg trkača na Oplenac. Ispred crkve na Oplencu nalazio se je izaslanik Njegovog Veličanstva Kralja pukovnik br. Pavlovič, upravnik imanja ;na Oplencu kapetan br. Jankovič, članovi uprave Saveza SKJ ria -čelu s potstarešinom bratom Ganglom, članovi uprave župe Sarajevo. starešine župe čijim je teritorijem zublja prošla, starešine velikog broja sokolskih društava i članstva, mnogi narodni poslanici sa sekretarom Narodne skupštine br. Miloševičem i mnoge druge ličnosti. Pred crkvom primio je zublju načelnik Saveza br. Ambrožič, koji je predaje br. Ganglu, br. Gangl predaje ju bratu Besaroviću, koji s njome prižiže »Sokolsko kandilo«, nad grobom Kralja Petra. Brat Gangl predao je bratu Besaroviću zublju uz nekoliko prigodnih reči, a brat Besarović isto tako s recima zahvalnosti iprižgao je večno kandilo nad grobom Velikog Pokojnika. Nato je progovorio br. Čeda Milić, a iza njega izrekao je I zamenik starešine br. Gangl ovaj govor:
—	U ime Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije meni je. braćo, vrlo drago što mogu da vam zahvalim na ovoj lepoj manifestaciji ljubavi i zahvalnosti Velikom Kralju Oslobodiocu. Srećan sam što vas vidim u ovom velebnom hramu, kamo ste došli da se poklonite seni Velikog Kralja. Iz akta ove svečanosti vidite u kolikoj meri izbija vaš duh i vaše srce. Istorisko Sarajevo juče je učinilo veliko delo. Upaljenu zublju braća Sokoli preneli su do ovog svetog mesta, do ovog velebnog hrama, da se iz nje užeže večno kandilo iznad grobova Vožda Karađorđa i Velikog Kralja Petra Oslobodioca. Ja braći iz Sarajeva zahvaljujem za sve njihove napore i dela. Ovo kandilo koje smo danas užgali veično će sijati kao velika zahvalnost jugoslovenskih Sokola našem Velikom Kralju Oslobodiocu. Dolazeći ovamo da neumrlom Kralju odamo dužno poštovanje i da na Njegovom grobu otvorimo naše srce, zavetujmo se da ovaj plamen, koji smo preneli iz isto-riskog Sarajeva bude znak velike vernosti našem Kralju i večite zahvalnosti Oslobodiocu robovanog naroda. Pozivamo vas, braćo, da još jednom odamo počast seni Velikog Kralja i uskliknimo Slava mu!
Nato je još izrekao nekoliko zahvalnih reči Voždu Karađorđu i Kralju Petru Oslobodiocu, kao i našem velikom Kralju Aleksandru, br. starešina dr. Besarović. Iza br. Besarovića govorio je br. Miloševič, iznoseći veliku historijsku ulogu Kralja Petra za naš narod i otadžbinu. Nato je starešina br. Besarović predao izaslaniku Njegovog Veličanstva Kralja pukovniku br. Pavloviču spomen-ipovelju, čiji je tekst ispisan slovima iz Miroslavljevog evanđelja. U ovoj povelji ističe se rad 7 sokolskih župa, za koje je slet u Sarajevu obavezan, i blagodarnost oslobođenog naroda prema blago-počivšem Kralju Petru i velikom našem Kralju Aleksandru.
Ovim činom Sokolstvo je odalo dužnu poštu i duboku zahvalnost velikom Tvorcu maše velike i ujedinjene domovine, za koju se je On sa svim Svojim silama zalagao za čitavog svog života.	(Kljć.)
Z risarske razstave mestne ženske real. gimnazije v Ljubljani. Delo Berbučeve, učenke 3. raz.
Ugledajmo se u predratni naraštaj! Majcan ivo, Senj
Dobar naraštajac se uverio, da se najbolji i svestrani uzgoj postizava kroz Sokolstvo. Taj uzgoj provađa se u sokolskoj vežbaonici. — On zna da u nijednom drugom društvu ne bi mogli bolje, uspešnije i svestranije uzgojiti našu omladinu i osposobiti je za koristan rad i vredan život, kao i za poznavanje života, nego što to možemo u sokolskom. — Ta Sokolstvo je od svog osnutka neustrašivo i smelo kročilo trnovitim i krvavim putevima svome cilju. — Ono je na tim putevima borbe i života uzgajalo i spremalo svoj narod i vodilo ga napretku, slavi i boljoj budućnosti.
Naš sadašnji život u slobodi, jedinstvu, u ujedinjenoj domovini, dobrim delom je stečen čvrstom i čeličnom sokolskom mišicom i prolivenom krvlju naših najboljih sinova, koji su ponosno i puni poleta srtali u borbe za naše oslobođenje i ujedinjenje. Sa svojim lepim vrlinama — Sokoli su uvek i svagde prednjačili u borbi i u radu. — Ne rečima, već primerima pokazivali su drugima, kako je dužnost svakog pojedinca i život svoj, spremno, dopri-neti za sreću svoga naroda. Tako ćudoredno jakih i narodno svesmh i smelih boraca treba nam i danas, — želimo li očuvati svoju slobodu i jedinstvo.
Zato naš sokolski naraštaj — i uopšte sva naša omladina — mora svoje prirođene vrline i ćudoređe neprestano jačati i usavršavati, kako bi mogao tim vrednotama prednjačiti celoj našoj omladini, a i omladini prosvećenijih i naprednijih naroda.
S obzirom na ponašanje našeg sokolskog naraštaja i uopšte naše omladine, u glavnom, —- možemo biti zadovoljni. -— Drukčije i ne može biti, kada znamo da naša omladina ima otkuda dobivati tu snagu, tu najveću vrednost. Ona to crpi iz narodne duše i iz svih narodnih vrlina i odlika s kojima se može ponositi, a ® njima i naprednijim narodima služiti kao uzor.
Te prirođene ćudoredne snage., kojima naš narod obiluje, imaju se u svakom pojedincu sustavno i smišljeno usavršavati. — U koliko ih kod pojedinaca nedostaje, primerima i delima imaju se usađivati u dušu, kako bi činile bitnost njegove nutrinje.
Kod velikog đela omladine to «e moža postići kroz životnu školu, gde se stvara čvrsta volja i oplemenjuje duša. koja se zagrejava za sve što je dobro, lepo i istinito, — kroz sokolanu, gde se nastoji upotpuniti i izgraditi oblik celokupne čovečje ličnosti i značaj budućih članova zajednice.
Naraštaj treba da razvija i jača svoju volju, da bude uvek spreman odlučno ući u borbu, koja ga u životu čeka. On mora biti 'sposoban otstranji-vati zapreke na svom putu, kako ne bi klonuo pred prvim poteškoćama, već
ustrajao i izdržao u borbi do potpune pobede. U sebi mora osećati jakost i samosvest, da može uvek i svagde slobodno iskazivati svoje misli i iznositi svoj sud1 i osećaje. Prema Tiičemu ne sme biti ravnodušan, već se mora zanimati za sve što se oko njega događa, kako bi mogao svako dobro potpomoći, a zlo suzbijati. — Nije dovoljno samo promatranje rada, već treba, kada se vidi da je taj rad dobar i koristan za celinu, — i sam učestvovati u njemu, — i biti uvek pripravan na žrtvovanje svoje lične udobnosti i zadovoljstva, — sreći naroda i svoje domovine.
Zato pravi Soko treba da izbegava i d'a se oslobodi misli na lakoću u životu, na lagodan i bezbrižan život, u kome ne dolaze do izražaja čovečje snage. On mora jačati sposobnost rasuđivanja i shvaćanja, težiti za radom i stvaranjem i razvijati sve vrednote ličnosti. — Bude li za time težio i tako radio, oslobodiće se straha pred budućnošću, koji mu može ubiti volju i polet, a koji je osobito naraštaju .vrlo potreban.
Prva mu je dužnost da se spremi, kako će što uspešnije i sigurnije sačuvati sve tekovine stečene patnjama i krvlju. — Zato treba da se u svom radu ugleda u predratne Sokole, koji se nisu bojali nikakvih patnja ni sile tuđinaca, koji su tlačili naš narod, iskorišćivali njegovu snagu i sposobnost i iscrpljivali 'bogatstvo naše zemlje. Oni se nisu bojali tamnica, ponižavanja, ni same smrti, jer su bili duhovno jaki i narodno svesni. Bili su svetli uzori čitavoj našoj omladini. — Njezin ćudoredan život i narodnu svest nije moglo pokolebati nikakvo nasilje, jer im iz nutrinje govoraše glas: »Sve pretrpi i preko svih nasilja i patnja s prezrcnjem i s ponosom pređi, jer na te gledaju oči svih onih, koji su se kroz stoleća žrtvovali za svoj narod; a ljubav prema narodu i domovini neka ti bude najveća i najsvetija dužnost, čisti osećaj i misao vodilja svih tvojih nastojanja.« — S takvim osećajima, imajući taj cilj pred očima, treba da se boriš i da radiš i ti, naraštajče, i da si uvek pripravan svoj mladi život doprineti na žrtvenik narodnog oslobođenja i ujedinjenja, jer samo u 'tome naći ćeš ti i ceo narod svoju sreću i lepu budućnost.
Naraštaju! Ugledaj se u predratnu omladinu!
Savez Slovenskog Sokolstva — potpun
Bugari primljeni u SSS
D;ne 10 o. m. vršila se je u Pragu u Tirševom domu skupština Saveza slovenskog Sokolstva. Skupštini su prisustvovali za ČOS br. dr. Bukovski, br. Truhlarž, br. dr. Klinger, br. Krejeik; za SKJ br. Engelbert Gangl i brat Đura Paunković; za poljsko Sokolstvo br. Šćepanski; za rusko Sokolstvo br. Manohin i Vaničuk; od bugarskih Junaka br. Lazov i br. dr. Minev, te tajnik Saveza SS br. Stjepanek.
Uz ostalo na ovoj se sednici naročito raspravljalo o pitanju stupanja bugarskih Junaka u Savez slovenskog Sokolstva. Svi su delegati izrazili svoju želju i pripravnost da se bugarske Junake primi već na ovoj sednici u kolo slovenskih sokolskih saveza. Ovaj je predlog primljen jednoglasno, što znači da su Bugari definitivno primljeni u Savez slovenskog Sokolstva i da je on time postao potpun.
Na ovoj se sednici poveo razgovor i o sveslovenskom svesokolskom sletu, koji će se naredne godine održati u Varšavi, te o ovogodišnjim pokrajinskim sletovima jugoslovenskog Sokolstva u Sarajevu i Zagrebu. Pretresao se je i pravilnik o organizaciji SSS.
Naročito nas veseli, da su bugarski Junaci jednoglasno primijein.i u naš svesokolski savez, i da je time skinuto s dnevnog reda jedno tako važno pitanje za čitavo Slovenstvo.
(Kljć.)
■ ,...'.
ч
__________________________________________________________________________________________________________________i
Sa skupštine Saveza Slovenskog Sokolstva u Pragu dne 10 juna
Pokrajinski sletovi u Sarajevu i Zagrebu
Nastup srednjoškolske omladine u Sarajevu
Velike sokolske svečanosti II pokrajinskog sleta u Sarajevu započele su dne 2 juna o. g. sa štafetom, koja je ođnela iz Sarajeva na Oplercac Zublju zahvalnosti na grob Kralja Petra Velikog Oslobodioca. O tome smo izvestili na drugom mestu.
Kao prvi pretsletski dan bio je nastup srednjoškolske omladine, koja je nastupila dne 3 juna na velikom sokolskom sletištu. Ujutro 2 juna održala su se takmičenja na kojima je takmičilo 10 vrsta srednjoškolaca i 4 vrste srednjoškolki. Posle podne održani su pokusi učenika i učenica, a naveče sokolska akademija, keja je vrlo dobro uspela. Pred podne 3 juna bila je manifestaciona povorka gradom, u kojoj su uzeli učešća učenici i učenice svih sarajevskih škola, a i oni iz udaljenijih mesta. Medu njima videli smo učenike i učenice iz Stoca, Bijeljine, Brčkog, Slav. Broda, Cetinja, Dervente, Čačka, Kragujevca, Mostara, Pljevlja, Užica, Požege, Skoplja, Trcbinja, Valjeva, Vareša, Zenice, Zaječara i mnogih drugih mesta. Pred banovinskom palačom pozdravio je povorku pomoćnik bana br. Hadžiomerović s vrlo lepim, čuvstvenim i oduševljenim govorom. Pred Gradskom većnicom pozdravio je povorku pukovnik br. Ristić. Oba su govora bila popraćena oduševljenim poklicima Kralju, Jugoslaviji i Sokolstvu. Ovde se je povorka i razišla. Povorka je bila svuda oduševljeno pozdravljena i aklamirana.
Posle podne bio je javni nastup na sletištu. Najpre su učenici i učenice izvršili mimihod sletištem, a zatim su nastupili učenici I i II razreda u prostim vežbama, zatim učenice I razreda s prostim vežbama; za njima je nastupio posebni odeo učenika iz Broda na Savi, nato s prostim vežbama učenice II i III razreda, iza njih učenici 111 razreda s vežbama s palicama. Iza ovih vežaba nastupili su učenici na spravama, učenici i učenice izvodili su razne igre, nato posebni nastup Građanske škole Vareš, proste vežbe učenika viših razreda, proste vežbe učenica viših razreda, a s nastupom učenika Velike medrese iz Skoplja završen je ovaj javni nastup, koji je u svakom pogledu uspeo iznad svakog očekivanja. Nastupu je prisustvovao velik broj gledalaca, među njima i ugledne ličnosti svih slojeva naroda.
Nastup srednjoškolske omladine u Zagrebu
Velike sokolske svečanosti u Zagrebu otvorili su svojim nastupom učenici i učenice srednjih škola dne 3 o. m., dakle, istog dana kada je bio i nastup srednjih škola u Sarajevu.
Javni nastup imao je da otpočne u 16 časova. Još mnogo ranije od toga počelo se općinstvo skupljati na ogromnom zagrebačkom sletištu. Naroda se je skupilo preko 10.000. Zastupani su bili svi razredi građanstva. Točno u 16 časova stupili su, pod udaranjem sokolskog marša, na sletište učenici nižih razreda pod vodstvom svojih nastavnika. Nastupilo ih je odjednom 2010 u prostim vežbama. Vežba je vrlo lepo uspela i nagrađena je od gledalaca burnim odobravanjem i poklicima. Nato je pročitan pozdravni brzojav Saveza SKJ. Iza toga nastupile su učenice nižih razreda. Nastupilo ih je 1100. Svoju •prostu vežbu izveli su odlično. Iza toga nastupili su učenici i učenice s vežbama na spravama i sa spravama. I ova vežba, koja je bila vrlo živa i po svojim sastoj.inama vrlo šarena, izvedena je krasno, i nagrađena je od općinstva dugim aplauzom. Nato su nastupili učenici klasične gimnazije s vežbama sa zastavicama. Nastupilo ih je 36. Bili su nagrađeni oduševljenim pljeskom. Iza njih nastupili su učenici u raznim igrama kao: hokej, košarka, odbojka i hazena. I ove igre, koje su unele mnogo veselosti, bile su nagrađene poklicima i odobravanjem. Tada je nastupilo 330 učenika III realne gimnazije sa skupinama. Skupina je bilo 30 po 9 vežbača i 3 po 15. Završili su sa skupinom koja je činila pozdravni natpis: »Zdravo!« — »Treća« —
»Realna«. Izvodioci bili su srdačno pozdravljeni. Poslednja točka bio je nastup učenica viših razreda, koje su izvele slovenske narodne plesove. Bile su obučene u razne slovenske narodne nošnje, što je davalo vrlo lepu sliku. Plesove je izvodilo 320 uče-niea. Izvodile su »češku besedu«, poljski »krakov-jak« i naše narodne plesove. Ova je točka bila svakako najefektnija, barem za općinstvo.
Čitav ovaj nastup uspeo je onako, kako se je moglo i očekivati od poznate braće nastavnika gimnastike, koji su uložili sav napor i svojei sposobnosti da čim lepše i bolje uspe. Videli smo jedan zaista lep nastup uzdanice našeg naroda •— naše nadobudne srednjoškolske omladine.
Stav o šakama, prednoženje
Kos in kukavica	Ivan	Albreht,	Ljubljana
Kukavica se je šopirila in se hvalila napram skromnemu kosu:
»Kaj boš ti boter kos, ki si revež vedno bos, poješ svoje skromne pesmi in po gozdu letaš, še med trnje se zapletaš, malo črvov poloviš, najsi trudiš se, znojiš! Mene glej, kako sem urna, vjamem še kričača — murna in pa druge hrošče, črve! Toliko jih polovim, da se sama sebi čudim, vendar po-užijem vse, še premalo je za me!«
Skromni kos je že zakimal, kukavici je dejal:
»Jaz se pač ne bom bahal, revček sem in revček bom, kot vsak pevec, ki trpi in brez slave in časti v tem življenju se bori! A pri tem ti vendar rečem, pravim in se ne zarečem:
»Ker množino to vloviš, se požrešna meni zdiš. Pa požrešnost kot krepost zdajle pred menoj slaviš!
In pa, ali še ne veš, kako daleč drzna greš, da prepuščaš drugim rod, nosiš jajca v tujih gin.eizdih, da so tvoje kukavice hčerke tujcev. Te ni sram, da za svojo ti požrešnost, si izdala še svoj rod, da mu tujec je gospod?«
Skromni kos se še zamaje, ji pokima, odleti.
Kukavica pa molči, kaj ji mar ves svet, le da dosti hrane si dobi!
Međunarodne gimnastičke utakmice u Budimpešti
Akademija naših takmičara u Beogradu
Dne 1 i 2 o. m. održavala su se u Budimpešti X međunarodna gimnastička takmičenja, koja je priredila Međunarodna gimnastička federacija. Ovim utakmicama učestvovala su po prvi put i ženska odeljenja i to 5 vrsta iz pet država, koje su udružene u Međunarodnoj gimnastičkoj federaciji. Naše sokolske vrste nisu učestvovale na ovim takmičenjima iz poznatih razloga, što je madžarska vlada onako gadno napala našu državu u Društvu naroda u Ženevi. Na utakmicama uzelo je učešća 13 naroda s 13 vrsta muških i 5 vrsta ženskih takmičara. Nastupilo je 100 muških i 40 ženskih takmičara
i	takmičarki. Od Slovena nastupili su: Čehoslovaci, Poljaci i Bugari (Junaci). Organizacija ovih takmičenja sa strane Madžara bila je vrlo loša, kao do sada ni najednom međunarodnom takmičenju. O nepristranosti sudaca dalo bi se vrlo mnogo da govori, naročito što se tiče njihovog držanja prema češkoslovačkim sokolskim vrstama i na samom borilištu i u njihovim pisarnicama pri izračunavanju postignutih točaka. Po svemu se je videlo da je ovo međunarodno takmičenje imalo jednu političku pozadinu na koju su Madžari tako naučeni tim pre, što je i ova međunarodna utakmica priređena u počast 50 godišnjice opstanka Madžarskog gimnastičkog saveza.
Nas Sokole naročito zanima kako su se sokolske vrste borile, a naročito vrste češkoslovačkog Sokolstva koje su imale da brane svoje svetsko prvenstvo u gimnastici. Uza sve smetnje na koje su sokolski takmičari na svakom koraku nailazili, ipak su oni časno zastupali i narodne boje i sokolsku čast. Navodimo točne .podatke o ovim takmičenjima, da se s njima upoznaju i naši naraštajci i naraštajke, koji će možda naskoro morati da zastupaju na međunarodnim telovežbačkim poljima boje svog naroda. Evo tih uspeha:
Muški; odeljenja:
U 15 grana od 900 mogućih tačaka dobili su:
1) Švicarska 787.30
2) Češkoslovačka 772.90
3) Nemačka 769.50
4) Italija 761.35
5) Madžarska 757.40
6) Finska 754.10
7) Francuska 730.40
8) Luksemburg 623.10
9) Belgija 595.35
10) Poljska 589.80
11) Nizozemska 585.80
12) Bugarska 555.30
13) Meksiko 427.15
Ženske; odeljenja:
Od 820 mogućih tačaka dobili su
1) češkoslovačka 738.06
2) Madžarska 734.40
3) Poljska 629.48
4) Francuska 521.31
5) Bugarskja 481.16
Vrsta naših Sokolov, ki so se pripravljali xa Budimpešto. Od leve na desno: Derganc, vodnik vrste, Pristov, Zupančič, Vilič, Vadnov, Primožič, Grilc, Forte, Žnidarič, Yukičevič(
Budja in Ivančevič
Muški; pojedinačno:	8)
Od 150 tačaka u 15 grana osvojili 9)
su:
1) Mak (Švicarska) 138.50
2) Neri (Italija) 137.75
3) Lcfler (češkoslovačka) 136.15	i)
4) Sladek (češkoslovačka) 134.90	2)
5) Savolainen (Finska) 134.25	3)
6) Gajdoš (češkoslovačka)	4)
7) Miez (Švicarska) i Uosikkinen	5) (Finska) 132.45
9)	Bekert (Nemačka) 132.20	7)
10) Sarlos (Madžarska) 131.60
9)
Ženske; pojedinačno:	]0)
Od 65 tačaka u 6 grana dobile su:
1) Dekanova (Češkoslovačka) 60.28
2)	Kaločaj (Madžarska) 59.58	1Л
3) Skirlinska (Poljska) 58.65
4)	Kael (Madžarska) 58.09	'
5)	Vermirovska (Češkoslovačka) 57.65 ..
6) Balkanji (Madžarska) 56.68
7) Vargane (Madžarska) 55.09
8)	Tot (Madžarska) 54.28	'
9) Munkači (Madžarska) 53.77
10)	Foltova (češkoslovačka) 53.43	["j
Muški; proste vežbe:
1) Miez (Švicarska) 18.95
2) Mak (Švicarska) 18.35
3)	Tot (Madžarska) 18.30	1)
4)	von Kreč (Krotsch) (Nemačka) 2) 18.25
5)	Valter (Švicarska) 18.10	4)
6)	Bah (Švicarska) 17.65	5)
7)	Sarlos (Madžarska) 17.55	6)
Frej (Nemačka) 17.35 Grider (Švicarska) i Stefens (Nemačka) 17.30
Muški; ruče:
Mak (Švicarska) 19.75 Valter (Švicarska) 19.25 Bah (Švicarska) 19.20 Savolainen (Finska) 18.90 Neri (Italija) i Tukiainien (Finska) 18.80
Uosikkinen (Finska) i Frej (Nemačka) 18.70 Vezel (Švicarska) 18.60 Gajdoš (Češkoslovačka) 18.55
Muški; preča:
Vinter (Nemačka) 19.65 Sandrok (Nemačka) i Miez (Švicarska) 19.45 Mak (Švicarska) 19.40 Savolainen (Finska) 19.15 Stefens (Nemačka) i Stajneman (Švicarska) 19.10 Bah (Švicarska) 19 Frej (Nemačka) 18.85 Uosikkinen (Finska) 18.80
Muški; krugovi:
Hudec (češkoslovačka) 19.45 Kolinger (Češkoslovačka) i Logelin (Luksenburg) 18.90 Sarlos (Madžarska) 18.75 Kugeler (Luksenburg) 18.70 Lefler (češkoslovačka) 18.65
Sestre, ki so se pripravljale za Budimpešto. Sede od leve na desno: N0-vokmet, Sket, Rajkovič, Trajković. Stoje od leve na desno: br. Derganc, Podpac, Vidović, br. Ambrožič, Krajino-vić, Smerdu in s. Banova
7)	Peter (Madžarska) i Mak (Švicarska) 18.55
9)	Sarkanji (Madžarska) 18.45
10)	Savolainen (Finska) 18.30
Muški; konj s hvataljkama:
1) Mak (Švicarska) 19.15
2) Stajneman (Švicarska) 18.90 •
3) Vezel (Švicarska) 18.35
4) Valter (Švicarska) 18.25
5) Bah (Švicarska) 18.20
6) Frej (Nemačka) 18.10
7) Stefens (Nemačka) 18.05
8) Bekert (Nemačka) 17.80
9) Hengi (Švicarska) 17.70
10)	Sandrok (Nemačka) 17.55
Muški; preskok konja uzduž:
1) Mak (Švicarska) 20
2) Stajneman (Švicarska) 19.40
3) Neri (Italija) 19.20
4) Valter (Švicarska) 19.05
5) Guljelmeti (Italija) 19
6) Tot (Madžarska) 18.95
7) Vinter (Nemačka) 18.75
8) Bonoli (Italija) 18.70
9) Kraus (Francuska) 18.70
10)	Kapuco (Italija) 18.65
Naši međunarodni takmičari, koji su morali ove godine da nastupe na međunarodnim gimnastičkim takmičenjima u Budimpešti, priredili su dne
2	juna o. g. svoju akademiju na 'letujem vežbalištu Sokolskog društva Beograd I.
Akademiji je prisustvovao izaslanik Nj. Vel. Kralja i ministar za fizičko vaspitanje naroda br. dr. Grga Anđelinović. Općinstva oko 2000. Sakupljenom mnoštvu progovorio je nekoliko sokolskih i nacionalnih reči br. Gangl, koji je naročito istaknuo potrebu nacionalnog uzgoja sokolskih redova, koji moraju pre svega da služe svome narodu i svoj narodnoj državi. Ta visoka svest našeg Sokolstva nalagala je našim međunarodnim takmičarima da ove godine ne sudeluju na takmičenjima Međunarodne gimnastičke federacije u Budimpešti.
Raspored nastupa naših najboljih vežbača bio je vrlo bogat i biran, i izveden upravo savršeno, kako to i doliči sokolskim takmičarima. Gledaoci su s napetošću posmatrali svaki pokret i svaku izvedbu ovih odličnih sokolskih takmaca i nagradili ih s burnim odobravanjem i poklicima Sokolstvu.
Naši takmičari, a s njima i čitavo naše Sokolstvo i sva naša nacionalna javnost, mogu biti zadovoljni s uspesima svoga napornog rada, a njihova sprema, nadamo se, da će u skoroj budućnosti pokazati i stranom telovež-bačkom svetu što može i naše Sokolstvo da postigne na gimnastičkom polju uopšte.
(Kljć.)
Z razstave mestne ženske realne gimnazije v Ljubljani. Delo T. Bitenčeve, učenke 3. razr.
Delo Roglo ve, učenke 2. razr.
Risarije sa sokolskim monogramima
Pri svršetku školske godine izložile su učenice gradske ženske realne gimnazije u Ljubljani svoje ručne radove. Među ostalim radovima naročito su se isticale slike u lepim narodnim bojama u kojima su izrađeni baš prekrasni sokolski monogrami. Tih radova sokolskog značaja bilo je izloženo do 150. Ta lepa ornamentika pobuđivala je živo zanimanje svih posetnika izložbe.
Donosimo otiske nekojih radova, da upoznamo naš naraštaj s ovim lepim đačkim radovima s kojima bi mogao i on da ukrasi svoje sokolske vežbaonice i svoje sobe.
Pobudu za ove risarije nacionalno - sokolskog značaja dao je učenicima njihov profesor g. Podrekar.
Delo Pustoslemškove, učenke 3. razr.
Lutkovna igra v dveh dejanjih s predgovorom veseljaka Jurčka.
Lutke :
Gozdana, žalik-žena; Lipoglav, palček; Kosmač, gorni mož;
Jurček;
Svetlin, mlad kmet; Mati Svetlinova;
Švedrač, star žlobudrač.
Dejanje se vrši na slovenskem Koroškem takrat, ko se je ljudem dobro godilo, kakor se nam bo zopet tedaj, ko bomo vsi bratsko dobri, pametni in pošteni. Prvo dejanje se vrši v gozdu, drugo na vrtu pred hišo kmeta Svetlina.
Opombe k nekaterim lutkam.
žalik-žena je koroškim Slovencem isto, kar je nam vila. Pravljice jo rišejo različno, vselej pa je skrivnostno, dobro bitje, ima dolge lase, dolgo haljasto oblačilo in včasih tudi pajčolan. Lutka Gozdana naj bo torej oblečena v dolgo belo obleko, imej dolge lase in zelen pajčolan, ki naj ji pada preko glave po hrbtu in ramenih, a naj ne zakriva obraza.
Gorni mož je to, kar sicer divji mož. V pravljici je zmeraj hudoben, strašno grd, debeloglav, čez in čez kocinast in sila neokreten.
Švedrač je šepast, star vaški mešetar, sivolas in že precej plešast.
Mati Svetlinova je lahko oblečena v rožansko narodno nošo.
Jurčkov predgovor.
Da je treba ta predgovor govoriti zelo živahno, je razvidno iz besedila samega. Količkaj izvežban izvajalec bo tudi pogodil za lutko primerne gibe. zato sem v predgovoru opustil vsa navodila režiji.)
Povedal sem, prijatelji, že marsikaj veselega, a danes bi vas spremil rad v prelepi naš koroški svet.
Slovenska srca tam žive. za nas utripljejo, trpe in čakajo na tisti čas, ko bo ljubezni bratske glas zavriskal v gaj, polje, na plan, da je svoboden — Korotan!
Še jaz bom ukal tisti dan in z vami rajal bom vesel in brez prenehanja bom pel:
»Naš je slovenski Korotan!«
Za danes pa povedem vas v koroški gozd, v prijazno vas, kjer žalik-žene, naše vile, nekdaj dobrote so delile.
Na vse strani bom zvest vodnik, zato pa zdaj — lepo: zapik!
Zastor.
I.	dejanje.
Poletni gozd. Spredaj jasa. Proti levi v ozadju je pokrajina nekoliko skalovita in z grmovjem poraščena. Vmes pota, koder prihajajo žalik-žene. Sredi v skalovju parobek, kamor seda žalik-žena. Proti sredi in desni strani ozadja stoji po eno košato orjaško drevo, cbe pa tako, da je prehod mogoč zadaj, spredaj in okrog njiju. Ko se zastor dvigne, odhajata Svetlin in Švedrač proti desni iz gozda.
Švedrač (postoji). Torej za danes, praviš, da ne bova več sekala drevja?
Svetlin (takisto postoji in se razgleduje po gozdu proti levi). Nak, je že dovolj. Ali si pospravil orodje?
Švedrač. Brez skrbi! Vse je dobro skrito, le nekaj drugega je —
Svetlin. Kaj pa takega, Švedrač, kaj?
Švedrač. Hm, ali si zasekal na vsak parobek križ? Mladina rada pozablja stare šege. Ko sem bil jaz mlad —
Svetlin (ga prekine). I, Švedrač, kaj si bil ti res tudi kdaj mlad? Jaz te poznam zmeraj enakega, odkar vem pomniti —
Švedrač (užaljeno). O, ti snetjava mladina, ti! Da si le upaš kaj takega reči! Jaz sem bil mlad, ti pravim, mlajši kakor ti, in sem bil zastaven fant, da mi ni bilo daleč naokoli enakega.
Svetlin (v smehu). Saj ti ga zdaj tudi ni —
Švedrač. Seve, ti se lahko smeješ, ko me še ne poznaš. Praviš mi: Švedrač, Švedrač, (— šepaje stopa sem in tje) •— zraven se ti pa niti ne sanja, kdo prav za prav sem in kaj sem že vse doživel! Verjemi, Svetlin, ali ne, resnica pa je in ostane —
Svetlin (ga porogljivo prekine) — Da, Švedrač rad veliko govori!
Švedrač (jezno). Kar je res, lahko zmeraj povem! Kdor dosti doživi, lahko govori, ali ne?! (Pokašljuje.) Veš, Svetlin, jaz nisem kar tako, kakor si nemara misliš ti! V mladih letih, moj dragi, sem na lastne cči videl... žalik-ženo! Še lepša je kot Zalka!
Svetlin (se zagrohoče). Ta je pa bosa, Švedrač! Očetovo leskovko že verjamem, da	si kdaj videl in tudi večkrat okusil, zdi se mi pa, da le	še	preredkokrat	—
Švedrač (poskoči od jeze). Kaj, da je nisem videl?!
Svetlin (nagajivo). Leskcvke? Saj pravim, da si jo.
Švedrač (zadirčno), žalik-žene! Kdo si upa reči, da je nisem videl?! Kakor resnično sem Švedrač —
Svetlin (mirno). Tako resnično se včasih rad malo —
Švedrač (hlastno). Pobaham, hcčeš reči? Čemu, ko	se	mi	pa ni treba!	Ti	bi	se
že	moral, seveda, ko nisi še nič skusil in niti ne veš,	na	katero stran zajec	pade,
kadar ga lovec pogodi. (Zmagovito.) No, kar povej, če veš!
Svetlin (malo premišljuje, hodi sem in tja in se nazadnje domisli). Saj ti tudi ne veš.
Švedrač (odločno). Vem!
Svetlin. Pa povej!
Švedrač (naglo). Na kosmato'. Na kosmato stran! Kam pa drugam, glej ga no spaka! Misliš, da bo od hvaležnosti še iz kože skočil zato, če sme lovcu v zabavo dati življenje? (Se zadovoljno smeje.) Viš, kako res ničesar ne veš, čeprav si Svetlin in mlad in se šteješ za pametnega.
Svetlin. No, posebna modrost to ni, s čimer si me zdajle posekal.
Švedrač (lokavo). Nič ne rečem, to pa le velja, da ti še take nimaš.
Svetlin. Kaj se boš neki po praznem toliko ustil! (Stopi tesno k njemu.) Ali bi znal tudi za žalik-ženo gladko povedati, kakšna je?
Švedrač (ponosno). Znal — kaj ne bom znal! Rajši me vprašaj, ako bi sploh hotel!
Svetlin (se zasmeje). Sem te ujel, kaj, Švedrač? Kako boš revež hotel, ko nič ne veš!
Švedrač (jezno zamahne z roko). Ne reci mi tega dvakrat, Svetlin!
Svetlin (trmasto). Desetkrat, če hočeš! Ko bi kaj vedel, bi povedal.
Švedrač. Rajši mi ti povej, kar sem te vprašal! Ali si zasekal na vsak parobek križ?
Svetlin. Seveda sem ga.
Švedrač. No, vidiš, tako je prav! To mora biti, drugače Žalik žene nimajo nikjer zavetja, kadar jih preganja gorni mož.
Svetlin. Ali si takega moža tudi že videl?
Švedrač. I, kaj ga ne bi bil! Hu, kako je mrcina grd!
Jurček (naglo pokuka 'z desne tako, da ga ona dva ne opazita). Pa ne, da bi bil tebi podoben, hi-hi-hi-hi! (Smukne nazaj v gozd. Švedrač in Svetlin se začudeno ozirata naokrog.)
Švedrač (nekoliko plaho). Ali se ni nekdo nekaj spakoval tu v bližini?
Svetlin (nemirno hodi križem in se ozira na vse strani, a se nazadnje vendar premaga). Se ti je menda samo zdelo —
Švedrač (skrivnostno). O, veš, Svetlin, gozd ima svoja čudesa. Kadar prilomasti odkod gorni mož, je slišati čez in čez tako hreščanje, da človeku od groze kar mozeg ledeni po kosteh. Tega si nikar nikoli ne želi, če hočeš poslušati pameten svet. (Prisluhne.) Ali ni nekaj zahreščalo?
Svetlin (posluša; potem). Nemara se je kje splašil zajec. Ja/, nisem slišal ničesar. (Iz dalje je čuti veter.)
Švedrač. Da bi le ne bilo kaj hujšega. Veš,	v gozdu	ni človek	nikoli čisto	sam.
Svetlin (poredno). Verjamem. Zdaj sva kar	dva!
Švedrač. Kadar te doleti, kar je mene, se ne boš več spakoval!
Svetlin. Tak povej no že vendar, kakšna je bila tista tvoja žalik-žena!
Švedrač. Prav praviš: malo je manjkalo, pa bi bila moja. (Veter narašča. Prav iz dalje je čuti kakor pokanje suhega dračja.) Še danes me je groza, ko se spomnim tistega dogodka. Skoraj si ne upam govoriti. (Zaupno, skrivnostno.) Takle čas je bilo kakor danes, tudi že proti večeru, ko smo	tam za Macnom	nehali podirati	macesne. Drvarji so že odšli v kočo, jaz pa pospravljam	orodje,	ko	zaslišim krik in
vik in lomastenje, kakor da se bliža konec sveta!
Svetlin. In nisi zbežal?	14
Švedrač. Kako, ko je pa kar naprej vpilo: križ, križ, križ!
Svetlin. In ti?
Švedrač. Jaz pa sekiro v roke in na prvi parobek hitro zasekam križ! In žalik-žena —
Svetlin. Kaj ne poveš! Je sedla tja?
Švedrač (prikima). Tako me je prevzelo, da sem pri tej priči kakor klada telebnil po tleh. (Pade vznak in se potlej počasi dviga.) Potlej pa, oh, ne veš —
Svetlin. Saj pravim, da povej —
Švedrač. Jej prejej, kako je bila lepa!
Svetlin. Kakšna pa, kakšna?
Švedrač. Tega ti ne morem ne popisati ne porisati. — In kakšne oči je imela, oči! In kako me je gledala! Kot Vrhnjakova Zalka tebe!
Svetlin. In ti?
Švedrač. Nič. Samo zijal sem in po vsem životu sem se tresel —
Svetlin. Pa ona?
Švedrač. Gledala me je, veš, gledala, da ti nikakor ne znam povedati, kako —
Svetlin. In si kaj govoril z njo?
Švedrač. Seveda sem. To se pravi: ne vem, kako bi dejal. Nemara je le ona govorila z menoj.
Svetlin (nestrpno). Pa vsaj povej, o čem sta se menila! Kako le moreš biti tako lesen?!
Švedrač. Kaj sva se menila? Rekla je, da mi nikoli ne pozabi te dobrote —
Svetlin. Kakšne dobrote?
Švedrač. No, ko sem ji zasekal križ na parobek, da je bila varna pred gornim možem. (Se plaho ozira okrog.) Veš, ta neroda zmeraj preganja in lovi žalik-žene,. te ga pa ne marajo, ker je tako oduren in grd. (Se strese.) l:ej ga bodi!
(Dalje prihodnjič.)
Naši pesnici
ХЕРОЈИ
У славу видов
I.
Слушали су плач н вапај Пониженог свога рода Па рекоше: »Доста je тога Мора доћи нам слобода!« ...
Скупише се ведри, младн Јсдне крви, једне мисли И на отпор тиранину Леснице су чврсто стисли.
Ја ћу за спас свога рода — Проговара херој први Жртвовати младогт своју,
До поеледње капи крви!
За слободу рода свога Ја ћу •— други херој вели: Прежалити оца, мајку И жртвовати живот цели!
И остали cbii рекоше:
Све жртвовати за спас рода!
Смрт нек стигне тиранина! Живнла слобода!
ОМЛАДИНСКИ СЛЕТ
У Кањижи трећег јуна »Омладински слет«,
Са свих страна Соколићл Кренули у лет.
И журе се они opno На одређен пут,
Јер сав посо што их чека Ни.је за њих крут.
('а жељом су они дошли Да нокажу рад,
Целом свету нека видн Taj соколски склад.
Јер Соколство вазда учи Цео народ свој,
Да би Словен осто веран Својој груди тој.
Милан Стефановић, Крека анских хероја
II.
Херој стоји нем ко стена A у души звер je љута.
Он освету крвну спрема:
»Сад ил‘ никад!« — прошапута.
*
Пламен севну, хитац јекну Уздрма се царство цело,
Срце клону ... Мртво паде Тиранина моћног тело.
Beh двадееет пуннх лета Како сунце лепше грије, —
Beh двадесет пуних лета Да хероја живих није.
Beh двадесет пуних лета У, царству су вечне Hohn.
A дух лебди међу нама Дајућп нам свете моћн:
Да јачамо своја тела.
Да будемо чвроти, (улели,
Да екрхамо тнранина Кад будемо хтели.
Михаљев Божидар, Нова Кањижа
V	prirodi telovadimo, za tekmo mi se vadimo, krepimo maše si 'telo, da zdravo, silno, krepko bo!
Usode mi se ne bojimo, z vremenom drzno se borimo, kdor klone kdaj, ta ni junak,
Sokolič vsak je korenjak!
V	prirodi telovadimo, za tekmo mi se vadimo, ta tekma borba je življenja, vsa polna truda in trpljenja!
II.
Griči zeleni v nebesa strme, na gričkih cerkvice bele, z Bogom v višavi govore, že so molitve njih zadonele: že se zvonovi veselo glase.
Mlaidi Sokoli po polju hite,
čutijo v srcih prirode klic
vabi jih, ljubi jih, petje ptic
se meša z brnenjem zvonov, ki zvone
v mlado jutro, da cvetke drhte
solzne v rosi in ginjene,
sklanjajo glavice, vinjene
same sladkosti in zdravja poljan.
Le potok šepeče kot star modrijan: »Čemu vam rosa, moja vodica je najbolj zdrava, iz zemlje pronica!«
Mladi Sokoli po polju hite, sile prirode jim v žrlah kipe!
HA ДВОРСКОЈ СТРАЖИ
Ево ме, ево, на дворкој трааш Орна и вољна и душом свом, — Ево ме, ево, на дворској етражи Да чувам Краља и Његов Дом.
Света je дужност која ме зове II ту ћу увек прерадо поћ‘:
Да чувам Њега који за народ Краљевскн брнне и дан и noh.
Ta то je за ме, војника права,
И част и понос и дпка ева, — Ох, Боже, Боже, помозн само: да нашем Краљу н срећа сја!
Ma било време лепо ил‘ ружно, Ил‘ олуј бесни к‘о света смак, Ил‘ киша лије и дере облак, — Ha стражи бићу веран и јак!
Др. Boj. В. Рашић, Београд.
Ил‘ снег завеје да све забели И стегну мраз‘и и цича сва.
II око меие све се заледи, —
Ипак на стражи остаћу ja!
A када дођу мајски нам дани И прође која, —. ох, знам их, знам! Ma била моја са оела мога, —
К‘о кип ћу бити и крити плам!
A дужноет пре свега, a војни позив Увек je светн Божански дар, —
II овде на стражн служићу верно И вазда чуват' синовски жар.
A када подне, — подне тек дође: Музпка грува, треиечи све:
Смена долази u етег се вије, —
Ох, Боже, Боже, милине те!
С нрозора дворских Соколи кличу, Краљевскн Синци оживе Дом, — Ох, Боже, Боже, ојачај сваког Да служн Краља и Његов Дом!
Zagreb — grade, Naš ponose,
Krila mlada K tebi nose.
Sokolove Sa svih strana,
I sinove Slavnih dama.
Jugoslavski Sinci jaki,
Kliču lavski,
Čuje svaki:
Mi smo jedni Sinci slave Spremni za Dom Dati glave.
Snage mlade,
Srca jaka Pun će Zagreb Bit junaka.
S nama braće S raznih strana, Sve Slovena Jedna grana.
»Na zdar, Čolem« i »Zdorovo« — Zdravo krilo Sokolovo!
I Junaci Iz Bugarske,
Kliču duše Iz drugarske:
»Hej Sloveni, Složimo se, Sjedinjeni Ljubimo se!
Jer su naše Snage jake,
Da nas brarne Sile svake.«
Oj Zagrebu, Bijeli grade, Primi ptiće Naše mlade.
Braća — braći
Budimo uzori ko dosad smo bili za Otadžbinu svetu u svome radu, — i složni proti svakoj dušmanskoj sili nek’ svi narodi za naše bratstvo znadu.
Duše naše krepostima nek’ odišu nad izdisajima poroka i mana, — i složno zapevaju posmrtnu pesmu zlim savetima sa bilo kojih strana.
U svom srcu budimo čisti i lepi ko proletno cveće pod kaipljama rose, nek’ iskrenost naša malodušne krepi i rastera senke što razdor nam nose.
Nek’ Marica — Vardaru desnicu pruži, a Soko — Junaku nek’ potstreka dade — da ogranak roda što tuđincu služi sa verom u srcu olakša si jade.
Kad klik sloge s Vitoša jekne Avali, kobnim slomom biće kažnjen tko navali a čvrstom Balkanu s upornog Triglava, — na neprodorne čete odvažnih lava.
Što će ove Zlatne dane, Nakititi Tvoje strane.
Pa već sada, po tom svijetu, Leti poklik: Zdravo sletu!
Zdravo sletu Sred Zagreba, Ti si dio Našeg neba.
Zdravo, braćo, Sa svih strana, Zdravo, Slavo, Opjevana!
Zdravo da ste Svi Sloveni, u Zagrebu Zagrljeni.
Ivo Majcan, Senj
Braćo i sestre! Mirno!
Kroz bosanske gore i ravni Odjekuje trublje sokolske glas,
U Sarajevo u srce Bosne Poziva, sestre i braćo, sve vas.
Čujte! Glas njen lagaino drhti Jer je prepun bola i sreće,
Nijedno srce sokolsko ni duša Na glas njen hladni ostati neće.
Glas taj vas zove, sestre i braćo,
Da spremite svoje duše i tijela,
Da kadri budete nastavit’ dalje Velikih pređa još veća djela.
Zove vas k sebi, jer dan se bliži U kom’ je najveć sreće i krvi Dan u kom slobodu izgubismo nekad I koji slobode dan nam je prvi.
Pođite! Čistoga srca i čiste duše Na groblje otaca slobode naše,
Koji prezreše smrt i muke Za narod, slobodu živote daše.
Oni vam uzor nek’ budu vječno Kako se žarko sloboda ljubi,
Kako se spremno i bez krzmanja I život za nju gubi.
Odajte počast hrabrom Principu,
Čije će ime vječno nam sjati Čija nas sjenka uvijek i svuda U radu za narod nek’ prati.
Sagnite glave na svetom mjestu Na kome vrcnu iskra slobode Sa priznanjem odaj svima im počast, Dični sokolski rode.
Spremite se! Snažna tijela i čista srca Dočekajte taj sveti dan,
U mjestu gdje sinu iskra slobode Koja je tada bila tek san.
Nad grobovima palih Sokola Neka zagrmi jasno ko grom,
Iz hiljade složnih sokolskih grla »Za Kralja, za narod, za mili dom!«
Izlet	Rica, Ljubljana
Poletje vroče se smehlja m vabi nas v prirodo zlato, že vriskamo čez sinjo trato, potoček nas z vodo krepča.
Poletje vroče se smehlja, vročina sončna nas preveva, na travniku pastirček peva in spremlja ga siničica.
Zapojmo v polje tudi mi: »Mladost je v nas in zdrava sila, Sokola spremlja jasna vila in ta je Moč, ki z nas kipi!
Zora...
zagorelo je nebo, zaplamtela gora, zablestelo je polje...
Dvignil se v višave je škrjanec in zapel, tihe poti je nižave kmetič oživel...
Pesem gore, pesem zore, pesem ptic je zadonela, vrisk je zdramil bore, pel je kmetu — pesem dela.
II.
Pesem dela, pesem bela, pesem čudovita znoja in trpljenja — pesem kmečkega življenja. Pesem gromovita, kdo te sliši, kdo razume?
V beli hiši urica tikataka, kmetič dela, čaka,
da mu travniki ozelene da se polja pozlate, da jesen poslika grozdje in gozdove ...
In potem je bela, bela, trata, njiva, sadovnjak —
Ne počiva pesem dela, vleče se ko večen trak od očeta k sinu, hčeri v novi, mladii veri...
III.
V tihem kotu hiše gospodinji mati.
Boli krije,
solze briše, vse razume duh njen zlati.
Kakor jeJka sloka vihram vsem kljubuje, v senci travice varuje; pri ognjišču mati svoje vse združuje.
Šiva, kuha, daje kruha.
Vse za druge, malo zase.
Zuljava ji roka ne počiva pač nikdar, boža ji otroka, sprejme vsakogar, ki zaprosi milodar.
Ko pa svet zastro noč in nje temine, mož, sinovi pluge v shrambe pozapro, se spat odpravijo.
Mati moli, bdi:
»Boljše čase daj nam ti,
Bog dobrotni.«
Kadar sonce šine čez gora širine, prva prime spet za delo in zapoje si veselo pesem dela, pesem belo.
IV.
Kdaj večer sobotni bode njej sijal?
Menda res nikoli!
Ali pa tedaj, ko bo sveč sijaj božal roke ji prosojne, zbrisal ji skrbi in boli, vdihnil misli ji pokojne.
Toda še tedaj mrtvo srce trepetalo in neslišno bo šeptalo zadnji blagoslov za domači krov ...
Исправак. — У прошлом броју »Соко-лића« у песми »Два Краља« од бр. др. 1'ашпћа, погрешно су изашли неки стихо-ви којн треба овако да глаее:
i.	— 7-ми стих:
И то тако иде редом Всковима гве са бедом и т. д.
2. — 18-ти стих:
Kora држи љубав, нада, Вера Божја, — тај ne пада!
3. — 31-ви стих:
Загрлише, ижљубише!
4. — последњи стих:
Зора зори, оде тама и т. д.
Radovi našeg naraštaja
Sanje	Rosenstein	Karei, Jesenice
Radko je prišel izmučen iz sokolske telovadnice. Ker bodo kmalu tekme, vadijo pridno vsak dan. Danes so imeli izkušnjo na godbo. Radko zelo rad telovadi, a danes je tako izmučen, da je nekoliko slabe volje. Zato hitro povečerja in odide v svojo sobico, ne da bi se pogovarjal z očetom ali materjo, kakor je imel navado druge večere.
Sleče se, ugasne luč in se vleže v posteljo. Zapre oči in hoče zaspati, a to se mu ne posreči. Utrujen je, udje ga bolijo, rad bi zaspal, a ne more. Večkrat še poizkuša zatisniti oči, a se mu takoj zopet odprejo. Končno se zagleda skozi okno v jasno noč. Drobne zvezdice se svetlikajo kakor majhni plamenčki. Včasih se tak plamenček utrne in izgine za obzorjem. Obcestni kostanji se šepetaje pogovarjajo z rahlim vetričem, ki jim prinaša novice iz daljnih krajev. Glas murna se meša s slabotnim šumenjem oddaljene reke. Obcestna svetiljka meče v sobico medlo svetlobo, ki pada ravno na Rad-kovo posteljo.
Radko gleda v neskončno nebo in najrazličnejše misli mu z bliskovito naglico brzijo skozi možgane. Sedaj stoji v šoli pred profesorjem, sedaj je na prelepi Golici, potem so mu misli ob šumečem Jadranu in zopet mu poletijo med delavce, trpine v tovarno ...
Končno mu pridejo na misel tekme, ki se kar prehitro približujejo. Radko pa še skoro nič ne zna. Ni imel časa, šola mu ga je vzela. A zato še ne bo vrgel puške v koruzo. Sedaj so že počitnice in zato vsak dan vadi v telovadnici. Medtem se mu oči polagoma zaprejo. Misli mu postanejo meglene. Nič več se ne more spominjati, kaj je konj. Čim bolj napenja možgane, tem bolj mu postaja vse nejasno. Drog? Kaj je to? Zdi se mu, da je to ime že nekdaj slišal, a sedaj se ne more več spomniti, kaj bi to bilo. Polagoma prestane misliti. Objame ga črna, težka tema, v katero se počasi pogreza.
Nenadoma tema izgine in od nekod prihaja svetloba. Kmalu postane popolnoma svetlo. Nahaja se v veliki dvorani, ki se mu zdi čudno znana. Poizkuša se spomniti, kje je že videl to sobo in iz spomina se mu izlušči beseda — telovadnica. Saj res, kmalu bi pozabil. Jutri bodo tekme, on pa še nič ne zna. Z mrzlično hitrostjo odkoraka k drogu. Kaj pa je to? Drog se čudno giblje kakor kača. Kjer je pritrjen, k zidu je železna glava, iz katere gleda dvoje mrzlih, steklenih oči. Radku se to zagnusi in hoče se umakniti. A tedaj se dvignejo verige, s katerimi je drog pritrjen na tla in se ga tesno oklenejo. Radko napne vse sile, da bi se osvobodil železnega objema, a ves itrud je zaman.
Ostudna kača se nenadoma izpremeni v pajka, verige pa v kosmate noge. Grda žival se mu približuje in ga hoče objeti s kosmatimi nogami.
Radko prestrašen odskoči in stopi h konju, da bi vadil za tekme. A komaj se ga dotakne, prične konj skakati iin, brcati z lesenimi nogami. Toda Radka ni več strah. Jezno skoči na konja in ga prime za ročaje. Lesena žival pa se čudbvito sproži in Radko odleti v lepem ioku v zrak. Srce se mu stiska od strahu, a naposled pade naravnost na bradljo. Ta je pa na srečo in nesrečo iz gumija in Radko zopet odleti v zrak. Med padanjem zapazi, da leti naravnost v kremplje — pajka. Obupno poizkusi plavati po zraku, kar se mu na veliko začudenje tudi posreči. Kmalu stopi na tla in se globoko oddahne. A hitreje, kot je prišel na tla, jc bil zopet v zraku in se oprijel krogov. Bil je že skrajni čas. Konj, koza in pajek so tisti hip planili na mesto, kjer je stal. Sedaj je na krogih, ki nihajo sem in tja.
Joj, kaj pa je to? Krogi se na lepem razblinijo v nič. Radko prične padati naravnost med razjarjeno orodje. Zaman poizkuša plavati po zraku. Že vidi odprt gobec ostudnega pajka, konjeve oči se zlobno bleščijo in bradlja se trese od jeze.
»Na pomoč!« zavpije v smrtnem strahu.
Tedaj zasliši pokanje in ropotanje. Gotovo je že mrtev. Začudeno pogleda okoli. Na nočni omarici ropoče budilka. Skozi okno sije krasno jutranje sonce. Ali še ni umrl? Globoko se oddahne in si obriše potno čelo.
Vesel je, da so bile samo sanje .. .
[	,	-	r«
Sklonka preko konja
Naš prvi letošnji izlet	Gorišek	Breda, Sv. Lenari v Slov. goricah
Naš prvi sokolski izlet v letošnjem letu je bil k Sv. Antonu v Slovenskih goricah. V avtobus se je natrpalo mnogo članov, članic in obojega naraščaja. Ker je Vladala v avtobusu velika vročina, smo vsi nestrpno pričakovali odhoda.
Izpred Sokolskega doma smo se odpeljali ob dveh popoldan. Da nam je čas hitreje mineval, smo med potjo prepevali sokolske pesmi. Pri Sv. Antonu so nas že pričakovali Sokoli iz Ptuja. Takoj po našem prihodu se je začela pomikati povorka, v kateri smo prvič korakali za našim novim lepim naraščajskim praporom. Po povorki se je začel nastop. Ker ni pri Sv. Antonu nikjer primernega prostora, smo telovadili kar na cesti pred Sokolskim domom. Posebno mnogo je nastopilo naraščaja, ki je izvajal proste vaje.
Nastop je gledalo mnogo ljudi iz okolice Sv. Antona. Po končanem nastopu je sledila prosta zabava. Vreme ta dan ni bilo posebno lepo, in, zrak ne preveč čist, kljub temu se nam je odpiral pri cerkvi lep razgled na vse strani.
Na eni strani se vidi Boč, Donati, Slijeme pri Zagrebu in Dravska dolina. Na drugi strani pa se ti odpira razgled na lepe Slovenske gorice. Na vzhodu se vidi prostrano Prekmurje.
Okrog sedme ure je naš brat načelnik zatrobil: Zbor! kar je pomenilo naš odhod.
Vsi smo se odpeljali dobre volje proti domu.
НЕЈЕДНАКИ ПУТЕВИ	Душан	Олић,	Београд
(Превод с немачког)
•Једног раног пролетњег јутра стајао je неки човек на раскрсницн. Један пут je водио према школи, a други на пољану изван села. Одједном он зачу како се два дечка разговарају:
— Добар дан, Драгутине!
—• Добар дан, Михаило!
— Куда идеш — pehu ће онај први.
— У школу! — одговори други.
—• Зашто идеш у школу гада кад je тако лепо за игру? У школи није тако лепо, мораш еамо да седиш и да учшп, a на пољу je тако лепо време. Хајде са мном на пољану да се лепо играмо.
— Довече. Михаило, сада ja идем у њколу. Збогом, Миханло!
— Шта ме ге тиче та твоја школа. Ти иди у школу. a ja идем да се лепо поиграм.
Онај човек тада впде како један дечак оде у школу, a други путеи прсма пољани
изван села.
Прошло je од тада двадесет годнна., a оба дечка су имали отворен пут у живот.
Беше то једног хладног зимског дана. Онај исти човек гтајао je на нстом месту као и пре двадесет година. Он виде како један бледи н одрпани човек закуца на врата од стана сеоског учитеља, н како исти учитељ отвори. Потом зачу следећи говор:
•— Добар дан, драги драги господине! — рече онај просјак.
— Добар дан, драги човече! — одговори му учитељ.
— Ах, гоелодине, смилујте се на ме!
— Шта тражнте Вн од мене?
— Ja немам већ неколнко дана ништа за јело, a никаквог скровитша немам. Зато Вас молим, драги господине, да ми помогнете, да .ми дате мало посла. Прнмите ме молим Вас!
—- Какав посао можете радити?
— Да иадничнм. Иначе нисам ништа учио.
Учитељу се учини човек познат, те га зато упита:
— Нисте ли Ви Михаило, из нашег села?
—• Да, ja сам Млхаило, — одговори непознати.
— 0, тако ходите унутра, Михаило, напољу je сувише хладно.
Обојица уђоше тада унутра n врата се затворише. Onaj човек внше није могао ништа да чује, али je врло добро знао шта je после било. Просјак je сазнао да je његов друг Драгутин постао учитељ. Тада се горко кајао што није и он учио школу. Али још није било каено. Учнтељ je иомогао своме другу те je овај добио сталан иосао u вредно je радио.
»Сваки ковач себи срећу кује«.
Prosta veiba
Razovka u visu stražnjem
Dolaze sad dani naše opšte slave, Vježbaju se vežbe i proste i sprave. Sad se vredno radi, oklevanja nema, Sve se, sve se živo na sletove sprema.
E'to, toga blizu, ta to je sada evo, Već nas željno čeka belo Sarajevo. Zagrebu je dugo i on rado zove Sa svih strana svoje dične Sokolove.
Тс^ će biti za nas preveseli dani,
Sa svih strana dođ’mo spremni i
valjani.
U nama je krepost u nam’ snage ima, Pa veselo samo k novim uspesima.
ПЕСМИ
Јозеф Елазар, Добој
Певајмо, браћо, снажних крила., да гр.ме поља u лузи.
Нек ори ге домовина мила, ■Здраво, здраво, Соколи друзи.
Певајмо снажно, ‘понос-но, с-мело, Соколска песма нек крчи нам пут; да ори се наше убаво село,
Нек се чује и у најдаљи кут.
Песма je народу дух очувала. Слободни смо, непрнјатеља смо стисли. вато песми за слободу хвала Што једни смо у нашој нам миели.
Jožef Elazar, Doboj
Sokolska misao
Sokolska misao ko sunce čista, u svakog Sokola ona je ista, svugde ga prati i život mu blista.
0 njoj govori i po njoj živi, kud god ide svak mu se divi,
1 veseo peva »poleti sokole sivi«.
U takvom radu neće propasti ideali, on uči živet kako valja, i ne radi ono što čoveka kalja.
Samo strpljiva ustrajnost treba, uspeh u radu sijaće s neba, i nagrada na njeg uvek će da vreba
U takvom radu neće propasti ideali, ponosni na dedove što su život dali i junački za narod i slobodu, pali.
GLASNIK
Sve Sokoliće uče plivati. Češkoslovaški Soko objavio je za Sokoliće lozinku da nauče ove godine sve redom plivati. Učenje plivanja biće strogo uređeno i sistematski provađano. Sokoliće će najpre u 10 do 12 lekcija vežbati osnove plivanja, a zatim će istom doći1 pravilno praktično vežbanje do savršenosti.
Uspeh sokolskog sustava u Irskoj. Če-škoslovački konzul u Dublinu u Irskoj mnogo je predavao, a mnogo i pisao u irskim novinama, o sokolskoj ideji i sokolskom sustavu. Njegova razmatranja pobudila su u merodavnim, naročito vojnim krugovima, veliku pažnju. I tako će se sokolski sustav uvesti najpre u vojsci, a zatim i u školama. U početku je nameravala Irska da pošalje nekoliko oficira u češkoslovačku, gde bi pohađali sokolske telovežbene tečajeve. Ali s obzirom na poteškoće što ih stvara nepoznanje jezika, predložio je konzul da češkoslovačka pošalje u Irsku jednog vojnog instruktora koji potpuno vlada sokolskim načinom te-lesnog odgoja. I tako je već u maju, kako novine javljaju, pošao u Irsku artilerijski poručnik Tihi.
Irski šef generalnog štaba, general Brennen, koji se najviše zauzeo za ovu misao, ustvrdio je na kongresu srednjoškolskih profesora u Dublinu da se nada vrlo velikom uspehu što će ga sigurno doneti novo uvedeni sokolski telovežbački sustav u vojsci; izrazio je i želju, da se kasnije uvede i u škole.
Vest o nameravanom preustrojstvu u obučavanju irske vojske došla je naravno i u novine gde je primljena s velikom ljubavlju. Urednik najvećih irskih novina bio je na svesokolskom sletu u Pragu pa se već onda oduševio za sokolsku ideju i sokolski sustav.
f Brat Zvonko Hajek. Neusmiljeni, kruti udes ote nam 19 V o. g. oko 1/-A sati posle podne, milog i vrednog brata Zvonka Hajeka, koga je tog dana ugrabio podmukli potok Plitvica u svoj hladni smrtni zagrljaj, Ote nam ga u cvetu njegove naj-lepše dobe od 15 godina. U našim je redovima nastala praznina koja se neće tako lako i brzo ispuniti, jer Zvonko je bio zbilja uzor Soko.
Naraštaj Sokolskog društva Varaždin u zajednici sa starijom braćom otpratio je u svečanom odelu sa sokolskom glazbom i naraštajskom zastavom, milog pokojnika do hladnog mu groba. Na grobu se od pokojnika oprostio pretsednik na-raštajskog otseka br. Markovič, stavivši u ime Sokolskog naraštaja na grob lep ve-nac s narodnom trobojkom.
Neka je slava našem dragom bratu Zvonku Hajeku!
A. K. naraštajac.
Zrinjsko-Frankopanska priredba i izlet Naraštajskog otseka. U nedelju 29 IV 1934 uoči dana obletnice mučeničke smrti hrvatskih velikana P. Zrinjskog i Frana Krste Frankopana održao je naraštajski otsek svoje V selo, koje je u moralnom pogledu vrlo dobro uspelo. Na programu bio je nastup dece i naraštaja. I to: l)Zrinj-sko-Frankopanka; (Svirao sok. orkestar). 2)
O	Zrinjskom i Frankopanu (Govorio naraštajac br. Krnoul). 3) Raznolikosti (Muška ca II razreda osnovne škole). 4) Preskoci preko konja. (Mlađi muški naraštaj). 5) Vežbe s venčićima (Ženska deca III i IV razreda osnovne škole). 6) Zagrebačke sletske vežbe. (Mlađi muški naraštaj). 7) Vežbe na karikama. (Ženska deca iz gimnazije). 8) Sarajevske sletske vežbe. (Muška i ženska deca iz gimnazije). 9) Ritmičke vežbe. (Ženski naraštaj iz građanske škole). 10) Vežbe na visokim ručama. (Stariji muški naraštaj). Posle programa održana je mala zabava s plesom.
Sledeći dan upriličio je Naraštajski otsek izlet za sokolsku decu i naraštaj u obližnju istorijsku šumu »Zrinjski« gde je
poginuo Nikola Zrinjski. Dcca i naraštaj su u ugodnoj i živahnoj igri i zab'avi sproveli to pcslepodne. Na povratku je društveni prosvetar br. Bosanac održao prigodni govor o značenju toga dana. U zadovoljstvu i veselju deca i naraštaj pod vodstvom svojih prednjaka povratila ,su se na veće u grad pevajući sokolske pe-sme.
Kovačič Aleksandar, naraštajac.
Izlet na Plažu »Pržina«. Već dugo pre znalo.se za izlet. Svi smo se radovali, kada ćemo poći. Došao je čas. U nedelju 27 maja učinjen je izlet na lepu i prirodno ukrašenu plažu »Pržina«. Istog dana, rano u jutro, sve se diglo, sve se »uparadilo« u svečano sokolsko ruho. Pesma se čuje. Brod je spreman, da odnese mlade Sokoliće i Sokole na njima omiljenu .plažu »Pržina«. Ukrcavamo se. Brod polazi. Pesmi nema kraja. Dolazimo na pristanište »Oko« kod sela Krtoli. Tu nas dočekuje četa iz Krtola. Pozdravlja nas. Mi im uzvraćamo pozdrav. Iskrcavamo se. Popeli smo se na jedan brežuljak. Jedan mladi Sokolić, spazivši prvi pučinu morsku, pokazuje prstom, sav srećan: Eno plaže! Eno plaže! Bilo ih je dosta, koji nisu nikad tu bili, pa su trčali u nedogled, samo da pre stignu i vide ono čemu se svi raduju. Došli smo. One, koji su pre nas stigli, našli smo, gde stoje i posmatraju ono, što je priroda dala. Čemu ne mogu da se nadive. Načelnik brat Kureš trubi. Zbor! Naređuje, da se svi obučemo u kupaće hlačice. Sunce je pripeklo. Kupanje. More je vrlo ugodno. Nije hladno. Dolaze, kao prvi na red za kupanje, stariji naraštaj i članstvo. Na znak trube svi smo u vodi. Mališani na kraju posmatraju i neveseli, što i oni ne mogu, da se sa starijom braćom kupaju. Na znak trube, svi smo na kopnu, na pesku. Dolaze na red mlađi. Kakova li veselja. Načelnik da znak i već za tili čas, svi se nađoše u vodi. Igraju s loptom, prskaju i plivaju. Tako je potrajalo celi dan. Posle podne vežbale su sve kategorije sletske vežbe. Tu je bila i Sokolska četa iz Krtola.
Pred večer vratili smo se kući. Pesma. Svi se malo osećamo zamorni od kupanja, vežbanja i sunčanja. Samo da nas je bilo videti. Svi izgoreli, pocrvenili. Došli smo na pristanište »Oko«. Tu nas čeka već spreman brod »Cetinje«. Ukrcavamo se. Brod polazi. Pozdravljamo se s meštanima iz sela, koji su došli da nas isprate. Svi smo na palubi broda. Pevaju se sokolske pesme. Nakon vožnje od pola sata ukaza nam se
pristanište našeg lepog Tivta. Brod usporava brzinu. Svi se spremamo, da zajednički zapevamo koju sokolsku pesmu. Vidi se mnoštvo sveta na pristaništu. To su svi došli da nas dočekaju. Najedanput zaori pesma »Malena je Dalmacija ...« Brod pristaje. Pozdravljamo one, koji su došli da nas dočekaju s triput: Zdravo!« Iskrcavamo se. Zbor. Razlaz. Tako je ovaj lepi
i	nikad zaboravni izlet završio u lepom i veselom raspoloženju.
Vlajko Kureš, Tivat.
Anton Janša. 20 maja navršilo se je 200 godina, otkako se rodio u Breznici blizu Bleda u Sloveniji Anton Janša, neobično bistar pčelar, koji je poznat svag-de u svetu gde se gaji napredno pčelarstvo. Bio je sin siromašnih seljačkih roditelja, a u njegovoj kući i dalekoj okolini gajilo se od vajkada pčelarstvo, ova starodrevna grana slovenskog gospodarstva. Osnovnu školu naravno nije učio, jer tadašnje prilike to nisu dozvoljavale, pa se ipak toliko odlikovao u slikarstvu da je pošao u Beč na silkarsku akademiju, dobivši blagodejanje od carice Marije Terezije. Tu je vrlo dobro napredovao. Ali je u Beču brzo dcšao na glas vanrednog pčelara. Stoga ga je carica postavila za prvoga pčelarskog učitelja sa stalnom i lepom platem. Kao takav je Janša podigao pčelarstvo u okolini Beča do neobične visine te je uživao — priprost slovenački seljački sin, ali neobična nadaren i radin
—	na carskom dvoru velik ugled. Svojim pčelarskim znanjem nadvisio je sve pčelare onoga doba, pa i danas, posle 160 go-gina njegove prerane smrti, može svaki pčelar s uspehom da uči iz njegovih knjiga »Nauke o rojevima« i »Potpune nauke o pčelarstvu«. Sve, naime, što je Janša napisao u tim delima vredi u celosti još i danas.
Pčelarsko društvo u Ljubljani proslavilo je o Duhovima na svečan način 200 godišnjicu rođenja Antona Janše, a pro-slaviće je i Sveslovenski pčelarski kongres, koji će se vršiti ove godine od 26—31 avgusta u Beogradu.
Koliko pojede čovek. I to su izračunali. Čovek pojede za svoga života poprečno 25.000 kg hleba, 18.000 kg mesa, 10 do 19.000 komada jaja, 60.000 kg riba, 15.000 kg krompira, 5000 kg variva, 2000 kg voća, a popije 25.000 litara tekućine; soli potroši 1750 kg.
čiji je Severni Pol. Severne države su istiha među sobom porazdelile zemlju oko
Severnog Pola. Ako razdelimo njegovu okolinu na 360 stupnjeva, dobila je Rusija 160", od Nord Kapa do Beringovih Vrati-ju, Amerika 30° iznad Alaske, 80° uzela je Kanada, 50" Danska (Gronlanđ), a ostatak 40" sa Špicbergima, koji obiluju ugljenom, Norveška. Severni Pol nije ničije vlasništvo. Ko stoji na njemu — a to nije baš lako — stoji zajedno na teritoriji petero država.
»Kišobran«, sredstvo protivu nevremena. Neki inženjer iz Australije je izumio »kišobran« koji brani od nevremena i gradi. Taj »kišobran« je sličan metalnoj jeli s bezbroj bakrenih strelica raznih veličina na železnom kosturu. Najdulje strele tvore sredinu ove piramide. Ako preti ne-vreme, valja dići »kišobran« na vrh visoke motke. Sve strelice, a ima ih katkad do 4000, stanu iz vazduha nekako sisati elektriku te je odvode u zemlju. Čuje se samo lagan prasak i u noći se žari ceo »kišobran« u modrikastim, sitnim plamenčići-ma. Takvo odvođenje umanjuje električnu napetost u oblacima da izgube sitne vodne kapljice i ledena zrnca u oblacima svoju privlačivost te se raspršaju. Oblaci se stanu topiti i zamalo ih i nestane. »Kišobran« je tako jevtin da će po svoj prilici skoro zameniti razne druge velike aparate kojima se služe napredni poljodelci protivu nevremena.
Za šalu
Izjašnjenje. »Da li se rodio u vašem gradu kakav velik čovek?« — »Jok, kod nas se rađaju samo mala deca.«
Deca od danas. »Kako to, Dušane, da su danas ispravni svi tvoji računski zadaci, što si ih kod kuće izradio?« — »Otputovao je otac, gospodine učitelju!«
Stara dobra vremena. »Tata, što su ljudi imali tada, kad još nije bilo ni automobila ni radia?« — »Imali su, zlato moje, mir.«
Izlazak sunca. »Tako divan izlazak sunca u brdima čoveka upravo osvaja. Ja bih megao ceo dan ovde stajati te se diviti oveme jedinstvenom pogledu.«
Dobar primer. »Biva često da je u čoveka ovo ili ono čulo vrlo slabo, a zato jc drugo razvijenije. Tako n. pr. slepi vrlo dobro čuju. Možeš li mi, Darko, kazati koji drugi primer?« — »Da, gospodine učitelju. Naša tetka ima levu nogu kraću, a zato ima desnu dužu.«
Iz škole. »Slavko, ti dolaziš opet bez torbe u školu! A kako bi ti nazvao vojnika koji bi išao u rat bez telećaka?« — »Generala, gospodine učitelju.«
Iz školske zadaće. Mijo piše u školskoj zadaći »Proleće i omladina«: Što je za mlado bilje đubre, to je za mlada čoveka škola.
Povest. »Ko je bio otac Ljudevita XV?« — »Ljudevit XIV« — »A ko je bio otac Franje Josipa I?« — »Franjo Josip O«. —
Dečija svađa. »A što plačeš, Milivoje? Zar ti Mirko nije dao pola jabuke?« — »Jeste dao, ali mi nije dao pola crva.«
Nezgodna zgoda. Uzela je majka maloga Đokicu sa sobom u posete svojim prijateljicama. Kad su se prijateljice zadubile u svoje razgovore, Đokica se ot-šuljao iz sobe i otišao u baštu. Iznenada se vrati te šapne prilično glasno materi na uho neugodnu tajnu. Čule su je naravno i njezine prijateljice te su morale da se zacrvene.
Majka je ustala, uzela Đokicu za ruku te ga odvela napolje. Tamo mu je ozbiljno kazala da se penašao vrlo nepristojno. Savetovala mu je: »Ako ti se drugi put desi još štogod slično, dođi k meni pa mi kaži da si video u bašti nešto neobično lepo, pa neka dođem i ja da vidim«.
Đokica je ovaj savet dobro upamtio. Drugi put je sličnom zgodom zaista opet došao materi te joj rekao: »Mamice, vani u bašti su neebično lepc ruže. Moraš da ih pogle ...«
Tu je sred reči Đokica zapeo te onda nastavio: »Sada ne treba više da ideš.«
Jačajmo se!
Iz uredništva
Zbog velikih praznika naredni broj »Sokolića« izići će kao dvobroj za juli i avgust. Rukopise treba da se pošalje uredništvu najkasnije do 10 jula. U tom dvobroju biće izvešteno o naraštajskim danima pokrajinskih sletova u Zagrebu i Sarajevu te o glavnim sletskim danima u Sarajevu.
U ovom broju počelo se je s obavljivanjem nove, zanimive lutkovne igre »Gozdana« za slovenačka lutkarska pozorišta, koju je napisao za »Sokolića« poznati pisac Ivan Albreht.
Naš naraštaj jamačno će zanimati reprodukcije slika sokolskog znaka, koji je narisan ui državnom grbu, a koji su ukrašeni s narodnim motivima. Nekoliko ih donašamo u ovom broju, ostale će izići u inarednim brojevima »Sokolića«. Izradile su ih učenice Gradske ženske realne gimnazije u Ljubljani pri pouku crtanja pod vodstvom svog profesora g. Podrekara. Bile su izložene na školskoj izložbi ručnih radova koncem školske godine.
Ovom prilikom upozoravamo braću i sestre pretplatnike »Sokolića«, da čim pre izmire dugovanu pretplatu na naše glasilo, jer će biti uprava lista primorana da neurednim pretplatnicima obustavi daljnje šiljanje »Sokolića«,
Pošta uredništva
F. V. v Si. g.: Poslano sem izjemoma priobčil v »Radovi našeg naraštaja«. Ta rubrika je določena izključno za dela sokolskega naraščaja, ne pa dece, ki ima svoj list »Našo radost«. Morda se oglasi nekdo iz tamkajšnjega naraščaja s kakim prispevkom. Preden pa se pošlje uredništvu »Sokoliča«, naj se pregleda in temeljito popravi.
R. K. v J.: Tvoji dosedanji poslani spisi mi ugajajo. Dobri so, skrbno izdelani in tudi popravljati jih ni treba mnogo. Nadaljuj s pisanjem; vendar pa daj vse, preden pošJješ »Sokoliču«, pregledati društvenemu prosvetarju ali pa kakemu drugemu v pisanju sposobnemu sokolskemu članu, ki Ti bo dal potrebnih nasvetov in navodil.
—	Morda bi lahko kaj poslal tudi v »Našo radost«, list za sokolsko deco. — Mene ne nizivaj v pismih »Velecenjeni gospod urednik« — marveč »Brat urednik«, ker smo vsi Sokoli med seboj bratje in sestre. Pošlji mi svoj točni naslov. — Zdravo Tebi in bratskemu jeseniškemu naraščaju.
Rešenje iz 5 broja »Sokolića«
Popunjalka (Jadran). Vodoravno:	1 Kobac, 3 Žabac, 5 Avala, 7 Đeram,
9 Ranjen, 10 I, 11 Krava, 13 Kos, 19 Oto, 20 Otići, 21 Srpanj, 22 Navit 24 Okolo, 25 Anđeo, 26 Košta. — Okomito: 1 Kumanovo, 2 Carevina, 3 Ženevsko, 4 Crkve-njak, 5 Amazonka, 6 Ararat, 7 Đakovo, 8 In, 12 Top, 14 At, 15 Som, 16 Ti, 17 Po, 18 Ub, 23 Os.
Jednačina: a+b-t-c + d = Sarajevo.
Ispunjalka: Oslo, Slog, Ikar, Aron, Alfa, Stih, Aćim; od I—II Sokolić.
Mala popunjalka: Vodoravno: 1 R, 2 Muk, 3 Dunav, 4 Sokolić. — Okomito: 1 Runo, 2 Muk, 3 Do, 5 Kal, 6 Vi.
Magični kvadrat: Vodoravno i okomito isto: 1 Radil, 2 Anali, 3 Danic, 4 Ilije, 5 Licej.
Ukrštene reči
Dušan S. Olić, naraštajac, Beograd IV.
34 35
Vodoravno: 1. Lanac. 4. Zame-nica. 5. Najmanji deo elementa. 10. Sluga. 11. Ptica. 12. Uzvik na juriš. 13. Lopov. 14. Slovo u grčkoj azbuci. 15. Prkos. 16. Južno voće (skraćeno). 17. Sveza. 18. Uzvik. 19. Zamenica (franc.). 22. Predlog (nem.). 24. Domaća životinja.
25.	Prestonica susedne države. 27. Alkoholno piće. 28. Magarac (pokrajinski). 29. Starinska mera. 30. Slovenački: vesnici, teklići. 31. Zamenica (franc.). 32. Oblik glagola »linuti«. 34. Biljka (pad.). 36. Seosko dobro. 37. Zamenica. 39. Zamenica. 40. Izvor. 41. Prilog. 42. Vrst papige.
Uspravno: 1. Oblik glagola »o-rati«. 2. Oblik glagola »kopati«. 3. Rušim. 4. Stan za ovce. 5. Ćulo vida. 7. Sudska kapa. 8. Oblik glagola »orati«. 9. Majka. 20. Ime osnivača Sokolstva. 21. Naša planina. 23. Promišljati. 24. Naša vareš. 26. Vodeničar. 27. Vrsta knjiga (pad.). 33. Čas sat (nem.). 35. Slovo u grčkoj azbuci. 37. Zamenica. 38. Predlog (nem.).
Popunjalka
Sastavio naraštajac M. Aranđelović, Vukovar.
Vodoravno: 1. Visok državni dostojanstvenik. 4. Usklik. 6. U-zvik. 7. Dozivanje na telefonu. 10. Konjska oprema. 12. Žensko ime. 14. Vazdušni heroj (Pridev.). 15 i 16. Uzvici. 17. L. 18. Zamenica. 19. Ima svaki kotač. 20. Razmak vremena. 21. Reka u Italiji. 22. Utočište (str.). 23. Ustajala voda. 25. Prelog (nem.).
26.	Vremenski razmak. 28. Zamenica. 30. Božanstvo (egipatsko). 32. Veznik. 34. Muško ime. 36. Sa »Š« fut-balski pojam. 37. Zamenica. 39. Poprište borbe. 41. Žablji uzvik. 42. Trava. 43. Zanimanje.
Okomito: 1. Nametnik ljudski. 2. Aždaja. 3. Predlog. 5. Uzvik. 6. Zamenica. 7. Igraća karta. 8. Mast. 9. Zamenica. 11. Italijanski kompozitor. 13. Meću se na pisma. 14. Metal. 19. S »K« domaća životinja. 21 a). Ptica. 24. Slik. 26. Vrtlog. 27. Tatarski poglavica. 29. Hemiski spoj. 31. Žensko ime (pad.). 33. Zver. 35. Škljoc! 36. Sat. 38. Мега. 40. R^ 41. Društvo (prva dva slova).
1	2	3	■	4	5	■	6		■	7	8	9
10			11	■	12	13		■	14			
15		■	16		B		■	17		■	18	
	■	19		■	20			■	21	21a	■	
■	22				■		■	23				9
24	■	25		■	26		27	■	28		■	29
30	31	■	32	33		■	34	35		■	36	
37		38	■	39		40			■	41		
I42					■		■	43				
Zagonetne posetnice Sastavio naraštajac M. Aranđelović, Vukovar.
3)r. čBora Ж. Čavič		ŽNata Xil
3)iner		Osek
Ovde se krije ime našeg pesnika.
Ovde je ime našeg naučnika.