KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 3 J (6)
dfe
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 FEBRUARA 1938.
PATENTNI SPIS BR. 15872
I.	G. Farbenindustrie Aktiengesellschaft, Frankfurt a. M., Nemačka.
Postupak za spravljanje trajnih preparata vitamina — A i — D.
Prijava od 20 aprila 1937.	Važi od 1 oktobra 1937.
Naznačeno pravo prvenstva od 25 aprila 1936 (Nemačka).
U masti rastvorljivi vitamini A i D, kao što je poznato, raspadaju se Iako usled kiseonika vazduha. Za prevođenje ovih u trajan oblik, moralo se, ove rastvoriti u ulju i uljane rastvore, ili neposredno ili posle prerade u čvrste mase na pr. čokolade, upotrebljavati.
U nekim slučajevima je poželjno, ove trajne oblike spravljanja đomešati neposredno pre upotrebe hrani ili stočnoj hrani. Ravnomerna podela može se i pri upotrebi uljanih rastvora vitamina, samo teško postignuti, pošto se stvaraju gru-dve, koje mnogo otežavaju daljnje mešanje. Iz tog razloga su već vršeni eksperimenti za spravljanje praškovite i za posipanje sposobne trajne vitaminske izrade. Tako su mešali mleveno seno sa rastvorom D vitamina u ulju; pri tome se pokazalo da kod ove mešavine film ulja mo-že biti tako tanak, da više nema nikakva zaštita D vitamina, vredna spomena, već posle nekoliko meseci takvi preparati gube glavni deo svog dejstva.
Sada je pronađeno, da biljni ćelijasti materijal bogat na masti, sa sadržinom masti od najmanje 5%, vrši na vitamine A i D rastvorljive u masti, dovoljno zaštitno dejstvo. Verovatno biljne ćelije u-sisaju vitamine i zatim na isti način zaštite od napada kiseonika vazduha, kao što normalno zaštite biljke vitamine, koje se nalaze u njima.
Za postizanje ovog zaštitnog dejstva, potrebno je ove u ulju rastvorljive izrade vitamina, u kojima vitamini nisu vezani u ćelijama, samo mešati sa biljkastim će-
lijastim materijalima, bogatim na mastima, kao što su zrna solje, repice, zob ili istrljane klice žita. U odnosu na najčešće primenjena ulja, kao stabilizatore vitamina, rastvori jivih u masti, pokazuju biljne ćelijaste materije bogate na masti u glavnom tu prednost što mnoge od njih na pr. one gore naročito spomenute, imaiu osobinu, što su sa spolja suve i nezamazane, što se pomoću istih mogu dobiti naročito trajna spravljanja A i D vitamina, koja se mogu posipati. To važi i za ona spravljanja, koja se dobivaju i mešanjem spomenutih biljkastih ćelijastih materijala bogatih na mastima i sposobnih za posipanje sa uljanim rastvorima rastvorljivih u masti vitamina. Spravljanja zadnjeg spomenutog načina pokazala su se kao naročito prikladna.
Primer 1.
1000 tež. delova klice žita dodaje se jedan tež. deo 1%-nog rastvora vitamina D u sezamovom ulju i izradi se potpuna mešavina sa 24-satnom koturanju u bubnju iz porcelana. Dobiveni proizvod ne razlikuje se u izgledu i hvatanju od neobrađenih klica žita. Još posle jedne godine ima potpuno dejstvo, koje se prema dodatoj količini vitamina D može očekivati.
Primer 2.
1000 tež. delova krupno mlevenih zrna soje meša ju se sa 10 delova koncentra-
Din. 5.—
ta ribljeg ulja. Gotovi produkt sadrži posle jedene godine još proračunatu količinu vitamina A i D.
Patentni zahtevi:
1.) Potsupak za spravljanje trajnih, u vodi siromašnih preparata vitamina A i D, naznačen time, što se spravljanja vitamina A i D, u kojima vitamini nisu vezani
u ćelijama, mešaju sa biljkastim ćel/ija-stim materijalima, koji sadrže mast, najmanje 5%.
2.	) Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se upotrebljavaju biljkasti ćelija-sti materijali sa sadržinom masti, koji se mogu posipati.
3.	) Posputak po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što se vitamini rastvorljvi u masti primenjuju u obliku uljanih spravljanja.