SOKOLSKI GLASNIK
ЛПЛ Ж ЖТ IIТГАСТ	CAVHI С1^ПР C Al/CZ A 4iu\ Izlazi svakog 1. i 15. u mesecu. - Godišnja pretplata 50 Din. - Uredništvo i uprava u
UKuAlN JUvJUuLUVlIiijIVUU UV/I\UL|jIVUIJ ij/iiLlA	Ljubljani,	Narodni	dom.	-	Telefon	ured.	2543.	- Račun pošt. šted. 10.932. - Oglasi po tarifi.
God. X.	Ljubljana,	lS.januara	1928.	Broj	2.
Vas rad u godini 1928.
Svim bratskim župama i društvima!
Sokolski Dom na Taboru u Ljubljani.
Ljubljana 15. januara 1928.
Ulazimo u 10. godinu postanka naše nacionalne države Prateći paž* ljivo tok poslednjih dogadaja, vidimo, da se upravo na pragu jubilejne godi* nc najviše raspravljalo, a i još se ras* pravlja, o izgradivanju naše zajedničke države, o poreskoj nejednakosti, o bes; pravnosti »Prečana« i uopšte o svim temeljnim pitanjima, principima i fa* zama kroz koje je prolazila i pralazi naša sada več skoro 10 godina stara država, a koja još uvek nisu rešena. —
Želimo da u našem članktu povu* ćcmo malu relativnu paralelu u pogle* du konsolidacije prilika u našoj sokol* skoj organizaciji i našoj državi, želi* mo. da pogledamo malo unatrag i malo unapred na razvoj raznih dogadaja i prilika.
Pre nego što predemo na detaljno ■raspravljanje, potrebno je, da utvrdi* mo i izrazimo naše zadovoljstvo na pojavni, koja je u našoj organizaciji ta* ko rekuči temeljni princip a iu poli* tičkom našem i javnom žiyotu do sada nije bio uobičajen. — To je pojava, da se onaj tihi, zadržavani, a skoro bi rekli i 1 juti boj i nepoverenje ne vodi više onako podlim žučljivim na* činom i iza kulisa, kao što jc to bilo do sada več se ovakva sporna pitanja i predmeti rešavanju sporazumno sa obiju strana iskreno i bratski, doduše tek samo u javnoj štampi i životu a u parlamentu još ne.
Na taj način i takvim postupkom došli smo u našoj sokolskoj organiza* ciji svakoj spornoj stvari do dna, a podupreti iskustvom opravdano se na* damo i držimo, da če i u političkom i javnom našem životu ovakvo čiščenje pojmova i duhova samo koristiti našoj zajednič'koj stvari t. j. duševnom i stvarnom jedinstvu i ravnopravnosti Jugoslovena.
Jugoslovensko Sokolstvo bilo je pre i po prevratu i oslobodcnju, mo* žemo mirne duše reči bolje priprav* ljeno i radilo je s više razumevanja na stvaranju jedinstvene organizacije, u kojoj svaki član uživa jednaka prava i jednake dužnosti, kad je iz triju po* krajinskih i plemenskih Saveza stva* ralo jedan, nego naši političari i diplo* mate s ovc i one strane Save, kad su posle prevrata pristupili izgradivanju zajedničke naše države.
Da se onda pristupilo izgradivanju države bez melanholije i obzira s pro* gramom i zahtevima, ko ji se stavljaju danas posle devet godina nepotrebno^ natezanja i državnopravnih i politič* kih borbi tako, kao što je to učinilo Jugoslavensko Sokolstvo ne bi danas bilo ni vladajučih ni prečanskih fron* tova, a ne bi bilo ni one malodušnosti, neorijentiranosti i zbunjenosti u na* Šem narodu, ko ji bi inače u večim ma* sama rado stupao u redove Jlugoslo* venskog Sokolstva. Danas se Sokolstvo vrača u narod, — u selo. jer sc njegov temeljni princip — jedan narod — jedna država — jedno Sokolstvo i nje* gov nesebičan rad za savkoliki napre* dak našeg naroda, počinje razumevati i ceniti doduše silno - polagano u na* šem javnom kulturnom j poli tičkom životu.
A sada baeimo kratak pogled na upravu i opozieiju, državnu i sokolsku. Sto čemo videti? Vidimo, da je odno* šaj upravo obratan. U državi, bolje reči u parlamentu zahteva 'opozicija od uprave odnosno vlade konsolida* ciju prilika u državi, red u državnoj administraciji poresku ravnopravnost itd., a u Sokolstvu — obratno zahteva uprava od velikog dela svojih društava i nekih župa, koja doduše nisu opozi* cije u pravom smislu reči. red u ad* ministraciji i izvršavanjiu svojih oba* veza i dužnosti, sanaciju njihovih du* govanja itd. Pitamo se, kakav je uspeh jednih a kakav drugih? Uspeh Jugo* slovenskog Sokolstva je dobar. A za* što? Zato, jer ima izvanredno i pleme* nito oružje u ruci — jednaka prava — jednake dužnosti, koje je sporazumno i dobrovoljno preuzeo svaki pojedi* nac, a i celokupno Sokolstvo. Kod nas nema vladajučih Srbijanaca, ni oponi* rajučih prečana ni ikakvih frontova, jer smo mi to kod izgradivanja naše organizacije predvidali i tomc zlu do* skočili. Kod nas nema poreske nejed* nakosti kod nas snose bratski i Srbin i Hrvat i Slovenac jednake terete, ali zato uživamo i bratski jednaka prava.
U Sokolstvu je konsolidacija po* slednjih godina mnogo napredovala, tako, da možemo mirnom savešču re* či, da je rad sa večinom 'naših dru* štava i župa upravo uzoran i lagan, a gospodarski uspeh i napredak naše or* ganizacije je izvanredan.
1.	Pozivamo vas, da ovc godine, bu* duči imamo slet u Skoplju i društve* na lakoatletska takmičenja po okruž* jima posvetite što više pažnjc telo* vežbi, a naročito telovežbi naraštaja. Upozoravamo vas to m prilikom, da ne puštate naraštaj i deeu vežbati bez nadzora. Ta opomena s naše strane je potrebna, jer su u poslednje vreme učestale nezgode i ozlede upravo u tim kategorijama. Posvetite -dakle vi* še pažnje kod vežbe naše uzdaniee — našeg naraštaja.
2 Bratske prednjačke zborove po* zivamo da provedu u delo prijašnji zaključak zbora župskih načelnika, da svaki član i članica ako su telesno zdravi, vežbaju do svoje 26. godine. Nadalje posvetite u toku ovc zime, u krajeviina gde je to moguče, potreb* nu pažnju i zimskim panogama našeg telovežbačkog sustava.
3. Novo iza'brane uprave bratskih sokolskih društava i župa neka izrade odmah u početku svoga delovanja rad* ni program za čitavu poslovnu godinu. Nastojte, da vam budu proračuni reel* ni da doleta postignete razumnim i ■štodljivim gospodarstvom one svote, koje predvidate. Gospodarski odseci društava i župa neka, nastoje, da ure* de finansije, a naročito dugovanja žu* pi i Savezu. Dug je zao drug, kaže naša narodna, zato ga sc podvostru* čenim sokolskim radom rešite. Lakše čete dišati i sa više volje raditi za na* predak i lepšu budučnost vašega dru* štva, kad vas više neče tištiti ovo breme.
4. Na glavnim godišnjim skupšti* nama društava i župa, provedite živu agitaciju za našu Sokols'Ku ištampu. Ne dopustite, da bi u buduče naši so* kolski časopisi i listovi iskazivali na kraju godine deficite. Nije dosta, bra* čo, samo naručiti list, več je treba do* značiti na početku godine i odgovara* juču pretplatu, jer samo na taj način održače se naši časopisi na doličnoj višini, koju mi želimo, a vi zahtevate. Za Sokolski Glasnik, Prednjak. Soko* lic i Našu Radost skupljajte marljivo saradnikc, pretplatnike i oglase. Neka ne bude ni jedne sokolske priredbe, akademije, javnog nastupa, izleta itd.; članstva naraštaja i dece, koja bi pala u zaborav, a da ,pre ne nade mesta u 'kojemu od naših listova. U novogo* dišnjoj poslanici JSS vam je poruče*
no:	»Vlastitcm snagom, vlastitom'
marljivošču i stostrukom radinošču pišimo istodju svoju i svoga naroda čije smo sluge«, dakle ne predite pre* ko toga apela bezbriŽno na dnevni red. —
5. Prosvetne odbore društava po* zivamo, da organiziraju minimalne so* kolske knjižnice tehničkog i idejnog sadržaja, predavanja i nagovore pred vrstama naročito sada u zimsko doba po uputama saveznog PO. — Tačan popis 'knjiga, koje ima JSS u nakladi imate u Sokolskem kalendaru 1928.
6. Organizirajte štednju! Prednja* čki zborovi ili društva neka osnuju, ako još nisu, putne blagajne za član* stvo, naraštaj i decu. Organizirajte nadalje i štednju za nabavu svečanih odora i telovažbačkih potrebština, jer naše članstvo nije na javnim nastu* pima i povorkama svagđe propisno odevano što čini vrlo loš dojam. Tak* ve nedostatke moramo odstraniti. Upozoravamo vas in a način štednje, kako ga je provda sokolska župa Aleksa Šantiča u Mostaru, koja če vam drage volje dati potrebna uput* stva
7. Pogranični biljeg (obmejni ko* lek) rekao je savezni gospodar na sed* nici odbora JSS: »još uvek čeka od* rešenja. Postoje nekoje župe.a i mno* go društava, koja ga uopšte ne pozna* ju unatoč toga, da smo često upozo* ravali pismeno i putem Sok. Glasnika. Starešinstva župa neka budu dosledna, pak če biti naskoro postignut postu* pak u smislu jasnog zaključka lanjske glavne skupštine u Beogradu, koji gla* si:' Glavna skupština zaključuje, na* laže se svim društvima, da biljegu* ju ovim pograiničmm biijegom sve svoje dopise na župu i Savez, sve ulaz* nice kod raznih priredaba, a da upli* višu i na članstvo da se svakom zgo* dom služi pogramčnim biijegom. Či* sta dobit od priihoda fprodaje ovog biljega ulaže se u naročiti »Pogranični fond«, koji je odreden jedino za pot* poru potrebnim pograničnim društvi* ma. Nastojte, da se taj bratski zaklju* čak oživotvori. Imajte na umu teške borbe za opstanak, koje biju naša dru* štva na severnoj, zapadnoj i jugoistoč* noj granici naže otadžbine.
Vašem radu i nastojanju u go* dini 1928 želimo mnogo sreče i uspeha!
Godine 1927. smo o Vidovdan* skim danima otvorili Sokolski dom na Taboru u Ljubljani. Impozantna gra* divina, koju jc sebi postavilo bratsko Sokolsko društvo Ljubljana I. Dom je bio zidan u najkritičnije vreme, kad je moralo Sokolsko društvo Ljubija* na I udovoljiti svim zahtevima gradev* nih propisa i do odredenog roka sazi* dati gradevni prostor, inače bi pro* pala njegova kupovna pogodba, koju je zaključilo sa gradskim poglavar* stvom. Nož jc bio postavljen na grlo, išlo je za biti ili ne biti Izvanredna sokolska žilavost i besprimerna požrt* vovnost skladale su prve teškočc, a kako je nicao Sokolski dom na Ta* boru i/ tla, tako su padali nanj teški tereti.
Dozreo je sada čas da priskočimo poslednji put Taboru na pomoč, jer ne smemo dopustiti, da bi Tabor pao u tude ruke. Brača i sestre u ČehOslo* vačkoj Obei Sokolskoj odmah su uvi* deli težak položaj i zaključili su pre* neti načelo sokolskog bratstva od reči u delo. Pokrenuli su u svojojfdomo* vini pomočnu akciju, koja obečaje Ta* boru nakloniti 500.000 Kč do 1 milj. Kč. Mi bračo i sestre u Jugoslaviji za* divljeni tim izvanrednim i jedinstve*
Konkurenčni ski-skokovi u St Moritzu.
Nekoliko vrlo dobrih 'uspeha mo* glo se videti prilikom božičnog .siki* skakanja na oliimpiijskom skaikaliŠtu u St. Moritzu Najbolji dojam učinio je Švicar Trojani koja je u uzornom držanju postigao daljine od 6P57 i 62 | metra i ocenom 18 305 zauzeo prvo |
tamo ga moramo lečiti i tamo mora* mo bolestno stanje nadomestiti sa stalnim zdravljem. Za postignuče toga cilja nije nikakvo delo preteško i рте* naporno i nije nijedna žrtva preve* lika. Iako upotrebljavamo sve svoje sile za to, da u takvo stanje stalnog zdravlja stavljamo svaku svoju sta* nicu — svako svoje društvo sa svim kategorijama njegovih pripadnika — je to dokaz, da rešavamo na svojim zborovima, sednicama i skupštinama ozbiljne stvari najdalekosežnijeg zna* čenja, jer teži naša volja velikom i za svo Sokolstvo jedinstvenomu cilju, koji je lepota i moč zdravog kultur* nog i naciomalnog čoveka!
Iz te volje iztiče se sav naš rad, koji je razgranjen i usmeren na sve strane u javnom j zasebnom životu, noseči svuda klice radosti samosvesti, ponosa, ustrajnosti, smisla za čistoču i red, .za rad i tlisciplinu. Zadubljeni u takvo izvršavanje svojih dobrovolj* no prenzetih sokolskih dužnosti i ver* ni principu demokratizma, koji dopu* šta svakome slobodno, jasno i iskreno izreči svoje misli i izraziti svoje na* zore možemo objektivno prosuditi sve dogadaje u domačem i tudem svetu te se izricati o njima, u koliko su do* bri ili štetni za našu stvar i za na* rod, kojemu je naša stvar jedino i bez ograničenja namenjena.
Vidimo dakle, da vodi svako na* še večanje razumevanje tih velikih za* dača Sokolstva i da drži u dostojno j, mestimice upravo imponirajučoj višini tok naših rasprava i razgovora duh bratstva, absolutna stvarnost i ozbilj* na volja po stalnom formalnom i meri* ternom napretku. Očiščeni i umireni na unutra pokazujemo prema vani kako se mora raditi.
Tako je i tako neka ostane!
E. Gangl.
nim bratskim činom osečamo se mo* ralno obavezani, da poikrenemo sličnu akciju u svojoj domovini, dakako sa efektivnim zaključkom, koji odgovara našim prilikama. Bez ikakvog pritiska se sami obvezujemo, da čemo- nači medu svojim članstvom 2000 brače i sestara, od kojih neka bi svaki uplatio po 100 Din za spas Sokolskog Tabora u Ljubljani. Držimo, da nismo u blud* nji, ako predpostavljamo da medu na* ma ima 2000 članova i članica koji če drage volje doprineti tu poslednju žrtvu. Ako svih tih 200 000 Din po* razdelimo ina jednake • deilove medu celokupno svoje članstvo, vidimo da dode na glavu približno Din 4‘50. — Zahtev našeg sokolskog bratstva dakle nije preteran a naše delo biče oven* čano svešču da smo u punoj meri iz* vršili bratsku dužnost.
Ljubljana sama prednjači u tom pogledu te če skupiti svotu po naro* čitom načrtu koji stoji van gore spo* menute pomočne akcije. Tko raz4imije naš apel, neka se javi Taboru dopisni* com, da dobije p-oštansku uplatnicu. (Družba za upravo Tabora v Ljubija* ni, trg Tabor.)
Dva put daje tko brzo daje.
mesto. Drugi je bio NoTvežanin Verre s ocenom 15 860, koji je 61 i 63 metra dug;i skok dobro izveo a kod skoka od 64 metra je pao. Švicar Eidenbenz, koji bi trebao na zimskim olimpijskim igrama u St. Moritzu položiti olimpij* sku zakletvu u ime svih učesnika. mo* ga o je postiči skokoivima od 48 i dva i put 51 m daljine ocenom 15 500, tek | treče mesto.
Nemačka gimnastika u Ame-rici.
Voda seminara berlinske Bode* škole za telesno vaspitanje Hiinrich Medau, bio je pozvan i zamoljen od Columbia*Univerze u New Yorku, da održi jedan 6*sedmični tečaj gimna* sbičke metode Dr. Rudolf Bode. Hin* rich Medau prihvatio je poziv, te če biti prvi Nemac, koji če na jednoj američkoj 'univerzi predavati nemačku giimnastiku.
*
Reorganizacija talijanskog športa i gimnastike.
Nedavno je održana pod pred* sedanjem generalnog tajnika fašista zajednička sodnica svih predsed* nika talijanskih športskih i gimna* stičkih saveza. — Na temelju prim* Jjenih zaključaka svd če o,vi savezi biti podredeni talijanskom olimpij* skom odboru (»Coni« — Comitato Olimpionico Nazionale Italdano). Pred* sednika ovo ga olimpijskog odbora imenovati če ministar predsed* nik na predlog generalnog tajnika fa* šističke stranke. Generalni tajnik če opet prema svojoj uvidavnosti ime* novati predsednike (32) pokrajinskim športskim i gimnast. udruženjiima. I u ovim pokrajinskim udruženjima pridržavaju si faštisti nadzor kojii če oni vršiti tako, što če za svaki pokra* j inski savez imenovati svoga povere* niika. Ovi poverenioi imače pravo — prema prilikama i potrebi — predlas gati olimpijskom odboru ukidanje ili spajanje pokrajinskih saveza. Zaklju* čeno je medu ostalim da svi članovi športskih i gimnastičkih saveza mo* raju nositi fašistički znak kao svoju saveznu značku. —	mk.
Zdravo!
Ljubljana, 15. januara 1928.
Starešinstvo Jugoslovenskog Sokolskog Saveza.
E. Gangl, starosta.
Dr. Viktor Murnik, načelnik.	Dr.	Riko	Fux	tajnik.
Naše sednice i skupštine.
U knjizii »Organizacija Jugoslo* venskog Sokolskog Saveza« i u dru* štvenim, župskim i Saveznim pravili* ma čitamo, kakav пека bude formalni postupak kod svih milih sedi^ica i skupština, koje sazivlju i održavaju društva župe, Savez, tehnički organi i razna odelenja. U svim tim propisii* ma je do potankosti itačno navedeno o čemu da raspravljamo i kako da za* ključujemo. Tu knjigu i sva pravila morali bi poznati /svi funkcionari i svi članovi raznih odseka i odbora, jer je uslov njihovom uspešnem radu taj da su im poznata njihova prava a da su još bolje svesni svojih dužnosti. Nema dužnosti bez prava, a ni prava bez dužnosti. Naročito u sokolskom žiVotu stoje dužnosti pred pravima jer se mi Sokoli najviše razlikujemo ,od svih organizacija u narodu po to* me. da smo sebi izvršavanjem svojih dužnosti osigurali pravo opstanka u domovini, kojoj neka bi svi njeni si* novi i kčeri po našem uzoru nesebično služili — manje rečima a mnogo više delima.
Iza I. našeg Sabora g. 1919 u No* vom Sadu, kad je Sokolstvo u našoj zemlji stupilo u novi život i u uje* dinjenom narodu preuzelo nove za*
Pitamo se kad ćp doči u našem državnom živoitlu do oživotvorenja ak* sioma. koji je jedini pravedan, brat* skl i moguč, a to jest — jednaka prava — jednake dužnosti sviju državljana? Medutim mi smo veliki optimiste i isa velikom ljubavlju i veseljem pratimo razvitak i napredak naše nacionalne države, za koju je toliko krepkih So* kolova Jugoslovena položilo svoje ži* vote, te se opravdano nadamo da če*
dače, pak do danas kad moramo mi* sliti več na III. svoj Sabor (g. 1929 u Beogradu) — koliko petpuniji, smis* leniji i svrsi shodni su svi naši sa* stanci i zborovi sviju oblica i katego* rija! Gde su pre grmele samo burne reči koje jesu ili nisu uveravale, ta* mo prevladuje razbor, treznost ,i stvar* nost. I to iz dva uzroka: u prvom re* Ju se je u nama ustalila i postala deo našega unutarnjega života kolikp mo* guče temeljita spoznaja velike sokol* ske ideje; u drugom pak redu dolaze na naše sednice i skupštine odbornici i delegati spremni na rad s namerom, da pozitivno učestvuju kod rešavanja sviju pitanja i predmeta koji su na dneynom redu. Osobnosti stupile su u pozadinu, jer se je stvar pomak* nula napred.
Sokolstvo stoji bezuslovno u služ* bi naroda ,i domovine. Ta najviša i najidealnija nacionalna služba nas či* ni neodvisne od sviju strana i nepri* stupačne za svaki upliv, koj.i bi sc po* javio van nas te bi nas hteo odvra* titi od naše ravne staže. Naša stvar je velika i močna po svojoj idejnoj i tehničkoj strani: ona znači zdravijo naroda u najširem smislu reči. Gde je narod moralno ili fizički bolestan
— 7 ------------------------------------
mo 1928. doživeti duševni i gospodar* ski preporod naše države i nacije.
Jugoslovensko Sokolstvo stupa u jubilejnu godinu ponosna čela i čista obraza jer je kroz svih ovih devet teških. poratnih godina, svojski radilo na tclesnom, duševnom moralnom i gospodarskom pridizanjtu našega na* roda. AH zato sada neče počivati i mirovati, več če pojačanim radom kre* nuti — napred!
Slovenski pregled.
Brat dr. Jindra Vaniček,
načelnik ČOS i orctstojnik ode'cnja za vaspitanjc u čehoslovačkom mini« starsivu vojnam je prc пекоНко dana fetupio iz državne službe u inirovinu. Tem prilikom mu je poslao preizident brat Masaryk sledeče vlastoručno pismo:
Brate Vaniček!
• Posvetio si skoro deset Rodina svoga požrtvovnoga dela našoj arma« di. Sečam se tešrcih početaka Tvojega delovanja i cenim naročito to da si pripomogao teme da je naša javnost počela poveravati u našu vojsku. Svo« je veliko eoikolsko iskustvo znao si tako načelno i smisleno upotrebiti kod organizacije telesnog vaspitanja i pro« svetnog delbvanja. — Zahvaljujem Tebi za uspešno delo kao vrhovni za« povedoik čehoslovačke dbranbene si« le. Želim, da ostane i nadalje temelj radinosti i razvoja ono, što si T. G. Masaryk,
S v e
stvorio. Budi zdrav! v. r., Udržal v. r.
Delovanje Čehoslovačkog Sokolstva.
Najvažniji dogadaj u pesednje vre« me u ČOS bio je zbor eelokupnog od« bora u danima 10. i 11. decembra 1927. Prisutni s>j bili delegati svih sokolskih župa i čitavo starešinstvo. Sednicd su prLsustyovala i dva jugoslovenska go« sta, brada dr. Pestotnik i Ryška. Prvi dan 'bili su na dnevnem redu razni referati o organizacijskom i gospodar« skom stanju ČOS. Naj važni je tačke dnevnog reda bile su one o učestvo« vanju čehoslovačke# Sokolstva na Olimpijadi u Amsterdamu na pokra« jinskom sletu JSS u Skoplju, o orga« nizaeiji skijaške panoge u Sokolstvu i man jinskom delu u Slovačkoj. Vrlo žarnimi jiv bio je- referat br Stepanka o gospodarskom položaju pojedinih žifpa. Opčenito je stanje vrlo zadovo« ljivo, iako postoji nekoliko župa koje se čvrsto bore sa pasivnošču svoga gospodarstva. Treče medusletske utak« miee održače se po zaključku odbora od 22.-24. juna godine 1928. Nadalje če se prirediti tekom gedine nekoliko velikih sokolskih izleta u Slovačku. U tu svrhu bi e su župe razdelene u po« jedinp kolone koje če običi prilikom posete u Slovačkoj sve one krajev
kojima postoje sokolska društva. Za dostojnu prostavu lO«godišnjiec Oslo« bodenja osnovan je naročiti odbor pod predsedništvom br. dr. Scheinera. Sto se tiče učestvovanja na Olimpija« di u Amsterdamu definitivno je za« Aljučeno, da članice neče ueestvovati obzirom na neobično neprimeran ta« kmičarski red. Za vrstu članova pasti če odluka kasnije Na pokrajinski slet
u SKoplju odaslače se (150—200) čianska delegacija sa primernim bro« jem vežbača i vežbačica. Iza detaljne rasprave o obitcljsKom časopisu ».la/«, bila je sednica za subotu zaključena.
U nedelju održan je izbor u odbor i starešinstvo, iza čega se razvila op« širna rasprava o osiguravajučem fen« du. Utvrdilo se, da broj raznih ozlc« da i nesreča stalno raste, te su u tom predmetu donešeni neki zaKljučci. Zdravstveni sokols.vi fond polučio je visinu pola milijona Kč. — Proračun« SKa rasprava o budžetu ČOS odobrila je po starešinstvu predloženi i izra« deni proračun. Doprinosi članstva u g. 1928. ostaju isti kao do sada. Ma« njinska društva dobila su razne pot« pore za gradenje vežbaoniica letnih vežbališta itd. u SKupnom iznosu 140.000 Kč
ProVizorno osnivanje skijaškog odseka u Sokolstvu odobrava se za godinu dana, našto če se izraditi de« finitiivni skijašlci pravilnik za Sokole.
Odbor ČOS je odoforio veliku po« moenu akeiju za potporu sokolskom društvu 1. na Taboru u Ljubljani, te je izdao u tom pogledu predsedništvu ČOS da'lekosežne p un omoći. Konačno je odobren interni sletski program za godinu 1928.. koji predvida dva po« Krajinska sleta u Olumueu i Prostje« jovu u Moravskoj.
*
Na brzojavni pozdrav JSS.
Prilikom glavne skupštine Poikra« jinskog Saveza Ruskog Sokolstva u Zemunu primilo je starešinstvo JSS sledeču zahvalu: »Peta glavna skupšti« na Pokrajinskog Saveza Ruskog Sokol« stva u kraljevini svesna bratske pomoči JSS u stva ran ju i razvijanju Ru« skog Sokolstva srdačno zahvaljuje i pozdravlja bratski Savez! Zdravo! Starosta Vladimir Poljanski.«
n	*
Čehoslovenska Obce Sokolska u godini 1928.
Starešinstvo ČOS uputi'o je za no® vu godinu jednu poslanicu na sve« ukupno čehoslovačko Sokolstvo u ko joj navadi li rekapitulira uspehe iz prešle godine, a za novu godinu utvr« duje p|o>gram rada. Pre svega je za« dača Sokolstva, da gaji telo i aktivnu telovežbu Telovežba je sredstvo za vaspitanjc, a sve ostalo nastajanje i radinost ima samo da podu,pire teles« no vaspitanjc. U ovoj godini želi ČOS prirediti izlete i posete u Slovačku, da time dokumentira jedinstvo Čeha i Slovaka. U kulturnom radu želi ČOS stvoiribi iz vežbaonica doista prave ra« dionice humanosti i čoveenosti, u kojima ee se odgajati jaki, lepi, dobri i plemeniiti gradani i državljani. U 10. godini Republike najveea je želja So« kolstva da održi slobodu i poštovanje do otadžbine.
Proračun za prednj. škole ČOS.
Izdatci za prednjačke škole i tečajeve u Tvrševom domu u Pragu proračuna« mi su za tekuču godinu u iznosu od 580.0(K) Kč.
j Biskup br. dr. Samo Zoch. I
' Jedini biskup kao član čehoslo« vačkog Sokolstva umro je 4. januara
o.	g. u 45 godini svog života. Bio je član Sokolskega društva u Bratislavi i starosta sokoIskc /župe Mai»aryJvOve. Od svega početka potpomagao je svim silama sokolsko gibanje u •Slovačivoj. Njegovom ,smreu nastala je u Slovačkom javnom životu i Sokolstvu velika praznina, jer je umro biskup evangeličke crkve, koji jc uz pokojnog Dr. Blaha; bio odlučni pristaša i branioe čehoslovačkog na« rodnog jedinstva i politički voda svo« ga кгаја Košiče. Kao č.an .čehoslo« vačke republikanske stranke bio je narodni poslanik i član Slovačkog Uiuba u čehoslovaokom parlamentu. Bio je kulturni pionir prvoga reda, kao tak a v bio je urednik religioznog časopisa »Straž na Sione«. Pre prc« vrata je sa ostalim nacionalnim ele« mentima spremao narod in a oslobo« denje. Maja 1927 podelila mu jc evan« gelička fakulteta litavske Univerze u Kownu počastili doktorat. Mnogo za« sluga s tek a o je u poslednje vreme braneči odlučno Slovačke interese protiv Rothermerove akcije, koja je išla za tim, da odvoji Slovačku od Češke ,i prisajedmi natrag Madžar« s ko j. Njegova smrt pogodila jc bo1! no •i neočekivano čehoslovaeki narod i Sokolstvo a naročito Slovake, kojima je pripadao čitavom svojem plemeni« tom dušom. Jedinom biskupu bratu, članu ČOS kliče Jugoslovens'ko So« kolstvo — Slava mu i poslednji brat« ski Zdravo!
I
Br. Josip Plaček.
m
I
Starosta Američke čehoslovačke Obec Sokolske nedavno je umro. Brat Plaček doveo je na Vlil. svcsokolski slet u Prag mnogobrojno poslanstvo američkih čeških Sokola i Sokolja, koji su vrla uspešno nastupili na tom sletu. Američko češko Soikolstvo gubi u 'bratu Plačeku jednog vrlog i spo« sobnog sokolskug vodu i radnika.
S
Osiguravajući fond ČOS.
Donosimo statistiku isplačenih pot« pora u godini 1920. Za 3 smrtna slučaja i 2604 nesreča i oaleda kod telovežbe is«
platio je osiguravajuči fond ČOS uRiip« nu svotu od 552.157 Kč. koja je pripala članstvu u iznosu 384 000 Kč, narašta« ju 103.000 Kč ii deei 60.000 Kč. Ozleda i nesreča bilo je na vratilu 283, na raz« boju 279, na krugovima 191, na konju 187 kod skakanja 164. Iz te statistike razabiremo, da.se je ogromna večina ozleda dogodila na spravama, a kod lahke atletike koja je uračunana pod »skakanja« vrlo malo.
Telovezbačka takmičenja na Olimpijadi u Amsterdamu.
Održače se od 8. do 10. avgusta o, g. —1 PVedsedmik medunarodnog telovežbačkog saveza g. Cazalct pred« laže predsednicima pojedinih telovež« bačkih saveza da se održi manifesta« cija u čast g. Cuperus=e častnog pred« sednika MTS 6. augusta u Anversu. — 7. augusta ledržaee se u Amster« ilamu sastanak delegacija i tehničkog odbora pojedinih naroda, koji če uče« stvovati utakmicama Medunarodnog Gimnastičkog Saveza.
Dušan M. Bogunovič (Zagreb):
Južna Srbija i
Motto: Sokolska Misao odrednie
nama sokol, pripadnlcima:
1. gde < nema sokolske i narodne svesti — Sokoli če podiči;
2. sde nema .zdrava, va-spitana, moiralna j sa-mosvesna Kradanina — Sokoli ee ih odgojiti;
3. gde su uKrožene , grani-ce teritorialnoga. i du-liovinogii jediiiistva — Sokoli če braniti i pro-
' tiv svoga rođenoga brata.
Uvod. Stavih ovc tri sokolske rečenice na čelo ovih člana-ca, jer bit« nost tih rečenica biče opisana u sa« držini članaka, koje ču dati brači i se« strama u »Sokolskom Glasniku« — 'дако bi pre nego šta idu na slet u Skoplje i pre nego što podu kao prvi nosioci sokolske kulture u klasični Jug; upoznaju se sa Krajem u koji idu sa njegovom istorijem u prošlosti i sadašnjosti, te sa ulogom koju So« kolstvo ima da izvrši u tima krajevi« ma, a osim toga da se upozna sa ee« lokupnim.životom naroda našega, koji živi na Jugu. Samo znanje u,poznava« nje a zatim odluka sebe samoga, za« što ideš«emo dole, biti če preduslovi za svakoga člana sokolske porodiee iz kojih prcduslova stvoriti če se svest:
Kamo i zašto ide jugoslovensko So« kolstvo na Jug — i što hoče da svojim dolaskom na Jug postigne.
K r a t ik a i s t o r i j a i g e o g r a« f i j a.
1.	Južna Srbija je kolevka kul« ture, moči sjaja i veličine srpskoga dela našega naroda — zato — što je tu osnovana prva srpska država, koja je svojom organizacijo,m, kulturom i vojničkom s nag oni od 8.—-14. veka bi« la sredisna balkanska država koja je svojom slobodom i samostalnošču omogučivala stvaranje i opstanak i ostalim slavenskim narodima ovde na Jugu Ne samo daje osnovana država, več i upore,do sa državnom snagom stvo'rila se i srpska kultura i srpski za« koni za koje se sa pravom može da utvrdi da su u svome značenju i pre« ma unutra, t. j svome narodu i pre« ma vani. t. j. ostalim susedima, srp« ska kultura bila je ravna kulturi bi« zantijskoj i rimskoj. Sasvim je pri« rodno, da je takova kultura ostavila u životu ne samo srpskoga, več i vas« ccloga naroda našega na Jugu Slaven« stva duboke tragove koji su narodu našem 'u sTimocli omoguem' nnpreno« vati sve više a u robstvu izdrža.tii i verovati. Odraz ove kulture bio jc ta« ■ 'ko jak, da i danas nakon pet i nekoli« ko stotina godina sretate manastire, ikoji su bili središte kulture. Svako skoro mesto je slika istorije, koja jc ostavila i današnjim pokoljenima ostatke, da znamo i da možemo sigur« no ustvrditi na razlaganja. Južna Srbi« ja jc u svom razvitku u uskoj »vezi sa dinastijom Nemanjiča, čiji su potom« ci skoro kroz dva veka t. j. od polo« vine XII. do polevinc XIV. pa malo više vekova vladali i držali Južnu Sr« biju. Iz koje je porodiee i car Stevan. Dušan Silni vladar moči i zakopa za čijc se prijateljstvo otimahiu vladari sveta koji je imao nameru, poči na Carigrad i ujediniti ceo Balkan u svo« ju državu i tako postati gospodar Bal« kana što je drugim rečima značilo bi« ti prestraža i branioe krščanstva s jedne strane, a s druge Strane biti kao slavens'ka močna i velika država na Jugu Slovenstva branioe i močni za« štitnik Slavenstva — I zaista Dušan je stvorio ■ močnu državu. Močna dr«
V	•
slet Sokolstva.
žava kojoj je bilo središte carski grail Skoplje, a oko kojega se nizali i ostali gradovi: Prilep grad Kraljeviča Marka carski grad Priizren, Pe,č središte srp« ske patrijaršije. Priština na historij« skom Kosovu i'td. I zato, da postane stvarni gospodar Balkanskega polu« ostrva, zato se na Uskrs 16. aprila g. 1346. krunisao za еата„всем Србљем, Грком, Арбанасом и прмморским странам".
A nepuno iza 40 godina dogodiš la se kosovska katastrofa, koja je na« stala ne radi slabosti države i naroda, več radi nesloge velikaša i njihovih ličnih računa i namera.
A kosovska katastrofa, koliiko je god tragična i sudbonosna za daljnji razvitak našega naroda, toliko ona irpa u sebi nešto što je sutlHonosno bilo za kasniji razvita^' naroda t. j. narod, široki slojevi uvideli su da snaga ne počiva na sjaju i veličini ve« likaša, več na svesti naroda. I iza ko« sovske Katastrofe uoja je bila 1389. godine na Kosovu polju, narod kao eelina pao je u robstvo ii ako su pO.ie« dini velikaši ostali slobodhi i vladali malim i nekim deloviima nekadašnje močne srp ske države. Ali s padom u robstvo ni j e pala svest naroda, nju jc narod održao — zapravo nju, t. j svest o slobodi održao je sedi na« rodni guslar koji je išao od sela do sela i uz gusle pevao: »Što je negda bilo i što če negda hiti«. Opeva« je u svojim pesmama pticu«Soko!a i težio da vrline ptice Sokola, stvore tipove t. j. narodne junake vrlina i karaktera sokolskoga. Tako se vidite, bračo i sestre, pojavljuje kod nas misao so« kolska kao rasna osobina našega na« roda,, koja jc imala težnj-u: »Ne biti rob, več slobodni građanin.«
Narod se povukao u vrleti ;i planine ostavio varoši i gradove i tamo sadržao sve osobine i svest, a u va« roši su se naselili razni istočni narodi i stvorili u gradovima Babilon od na« roda. Pišem to radi toga. da braea i sestre znadu, kako je došlo do toga da varoši izgube donekle svoj srpski karakter. Ovi varošani nisu ostali na miru, nego su hteli udušiti i svest na« šemu seljaku i kad nisu postigli m’« lom, oni su to odlučili da stvore šilom i stavljali na muke tamošnji_ narod, ta« kove muke koje su ravne miikama hri« stovima. I tako je narod kroz 400«go« dišnje robstvo trpio muke razapetog i , Hrista, dok nije došla godina 1824. kad sc Crni Đorđc dižc u selu Orašcu i ovi prvi fraečil Si o 0(5'a e	‘na
jug i tamo se narod podižc i kroz lie-punih pa i više od pedeset godina stva« raše četničke čete za slobodu i ujedi« njen je sa svojom ostal o m bračom. I njihove težnje za slobodu i ujedinje« njem ne ostadoše osamljene — slo« hodna brača Kraljevine Srbije godine J912 — sa novim osvetnicima kosov« skoga zaveta dodoše i slomiše veliku tursku carcvinu. kazniše i brata Bu« garina i osvetiše Kosovo i Slivnicu. Dok jc prošlost usekla u svaki ku« tak Južne Srbije, nekadašnju moč i slavu, naše manastire i zadužbine, ko« ji govore da je to bilo i jest naše, do« tlc jc sadašnjost usjek'a u dušu_ na« roda pobede na Kumanovu, Prištini, Velesu Stipu, Bitolju, Ovčjem polju itd. ikoje su pobede pronelc glas o voj« ničkoj moči i narodnoj svesti rrtišega naroda celim svetom a pobede dole na jugu uzdrmale su dušu svih slaven« sk-ih naroda i osetilo se u celom nasto« janju našega naroda: »Da se istorija ponavlja«, t. j. Slavcnstvo hoče da bude slobodno i gospodar u svome domu. I s vi smo svedoci. kakoyo su
DR. VIKTOR MURNIK:
Telovadba in narodno gospodarstvo.
UVOD: »SOKOL« in »MERKUR«.1
Oni med Vami moja gospoda, ki Vam je približno toliko ali več let, kakor meni ste z menoj vred preživljali in še preživljate čas, kakor ga podobnega ni preživljala nobena generacija v na« šem narodu": čas. tako različen v s.vojem začetku v svoji sredi in danes v sedanjosti; čas v vseh treh obdobjih tako važen za naš narod.
Kadar mi prihaja v spomin narodno življenje v prvem teh obdobij torej v mojih otroških letih se mi predvsem prikažejo oni hudi, oni srditi boji med Slovenstvom in Nemštvom ki so v nas mladini vkljub revščini, v kateri je bilo takrat Slovenstvo v primeri z današnjim časom visoko poganjali plamen rodoljub« nega navdušenja. Čas je bil to ko je bila kazina mogočna nemška trdnjava, ki pa ji je onstran ulice uspešno in čim dalje uspešneje kljubovala slovenska trdnjavica, imenovana »Narodna Čitalnica v Ljubljani.« Tu se je takrat zbiralo vse kar je čutilo slovensko mi mladina pa smo ob posebno znamenitih prilikah zunaj pred vratmi navdušeno občudovali šešarkove lampijone in lampijončke ki jih je zaslužni sluga Čitalnice in Sokola obesil tudi nad hišna vrata. In če se ozrem na trgovino, je to bil čas, ko je bila naša trgovina vnanje še nemška, čeprav jc v mnogem trgovcu že tlela ljubezen do lastnega naroda; čas. ko so naši trgovci knjige vodili nemško in pisali nemške dopise in fakture, saj ni bilo še nobene slovenske trgovske šole nobenih slovenskih trgovskih strokovnih knjig in jc pri premnogočem bila trda za slovenske trgovske strokovne izraze.	.	v
Tista leta. morda tja do devetdesetih let, so zaključevala dobo preporoda dobo vstajenja našega naroda. Naša generacija jc Se videla zaključek te dobe, o kateri današnja mladina ne more več dobiti popolnega pojrtm.
1 Spis je na treh. štirih mestih dopolnjeno predavanje, ki ga je pisatelj imel dne 12. maja 1927 v »Trgovskem društvu »Mer« kur ju« za Slovenijo v Ljubljani«.
Srbohrvatski prevod priobči »Prednjak«. — Vse pravice priobčen ja pridržane
do
Nasledovalo je srednje obdobje v življenju našega pokole« nja: v narodnem'življenju začetek druge dobe, dobe intenzivnega dela za vsestransko povzdigo vzbujenega naroda. To delo Ki v prejšnji dobi ko narod ni bil še čisto vzdramljen, ni bilo mogoče v takšni meri seve nikdar nc sme jen jati In ko nam je zasejala zlata svoboda, se nam je pričelo tretje obdobje: začetek svobodnega življenja in možnosti neoviranega razmaha naroda. Tudi svoboda seve ne sme nikdar nehati, niti biti prekinjena. Pogoj za to pa je prav ono delo ki se je pričelo v drugem ob« dob ju življenja našega pokalen ja: delo za povzdigo fizičnih in duševnih, moralnih in materijclnih moči ki edino jamčijo, da si narod ohrani svobodo živi srečno in se častno uveljavi med dru« gimi narodi Druga doba, doba vsestranskega v širino in vedno 'bolj v globino idočega dela. se mora s tretjo, z dobo svobode, vedno takorekoč spajati v eno. kot pogoj za njeno itrajnost.
V začetku druge dobe sta za nas zanimiva dva pokreta. Sokolstvo ki je dotlej največ pomagalo, da je narod vstal, jc sedaj začelo intenzivno delati na samem sebi in to delo raz« š: r j ati čim dalje bolj med narod ki se je dotlej le navduševal ob slikoviti sokolski noši in ob krepkih mišicah neznatne čete telo« vadcev. v sokolske vrste pa vstopal le v izgubljajočem sc številu. Nekaj let pozneje pa se je intenzivno začelo organizirati in si« Stematično' delovati za svojo povzdigo slovensko trgovstvo; ako pa pregledujemo vrste onih ki so v trgovskem društvu »Merkurju« začeli to delo in razvijali dalje, glejte, skoro sami Sokoli so to bili in so še dandanes!
Potemtakem	mora	biti kakšna zveza	med	sokolstvom m
trgovstvom globlja vez, ne samo zavest pripadnosti k istemu narodu vez. ki mora imeti svoj izvor y bistvu sokolstva in v bistvu trgovstva. Pa poreče 'kdo-: larifari, Sokoli ste idealisti,
 	............ "	’	' trgovec je samo
unovih. O veliki
večini pa tega ne moremo reči. Ne ne strašim se trditi da je eden največjih dobrotnikov slovenskega naroda njegov trgovski stan: dobrotnik po gmotni strani, saj ogromne so vsote, ki so jih doslej žrtvovali naši trgovci v narodne namene — pa ddbrotmk tudi po delu ki	so ga	mnogi trgovci, često	brez	zahvale in pri«
znanja storili zai	narod. Najboljši dokaz za	to so	uprav sokolske
vrste. Ves čas obstoja Sokolstva vidimo med najdelavnejšimi
D1SIVU Ll £{() VS L Vel. L tl [JUl Ltt rv Ll’w . luilUUl,
trgovec pa' je najhujši materijalist! Res, ta in oni it matorijalist, kakor dobite materijaliste v vseh stai
samega. Ako se spomnim nanj, ga ne vidim drugače, nego v so kolskcm kroju, oče'ta sokolske rodbine, dolgoletnega odbornika Ljubljanskega Sokola, Ferda Kersnika prav onega Ker« nika, ki jc stal na čelu pripravljalnega odbora za ustanovitev društva »Merkurja«, v katerem imam danes čast predavati. In, če naj navedem še primer iz najnovejšega časa. poglejmo našo vrsto tekmovalcev na mednarodni telovadni tekmi v Lyonu.r dve tretjini jih je trgovskega stanu Težka ta tekma je zahtevala nv le skrajnega napetja moči, ampak pri nekaterih tudi gmotne žrtve.
Trgovci torej niso vsi samo materijalisti, oni znajo tudi ide« alno misliti in delati, se znajo tudi žrtvovati.
Nasprotno pa tudi Sokol ne leta samo pod oblaki, nc imajoč nobenega s tka z zemljo in nobene zveze z vsakdanjim truda« polnim življenjem. Uprav šola je-za to vsakdanje življenje. Ne samo dva, trije pripadniki pridobitnih krogov so mi priznali, da so si v telovadnici pridobili ali okrepili one lastnosti ki jih tako živo potrebuje vsak trgovec (pa seve tudi obrtnik in industrija« lec): pametno in zdravo podjetnost, nezlomno energijo in železno delavno silo. pa trdno zdravje in močne živce! Gospoda, to so vrednote, ki jih ni mogoče kupiti, niti ne z milijoni ki pa, kdor jih ima. more z njimi pridobivati milijone. Sokolska društva so najidealnejša društva toda, ker prave idealnosti ni brez realnosti, obenem največ materi j alno koristijo narodugradijo in krepijo mu najdragocenejši kapital, kapital s katerim je šele mogoče pridobivati i množiti druge kapitalije, gradijo in krepijo mu člo« veško delavno moč!
To bo tista globlja vez med sokolstvom in trgovstvom. 1 rgo« vcc zna ceniti zdravo krepko in neumorno delavno moč. Brez te ni nobene ali le malo pridobitnosti, kakor pri gospodarju ne, tako ne pri uslužbencu.
Iz Sokola pa so izšli, kakor rečeno', tudi oni možje, ki so usta« novili društvo »Mcrkdrja«. Malo katero drugo društvo se more izkazati s tolikimi lepimi uspehi. Cela vrsta je velikih in malih njegovih uspehov'. Med največjimi pa jc da je društvo razvilo in okrepilo nekaj, kar se ne da niti meriti niti tehtati, pa je vendar jako tehtno, važno tudi za dosego drtugih uspehov: nekaj, kar naj označim z duhom trgovske solidarnosti. 1 ega duha je bilo prej dokaj malo: tako mnogi trgovec jc v svojem sotrgovcu vidci lc svojega kpnklurcnta, ne pa svojega druga istega stanu ki ga veže z. njim cela vrsta skupnih koristi. Da je ta duh, če že nc
značenje imali dogođaji za vreme bal* kanskoga rata a kasnije svetskoga.
Narod je prešao preko svih Gol* gota i doživeo konačno potpuno oslo* bodenje, jer ne samo da su Srbii oslo* bođeni, već su oslobođeni i ujedinjeni:
Srbi Hrvati i Slovenci.
Ujedinila ih je svest li zavet Ko* sova a i misao na negdašnje moči ca* reva Dušana i Tomislava.
Narod je na Jugu slobodan i uje* dinjen, ispunila se vekovna težnja za slobodom — ali 500 i nekoliko godi* šnje robstvo, ratorvi, propagande, do* mače borbe, posledice rata itd. ost'a* vile su i negativnih tragova — radi tih negativnih tragova neide na lugu onako sve kako hi trebalo da ide i zato baš poučeni prošlošču da je ne« sloga i lične ambicije velikaša stvori* le katastrofu od koje patismo 500 i nekoliko godina, mi idemo dole — da mesto nesloge stvaramo slogu, mesto ličnosti stvaramo osečaj za celinu mesto borbe stvaramo mir. To nam nalaže ovo kratko poznavanje istorije, jer smo svesni da katastrofa Južne Srbije, nije samo njeno zlo, več zlo sviju nas koji živimo u naš oj kralje* vini, a katastrofa kraljevine, katatetro* fa je Slovenska — jer Balkan je bio, jest i biti če termometar mira i rata ne samo na Balkanu, več i Europe.
2 Pod Južnom Srbijom podra* zumevaju se oni krajevi koji su pri* sajedinjeni posle balkanskih ratova, a to su: Makedonija i Stara Srbija sa
Novopazarskim Sandžakom. Njihova površina iznaša 74.709 km-’. Zatvorena je za svih strana plaminama — a otvo* rena je na severu i jugu kuda teku glavne reke Vardar i Morava. Južna Srbija deli se na nekoliko večih geo* grafskih oblasti: Stara Raška (Novo* pazarski Sandžak), Kosovska Stara Srbija, Gornje Povadarje, Istočna. Južna i Zapadna Makedoniija. U Sta* roj Raškoj glavna su mesta Novi Pa* zar, Prijepolje,, Berane Sjenica, Nova Varoš, Pljevlje i Priboj. U Kosovskoj s taro j Srbiji su: Prizren, Peč, Đakovi* ca, Priština Vučitrn. Mitroviča i Gnji* lane. U Gornjem Povadarju: Skop* lje, Kumanovo, Veles, Štip Kriva Palanka Tetovo, Kratovo. U istoč* noj i juznoj /Makedoriiji su mesta: Pehčevo, Berovo, Djevdelija i Dojran. U z ap a d noj Makedoniji su mesta: Bitolj, Prileip, Ohrid Sti*uga, Kruševo Debar i Kičevo. Sva mesta u večini su nastanjena sa Srbima, a u manjini sa Turcima, Arlbanasima, Gincarima, Grcima itd. prema torne dali granice sa Grčkom Albanijom itd. Narod se bavi stočarstvom, zemljoradnjom, ri* bolovom — a u varo&ima trgovinom i zanatima. Naročito je jezerima bogata Makedonija koja su ostatci nekada* njega Egejskoga Jezera.
Danas se Južna Srbija deli na ob* lasti: bregalničku u S tipu skopljansku u Skoplju i bitoljsku u Bifcolju.
Kulturno i ekonomsko središte je carski grad Dušanovo Skoplje.
Iz starešinstva JSS.
Iz prosvetnog odbora JSS.
Sokolske društvene knjižnice.
Kraj stručnih knjiga tehničkog i idej* nog sadržaja, potrebno je, da odgo* varaju društvene knjižniice i u pogle* du knjiga p o voljnog sadržaja svojioj svrsi. U tom pogledu važi naročita pozornost knjigama za omladinu. Pro* svetni odbor JSS želi sastaviti mini* malni popis knjiga, koje neka bi na* bavilo svako društvo za 'svoju omla* dinu. Molimo prosvetne odbore po* jedinih župa da pošalju Sto pre sa* veznom PO predmetne predloge.
Zupeke tromesečne prosvetne iz« veštaje pošiljaju sarrio nekoje župe; od večine župa ih uopšte nemarno, Zupe, koje su u itom radu taone se tuže, da im je rad oteSkočen zbog toga, što neka društva ne vrše sv.ojih dužnosti. Zupski tromesečni izveštaji su važni, jer nam nude brojčani pre* gled o prosvetnom delu župa i celo* kupnog Saveza. Pozivamo društva i župe, da izvrše svoju dužnost.
*
Savezni dan uplatila su za g. 1927. društva (I. iskaz):
Banja Luka. Bosanska Gradiška, Cazin Drvar, Mrkonjič Grad, Prije* dor, Arandelovac, Kovin, Srem Mitro* vica, Stara Pazova, Garešnica, Podrav. Slatina Uljanik, Braslovče, Dol pri Hrastniku, Hrastnik, Petrovče, Rade* če, Rimske Toplice Šmarje pri Jelšah, Sv. Jurij ob j. ž., Sv. Pavel, Zagorje, Čačak Gor. Milanovac, Jagodina, Kra* gujevac, Boh. Bistrica, Gorenjavas, Je* senice, Radovljica Borovnica. Cericni* ca, Gor. Logatec, Grosluplje, Kočevlje, Ljubljanski Sokol, Litija — Šmartno, Moravče, iPlaniina, Polje, Sodražica, Stepanja vas, Višnja gora Vrhnika, Črna pri Prevaljah, Guštanj. Varaž* din, Konjice, Mežica, Muta Vuzenica Slovenjgradec, Studenci, Autovac Bud; va, Čapljina Desne, Duvno, Gacko, Janjina, Konjic, Komin, Mostar. Opu* zen, Potomje, Stolac, Trebinje Vela
Luka, Gjenovič, Niš, Subotica, Čcrno* melj. Karlovac, Metlika, Mokronog Št. Rupert, Toplice, Trebnje, Vinica Djakovo, Aleksandrovo, Bakar, Cer* nik*Čavle Donje Dubrave, Krk, Rab, Seice, Sušak, Trsat, Bitolj, Novi Pa* zar, Skoplje Štip, Hvar, Joscnice*Du* girad, Nerežišče, Omiš, .Sinj, Trogir. Biograd, Drniš, Kistanje, Knin, Preko, Pag, Siverič, Tijesno Bos. Šamac Der* venta, Doboj, Kreka, Maglaj, Teslič, Tuzla Zvornik, Guča, Nova Varoš Plevlje, Prijepolje, Požega užička, Uži* cc, Višegrad, Crepaja, Djala, Draguti* novo Opovo, Bela Crkva, Bregane, Brežice, Kutina, Nova Gradiška.
XXXV. SEDNICA STAREŠINSTVA JSS 19. decembra 1927.
Osiguravajuči fond je isplatio bratu Stepišniku Mirku članu Sokola
II.	u Ljubljani Din 280 potpore. Fi* nancijski je društvo spram os:gura* vajučeg fonda u redu. Jednoglasno odobreno. —
Statistički odsek izveštava da je župa Split naručila društveni žig ,za Brusje. To društvo nije do danas pri* javljeno JSS. Statistički odsek moli u tom predmetu rešen ja. Zaključak: u buduče se traži od nadležne župe za svako novo društvo najtačnije podat* ‘ke. Ako če biti dani svi uslovi za op* stanak društva primiče se u JSS, inače ne. Jednoglasno primljcno za sva nova društva. Brat starosta čestita brači Članovima starešinstva, budluči je to poslednja sodnica prije blagdana, če* stit Božič. Zaldjučeno.
*
XXXVI. SEDNICA STAREŠINSTVA JSS 27. decembra 1927.
Br. tajnik javlja, da je župa Split poslala u odobrenje prvi članak Sokola na Jadranu na francuskom jeziku — odobreno. Br. Kosta Petrovič javlja, da je zastupao JSS u Subotici na pro* slavi otkriča spomenika cara Nonada. Nadalje čita zahvalu ČOS koju je po*
slala na naš brzojavni pozdrav sa sed* nice odbora, a glasi:
Draga bračo! Brzojav, koji ste nam poslali kao pozdrav našoj sed* nici odbora došao je žali bože tek po sednici. To ali ne znači, da nas nije prijatno razveselio. Nasluprot, Vaši gosti, koji su bili prisutni na sednici sigurno su vam javili, kakvom rado* šču smo ih primili i kako je čitav od* bor donio jednodušan zaključak, da se u teškim časovima spoji s vama protiv zajedničkog neprijatelja. Za* hvaljujemo vam za vaše mile pozdrave i uveramo vas našim nepromonjenim, opravdanim bratstvom. Na zdar!
Osiguravajuči fond javlja, da je Sok. drtuštvu Vič isplačeno za br. An* tosiewicza Din 110. Svim društvima poslao je fond u oblik u dopisnice okružnicu, da budu pravilno informi* rani. Din 1 ostajc i nadalje osigurnina za svakog člana. Odobreno.
Statistikom .odseku javlja župa Kragujevac novo društvo u A^ksan* droveu. Društvo ima sve uslove za razvitak i opstanak. Društvo se pri* ma u JSS. Odobreno.
Gospodarski odsek hvali korekt* nost i kulantnost Učiteljske tiskarc, koja tiska naš Sokolski Glasnik i za* hvaljuje na njezinom daru za Amster* damsku zakladu.
Na kraju sednice rekao je br. sta* rosta Gangl: »Buduči je današnja sed* 'n.ica poslednja u ovoj godini želim vam svima sretnu noivu godinu. Sr* dačno vam zahvaljujem za nesebičan rad, kojim ste koristili našem Sokol* stvu i narodu. Zdravo!« Zaključeno.
*
XXXVII.	SEDNICA STAREŠIN.
STVA JSS 2. januara 1928.
Br. starosta je izvestio, da smo primili za novu godiniu čestitke iz Praga od ČOS, nadalje od br. Zamoy* skog iz Varšave i Ruskog Sokola iz Praga. Poljsko Matično Sok. dr. u Lw0'wu poslalo nam je krasan album slika, kao dar JSS, prilikom proslave svoje 60*godišnjice. Društvu poslače ee pismena zahvala. Divizijski deneral Kalafatovič čestita šretnu novu godi* nu čitavom starešinstvu. U Beogradu radi Komisija za prosvetni program, koji če važiti više godina, naročito za osnovne školc učiteljske škole, više pedagoške škole, gradanske, obrtničke i trgovačke škole. Na žalost vidimo, da u programu nema ni traga o Sokol* stvu. Radi toga poslačemo pretstavku da se uvaže naši opravdani predloži i da tako Sokolstvo dode do odgova* rajučeg upliva, a školjka omladina i učiteljstvo, da se upozna sa ustroj* stvom Sokolstva. Odobreno. Br. taj* nik izveštava, da je JSS primio novo* godišnja čestitanja iz Chikaga, župe Split i Zagreb. Gospodarski odsek predlaže, da se na sve naše račune lepi po'granični biljeg a čista dolbit, da se lulaže u manj inski fond. Mari* borska Sok. župa platila je sav orga* nizacijski porez i osiguravajuči fond 31. XII. 1927 za čitavu godinu 1927 i za sva društva. Moli, da se to zapis* nički konstatira i objavi u Sok. Glas* niku. Jednoglasno primljeno. Osigu* ravajuči fond jfc isplatio naraštajki Kristini Kološa u Murskoj Soboti Din 70, naraštajdu Branku Stankoviču u Kreki Din 420 dečku Mirku Pirihu u Ljubljani II. Din 100. Odobreno. — Zaključeno
*
XXXVIII. SEDNICA STAREŠ. JSS 9. januarja 1928.
Br. starosta se seča 4 o. m. pre* minulog evangeličkog biskupa brata Zocha staroste Sok. župe Masarykove u Bratislavi. ČOS izreči če sc pismeno saučešče s molbom, da to izrazi i br. župi u Bratislavi. Br. tajnik izveštava
da je župa u Vel. Bečkcreku i Savez Junaka u Sofiji čestitao novu godinu. Br. Laza Popovič so- zahvaljuje za iz* raženu s/ueut prilikom smrti svoga sina. Sok. dr. Prijedor javlja, da je umro zaslužni njegov član br. prof. Babič. Društvu če se izraziti pismeno saučešče. Br. d>r. Jamar se pismeno zahvalio za iskazanu mu ljlubav pri* likom božičnih blagdana uz želju, da bi se njegovo zdravstveno stanje što pre popravilo, da bi mogao opet svoje moči posvetiti sokolskom delu. Dru* štvo Split šalje pozdrave sa svoje glavne godišnje skupštinc. Sokolska župa u Kragujevcu izveštava, da če sc održati glavna skupština februara o. g. u Jagodini. JSS če zastupati br. Čo* bal. Na predlog br. tajnika se zaklju* čuje, da se na župske glavne skupštinc šalju delegati Saveza. —
Br. gospodar izveštava da če na siedečoj sednici predlagati, kojim žu* pama če se ukinuti posredovanje kod plačanja društvenih organizacijskih doprinosa Savezlu. Društvo u Srem* skim Karlovcima je več uredilo sve organizacijske doprinose za g. 1928. Br. tajnik iznosi sledeče: Obzirom na propagiranje nemačkih paralelnih raz* reda u nekim školama u našoj državi i paktiranja s Nemcima itd. predlaže, da Sokolstvo najcnergičnije istupi i javno protestira protiv takvih šteto* činaca. Po duljoj debati dolazi se do sledečeg zaključka: Starešinstvo JSS sastaviče spomenicu, koja čc sadržati sve taikve konkretne slučajeve. Pre* stavka poslače se svim ministarstvi* ma, objaviti u Sok. Glasnika i dnev* n im časopisima.
Br. Marolt predlaže u smislu za* 'ključka sednice odbora ljubljanske sok. župe, da učini starešinstvo JSS na ministarstvo prosvete pretstavku da se vaspitanje omladine uredi u na* cionalnom obziru i jedinstvenom smi* slu t. j., da se omladinu upučuje u takvu vaspitnu organizaciju kao što je naša — Sokolska. Upravnici raznih škola bi morali dobiti predmetne di* rektive direktno od ministarstva. Za* ključu je sc, da se gore primlenoj pret* stavci priključi dopis, koji če sve to sadržati
Iznešeno je nadalje i paralelizi* rano zadržanje centralnih oblasti pre* ma nama i njenoj potpori, koje je deonik organizacija »Crvcnog Krsta«.
—Po svim školama se prisilno ubinu medu podmlatkom »Crvenog Krsta« doprinosi za »Crveni Krst«, koji ukup* no iznose ogromne svo.te, kraj toga su oprošteni poštarine i imadu besplatne vožnje na željeznicama itd. Nije pra* vo i nije u redu, da se o Sokolskoj organizaciji vodi tako malo računa, a koja toliko koristi narodlu i državi našoj.
Br. tajnik predlaže, da se realizira zaključak I. Sabora u Novom Sadu i ustanovi u Ljubljani stalna prednjačka škola. Zaključuje se, da brat starosta iznese na narednoj skupštini JSS predlog" za izvršenje zaključka Sabo* ra. Do skupštinc če se izraditi pra* vilnik za fond stalne prednjačke škole u Ljubljani. — Zaključeno.
Unija francuskih telovežbačkih društava,
prirediče o Duhovima (26., 27. i 28. maja o. g.) svoj 50. sa'vezni narodni 'slet u Calaisu. Za slet je več prijav* ljeno 400 telovežbačkih društava iz cele Francuskc. Nastupiče u velikom broju članovi i članice te školska omladina srednjih škola, preparandi* ja, gradanskih i stručnih škola s pro* stim vežbama, na spravama i u rax* nim lakoatletskim panogama. Prilikom sleta održače se i utakmice za prven*
stvo pojedinaca d vrsta u Uniji učla* 'njenih društava. Sletu če prisiustvo* 'vati predsednik francuske republike g. Gaston Doumergue, Raymond Po* incare, mimistar vojni Paul Painlevč i dr. Pedesdti slet francuskih gimnasta biče velika itelovežbačka manifesta* cija.
*
Skijanje — Švedski nacionalni šport.
Skijanje je najstarijii zimski šport sveta i siže unatrag u heidensko i predistorijsko vreme. Profesor K. B. Wiklund znameniti poznavaoc Laplan* dije na undverzitetu u Upsali izdao je nedavno jednu interesantnu raspravu
0 istorijii skija i sklizaljki. Več u hei* densko vreme zauzelo je skijanje u životu Švedana tako značajno mesto, da je heidenska mitologija uvela na* ročito božanstvo kao zaštitnika i go* spodara sviju skijaša.
Božanstvo skija zvalo se Ull, a njegovim imenom nalazimo označena još i danas mnoga mesta, kao Ulltuna, Ullevii itd. Na jednom kamenu u pro* vinciji Upland naslikan je jedan ski* jaš, i u jednoj basni dolazi isto tako jedna nordijska ski božica — Skada koja je kčerka jed nog gorostasa i Njordova žena Originalne skandinav* ske skije sastoje iz dugog drvenog ski* ja sa žlebom u sredini i kratkog ski* ja bez žleba, koji je kožom prevučen. Dugi skij služio je za vožnju, a krat* kim terao se skijaš napred. U Rusiji
1 Sibiriji oba su skija jednako dugač* ka, kožom prevučena i odredena za klizanje po snegu.
Skijanje je najmiliji šport Šve* dana Največe (zanimanje na području skijaškog športa koncentriše se svake zime na t. zv. Basa=>trkama, t. j. ski* jaškim takmičenjima na duge pruge preko Dalekarlie. PrUga sledi put Gu* stava Basa 'Velikog švedsikog kralja, koji je prevalio pre 500 godina, kad je pred svojim neprijateljima na skijama utekao da spasi svoj život. Upravo kad je bio odlučio, da prede norvešku gramicu, bio je Gustav Basa od svo« jih se'ljaka dostignut i odveden na* trag. Taj dogadaj je jedan od najdra* matskih obratnih tačaka istorije Švedske, jer odmah iza toga bio je Gustav Basa u stanju da pomoču Dalekarlijaca oslobodi Švedsku od inozemskih ugnjetača.
U sečanju na taj događaj voze sc tisuče gledalaca, medu inim i članovi kraljevske kuče, u Moru u Daldkarli* ji. da prisustvuju skijaškom takmiče* nju na kojem uzimlju učešča najzna* menitiji skijaši Švedske na duge pruge •
98. kongres UFG.
98. kongres Unije francuskih te* lovežbačkih društava održan je 19. novembra lanjske godine u Parizu u amfiteatralnoj dvorani »Richelieu« na Sorboni. Kongres je vodio mesto bo* lesnog predsednika Cazaleta potpred* sednik C. Wachmar. Iz svih izveštaja se razabire, da delto Unije uspešno napreduje. Unija ima 1808 društava sa više od pola miljona članova. Gra* donačelnik mesta Orleans molio je, da bi se održao sledeči savezni slet (1929) u njegovom gradu prilikom proslave 500 godišnjice Joslobodenja Orleansa po Djevici Orleanskoj.
*
Francuska.
Na izobrazbu dobrih i sposobnih prednjaka posvečuje Unija francuskih gimnasta poslednjih godina sve veču pažnju. U njenom nastojanju podupi« re je znatno francuska vlada.
čisto ustvarilo, pa gotovo močno okrepilo in ga še okreplja, to je ena največjih zaslug »Merkurjevih«.
In solidarnost, zaltajevanje samega sebe v prid skupnosti, to je zopet nekaj, kar na najkrepkejši način goji »Sokol«. Vidite, tudi tu je zveza med društvom »Merkurjem« in »Sokolom«.
Toda zveze ni samo s trgovstvom, zveza in to globoka zveza je mod telovadbo 1ћ vsem narodnim gospodarstvom.
iPa oglejmo si bliže to zvezo. Razmotrimo podrobneje že navedene vezi s trgovstvom. Ne veljajo samo za trgovstvo. Še celo vrsto drugih pa najdemo, ki takisto veljajo za trgovstvo kakor za vse narodno gospodarstvo.
I. ALI JE TELOVADBA PRODUKTIVNO DEL0?
Kaj je domovina in kaj se pravi delati zanjo?
»Sveto služimo domovini sveti!« Tako in podo'bno nas često izpodbujajo domoljubni govorniki. Prav je, če se poudarja, da mora biti domovina vsem sveta in da ji je itreba služiti z vsemi močmi in z ljubezni polno navdušenostjo. Saj se vedno najde kdo, ki misli, da mora domovina služiti njemu, on pa ne njej: kdo, ki mu je domovina samo tam, kjer mu je dobro: ubi bene, ibi patria!
Pa kaj je domovina in kaj se pravi delati zanjo? Kdo, ki je pesniško navdahnjen si bo domovino morda mislil kot lepo ženo, milo mati Jugoslavijo, ki stoluje tam gori v višinah na belih, zlato obrobljenih oblakih m gleda dol na nas, svoje otroke, se zadovoljnć smehlja, kadar smo pridni če pa smo poredni, pa solze pretaka, za kar ima dandanes žal le prevečkrat upravičen povod.
No se ve, domovina ni nekaj, kar živi samo v fantaziji pesni* kov. Ampak nekaj jako realnega je. Vsi ti širni, lepi kraji ki imajo toliko prirodnega ‘bogastva na sebi in v sebi, so naša domo* vina. Pa to še ni vse, iz česar je naša domovina. Ne bi ljubili vse naše domovine, ko bi ljubili samo lepe naše dežele. Od same te ljubezni domovina ne bi imela nič. Saj te prostrane ravnine in širni gozdovi, te mogočne gore in to veličastno morje in pre* iestna jezera te sinje reke in ti srebrni potoki ne čutijo, ali jih imamo radi ali ne, ali storimo kaj zanje ali ne.
Vsi ti kraji s svojo prirodno lepoto in prirodnim bogastvom dobe svoj pomen šele, ako jih vidimo v zvezi z ljudmi, ki v njih prebivajo, v zvezi z našim narodom. Šele z njimi so vsa naša
domovina. Nasprotno pa seveda samo ti ljudje brez teh krajev, tudi niso vsa naša domovina. Kdor pravi »ubi bene, ibi patria«, nima domovine StopraV o'boje skupaj, naši kraji in naš narod, so naša domovina in za oboje se je že tolikokrat prelivala naša kri.
Za domovino delati se pravi, delati za oboje, za kraje in ljudi na njih, za vsestransko povzdigo obeh. Podlaga za to vsestransko povzdigo pa je gospodarsko delo.
Gospodarsko delo pribavlja najprej sredstva za življenje, pc'tem pa sredstva za vse drugo za povzdigo v vseh drugih sme* reh, zlasti tudi za povzdigo kulture v obeh zmislih te besede: kulture krajev, ki jim gospodarsko' delo povišuje vrednost in korist za čioveka, pa kulture ljudi, kulture naroda, ki bi bila nemogoča brez sredstev, ki jih pridobiva gospodarsko delo.
Vpraša se sedaj, ali ima Sokolstvo kakšen delež pri gospo* darskem delu Sokolstvo, ta idealna uredba, ki sc na prvi pogled vidi, kakor ne bi imela ničesar opraviti z materjelnostjo.
Kaj je gospodarsko produktivno delo?
Za gospodarsko delo je treba samoposebi umevno, da človek udejstvuje svojo moč, svojo delovno silo. Ako napravlja nekaj za koristno, kar ni koristno opravlja produktivno delo. »Rendre utile une chosc inutile c’ est tout le secret de la production« (»na* rediti iz nekoristne stvari koristno, to je vsa skrivnost produk* cije«), pravi znani francoski narodni gospodar Charles Gide v svoji knjigi: »Cours d’ ficonomie politique« (I. zvezek, str. 155). Produktivno pa je seve tudi ono delo ki iz manj koristnega na* reja 'bolj koristno. Poljedelec, ki obdeluje polje in prideluje polj* ske pridelke; rudar, ki dviga prirodne zaklade in jih spravlja v območje človeka; obrtnik in industrijalec, ki predelujeta različne snovi: vsi ti delajo stvari ali šele koristne ali pa bolj koristne nego so bile prej, Gospodarsko produktivno delo opravljajo Opravlja ga pa tudi trgovec, ki s pomočjo prometnikov spravlja blago iz krajev, kjer ne more 'koristiti ali ga je preveč, v kraje, kjer more šele koristiti ali pa ga je premalo; opravlja ga pa tudi s tem, da blago pravilnoi shranja in ga ohranja koristnega.
Ali smatrati moramo, da je gospodarsko produktiven tudi oni, ki človeka usposablja za to delo. Saj brez /te usposobljenosti ni ne pridelave stvari ne njih predelave v koristne ali bolj ko* ristne. To delo za usposobljenje seve šele posredno ustvarja
gospodarske koristi. Toda tudi delavec ki samo seka drevesa v gorovju, ali rudar, ki samo 'koplje rudo, še ne ustvarja sam, ne* posredno gospodarsko korist. Treba je še debla spravljati v dolino in v podjetja, kjer se šele pretvarjajo ali pripravljajo za neposredno korist. Treba je za ono rudo ki bi bila brez nadaljne predelave ali manipulacije šc neporabna, še drugega dela. In ven* dar ne bomo rekli, ta delavec in ta rudar nista gospodarsko pro« duktivna delavca. Prav tako je gospodarsko produktivno ono delo ki usposablja za gospodarsko delo' sploh ali pa za boljše gospodarsko delo, nego bi bilo siccr. V verigi različnih vrst dela, da se 'doseže končni produkt sploh ali pa čim boljši končni pro* dukt, je prav tako treba dela usposabljanja za delo, kakor nadalj* njega manj posrednega in naposled neposrednega dela.
Za gospodarsko delo pa ne usposablja samo oni ki koga uči delati konkretno gospodarsko delo Še pred njim ga uspo* sablja oni, ki mu deloivno silo ohranja ali celo šele ustvarja. Tem produktivnejše delo pa opravlja, kdor mu jo ne samo ohranja, ampak tudi pomnoži in okrepi do najvišje njemu možne mere in v tej najvišji meri ohranja kar mogoče dolgo: tako ustvarja in ohranja delovno silo višje vrednosti in večje koristi.
Važnost telovadbe za gospodarsko produktivno delo.
Kolikost in kakovost delovne sile človeka sta odvisni od zdravja, moči in vztrajnosti telesa ter od moralnih in duhovnih vrlin.
Zdravje moč in vztrajnost. telesa ohranja, množi in krepi prava telovadba. Prav vodena in prav izvajana telovdba pa člo* veka oborožuje tudi z moralnimi in duhovnimi vrlinami. Na čim večjo kolikost in čim boljšo kakovost delovne moči dela pravo sokolsko delo. Ker je delovna sila prvi pogoj za vse gospodarsko delo, dela pravo sokolsko delo potemtakem na viru vsega narod« nega gospodarstva. Čim popolnejša je delovna sila, tem popol* nejše je gospodarsko delo, tem obilnejše in terr\ boljše. Gospo« darskega dela bo zatorej narejenega ne samo item več, ampak tudi tem boljšega čim več 'ljudi bo vadilo pravo telovadbo.
Dovoljen mi bodi poskus, v številkah izraziti narodno*gospo* darski uspeh, ako bi se vsakemu delavcu v narodnem gospodar« stvu, kakršnemukoli delavcu ročnemu ali duševnemu, delovna sila v kolikosti in kakovosti udovršila do skrajnje vsakemu sploh možne mere	(Dalje	prih.)
Iz zupa.
Iz sokolske župe — Maribor.
V naši župi včlanjena sok. dru* štva vrše po večini svoje dolžnosti tako v 'tehničnem, kakor tudi v uprav* nem in prosvetnem oziru. To se je pokazala zopet ob priliki proslave sok. praznika: od 31 društev, oz. odse* kov jih je sok. praznik proslavilo 20 ali 64‘5%, 11 pa ne, vsaj poročala niso o tem nič. To so društva: Dra* vograd tin Marenberg iz koroškega okrožja; Sv. Lovrenc na Poh., Jareni* na Hoče, Pragersko in Sv. Marjeta na Drav. polju iz mariborskega okrožja; Dolnja Lendava iz dravskega okrožja ter Gor. Radgona in Beltinci iz mur» skega okrožja. Kako pa se je sok. praznik proslavil v ostalih društvih, o tem naj govore posamezna poro* čila!
Sokolsko društvo v Črni je pro* slavilo sok. praznik s 'telovadno aka* demijo v Žerjavu 26. oktobra. Bila je to prva telovadna prireditev, kjer jc društvo nastopilo popolnoma samo* stojno, brez pomoči sosednih bratskih društev. Nastop je pokazal ogromen napredek društva v zadnjem času. Mnogobrojno občinstvo je opazovalo telovadbo z največjim zanimanjem in občudovalo lepo izvedbo vaj. — Po telovadbi je razložil br. starosta po* men narodnega in sokolskega prazni* ka. Br. starosta je pohvalil vnemo te* lovadečih ter jih je poživljal k nadalj* nji vztrajnosti. Sledila je svečana za* obljuba 13 novih članov in članic. — Po telovadbi se je razvila neprisiljena prosta zabava, pri kateri je sviral tamburaški klub »Planinka« iz Me* žice.
Sokolsko društvo v Mežici je pri* redilo dne 7. XII. 1927. v proslavo Ujedinjenja telovadno akademijo, ka* teri je prisostvovalo razen članstva preko sto udeležencev. Prireditev se je vršila v telovadnici tukajšnje osnov* ne šole. Otvoril je akademijo z lepim govorom društveni starosta 'br. inž. Gogala. Razpravljajoč o pomenu na* rodnega ujedinjenja ter o dolžnostih pripadnikov sokolske ideje napram organizaciji in državi, je br. starosta ob 'koncu nagovoril deset novospreje* tih članov ter jih pozval k slovesni zaprisegi. Govor br. inž. Gogale in prisega novih članov sta napravila na občinstvo globok vtisk. Po zaprisegi je pričela telovadba, ki je uspela nepri* čakovano ddhro in v največje zado* voljstvo zbranega občinstva. Pripom* niti moramo da se je telovadni na* stop (izvršil izključno z lastnimi moč* mi pod vodstvom agilnega načelnika br. inž. Krivospičenka. Akademiji je prisostvoval župni načelniik br. Ma* čus ki se je o prireditvi izrazil jako pohvalno.
Sokolsko društvo v Prevaljah je proslavilo sok. praznik dne 1. XII. z igro »Kralj Matjaž«, nagovorom in koncertom ter prosto zabavo. Nago* vor je imel br. starosta, in sicer o po« menu ujedinjenja s posebnim ozirom na Sokolstvo. Režijo igre »Kralj Ma* tjaž« je imel br. Marn, ki je igro lepo izvedel. Posebno so ugajali otro* ci, kateri so igro podali kar najbolje Potek igre je stopnjeval slavnost od dejanja do dejanja in je bil glavni smoter s patrijotično vsebino te igre dosežen. Koncertiralo je guštanjsl^) godbeno in pevsko društvo Ibrezplač* no na pobudo br. staroste Mezeta ki • v tem društvu sodeluje. Igrali so samo izbrane komade, pri čemer se je pokazalo, da to društvo od nastopa do nastopa napreduje. Sok. dr. Preva* lje se je temu društvu za nastop pTi* merno zahvalilo. Konec je tvorila pe* etra končna slika na odru s petjem pesmi »Bože pravde« ob spremstvu orkestra. Zvečer je bila prosta zaba* va; obenem smo se poslovili od sestre in brata Pilaja, ki sta odšla v Boh. Bistrico.
Sokolsko društvo Guštanj. Ker je imelo Sok. društvo v Prevaljah 1. dec. prireditev v večjem obsegu, pri kateri je 8 naših članov sodelovalo s Pev* skim in godbenim društvom, se je pri nas proslava sok. praznika vršila na prejšnji večer 30. nov. s temde spore* dam: L Nagovor in zaobljuba 4 novih članov. 2. Predavanje br. Simona o po* menu 1. decembra. 3. Tamburaške glasbene točke. Obisk članstva polno* številen. Tudi proslave na Prevaljah se je udeležilo 26 oseb našega član* stva. Proslava pri nas se je izvršila le deloma, vendar več nam pri našem razpoloženju ni bilo mogoče. Ironija usode je namreč hotela, da smo baš na obletnico ujedinjenja še prav posdbho čutili v naši svobodni državi gospo* stvo inozemcev iin da smo napram njim še vedno brezpravna raja. .
Sokolsko društvo v Slovenjgradcu je priredilo v proslavo Ujedinjenja in sokolskega praznika 1. dec. slavnostno akademijo. Društvo je ob tej priliki pokazalo svojo veliko delavnost in sad svojega dela. iPrednjaki, oz. pred* njaČice so v polni meri izvršili svojo dolžnost in dokazali svojo zmožnost v tehničnem vodstvu.	•
Sesitra načelnica Ivančeva je vkljub enomesečni odsotnosti (posečala je namreč tečaj JSS v Ljubljani) navež* fcala svoje oddelke dobro ter s tem pokazala svojo zmožnost in vnemo za
sokolsko delo. Pa tudi druge prednja* čice in prednjaki so dokazali, da se da z vztrajnim delom prav mnogo do* seči.
V splošnem lahko označimo ta na* stop kot najboljšega, kar smo jih do* slej nudili naši publiki.■ Na akademiji je iz prijaznosti sodeloval »Slovenj* graški salonski orkester« pod vod* stvom g. Horvata. Po izčrpanem pro* gramu telovadnega dela akademije je predaval starosta br. dr. Železnikar deci, naraščaju in roditeljem o bistvu in pomenu sokolske vzgoje za narod in državo. Bratje in sestre, ki so bili med letom sprejeti v sok. društvo, so nato položili svečano zaobljubo nara* ščajniki(iee) pa so dobili znake in le* gitimacije Tudi brašurice JSS in le* take iz mariborske sok. župe »Rodi* teljem« ter JSS »Roditeljem« in »Mia* dini« so odborniki pri tej priliki raz* delili med mladino in roditelje. Bratje in sestre! Mnogo truda ste imeli s pripravami za akademijo a zahvala in zadoščenje naj vam bo moralni in gmotni uspeh. Delajte dalje! Novo upravno leto naj bo naše prerojenje — prične naj v znamenju dela in miru.
Sokolsko društvo Muta* Vuzenica. Za proslavo sok. praznika si je izvo* lilo naše društvo 18. december. Pred tem dnem pa je bila vsaka uprizori* tev iz tehničnih razlogov oriemo* gočena. Ta dan se je vršila po dalj* šem odmoru koncertna prireditev do* -mačega salonskega orkestra pod spretnim vodstvom br. Mravljaka. Br. starosta dr. Pregl je po uvodnih godbenih točkah v slavnostnem govo* ru razložil pomen proslave. Temu pa je sledila deklamacija. Hčerka brata Perka je strumno prednašala pesemci »Orač na Topoli« ter »Soči«. S Ruža Golobova je zapela ob spremljanju klavirja pesmi:	»Ciganka	Marija«
»Nezakonska mati« ter »Biseri«. Udeležba je bila za naše razmere kar najboljša in živahna; navzočnih je bi* lo okrog 75 oseb.
Sokolsko društvo RušesSelnica. Sokolski dan našega društva se je vršil v zvezi s proslavo rojstnega dne Nj. Vel kralja Aleksandra v soboto, ne 17. dec. 1927. Proslava je Ibila do* ro obiskana, predaval pa je prof. Janko Glaser po uvodnem nagovoru br. staroste Mirka Goriška, ki je te* melj.il na idejnih načelih Sokolstva in važnosti sokolske vzgoje pri narašča* ju. Materijalni uspeh v znesku 208 Din smo poslali JSS v Ljubljano.
Sokolsko društvo Studenci. Sokol* ski dan se je proslavil 1. decembra
1927.	Ob 10. uri predpoldne sta se zbrala članstvo in naraščaj v telovad* nioi. Po deklamacijah in sok. koroč* nici je imel govor br. starosta, in sicer o predmetu »Sokolstvo in njega po* men ter ideja« im *pa o Sokolstvu v zvezi z narodnim in državnim ujedi* njenjem. Nastopili so moški naraščaj in gojenke. Po sporedu so se razdeli* le brošurice in letaki od Saveza in žu* pe. Polagali smo posebno veliko paž* njo na pridobitev naraščaja ter deee in danes smo tako daleč da nam je včasih telovadnica pri telovadbi po* sebno dece, skoraj že pretesna. Zave* damo se namreč, da 'bomo pridobili samo na ta način dobre člane in čla* nice, starše otrok pa za našo idejo.
V Sokolskem društvu Maribor se je vršila za sok. praznik akademija 30. novembra. Tedaj se je zbral cvet Maribora v veliki dvorani Narodnega doma. Akademijo je otvorlila društve* na godba s sokolsko koračnico. Sledil je pester spored sokolske telovadbe. Župni starosta br. Julče Novak je imel lep govor o ujedinjenju, ki je spontano dvignil mladino k viharne* mu aplavzu. Razen tega so želi posa* mezni oddelki zasluženo priznanje za krasno izvedene telovadne nastope. Po nagovoru staroste br. dr. Boštjan* čiča in starine nadučitelja br. Kraj* nika, ki je še posebno ganil mladino, je zaprisegla krepka četa novih So* kolov. Godba je z državno himno za* ključila lepo domovinsko slavnost.
V Sokolskem društvu pri Sv. Le« nartu v Slov. gor. je že dolgoleten obi* čaj, da proslavlja 1. december šolska mladina ter ta dan zasede sokolsko telovadnico. Zato je odbor sklenil združiti proslavo sok. praznika z Mi* klavževim večerom, ki ga je društvo priredilo dne 4. decembra 1927. v so* kolski dvorani ločeno za naraščaj in člane. Za naraščaj se je vršila slav* nost ob 16. uri, otvorjena s primerno igro, nakar je br. starosta dr. Gorišek v globoko zasnovanem govoru obraz* ložil pomen 1. decembra in nalogo Sokolstva. Pri tej priliki se je ob nav* zočnosti članstva in številnega občin* stva obdarilo okrog 60 naraščajnikov in naraščajnic ter so se razdelile tudi brošurice in letaki.
Sokolsko društvo v Sl. Bistrici je proslavilo sok. dan 1. XII. 1927. Ob 17. uri se je članstvo Sokola z ostalimi nar. društvii udeležilo bakljade z god* bo po mestu. Zvečer ob 20. uri se je vršila telovadna akademija pri kateri je nastopilo samo domače članstvo. Obisk je bil nad vse lep. Opaža se vedno več novih gostov. Telovadna akademija je v tehničnm oziru prav
dobro uspela materijalni uspeh je pa tudi zadovoljiv.
Sokolsko društvo v Konjicah je proslavilo sokolski praznik z akade* mijo na prejšnji večer 30. XI. 1927. s pestrim telovadnim sporedom vseh ka* tegorij in svečano zaobljubo članstva s primernim nagovorom br. staroste. Na sporedu so bile tudi koncertne točke. Med programom so se proda* jale sokolske razglednice. Prireditev je bila dobro obiskana, nje uspeh je prav dober.
Sokolsko društvo Oplotnica je proslavilo 1. december s članskim se* Stankom s tem sporedom: 1. Prvi po* izkus Ujedinjenja Srbov, Hrvatov in Slovencev pred 1100 leti. Predaval br. tajnik. 2. Spomini Sokola dobrovoljca. Predaval br. Hmelak.
Sokolsko društvo v Ptuju je pro* slavilo sokolski praznik z dobro uspe* lo akademijo.
Sokolsko društvo v Ormožu je priredilo 1. decembra 1927. v proslavo ujedinjenja predavanje. Predaval je predsednik Zveze kulturnih društev
v Mariboru br. Skala Anton o pred* metu »Zgodovinski podatki probuje* nja Slovencev, posledice, naša naloga za bodočnost.«
Sokolsko društvo v Središču je priredilo proslavo sok. praznika 27. nov. 1927. Podstarosta br. A. Skalec jc pozdravil navzočne v daljšem govo* ru, poudarjajoč važnost in namen da* našnje proslave, spominjajoč jih sok. načel in discipline ter jih končno za* prisegel. Nato so sledile pevske točke društvenega meš. pev. zbora. Slav* nostni govor je imel čl. Varaždinske* ga Sokola br. Belčič, ki je v poljudnih besedah obrazložil dolgotrajni in krva*
vi boj za svobodo in ujedinjenje Ju* goslovenov. Nato so sledile telovadne točke in deklamacije. S sok. koračnico je bil zaključen ta dobro uspeli večer.
S posebnim zadovoljstvom je treba poudariti da se vseh zadnjih priredi* tev, osobito pa te vrste proslav, naj* bolj in mnogoštevilno udeležuje mla* dina.
Sok disk o društvo u Čakovcu na žalost nije moglo izvršiti proslavu sok. dana. radi pomanjkanja vežbaonicc i drugih tehničkih poteškoča. Jedino je provedena propaganda u školama po našo j braći učitelj ima.
Varaždinski Sokol proslavio je naročito svečano sok. dan 1. decembra 1927. Priredena je bila akademija na kojoj su nastupile sve kategorije. Za* kletva novih članova dala je priredbi ozbiljan značaj. Iz blagonaklonosti su* delovale su gospode: Marija Suligaj sa pevanjem i Št. Gjurgjevič na glaso* Viru. Priredba uspela je, kao nijedna do sada. Odziv gradanstva bio je iz* vanrodan dokaz da gradanstvo pra* vilno ceni telesno uzgojni rad Vara* ždinskog Sokola.
Sokolsko društvo v Ljutomeru je proslavilo sok. praznik 1. decembra
1927. Br. starosta je imel lep nagovor na prisegajoče članstvo. Za tem je bi* la -uprizorjena simbolična igra »K. lu* či«, pri kateri je sodelovalo 25 oseb. Proslava se je končala z alegorijo: sku* pina članov na bradlji,' pri kateri je orkester zaigral »Bože pravde«.
Sokolsko društvo v Murski Soboti je proslavilo praznik ujedinjenja z za* obljubo članstva in telovadno akade* mijo. Izvajanje telovadnih točk je bilo jako dobro. Obisk je bil s strani ob* činstva dober.
Kakor kažejo poročila, prehaja proslavljanje sok. praznika društvom takorekoč že v meso in kri. Kjer se še to ni izvršilo, tam tudi v ostalem ni vse tako, kakor bi moralo biti. To' naj bo olajševalna okolščina ki pa za* nemarjenja dolžnosti vendar ne more opravičiti. Upam, da bo 1. decembra
1928. bolje: saj se kaže tudi napram lani ko niti 50% sok. durštev v MSŽ ni proslavilo omenjenega dne, precej* šen napredek za 17-5%. In tako bodi tudi zanaprej! Zdrava! — Namestnik župnega prosvetarja.
Razpis nagrade.
Mariborska sok. župa razpisuje nagrado 500 Din za »Pregledni obris duševnega razvoja mladine« (za po* trebo vaditelja), (kakor imajo br. pred* njaki v »Sok. glasniku« za 1. 1924. na razpolagao »Pregledni obris telesnega razvoja mladine.« Eventualne ponudbe, oziroma vprašanja za natančnejše in* formacije naj se pošljejo na »Prosv. odbor marib. sak. župe v Mariboru — Narodni dom.«
Konjioe. Občni zbor Sokolskega društva se bo vršil v sOboto dne 28 januarja 1928 ob 20. uri v dvorani Narodnega doma. Dolžnost vsakega člana je, da se občnega zbora udeleži. Zdravo! — Odbor.
Pitanje broja vezbačica u Amsterdamu.
Na pitanje predsednika meduna* rodnOg olimpijskog odbora g. Baillet Latoura pletle sniženja broja takmi* čarki od 16 na 8, je pitao predsednik MTS g. Cazalet sve zainteresirane te* lovežbačke saveze, da li se s time sla* žu. Za sada nam rezultat odgovora još nije poznat.
V. Župski prednj. tečaj sok. župe „Alekse Šantića“ u Mostaru.
17. decembra prošle godine za* ključen je V. župski prednjački te* čaj ove župe, na kome je položilo 11 brače i jedna sestra ispit dok su dva kandidata odložili taj za kasnije.
Uspeh i ovoga tečaja bio je vrlo dobar, jer je župa na ovaj način i ove godine dobila 14 novih stručniih sila za rad u društvima. Ovaj tečaj
teapada materijalno župu dosta, ali pošto je naša svrha i glavni cilj, da što pre dodemo do valjanih i sposoH* nih prednjaka, župa nije žalila ni večih izdataka i ako se nalazi u najsiro* mašnijem kraju naše države. Čestita* mo! Opširan izveštaj donečemo u nл= rednom broju.
*
lz župe Petra Mrkonjića — Banja Luka.
Sokolsko društvo u Banjoj Luci
sazvalo je 1. decembra 1927. celokun* no članstvo, naraštaj i decu u 11 sati do podne u sokolanu gde im je dru* štveni prosvetitelj brat Dragutin Bajo održao predavanje o značaju 1. de* čembra. Iza toga sledila je zakletva novoprimljcnog članstva u god 1927. te podela letaka i brošimica »Put u so* kolski život« deci i naraštaju. Iza toga je deklamovao jedan naraštajac pe* smu »Sokolski slet« u kojoj poziva svu braču, da se priprave za »Sokolski bojni slet« kada če osloboditi braču pod tudiinskom vlašču. U veče toga dana održana je zabava sa igrankom na kojoj su nastupile sve kategorije s biranim gimnastičkim tačkama. Mo* ralni i materijalni uspeh dobar. Brat Milan Jankovič je održao predavanje: »Sokolstvo i 1. decembar.«
Sokolsko društvo u Bihaču. Na
1.	decembra u jutro razdeljeni su svi letaci poslati od Saveza po gradu, a narfičito roditeljima dcce i naraštaja. U 4 sata posle podne održana je aka* demija za naraštaj i decu, kojoj je prisustvovalo celokupno članstvo. Tom prilikom su održana tri kratka preda* vanja i to: O 1. decembru brat Man* dič, starešina O osnutku Sokola i njegovim pionirima brat J Lakič na* čelnik. te O dužnostima i radu Soka* la, društveni prosvetitelj. Posle akade* mije razdelene su knjižice »Put u«so* kolski život.« Moralni uspeh vrlo do* bar.
Sokolsko društvo u Ljubiji. Kako ovo društvo ima vrlo mali, broj priista* ša u mestu, nije moglo održati veče priredbe. Na 1. decembra u veče odr* žano je Sokolsko selo na kome jc sta* rešina brat Kralj govorio o značaju samog dana te o ulozi Sokolstva u Jugoslaviji. Iza njega je društveni pro* svetitelj brat Čirič održao predavanje »1. decembar«. Iza toga je sledila igranka. Moralni i materijalni uspeh priličan.
Sokolsko društvo u Prijedoru Pre
nodne održana je akademija u soko* lani za svo članstvo naraštaj i decu, koja su je sa svojim roditeljima mno* gobrojno posetila Predavanje dru* štvenog prosvetitelja brata Vranješc* vica »O znamenju i. decembra« saslu* šali su prisutni sa velikim interesom. Deklamacije pesme što ih je dekla* movao i otpevao' naraštaj dale su pra* vo obeležje ovoj svečanosti. Na kraju su razdeleni letaci i brošure »Put u sokolski život«. Isti dan u veče održa* no je »Sokolsko veče« u mesnom ho* telu. I ako je poseta bila dosta slaba, medu prisutnima jc vlSdal neko sve* čano raspoloženje V oje 'se retko su* sreče u lovakvim prilikama. Predavan je brata Vranješeviča »Dan ujedinjenja — Sokolski praznik« uspelo je vrlo dobro. U £lavnom proslava je uspela dobro.
Sokolsko društvo Drvar javlja nam sledeče: Odlikovanje našeg brati starešine. Za .zasluge koje je svojim požrtvovanim i stručnim radom ste* kao kao direktor železirca državnog preduzeča Dobrlin=Drvar odlikovan je naš brat starešina Dušan Budisav* ijevič ordenom Sv. Save trečeg reda Ovo visoko odlikovanje predato mu je ovde u Drvaru na jedan vrlo sve* čarni način, kojom je prilikam ispred našeg društva pozdravljen od pročel* nika naše prosvetne sekcije ovim re* čima; Dragi brate starešino! Prema jednodušnoj želji svih članova Sokol* skog društva u Drvaru došao sam kao pročelnik prosvetrtb sekcije dru* štva da Te pozdravim i da Ti česti* tam današnje visoka odlikovanje. Tvoj požrtvovani. rad na stručnom i nacionalnom polju nije ostao nezapa*
žen i na najvišem mestu. Radujemo sc od srca Tvorne visok o m odlikovanju, koje sii ti stvarno zaslužio. Tvoje su zasluge velike. Ti si glavni osnivač ovdašnjeg Sokola i trajno si učestvo* vao# u društvu, sireči i učvršeujuči so* kolsku ideju telesnog, duševnog li mo* ralnog vaspitanja ’ u našem narodu. Svoje staranje za Soko krunisao si ti* me što si dao inicijativu za osnivanje Sokolskog doma u našem mestu i što se Tvojim nastajanjem ta misao osni* vanja pretvara u delo. Nije samo Soko gde se opaža uticaj Tvoga rada.. Ti si bio jedan od glavnih osnivača i naše Srpske čitaonice koja ima zadaču da širi pismenost i prasvetu u narodu. I sve ostale ustanoive u našem mestu Ti si uvek istrajno pomagao i žrtvovao se za njih. Moram naročito istaknuti Tvoju poznatu i prirodenu društvenost i susretljiivost prema svima sa ko jima si dolazio u dodir. Kao dobar ^organi* zator u svome stručnom poslu, poka* zao si sa koliko umetnosti, odlučnosti i energije deluješ u svim našim kul* turnim ustanovama, a naročito u So* kolu Mi smo Sokoli ponosni što ima* mo na čelu tako vrednog, sposobnog i zaslužnog starešinu. Soko je srečan i zadovoljan što je njegov starešina dobio ovo visoko priznanje i od srca želi da i dalje istraješ u dosadašnjem Tvom požrtvovanom radu kličuči Ti: Zdravo! — D. B.
Glavna godišnja skupština Ljubljanskog Sokola.
Održana je 6. januara 1928. pre podne.
Starosta brat Kajzelj konstatira* juči potrebne formalnosti, srdačno po* zdravlja prisutne sestre i braču, naro* čito je pozdravio br. Gangla, kao sta* rostu JSS i stariju braču, koja su se ovaj puta u lepom Ibroiju odazvali po* zivu. — Nadalje se seča lepim rečima u prošloj godini preminule brače Dol* ničar, Zupanc Mikuš i Dolenc te se* stara Cotmanove i Fialove. Skupština im ustajuči i uz poklik »Slava im!« oda* je poslednju počast. — Brat Oroslav Dolenc stajao je kraj kolevkc Jugoslo* venskog Sokolstva. U poslednje vre* me nije bio više ni član našega dru* štva, a na smrtnoj postelji seča se svog prvog ljubimca svog Ljubljan* skog Sokola i ostavlja mu 500 Din. Bračo, retki su. koji se u takovim ča* sovima sečajlu Sokolstva, iako je duž* nost Sokola da se u takvom momentu seti svoga društva, Ty-ršev dom u Pragu sagraden je samim ostavština* ma Brat Oroslav Dolenc neka nam bude svetao uzoir bratske požrtvovno* sti i shvačanja sokolskih dužnosti. Slava mu!
Telovežibom' postignuli smo prošle godine lepe uspehe. Letos nas čeka mnogo rada, proslavičemo 65*godišnji* eu postanka drluštva; stvar je bratskog prendnjačkog zlbora, da je izvede do* stojno, a u svečani spomen toga dana razvieemo naraštajski barjak. Čeka nas i Amsterdam — Ljubljanski Soko davao je uvek večinu vežbača i takmi* čara, opravdano se nadam, da če i le* tos biti tako. — Čeka nas i carsko Skoplje — naša je bratska dužnost da Ibrači na jugu pokažemo lepotu sokol* ske telovežbe i misli. —- Zahvaljujem svoj brači i sestrama na nesebičnom radu u korist matičnog drluštva Jugo* slovenskog Sokolstva. Pevačkom zbo* ru Sokola — na pomoči —• hvala i Zdravo! Hvala štampi, koja nas je po* dupirala. — Pozivam vas bračo, da se dapas opet setimo našeg manjinskog društva u Dravogradu, da skupimo za njih primernu svottu, da im dokažemo, da ne zaboravljamo na njih. — Cita no* vogodišnju poslanicu JSS koja je na , prisutno članstvo učinila duboki dojam.
%
Izvesta j brata načelnika Vrhovca podao je jasan i stvaran pregled o'gromnog i intenzivnog rada, koji je izvršio prednjačiti zbor. Glavni mo« menti rada, 19. aprila — omladinska tel akad., 26. maja — društveni javni tel. nastup, 9. oktobra — župska na* raštajska takmičenja u lakoj atletici, 30. novembra društvena svečana tel. akademija. — Izveštaj brata načelnika primljen je sa naročitim odobrava* njem jednogiasno na znanje. — Sestra Mužinova načelnica daje izveštaj o •radii ženskih odelenja, koji se isto s odobravanjem jednogiasno prima. Taj* nički izveštaj, koji je prikazao rad od* bara i društva prema vani, jednoglas* no sc prima. Mesto bolesnog br. pro* švetara daje izveštaj br. starosta, koji navodi razna predavanja i mnogobroj* ne nagovore /akijučivši pozivom na članstvo, da u večem broju poseduje predavanja i da se sto više poslužuje društvene knjižnice i čitaonice. Izve* štaj se prima Izveštaj blagajnika koji navodi, da je čista doibit manja od prošloigodišnje radi ogromnih investi* cija, kojc je provelo društvo, prima se jednogiasno.
Izveštaj brata gespodara u glav* nom navodi, da sc je više radilo ali radi svenpšte krize i štedljivosti uspeh je manji. Nismo razočarani jer smo to predvideli. Izveštaj se prima. —
Revizonalni odbor predlaže abs;:* lutorij br. blagajniku i čitavom odbo* ru. Preračun za g. 1928. predvida živa* han premet i investicije — jednoglas* im se prima. — Br. starosta je nat : ustao i rekao:	Albsolvirali smo izve*
štaje — i smelo kažem da bi i župi i Savezu bilo delo lak še da su u svim 'našim društvima takvi funkciomeri kao sto su u našem. Za vaš nesebični rad izričem vam iskrentu sokolsku zahval* noist — lir. Kajzelj predaje dobno predsedništvo' br. Juvanecu koji pro* vodi izbor u odbor i traži predloge prvo za starostu. Br. starosta Gangl predlaže br. kajzeija što skupština prima jednodušnim dugotrajnim i cduševljenim odobravanjem. Br. K ij* zeli preuzima starostvo, ganut smatra to za odlikovanje, ta je častno mesto i mesto dela — radi dela ga primam. Hvala vam! Zdravo! Za podstarostir
bio je izabran br. dr. Fran Kandarc za načelnika br. Vrhovec, za načelnicu s. Mužinova, za tajnika Milost, za bi a* gajnika Čebular, za gospodara S. Si* mončič, za prosvetara Šuklje za pred. zdrav, odseka br. dr. O. Krajec i 19 odbornika.
Brat starosta zaključuje sklupštihu rečima: Delo odbora je odobreno — dnevni red gl. skupštine iscrpljen zato zaključujem pozivajuči vas, da našu 65*godišnjicu proslavimo dostojno* Ma* tičnog društva Jugoslovenskog Sokol* stva — Ljubljanskog Sokola. Pozivam vas na s'ožan rad i krepko delo. Do videnja ria delu! Zdravo!
Križevci pri Ljutomeru. Ker od
jias malokdaj zaide kak glas med vas, evo danes par besed. Mlado Sok. dru* štvo dobro napreduje, in uspešno širi sok. misel med narod na naši severni meji proti Avstriji in vzhodno proti Madžarski. Sicer še brez lastnega kro* va, vendar si pomagamo v skromni telovadnici, kolikor je mogoče, da ustrežemo pogojem društva. Polna je soba živahne dece in v večernih urah okoliških fantov, ki se ne strašijo ne slabe, ne 1—2 urne poti. Letos prvič smo na slovesen način proslavili naš sok. praznik s obvezno zaoMjubo vsega članstva a deca je slavila svoj dan popoldne na primeren način z raz* delitvijo saveznih brošur Za Miklav* ževo sta olba oddelka (vsi začetniki) že nastopila z izbranim programom pred občinstvo', ki je bilo z uspehom zadovoljno ter nagradilo izvajajoče z burnim odobravanjem. In kot odgo* vor neprijateljem — sc polni telovad* nica mladine in članstva — a v ja* nuarju pričnemo še z žen. deco in čla* meami. Tako bo društvo popolno za* čelo delati na svojem polju. ‘Orne* njam, da dobimo v najkrajšenf času novega bratca • v ibBžnjem trgu — Veržeju. Tudi v Ljutomeru v sok. domu se pridno dela. Tako napreduje in se širi Sok. ideja na sev. .in sev* vzhodni strani naše države. , M. T.
MALI OGLASI
Oglase prima po naplati upravni štv o Sokolskog Glasnika u Ljubljani, Narodni dom. Svaka reč pri svakom objavljivanju 50 para, najmanji iznos S Din.
Dugogodišnjl tehnički
i administrativni sokolski radnik (član Uprave i Prednjačkog zbo- psjj ra), višegodišnji knjigovodja i ne- li-® mački korespondent, govori češki i nešto francuski, piše brzo na pisačoj mašini traži odgovara-juće nameštenje za 1. mart 1928. Poželjna manja mesta u unutra-šnjosti. Ponude na Svanimir Aleksič, Beograd, pošt. fah 190.
Važno za bratske glazbene zborove!
Preuzimam aranžiranje sokolskih vježbi, za svaki glazbeni zbor od partitura za glasovir. Aranžiram bezpogrešno i u laga-nom stilu, uz vrlo umerenu cenu. Osim toga imam veliki izbor narodnih koncertnih komada. Onik šaljem na zahtev badava. - Brat Jarka Vodvurka, kapelnik Sokolske Glazbe, Vis (Dalmacija), i
Za zdravje sokolske mladine! I
V vsaki sokolski mladinski knjižnici mora biti knjižica: Dr.
[van Robida, Da ste ini zdravi, dragi otroci! Broš. Din 3. Liubke povesti, ki obravnavajo razna poglavjH iz zdravs'va. - Noročila na založništvo: Učiteljska knjigarna v Ljubljani.
god ne bude obnovio staviče mu se list.
pretplatu, obu=
Mole se pretplatnici, koji nisu obnovili pretplatu, da to učine najda* lje do 25. januara o. g. Posle toga ko
Mladinskim sokolskim odrom in pevskim zborom
priporočamo iz lastne založbe:
Adamič: Mladinske pesmi. Enoglasni zbori in samospevi s spremljanjevem klavirja Din 40-—. Gregoričeva Otroški oder. 12 igric za mladino otroških vrtcev in osnovnih šol. Broš. Din 8 —. Juvfinec: Oba Junaka. Din 4'—.
Marolt: „Bože pravde" in „Lepa naša domovina".
Dvoglasno s spremljevanjem harmonija. Din Г50— Marolt: Narodne himne in druge domorodne pesmi.
Dvoglasno za mladino. Din 3-—.
Šolski oder: I. zv. Korban: Povodni mož, igrica ža mladino v 3 dejanjih in Fr: L.: Božična pravljica v treh slikah. Din 6’-, napevi Din 4' —.— II.zv. Tiran? Čudežne gosli, dramatična pripovedka v 3dej. ii Medved : Vino ali voda? dramatični prizor. Din	—	Ш.	zv.	Lah: Miklavž
prihaja. Trije prizori Din 6-—. Glasbene točke Din 4’—
Žirovnik: Narodne pesmi za mladino. I., II. in III.
zvezek a Din 3—.
Direktna naročila sprejema založništvo:
Učiteljska tiskarna v Ljubljani.
Znamenita povest v slovenskem prevodu I
Sokolskim mladinskim knjiž-licam priporočamo: Swift-Flere, 3uliverjeva potovanja. (Lilipu-pnci). Bogato ilustrirano. Vez. Jin 42'—. Naročila izvršuje Uči-eljska knj garna v Ljubljani.
i
Oružie ■ municiia
za lov, ioort I obranu
u svim svetskim fabrikatima. Preporuča veliki izbor preciznih flobert pušaka počam od 260D.
ED iP||{|K LJUBLJANA
■	»BW%m	iiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii
Za veliki cenik poslati 5 Din u pošt. markama
u
Sveslovenski sokolski kongres v Poznaju.
Iz Varšave nam javljaju da se sokolska župa u Poznanju pripravlja na Organizovanje sveslovenskog sokol* skog kongresa, koji neka bi se održao u ’ početku g. 1929. m Poznanju, Vež* balište u Poznanju če u tu svrhu po* večati.
IZ UREDNIŠTVA.
Radi množine, aktuclnog materi* jala morali smo u ovom broju izosta* viti nastavak sednice odbora JSS i re* ferate pojedinih članova starešinstva, kojc smo" oibećali doneti u današnjem broju. U narednom broju sigurno če izaei. — Preporučamo se brači i sestra* ma da nam marljivo dopisujlu i šalju izveštajc,'tiaročito sada u vreme glav* nih godišnjih skupština društava.
f Br. Mihailo Katic.
Jedna bolna godišnjica.
Preporučamo tvrtke, koje oglašuju u Sokol. Glasniku!
Nedavno se navršila godina smrti Mihaila Katica, vrednog i odanog so* kols’kog radnika. I šumadijski Sokoli se sa ljubavlju i poštovanjem sečaju njegovog rada.
Jer brat Katic je bio, prvo dos bar čovek. Tih ćutljiv, sa večito di* skretnim osmehom izražavao je svu širinu svoje duše i plemenitost svoiga srca. Odmereriog hoda, on je ipak stizao svuda gde sc radi o opštem do* bru, stizao je kad treba da sc pokaže 'koliko je čovek. u istini čovek.
Brat Katič je bio odličan državni službenik. Za dugi ni:z godina nese* bično rapisao snagu i širi© prosve* tu kroz zaostala i nepismena sela. Njegovoj zauzimljivesti ima da se pri* piše što su mnogima oči otvorene. Jer on nije bio od onih, koji su svoj rad u selu završavali poslednjim časom u školi. I stoga nisu retki učenici koji sc sa zahvalnošču sečaju svoga učitelja. A koliko je mladih nastavnika snab* devenih svima teorijama o radii u na* rodmoj školi, u stvari postalo pravim upitcljima i rešilo tajnu nastave u osnovnoj školi tek posle saveta i upu* stava, koja su dobijali od nadzornika Katica!	/
Brat Katič je bio predan sokolac. Još odmah čim se Sokolska Misao po* javila kod nas, on je shvatio njen zna* čaj, prigrlio je bratski, i istinski radio na njemom ostvarenju. Možda bi se još tačnije reklo: sagorevao u službi
Sokolstva. I onda kada je zbog znat* nog breja godina i zbog slabog zdrav* lja morao da se ,po¥uče iz školc. Katic nije hteo da čuje za sokolsku penziju. Žcleo je da i poslcdnju snagu istroši u sok Disko j školi.
Takva sokolska revnost brata Ka* tiča nije ostala nezapažena. I kako Sokolstvo nežna za počasti nego na najvidnija mesta ističe najvrednije — da bi radili, i brat Katič je počastvo> van dužnostima — da radi. Dvaestak godina bio je član uprave kraguje* vačkog Sokola. Pre ovih poslednjih ratova bio je ‘revmosan i nerazdvojen Saradnik dcnera'la Mihaila Kovačeviča i neumorno nastojavao da Sokoli u Kragujevcu dodu do svoje kuče. I kad je ta ideja posle ratova ostvarena, Katič je postao prvi domačin Sokol* skog Doma u Kragujevcu u čija je če* tiri zida uneo sokolsku dušu, oživeo sokolski život. Sem toga, jedan od osnivača Šumadijske Sokolske Župe, Katič jc bio njen prvi blagajnik i na tej dužnosti ostao do svoje smrti.
Slika Mihaila Katica urezana je u srcima Sokola koji su ga poznavali. A ovih nekoliko reči o njemu kao čove* ku učitelju i Sokolcu, nakon godine dana od njegove smrti, neka pokažu novim sokolskim naraštajima kako se sagoreva na poslu kad se radi za opšte dobro iz prevelike ljubavi da novi na* rastaji budu bolji od ranijih.
Miloje A. Pavlovič.
'V'
Dragotina Cutiča vdova
PUŠKARNA - MARIBOR Slovenska ulica št. 18 Prodaja smodnika, trgovina z orožjem in strelivom
Delavnica 7.a popravila in nova dela. Priporočam se strelskim družinam in strelskim odsekom sokolskih društev.
Priporoča se tvornica telovadnega in športnega orodja
J. ORAŽEM, RIBNICA
DOLENJSKO * OSNOVANA LETA 1881.
■
■
M
■
n
■
■
■
■
■
■
m
■ Oprema telovadnic za društva in šole — letna i telovadišča.Elegantno, solidno orodje. Nizke cene.
| CENIK IN PRORAČUN FRANKO. S ■■■ваааааша£мшвшввашшншвишмн«вншв"
I n ZA PRO
LJUBLJANA
J.
prodaja po najugodnejših cenah in
samo na debelo.
Premog, domači in inozemski za domačo kurjavo in industrijske svrhe. Kovaški premog vseh vrst. 9 Koks livarniški, plavžarski in plinski. Briketi.
lam
Miklošičeva 15/1.
I
Preseiitveno naznanilo.
Litografični zavod
CEMA2AR in DRUG
• i 1
j se je preselil v
i
v Ljubljani
IgriSko ulico it. 6 v poslopje nekdanje tvornice igralnih kart poleg dramskega gledališča.
Dobra vina, domačo gnjat, salame in kranjske klobase priporoča gostilna
IVAN BRICELJ
v stepanji vasi pri Ljubljani.
Na Planlrju.
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska in ličarska delavnica
IVAN BRICELJ
Ljubljana,- Dunajska cesta 16
Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno, cene zmerne.
Gtobming - Lesica - Mole:
Srbskohrvatsko-stovenski slovar
Besedni zaklad tega slovarja veebuje na 432 straneh vse izraze iz vseh knjig, ki so v rabi na naših šolah, poleg tega pa vse izraze iz vsakdanjega življenja za dom in urade, v kolikor so različni od slovenskih.
Slovar je opremljen z akcenti, kar je neprecenljive vrednosti za Solo, ker brez akcentov ni mogoče srbohrvaščine pravilno izgovarjati. V slovarju je upoštevana ijekavščina in ekavščina, tako da ne pride človek v zadrego ne pri čitanju hrvaških, ne srbskih knjig.
Ker je naklada slovarja mala in ker bo zato v nekoliko tednih knjiga razprodana, je v Vašem interesu, da slovar čimprej naročite.
Naročila sprejema
Učiteljska knjigarna v Ljubljani, Frančiškanska ul. 6
Cena 50 Din. Pri skupnem naročilu (najmanj 10 izvodov) cena a 45 Din.
V delu je: Slovensko-srbohrvatski slovar
1 millM! KnilZDl
priporočamo
mladinsko Izdaio slovenskih klasikov:
izbrani spisi za izbrani spisi za izbrani spisi za
Erjavec-Fleie: Fran Erjavec, mladino. Vez. Din 40 —.
Erjavec-Flere: Fran Levstik, mladino. Vez. Din 26’—.
Erjavec-Flere: Matija Valjavec, mladino. Vez. Din 36'—.
Erjavec-Flere: Josip Stritar, izbrani spisi za mladino. Vez. Din 46 —.
Erjavec-Flere: Simon Jenko, izbrani spisi za mladino. Vez. Din 28’—.
Erjavec-Flere: A. M. Slomšek, izbrani spisi za mladino. Vez Din 40'—.
Erjavec-Flere: J. Kersnik, izbrani sp si za mladino. Vez. Din 46’—.
Erjavee-Flere: Starejše slovenske pisateljice. Vez. Din 80"—.
Pri direktnih naročilih celotne zbirke sokolskim
društvom 25 Vo popusta. — Pri naročilih se sklicujte na ta oglas!
Učiteljska knjigarna v Ljubljani
Frančiškanska ulica štev. 6.
ИНДУСТРИЈА СОКОЛСКИХ ПОТРЕПШТИНА
БРАНКО ПАЛЧИЋ
ЗАГРЕБ, Куковићева ул. 13
Главни добављач Југославенског Соколског Савеза
Брзојавни наслов: Трикотажа Загреб
Израђујем сне врсти соколских потрепштииа за јапни и излетни наступ чланона, чланици, нараштаја и деце тачно по пропису J. C. С. Надаље преузимам израдбу сваковрсне трикотаже за властити и туђи рачун. — Надал.е препоручам се браћи за израдбу најмодернијих цнвилних одела, кија 110 најновијем кроју израђујем у властитој радиоиицн.
Pristni tirolski loden za turiste, smučarje, lovce itd., itd. nudi tvrdka:
FRANJO
MAJER
MARIBOR
GLAVNI TRG 9
Znižane cene in največje skladišče dvokoles, motorjev, otroških vozičkov, šivalnih strojev, vsakovrstnih nadomestnih delov, pneumatike.
Posebni oddelek za popolno popravo, emajliranje in ponik-ijanje dvokoles, otroških vozičkov, šivalnih strojev itd — Prodaja na obroke Ceniki franko. ,,TRIBUNA" P. B. L., tvornica dvokoles in otroSklh vozitkov. Ljubljana, Karlovška c. 4.
Engelbert Franchetti
frizeur za dame in gospode
v Ljubljani, Dunajska cesta 20
priporoča svojo elegantno urejeno brivnico in posebni oddelek za damsko friziranje, barvanje in izvrševanje lasnih izdelkov. — Specijalist za striženje dečje frizure.
Pri nabavi potrebnih oblačil, manufakture, modnih potrebščin itd. priporočamo tvrdko
DRAGO SCHWAB
LJUBLJANA, DVORNI TRG 3,
Telefon štev. 2510.
V zalogi vse sokolske potrebščine.
PETAR TESLIĆ
SISAK
FABRIKA I RAFINERIJA ŠPIRITA, FABRIKA LIKERA, KONJAKA, RUMA, UGLJlCNE KISELINE,
°D.
4-,
O k
POTAŠE, UMJETNOG GNOJIVA I KRISTALNE SODE TE VELEPECARA RAKIJE
K* . DVORSK 1-^5и£к. DOBAVLJ AČ
Zt-ATN	OMMEDALJOM
M
O
Ob desetletnici naše države
priporočamo sokolskim društvom iz lastne založbe:
Vitko Jelenc, 1914—1918. Spomini jugo-slovenskega dobrovoljca. Vez. Din 26.— Ivan Matičič, Na krvavih poljanah. Trpljenje in strahote z bojnih pohodov. Vez. Din 36'—
Ivan Matičič, V robstvu. Roman tuge in boli. Vez. Din 40*—
Rado Pavlič, Ljubezen in sovraštvo. Slike iz svetovne vojne. Vez. Din 30'—
Direktna naročila sprejema založnica
Učiteljska knjigarna v Ljubljani
23
23
23
23
M
SSKv,
23
23
МЕДИЋ-ЦАНКЛ
23
Eti
23
23
M
Ca
Eti
23
23
23
23
творнице уља, фирнајза, лакова и боја
ДРУШТВО CA O. Ј.
Централа у Љубљани. — Власник Фрањо Медић Творнице: ЉУБЉАНА-МЕДВОДЕ. Подружнице §3	и	стоваришта:	Марибор	и	Нови Сад	Ц
.........................................   23
23
23
23
23
23
Eti
23
23
23
23
23
ss
чп
ВЛАСТИТИ ДОМАЋИ ПРОИЗВОДИ:
23
23
Gu
Ca
23
ланено уље, фирнајз, све врсти лакова, емајлно-лакастих и уљених боја. Хемијско чисте и хемијско улепшане као и обичне земљане боје свију врсти и нијанса, кистова, стакларског кита итд. марке „МЕРАКЛ“ за обрт, трговину и индустрију, за железнице, поморство и ваздухопловство
ЦЕНЕ УМЕРЕНЕ
23
23
23
ТАЧНА и СОЈ1ИДНА ПОСЛУГА
Eti
23
23
13БЗ&з&з&з&ЗБЗ£ЗЕз&ЗБЗБЗБ32зазжз232322&зБЗБЗБЗ£ЗБЗБЗ&з£зазБЗ£ЗБЗБЗ£з&з&з
Sokolom planincem in
ljubiteljem prirode
priporočamo iz lastne založbe:
Bučar, Slovenski metuljar. Bros. Din 12 — Kabaj, Cerkniško jezero in okolica. Vez.
Din 40-—
Kunaver, Na planine! Vez. Din 28‘— Kunaver, Kraški svet in njegovi pojavi. Vez. Din 38’—
Vsaka knjiga bogato Ilustrirana.
Direktna naročila na založništvo:
Učiteljska knjigarna
ir Ljubljani.
j/l
I
TVORNICA
v Ljubljani, Dunajska cesta št. 1.
Delniška glavnica in rezerve: Din 60,000.000.
Obrestuje vloge na tekočem računu in na knjižice najugodneje. — Kupuje in prodaja devize, valute in efekte vseh vrst. — Eskontuje in vnovčuje menice in devize na tu- in inozemska mesta. — Sprejema vsa borzna naročila na tu- in inozemske borze in jih izvršuje najugodntje. — Daje vsakovrstne predujme na blago, efekte itd. — Dovoljuje vsakovrstne kredite pod najugodnejšimi pogoji. — Prodaja srečk razredne loterije — Daje informacije v vseh v bančno stroko spadajočih zadevah.
Brzojavni naslov: Banka, Ljubljana.
Telefon štev. 2861, 2413, 2502, 2503.
Račun pošt hran. v Ljubljani št. 10.509.
PodrutnlCCi Brežice, Celje, Črnomelj, Gorica, Kranj, Maribor, Metkovlč, Novi Sad, Novo mesto, Ptuj, Rakek, Sarajevo, Slovenjgradec, Split, Trst.
:i=n
„DISKOBOLOS“
STANE VIDMAR nasl. AVGUST KOZMAN
LJUBLJANA, Sv. PETRA C. 75
Vhcd Vidovdanska cesta štev. 22 — 24
Telefon št. 2890
PRVA JUGOSLOVANSKA TVORNICA
telovadnega, športnega in gasilnega orodja in potrebščin. Zimsko-sportne potrebščine.
Lestve vseh vrst.
Specijalna trgovina športnih potrebščin: Tavčarjeva ulica štev. 1
Г
S
r
i
r
F
t
\
n
s
s
n
t
o
p
n
n
j1
11
n
o
CELJSKA POSOJILNICA, d. d.
V CELJU _0*
STANJE GLAVNICE IN REZERV NAD 8,000.000 DIN STANJE HRANILNIH VLOG NAD 65,000.000 DIN
Sprejema hranilne vloge na hranilne knjižice in tekoči račun ter jih izplačuje točno in nudi zanje najboljše obrestovanje in največjo varnost. Izvršuje vse bančne, kreditne in posojilne posle. - Kupuje in prodaja devize in valute. —
PODRUŽNICA V MARIBORU IN ŠOŠTANJU
Pri nakupu različnega oblačilnega
blaga se blagovolite posluiitl
VELETRGOVINE
A. E SKABERNE
LJUBLJANA
Izdaje Jugoslovenski Sokolski Savez (E. Gangl). — Odgovorni urednik dr. Riko Fux. — Uređuje Redakcijski odsek. — Za oglase odgovara Vlado Simončič. — Tiska Učiteljska tiskara u Ljubljani,
za nju odgovara France Štrukelj.