KRALJEVINA SRBA, HRVATA 1 SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITI)
KLASA 1
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 1. MARTA 1925.
PATENTNI SPIS BR. 2603.
Hernadv6lgyi Magyar Vasipar Reszveny Tarsasag, Budimpešta-
Postupak i postrojenje za obradjivanie ruda.
Prijava od 21. januara 1922.	Važi od 1. jula 1923.
Pravo prvenstva od 13. decembra 1913. (Ugarska).
Nije samo potrebno radi uspešnog pro-vodjenja običnog postupka kod dotacije ili plivanja kod obrade raznih ruda, prisno mešati rudu sa vodom, kiselinom ili uljem, več treba da je rad dugo produžen i uz to treba voditi računa da izlučivanje de-lića metala teče stalno i u što većem miru. Do sad su pokušavali ovo na taj način postići, šio su vezivani jedan za drugim naizmenično aparati za mešanje i izvo-djenje i vele, da je lobož ispalo za rukom obradjivati rudu sa takvim uredjenjima, koja je do 30% sadržavala rudne prašine; naprotiv uopšte se nije mogla ekonomski obraditi ruda, koja bi pokazala veći pro-cenat u rudnoj prašini sa do sad poznatim postupcima i uredjenjima.
Sad smo mi iznašli, da može isto tako plivati upotrebom jednog prirodnog postupka, čak i ruda, koja se isključivo sastoji is praha kao zrnasta, samo se ista mora odgovarajući dugo raditi u danom slučaju % časa, pri čemu treba paziti, da se plivajući metalni delići stalno izdvajaju.
Kod do sad poznatih uredjenja čak i kad se isti sastoje iz više jedno za drugim vezanim spravama za mošinje i odvajanje, teče rudna smeša vrlo brzo i to dva tri minuta kroz aparate; stoga se u ovom vremenu ne može kako valja ruda obraditi. Osim toga iz svakog izdvojeno« sanduka sa metalnim delićima, otiče prilična količina muteža, čime se jako osiromašuje metalni proizvod.
Najpre se prema ovom pronalasku razlaže materijal, koji se radi, u zrnca i prašinu
i potom se obe vrste naročito rade. Time je mogjćno raditi samo rudu u prahu i upotrebom nekog odgovarajućeg postupka dokle god se hoće produžiti plivanje, pri čem može izdvajanje sastavnih metalnih delića isto tako dugo teći. čime se postiže vrlo vizoka koncetracija t j. biva rastvoren dobiveni proizvod rude sa vrlo malo muteži.
Zrnasti se deo tako izdvojene rude može uspešno obraditi i na do sad poznati način pri neprekidnom radu, pošto se kcd zrnastih ruda izdvajanje vrši prilično brzo-su-protno rudi u prahu, kod koje se sitne prazne čestice praha samo odveć lagano sležu-
Kod obrade čisto prašinastog materijala ne može še primeniti, iz gore pomenutih razloga, neprekidan rad, već se dotle mora produžiti mešanje i izdvajanje sa odredje-nom količinom rude, dogod se penju plivajući delići metala na površinu tečnosti.
Ovo se na taj način postiže, što se smeša rude i tečnost sredstva kreće tamo amo uz stalno energično mešanje i razbijanje u kruženju, i istovremeno kretanje smeše na jednom mestu i to pri sleganju toliko uspori t. j. umiri, da odvajanje metala lagano teče, ali se pri tome istovremeno i vazduh pod pritiskom uvodi, koji se sjedne strane meša sa tečnočću, ubrzava izdvajanje i s druge strane služi za isterivanje pene metalne rude. Količina i pritisak uvedenog vazpuha se može pri tom vrlo tačno, ra/ume se, regulisati, da ne bi bila olstra-njena, po mogućstvu, s penom i tečnost.
Jedan aparat, koji služi za izvodjenje
Din. 20'—
ovog postupka može, prema tome, isto tako raditi samo s prekidima i mora zbog toga pokazati znatno veće dimenzije nego li dosedanji aparati sa neprekidnim radom.
Prema ovom pronalasku uredjenje se sastoji u suštini iz jednog složenog suda za mešanje i izdvajanje, u kome se smeša stalno drži u kruženju pomoću sprave za mešanje i prenosa i to tako, da ova smeša s jedne strane stalno struji na gore a sa druge strane tone, pri čemu je u svakom odelenju suda, gde se smeša kreće na dole, prvenstveno proširen prolazni presek da bi znatno smanjio brzinu kretanja srneće, na ovom je mestu dalje postavljen \fod cevi, koji viri gore i završava se izvan^radi odvoda pene, koju nose delići metala, i najzad je, inače potpuno zatvoreni sud u vezi sa vodom za zbijeni vazduh.
Na nacrtu su prestavljeni razni oblici izvodjenja pronalaska.
Na fig. 1, 2, 3, 4, 7, 8 su prestavljeni aparati, koji rade s prekidima, za plivanje rude u prahu, dok se na fig. 5 i 6 vidi aparat, koji se naročito može upotrebiti za obiadjivanje zrnaste rude u neprekidnom radu Aparat koji je predstavljen u fig 1 u vertikalnom i u fig. 2 vpdoravnom preseku po liniji preseka 11-11 u fig. 1, sastoji se iz jednog suda doje zaokrugljenog, koji ja jednim poklopcem 2, koji dobro zatvara, hermetički zatvoren, na ovom je poklopcu s jedne strane rasporedjen vod 3, koji služi za uvodjenje presovanog vazduha i levak 4 koji služi za uvodjenje ulja, dok s druge strane proviruje na sredini poklopca cev
5,	koja služi ze odvodjenje pene, koju sadrže delići metala. Sud je prema svome prečniku isto tako podeljen u mnogo ode-lenja 7 zrakasto nameštenim pregradama
6.	Ove pregrade priključene su s jedne strane na spoljne zidove kace, a s druge strane na centralno nemeštenom levku. U gore proširenom otvoru ovoga levka viri levkasti nastavak 9 cevi 5 tako, da izmedju ivica oba levka ostaje još samo mali me-djuprostor. Na okruglom tlu suda raspo-redjeno je krilo za mešanje, koje se kreće pomoću kotura s kajišem 12 koji je klinom utvrdjen na osnovi 11.
Takva su se krila za mešanja i do sad upotrebljavala, ali za druge svrhe, i ovo ne čini suštinu ovog rasporedjivanja, kao što se već vidi iz prethodnog. Za uredjenje ovde opisano karakteristične su naročito pregrade 6 i ostali unutrašnji sastavni delovi, kao i njihovo rasporedjenje. Bez ovih se pregrada ne može na ime poslići prisno mešanje, pošto hi se inače tečnost pomoću krila za mešanje obrtala, i tako reći Izvodila bi samo vodoravno kruženje što se ipak uspešno sprečava pregradama.
pri čemu .nastaje još druga dobit, što se smeša deli i udara u-pojedinim odelenjima sa velikom brzinom o pregrade 6 otuda se vrlo temeljno izmeši i penje u odelenjima do iznad gornje ivice levka 8.
Način dejstva sprave je ov j:
Pošto se krila za mešanje stave u pokret, ispuni se sud.pomoću cevi 5 sa potrebnom količinom rude, vode i eventualno i sa kiselinom, krilima za mešarje isisa se smeša iz levka 8, baca u odeljenja 7 i uz stalno intenzivno mešanje diže do gornje ivice levka 8 tako da jedan deo smeše otiče u levak i u istom tone; zbog toga se znatno smanjuje brzina kretanjb smeše na visini donje ivice levka 9 zbog proširenja preseka proticanja. Zbog toga se izdvajaju delići rude na ovom mestu sa uljem i teže na više u pravcu strelica.
Ako se sad otvaranjem ventila 13 upušta zbijeni vazduh u unutrašnjost kace, onda će se ovaj vazduh jednim delom mešati sa tečnošću, koja kovitla na više u odelenjima 7 a drugim delom vršiti pritisak istovremeno na povišinu smeše, koja ispunjuje levak 8, tako da se nivo tečnosti izdiže u cevi 8 dotle i tako da će izaći kroz ušćp cevi 5, pena koja se naviše penje i delići rude biti odvedeni kroz kanal 14 Vazduh će, koji se penje u levak 9, u obliku vazdušnih mehurića isto tako goniti deliće metala više i time znatno ubrzati izdvajanje. Zbijen se vazduh mora lad podešavati da bi po mogućstvu bila samo istisnuta izlučena pena iz aparata i otslranjena.
Slavina uljnog dovoda se samo tada korisno otvara t. j. ulje samo tad dovodi u smešu, kad je već dosta vremena aparat u radu i kad su plivajući delići metala izdvojeni bez ulja.
Izdvajanje se dotle produžuje, dogod se delići metala još mogu dovesti do plivanja, što se lako poznaje po peni. koja izlazi. Potom se vazduh zatvori, odvodna cev 16 otvori i sud prazni, posle čega se isti može opet ispuniti sa svežom rudnom smešom. Sa fig. 3 i 4 vidi se jedna takva izmena aparata u uzdužnom i poprečnom preseku po 1V-IV fig. 3, kod koje je otstranjen levak 8. Odgovarajući.sastavni delovi su u ostalom nagovešteni sa istim odnosnim znacima. Sud je ovde kao što se vidi čet-vorougaoni i unutrašnjost podeljenja sa četiri pregrade u četiri odeljenja. Pregrade se pružaju ovde do cevi 5 za odvod pene i rasporedjeni su vodni zidovi 17 sa strane krila za mešanje.
Uskovitlana se tečnost penje uz ove zidove, biva bačena o spoljne vertikalne zidove suda i odbija se od ovih u pravcu ucrtanih strelica prema cevi 5, da bi potom
opet dospela u prostor, koji se nalazi iznad krila za mešanje, gde izdvajanje teče na isti način, kao što je opisano već s obzirom na fig. 1 i 2.
Fig 5 i 6 pokazuje u vertikalnom preseku odnosno u horizontalnom po VI-VI fig. 5 jedno takvo uredjenje, koje je namenjeno za nepiekidan rad i prema tome prvenstveno za obradjivanje zrnaste robe. Ova se sprava u toliko raziikuje od sprave iz fig. 1 i 2 što je u sredi predvidjena jedna cev 18 koja je na svom donjem delu vezana sa donjom ivicom levka 8 tako, da se time odozgo levak 8 zatvara. Kroz ovu cev, koja služi za neprekidno unošenje materijala, koji treba obradjivati, a zbog toga je gore levkasto proširena, prolazi vratilo 19, koje istovremeno služi za pogon krila za mešanje 10 i koje je po celoj s/ojoj dužini snabdeveno malim krilima za mešanje 20.
Odozgo uvedena rudna smeša dospeva izmešana lopaticama 20 na krilo 10, pa se bac-t u odelenje 7, da bi potom došlo u levak 8 iz koga se nekorisan materijal, koji tone posle izdvajanja delića metala kroz cev, odvodi odvodnom cevi 16, koja je priključena na levak 8.
U fig. 8 je prestavljen jedan takav oblik izvodjenja kod koga se primenjuje centrifugalna pumpa po sebi poznate konstrukcije radi mešanja i kružnog kretanja smeše i prska radi postizanja što je moguće prisnijeg mešanja materijala pomoću rasipnog siska 22 prema odbojnoj površini 23: Pri tom je rasporedjen prenos zavrtanjem 24 radi vraćanja nekorisnog materijala, koji se nakuplja na donjem delu šiljato završe vajućeg suda, kome je cilj da postigne što je moguće ravnomernije opterećenje centrifugalne pumpe i da odkloni zapuša-vanje iste.
U sprovodnom vodu 25, koji vraća iz pumpe u sud rasporedjen je završeni organ 26 i pred ovim priključena je grana cevi 27, koja se isto tako zatvara, koja služi zato, da bi se mogao aparat po završetku plivanja opet lako isprazniti. U tu svrhu zatvara se ventil 26 i ventil 28 otvara, tako da crpka zaostalu tečnost iscrpe sa dna kace i izgoni kroz cev 27, posle čega se opet aparat može popuniti pomoću cevi 5 svežom smesom.
Kod ovog rasporeda stavljena je crpka izvan kace, prirodno je da se pumpa može namestiti i u kaci i ne skretajući od suštine pronalaska.
Fig. 3 prestavlja jednu sličnu spravu, kod koje su predvidjena dva simetrično raspo-redjena i u suprotnom pravcu obrtajući se krila 29 za mešanje i odašiljanje tečnosti, koje u sredini kroz otvor 30 šišaju smešu
i istu gone na obe strane uzduž koso na-meštenih bočnih zidova 31 u gornji prostor suda gde se tečnost baca prema dole odgovarajućem uglu postavljenom zidovima i od ovih se odbija ka cevi 5. Izdvajanje i odvodjenje pene vrši se na isti način, kao i kod gore opisanih sprava.
Pomoću ovih aparata može se sprovesti veoma uspešno i potpuno odvajanje, tako da se primera radi, može postići iz čistih ruda u prahu sa 1,3% sadržine bakra i bez 'dodatka kiseline i primenom hladne vode, 94°/o dobitak i proizvod bakreni sa 12o/°, pri čem jošValja naglasiti, da plivanje takvih ruda do sad u opšte ne beše mogućno čak i sa najboljim poznatim apara^ tima za flotaciju.
t
Patentni zahtevi:	,
1.	Postupak za obradjivanje ruda, na-žnačen time, što se najpre izdvoji ruda u prahu od zrnaste rude i potom se zasebno različni materijali flotiraju.
2.	Postupak za obradjivanje ruda, prema zahtevu 1), naznačen time, što se smeša rude sa običnim tečnim sredstvima upravno kreće u kruženju pri upotrebi vazdušnog pritiska i spoljneg energičnog mešanja, ali po mogućdvu pri zahodu umiri, tako da za vreme rada može teći neprekidno izdvajanje i odvodjenje još mirnih sredstava de-lova metala.
3.	Uredjenje za izvodjenje postupka po zahtevu 2, naznačeno time, što ima zatvoreni kombinovani sud za mešanje i odvajanje, u kome je rasporedjena sprava za mešanje i prenošenje, koju smešu u kruženju drži tako, da ista s jedne strane struji na više a s druge strane pada, ali na onom mestu, gde se smeša kreće na niže, pri čemu kaca stoji u vezi sa vodom za zbi-veni vazduh.
4.	Oblik izvodjenja naprave po zahtevu 3, naznačen time, što je sud za mešanje podeljem jednim kružno rasporedjenim lev-kom 8 u unutrašnji i spoljni prostor i u spoljnem prostoru načinjena su odelenja zrakasto vertikalno rasporedjenim pregradama 6, u kojima se snu-ša goni na više krilom za mešanje, koje je rasporedjeno na ispupčeno izobličenom dnu kace, da bi opet bila usisana unutrašnošću levka, iz kojeg prostora izlazi, jedna cev, koja se završava izvan i koja služi za odvajanje pene, pri čemu je kaca zatvorena, na kome može biti poklopac, koji se hermetički zatvara, na kome mogu biti rasporedjeni sprovodi za zbijeni vazduh i ulje.
5.	Oblik izvodjenja po zahtevu 4 naznačen time, što je izostavljen levak 8, tako da smeša vrši svoje kruženje u jednom istom rpostoru.
6.	Oblik izvodienja po zahtevu 4 za neprekidan rad naročito za obradjivanje zrnastih ruda, naznačen time, što ima jednu cev koja je provučena kroz sredinu aparata i vezana uz donji otvor levka 8, koja je gore snabdevena proširenim otvorom radi uvodjenja materijala i u koji je rasporedjena obrtna osovina, snabdevena lopaticama za mešanje, koja istovremeno služi i za pogon krila, pri čemu je na levku, 8 priključena jedna cev, koja služi za odvod neplodnog materjjala.
7.	Oblik izvodjenja uredjenja po zahtevu 3, naznačen »jme, što je rasporedjena centrifugalna pumpa priključena pri kraju suda gore se završava šiljato, radi mešanja i materijala, koja žtrca smešu kroz rasipni sisak na odbojnoj površini, rasporedjenoj na gornjem delu suda, odakle ista dospeva u pregrade i zaostali materijal otiče na horizontalno rasporedjenom transportu po-
moću prenosa zavrtanjem, pomoću koga se ona opet prenosi u centrifugalnu pumpu.
8.	Objik izvodjenja uredjenja po zahtevu 7, naznačen time, š:o ima na suprotnom vodu centrifugalne pumpe jedan završni deo i pred kojom se grana sprovod, koji se zatvara, u cilju, da bi se kaca po završetku flotiranja pri odgovarajućem na-meštenju završnih delova sasvim mogla izpraznili pomoću pumpe.
7.	Oblik izvodjenja po zahtevu 7, naznačen time, što su udarena krila na donjem delu suda, rasporedjena simetrično suprotno obrtna oko horizontalne osovine, koja u sredini usisavaju smešu i naviše koso rasporedjene bočne zidove suda, bacaju o gornje zidove, koji dejstvuju kao odbojna površina, prema kojim je zidovima rasporedjen na dole kanal za odvod pene, tako da smeša udara o zidove ovog k nala pa tek onda dodje u prostor za izdvajanje.

A dpdtent bro/ 2603.
<5.
/.r--cr	/ /
Ticg.S,-




:v‘




«




/

.
















'






-

; ' : /



■ ’ r'








Adpatent broj 2603.