KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 15 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 APRILA 1937.
PATENTNI SPIS BR. 13123
Dr. Bekk & Kaulen Chemische Fabrik G. m. b. H. i Gorig Josef, Loevenich bei
Koln a. Rh., Nemačka
Postupak za fotomehaničku izradu klišeja za heliograviru sa rasterom i dukterom. Prijava od 1 aprila 1936.	Važi od 1 oktobra 1936.
Naznačeno pravo prvenstva od 2 aprila 1935 (Nemačka).
Kao što je najuobičajni ji postupak za izradu klišeja za heliogravuru sa rasterom i dukterom (rakelom), sastoji se u torne, što se slika, koja treba da se umnoži, naj-pre kopira na neku pigmentnu hartiju koja je učinjena osetljivom za svetlost, a odavde se otiskom prenosi na kliše, pa se potom tretira dalje na uobičajeni način i podvrgava jedkanju. Ali upotrebe pigmentne hartije za izradu klišeja heliogra-vure ima taj nedostatak, što je hartija vrlo osetljiva protiv atmosferskih uticaja, a to je naročito nezgodno pri izradi reprodukcija u boji. Pošto pigmentna hartija pod uticajem atmosfere vrlo lako menja svoj oblik, naročito svoju veličinu, postoji opasnost da preneta slika ispadne za jednu boju veća nego za drugu. Ali tada lako postane jedno ili drugo jedkanje neupotrebljivo, naročito kada se radi o kvalitativnoj izradi. Zbog toga se dosada u heli > gravuri sa rasterom i duktorom pretežno izrađuju samo jednobojne reprodukcije. Reprodukcije u boji štampaju se samo u malim mašinama u malom formatu, gde se pomeranjem štamparskog valjka savlađuje razlika pojedinih klišeja, što kod većih formata nije moguće.
Taj se nedostatak uklanja postupkom prema ovom pronalasku. U tu se svrhu ovde uopšte ne upotrebljava više nikakva pigmentna hartija, nego se metalno telo (pločica, cilindar ili slično) koje še upotrebljava za izradu klišeja, prevlači koloidnim slojem koji je učinjen osetljiv za svetlost, pa se potom slika kopira nepo-
sredno na taj sloj osetljiv za svetlost i ovaj se rastrira radi proizvodnje rešetke za vođenje duktora. Pri tome se može proizvoljno izvesti kopiranje rastera na sloj osetljiv za svetlost pre ili posle kopiranja slike pomoću diapozitiva. U takvim slučajevima gde kliše istovremeno treba da služi za reprodukciju teksta mogu se tekst i slika zajedno montirati na staklenu ploču, tako da se kopiranje teksta i slike na svetlosno-osetljiv sloj klišeja može izvesti istovremeno. Posle izvršenog prenosa slike i rastera posredstvom osvetljevanja vrši se potom prema ovom pronalasku tretiranje rastvorom za jedkanje. Preimućstveno se za to upotrebljava takav rastvor koji pored uobičajnog sredstva za jedkanje, kao gvozdeni hlorid, sadrži neku kiselinu koja napada odn. prodire i moči, ali koja ne napada metal ploče ili sličnog, kao što je mlečna kiselina i slično. Pri tome nije potrebno da se mesta koja ne treba jedkati prethodno prekriju asfaltnim lakom pošto su stvrdnuti delovi koloidalnog sloja potpuno otporni protiv jedka.
Ali zatim se pokazalo da dobijanje upotrebljivih otisaka od klišeja izrađenog po ovom postupku pokatkad nailazi na poteškoće i da te poteškoće potiču od nedovoljnog ili nepotpunog obrazovanja rešetke za vođenje duktora u klišeju. Ustanovljeno je da se to nedovoljno obrazovanje vodiljne rešetke u ovom slučaju zasniva na nedovoljnom stvrdnjavanju svet-losno-osetljivog sloja za vreme kopiranja modela rastera.
Din. 15.—
Ovo ustanovljenje iznenađuje, pošto pri primeni postupka sa pigmentnem har-tijom ne nastaju takve poteškoće. Pri upotrebi jednakih i jednako debelih koloidnih slojeva, koj su na isti način učinjeni oset-Ijivi za svetlost, s jedne strane za pigment-nu hartiju po ranijem postupku, a s druge strane za metalno telo klišeja prema ovom postupku, onda trajanje osveti javan ja pomoću jednog i istog izvora svetlosti koja je u slučaju pigmentne hartije dovoljno za proizvodnju vođiljne rešetke za duktor više puta nije dovoljno da se sa sigurnošću i pri ovom postupku obrazuju vođiljne rešetke na klišeju na zadovoljavajući način.
Ova se pojava može objasniti na sledeči način: Pri radu sa pigmentnem har-tijom oni delovi svetlosno osetljivog sloja, koji su na hartiji prvobitno bili gore pri prenošenju tog sloja na metalnu podlogu, leže dole t.j. u neposrednom dodiru sa tom metalnom podlogom. Pošto pri eks-poniranju svetlosno osetljivog sloja radi kopiranja rasterovog modela (originala) nastaje stvrdnjavanje prirodno najjače na površini sloja, to u ovom slučaju postoji sigurnost da će se jako stvrdnuti delovi tog sloja pri njihovom prenošenju na metalnu podlogu klišeja dovesti u neposredan dodir sa tom podlogom. Prema tome ovde postoji bezbednost da će se pri razvijanju i jedkanju kopije rastera radi izrade vo-tiiljne rešetke za duktor, ova rešetka potpuno pojaviti na metalnom klišeju nezavisno da li je osvetljavanje bilo kratko ili dugačko.
Ali drukčije stoji stvar kad se prema ovom pronalasku polutonska slika i model rastera prenose neposredno na svetlosno osetljivi sloj koji se već nalazi na metalnoj podlozi. Jer u ovom slučaju leži onaj deo koji je zbog osvetljevanja najjače stvrdnut gore, a onaj koji je najslabije stvrdnut dole, t. j. u dodiru sa metalnom podlogom. Kada pri kopiranju modela rastera osvetljavanje nije izvršeno dovoljno dugo, onda postoji mogućnost da pri razvijanju i jedkanju sredstvo za razvijanje i jedkanje prodre kroz neosvetljene delove površine svetlosno osetljivog sloja sa strane pod rešetku, koja je na površini stvrdnuta i koja je proizvedena kopiranjem rastera, tako da se ti delovi sa neosvetljenim delo-vima sloja rastvaraju i skidaju, pa ne može više nastati zadovoljavajuće obrazovanje vođiljne rešetke za duktor pri jedkanju metalnog klišeja.
Prema tome radi se ovde i o tome da se pri kopiranju originala ili modela rastera na svetlosno osetljivi sloj, koji se nalazi na metalnoj podlozi, dotle osvetljava dok se ne obezbedi skrozno stvrdnjavanje
osvetljenih mesta svetlosno osetljivog sloja do njihovog dna, dakle do površine metalne podloge. Kada je tako dugo osvetlja-vano, onda postoji ovde potpuno podjednaka sigurnost za savršeno obrazovanje vođiljne rešetke, za duktor, kao kod postupka pomoću pigmentne hartije, pa je zbog toga sad i ovde obezbeđena izrada savršenih otisaka.
Koliko dugo mora trajati osvetljavanje da bi se u pojedinom slučaju postigao željeni cilj može se u slučaju potrebe lako ustanoviti nekim prethodnim opitom, tako da se upotrebom datog svetlosnog izvora i svetlosno osetljivog sloja određenog sastava i senzibiliteta i sa datom debljinom utvrdi koliko je vremena potrebno da bi se pri kopiranju samog originala rastera, dakle bez polutonske slike, postiglo savršeno obrazovanje vođiljne rešetke za duktor na metalnoj podlozi pri jedkanju. U tom je pogledu iskustvo dalo na primer sledeče:
Dok pri postupku sa pigmentnem har-tijom vreme za kopiranje rastera treba da bude samo otprilike za jedno četvrtinu duže od vremena koja je potrebno za kopiranje polutonske slike, dakle na pr. 8 minuta za rastor prema 6 minuta za polutonsku sliku, dotle se pod inače istim prilikama pokazalo kao shodno pri primeni ovog postupka da se za kopiranje rastera osvetljava otprilike triput duže nego za kopiranje polutonske slike, dakle na pr. otprilike 18 minuta naspram 6 minuta.
Izvođenje ovog postupka u pojedinostima može se poduzeti i menjati na razne načine. Kao svetlosno osetljiv koloidni sloj može se upotrebiti hromno tutkalo, koje je rastvorljivo u toploj vodi, kao kromirano t. zv. Beka-tutkalo za jedkanje (fabrikat firme Dr. Bekk & Kaulen Chemische Fabrik G. m. b. H., Loevenich, Nemačka) ili hromna guma (kromirana arapska guma). Tada se pločica, pošto su na njoj jedan za drugim kopirani diapozitiv ili slično i rester, osvetljevanjem za vreme koje je potrebno u napred navedenom izlaganju, unese u rastvor za jedkanje bez prethodnog razvijanja. Ovaj rastvor treba pri tome da ima shodno takav sastav t. j. on treba da ima takav viskozitet, da rastvor gvozdenog klorida kao takav ne utiče na kopirni sloj i u neosetljavanom stanju, međutim da dodata slaba kiselina napada i prodire nestvrdnuta ili srazmerno malo stvrdnute delove koloidnog sloja. Kao rastvor za jedkanje koji je za ovu svrhu podesan može se smatrati rastvor gvozdenog klorida od 48-50° Be. sa dodatkom od 3-5% mlečne kiseline.
Pošto je mlečna kiselina namočila
odn. nabubrila delove koloidnog sloja koji nisu osvetljavam ili koji su srazmerno malo osvetljavam, može onda gvozdeni klorid na tim mestima prodreti i uticati na metal klišeja, dok slaba kiselina s njene strane ne ispoljava nikakvo dejstvo jedkanja na metal odn. ne može ispoljavati. Prirodno je da nemočenje kopirnog ili koloidnog sloja od strane ove slabe kiseline nastaje na taj način da najpre napada mesta slike koje su najmanje osvetljavane i da dalje močenje biva prelazno odn. postepeno. Pri tome treba da se tako izabere dodatak kiseline da kiselina ne napada vodilj-nu rešetku za duktor, koja je obrazovana posredstvom rastera, a koja je zbog jakog osvetljavanja stvrdnuta. Umesto mlečne kiseline prirodno je da se mogu upotrebiti i druge kiseline, koje odgovarajuće dej-stvuju, preimućstveno organske kiseline, koje su sposobne da namoče odn. nabubre nestvrdnute delove koloidnog sloja, međutim da ostave nenapadnute stvrdnute delove koloidnog sloja, međutim da ostave nenapadnute stvrdnute delove, a i da metal klišeja ne napadaju ili ne napadaju znatno.
Posle tretiranja sredstvom za jedkanje koje sadrži kiselinu, može u slučaju potrebe da sledi još jedno tretiranje pomoću ispirke za jedkanje obične vrste, na pr u rastvoru gvozdenog klorida podesne koncentracije. Posle dovršenja procesa jedkanja oslobađa se kliše zaostalog stvrdnutog kopirnog sloja, što se može izvršiti na pr. pomoću jedkih alkalija, slabe sumporne kiseline (oko 1%-ne) ili sličnog, pa se potom polira i onda je kliše gotov za štampanje u mašini.
Za izradu klišeja može se, umesto na-pred pomenutog sloja hromnog tutkala koji se rastvara u toploj vodi odn. sloja hromne gume, upotrebiti i neki sloj hrom-ne želatine, koji je izrađen od kupovne nepromenjene želatine, koja se brzo stvrd-njava i koja u toploj vodi samo nabubri. U ovom se slučaju može postupati tako da se posle odgovarajući izvršenog prenošenja slike i rastiranja posredstvom osvetljava-nja najpre preduzme razvijanje slike u vodi; ali pri tome se bira tako temperatura vode za razvijanje da se time ne rastvara želatina i na neosvetljavanim, dakle ne-stvrdnutim mestima, nego da se tu samo izaziva nabubravanje. Temperatura vode koja će se u tom smislu primeniti za razvijanje slike zavisi od kakvoće upotrebljene želatine, pa se u svakom slučaju može lako ustanoviti prethodnim opitom. Uopšte pri upotrebi kupovne želatine iz trgovine (želatine za jelo) ne srne se znatno prekoračiti temperatura vode otprilike od 40-45° Pošto voda za razvijanje ne rastvara žela-
tinu, to se posle završenog razvijanja želatina nalazi još na pločici kao sloj koji ra-vnomerno izgleda i koji je neisprekidan. Pri narednom jedkanju sredstvo za jedkanje lakše prodire kroz neosvetljavane ili manje osvetljavane delove sloja želatine, koji su pri razvijanju nabubrili, nego kroz delove koji su više ili manje stvrdnuti i to i onda kada se primenjuju samo normalna sredstva za jedinjenje, kao rastvori gvozdenog hiorida bez dodatka kiseline. Dakle u ovom slučaju je dovoljna upotreba normalnih sredstava za jedkanje. Onda sredstvo za jedkanje prodire prema manjem ih većem stepenu stvrdnjavanja dotičnog mesta brže ili sporije kroz sloj želatina do metala, pa izaziva tu odgovarajući ustepe-njeno jedkanje. Potom se može na odgovarajući način poduzeti uklanjanje sloja želatine posle jedkanja kao u napred opisanom načinu izvođenje ovog postupka.
Pokazalo se kao preimućstveno da se u ovom drugom načinu izvođenja ovog postupka želatini pre nanošenja na metalnu pločicu ili slično doda neka materija za ispunjavanje koja je sitno raspodeljena a kojom se s jedne strane usporava brzo stvrdnjavanje želatine pri nanošenju (centrifugiranjem ili sličnim) na pločicu i time se može olakšati obrazovanje ravnomer-nog sloja. Ah s druge strane može se time povoljno uticati na dubljenje jedkanjem, pošto se materija za ispunjavanje pri razvijanju prvenstveno odn. jedino skida odn. ispira sa onih mesta sloja koja nisu stvrdnuta ili koja su malo stvrdnuta. Prema stepenu tvrdoće dotičnog mesta sloja i time uslovljenim jačim ili slabijim nabubrivanjem tog mesta ispira se više ili manje materije za spunja-vanje ili sloja želatine i zbog toga će kroz mesta, iz kojih je jače izvađena materija za ispunjavanje, lakše prodirati sredstvo za jedkanje nego na onim mestima koja sadrže više ili svu materiju za ispunjavanje. Time se još više utiče povoljno na poste-penjavanje tona jedkane slike.
Kao materije za ispunjavanje za navedenu svrhu sposobne su sve takve sitne praškovite materije koje se mogu ravno-merno raspodeliti u želatini i za vreme nanošenja želatine na metalnu pločicu ostaju takođe sitno raspodeljene, dakle koje se ne talože suviše brzo. Preimućstveno se može kao materija sa ispunjavanje upotrebiti i pigmenti kao na pr. crvenilo firme Schmincke, Diisseldorf (Nemačka). Upotreba ovakvih pigmenata pruža još i to naročito preimućstvo, što se time uslovljava bojadisanje sloja želatine pa se zbog toga. posle jačeg ili slabijeg rastvaranja delića pigmenta iz neoljućenih ili slabija oljuće-
nih delova sloja, koje nastaje pri razvijanju, olakšava posmatranje razvijanje slike. Na primer može se u tu svrhu neka očišćena bakarna pločica u centrifugi snabdeti slojem kopirnog rastvora koji je obrazovan od 1000 cm ; vode, 120 gr želatine za jelo, 100 cmJ Beka-titkala za jedkanje i 100 gr crvene boje za prekrivanje. Ovaj se rastvor može senzibilizirati pomoću 4?ž-og rastvora kalium-bihromata. Dodavanje tut-kala us želatinu služi ovde takode u tu svrhu da bi se sprečilo suviše brzo stvrd-njavanje želatine na pločici i time da se olakša obrazovanje potpuno ravnomernog sloja.
Posle izvršenog osvetljavanja pločice, pod dispozitivom ili sličnim i pod rasterom za podesno vreme, poduzima se razvijanje. U tu se svrhu unese pločica najpre shodno u toplu vodu gđe se ona ostavlja na pr. oko dva minuta. Potom se pločica unosi u ispirku za bojadisanje i stvrdnjavanje, koja je sastavljena na pr. od 1000 cma vode, 20-30 gr anilinske boje rastvorljive u vodi, kao metil-violet i 40-50 gr stipse. Posle nekoliko minuta pločice se opet vadi iz te ispirke pa se dovršava razvijanje u toploj vodi. Primenjenja anilinska boja koja je rastvorljiva u vodi služi i za tu svrhu da se olakša posmatranje razvijene slike odn, stanje razvijanja pošto se ta boja pri dovršavanju razvijanja u toploj vodi opet is-pira sa onih mesta gde se nalazi nestvrd-nuta nabubrena želatina odn. srazmerno malo stvrdnuta želatina. Prirodno je da se bojadisanje anilinskom bojom može prema želji primeniti i onda kada koloidnom rastvoru njje dodata nikakva materija za ispunjavanje kao pigment. Sredstvo za štavljenje kao stipsa, koje je dodato srednjoj ispirci, daje sloju potrebni stabilitet za jedkanje, a osim toga doprinosi da se poboljša postepenjavanje jedkanje prema vred-nostima tonova slike. Umesto stipse može se primeniti neko drugo podesno sredstvo za štavljenje, kao napr. formalin ili slično. 1 retiranje sredstvom za štavljenje nije potrebno da se izvede u istoj ispirci sa tretiranjem rastvorom boje, nego se može poduzeti i nezavisno od toga. Isto se tako prema prilikama može potpuno izostaviti tretiranje sredstvom za štavljenje ili pak tretiranje rastvorom boje, a mogu se izostaviti i oba tretiranja. Zatim se štavljenje može sjediniti sa jedkanjem dakle sredstvo za štavljenje može se dodati rastvoru za jedkanje.
Posle sušenja razvijene pločice sva se mesta koja ne treba da se jedkaju prekriju lakom p? se jedkanje vrši na uobičajni način, na pr. sa rastvorima gvozdenog hlori-da promenjenim sastavom i razne koncen-
tracije. Prirodno je da se u ovom slučaju može, suprotno od najpre opisanog primera izvođenja gde je jedkana nerazvijena slika, jedkanje izvesti na potpunoj dnevnoj svetlosti. Kada se dovrši jedkanje, onda se najpre ukloni lak i zatim zaostali kopirni sloj eventualno upotrebom vode i korundskog praška ili sličnog.
Postupak prema ovom pronalasku je u prvom redu podesan za izradu pločice za heliograviru ali može se primeniti i za izradu cilindra ili sličnog za heliograviru. Kao materijal za pločice dolazi u prvom redu u obzir bakar, zatim i mesing, pod izvrsnim prilikama mogu se za ovu svrhu upotrebiti i cink i aluminium.
Patentni zahtevi:
1)	Postupak za fotomehaničku izradu klišeja za heliograviru sa rastvorom i doktorom (rakelom) naznačen time, što se iz-begavajući uobičajim pigmentnu /hartiju za prenošenje slike, metalno telo (pločica, cilindar ili slično) koje se upotrebljava za izradu klišeja neposredno prevlači koloidnim slojem koji je učinjen osetljiv prema svetlosti pa se na taj način potom pri os-vetljavanju prenosi jedna za drugom polu-tonska slika i slike rastera neposrednim kopiranjem i onda podvrgava jedkanju.
2)	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se upotrebljava koloidni sloj koji je rastvorljiv u toploj vodi.
3)	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što je uobičajno sredstvo za jedkanje, kao gvozdeni hlorid, snabdeveno dodatkom neke kiseline, kao mlečne kise' line, koja napada odn. prodire nestvrdnuti koloidalni sloj ali koja ne napada metal klišea.
4)	Postupak prema zahtevima 1 i 2, naznačen time, što se kao svetlosno-oset-Ijivi koloidalni sloj upotrebljava hromno tutkalo koje je rastvorljivo u toploj vodi kao kromirano Bekatutkalo za jedkanje ili hroma guma (kromirana arapska guma
5)	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se kao koloidni sloj upotrebljava kupovna želatina pa se posle prenošenja slike i rastriranja osveti javan jem poduzima najpre razvijanje pločice u vodi sa takvom temperaturom da se time želatina ne rastvara i na neosvetljavanim mestima nego se tu dovodi samo do nabubravanja.
6)	Postupak prema zahtevu 5, naznačen time, što se kao sredstvo za jedkanje upotrebljavaju samo uobičajni rastvori gvozdenog klorida koji prodiru kroz prethodno nabubrena mesta želatine koja su neosvetljavana odn. manje osvetljavana.
7)	Postupak prema zahtevu 5, naznačen time, što se želatini pre nanošenja na
metalnu pločicu ili slično dodaje neka ma terija za ispunjavanje u sitnoj raspodeli.
8)	Postupak prema zahtevima 5 i 7, naznačen time, što se kao materija za ispunjavanje upotrebljava neki pigment kao na pr. crveni pigment.
9)	Postupak prema zahtevu 5, naznačen time, što se za vreme razvijanja poduzima bojadisanje sloja želatina pomoću rastvorenih pigmenata pa se ovi sa mesta koja su ostala nestvrdnuta potpuno ili de-limično opet uklanjaju naknadnim tretiranjem vodom.
10)	Postupak prema zahtevu 5, nazna-
čen time, što se za vreme ili posle razvijanja poduzima tretiranje nekim sredstvom za štavljenje, kao stipse ili slično.
11)	Postupak prema zahtevima 5 i 9, naznačen time, što se bojadisanje i tretiranje sredstvom za stvrdnjavanje poduzima u istoj ispirci.
12)	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se pri kopiranju originala (modela) rastera osvetljava tako dugo dok ne postoji sigurnost da je svetlosno oset-Ijiv sloj na osvetljavanim mestima stvrdnut do svog dna.