Maribor
Na sokolskom sletu u Mariboru dne 29. i 30. avgusta ove godine pružen je celom svetu jasan i neoboriv dokaz o torne, da smo ujedinjeni i	da smo	snažni!
Ovo su učinili sokoli, doletivši sa svih strana iz cele skoro velike i lepe otadžbine naše,	i sakupivši	se na sokolski rad u Mariboru !A ujedinjeno i	snažno	sokolstvo	je	po-
sljedica jedinstva i	snage naroda.
Što se u Mariboru zbilo iznenadilo je svakoga, i neprijatelje i prijatelje naše, a nama je vratilo u srca sve radosti, sve nade i sva nastojanja, od kojih smo živili onda, kada smo na Vidovdan 1919. godine saborisali u Novomsadu.
Bilo	je u	Mariboru mnogo sveta i naroda našeg,	sjalo se
sve	od šarenila	i od mnoštva, — no to nije glavno, jer	se masa
skuplja i na nogometne utakmice i na orlovske tabore!
Bilo	je u	Mariboru naših ministara, pokazali se i	govorili
su,	— ali	nije	to odlučno, naši ministri pokazuju se i govore u
raznim zgodama, i naši ministri jednakom ljubavlju grle i sokole
i	internacionalne katolike!
Bio je u Mariboru zastupnik Nj. Kralj. Visočanstva Prestolonaslednika Aleksandra, da sokolima isporuči pozdrav i da im klikne: napred! — i to nije važno, kolikogod je lepo, jer je glavom isti zastupnik zastupao našeg Kraljeviča pre 4 nedelje u istom .Mariboru na dušmanskom, antisokolskom klerikalnom zboru!
Govorio je u Mariboru predsednik našeg privremenog par lamenta br. dr. Ribar, — čast mu i slava kao sokolu, okružen sa desetinom privremenih narodnih poslanika, — pa i to je spo-redno, kad znamo da to privremeno naše narodno predstavništvo ne povedć od kada postoji nijednu reč o sokolstvu.
Bilo je u Mariboru sem toga banketa, povorki, zdravica, veselica, skupština i sednica, — sve to je potpuno sporedno, spo-ijašnje, malo i sitno, nesavremeno i ništavno prema sokolstvu, koje se pokazalo i dolaskom i radom u Mariboru ujedinjeno i snažno!
Ogroman je to i veliki dogadjaj, i bilo je zanimljivo gledati, kako se stari plemenski separatisni') rasapni, štetni i gadni, povu-koše u kraj, skupiše, smanjiše, nestaše pred ovolikim sjajnim i
Соколскп Гласпик	24
slobodnim i jakim suncem našeg jugoslavenskog jedinstva i naše jugoslavenske snage!
Prošla je prošlost, izgleda za uvek, prošla je, i možemo da odahnemo, i da se veselo i prkospo nasmejemo svak,om zdvoj-nom pitaču, koji* bez prekida ponavlja pitanje: ali, molim vas lepo, ko bi se torne nadao?!
Jest, torne se niko nije nadao ko je bio strašljiv i star i sanjiv, ko je bio materialista, mudrac i sumnjalp, ko je bio plemenski zaražen, bolestan i grozničav, ko je bio beskrajni i odurni diletant sokolski sa novom, izglačanam odorom i strahovitom, tradicijonalnom peruškom za kapem, jeste, jer se u Mariboru sa-stalo i u silnom zamahu ispravilo u vis ujedinjeno, mlado, ntpvo, snažno jugoslovensko sokolstvo! .
Od misli je postala reč, i o d r e č i s e z b i! o delo to je Maribor, slavno inez a bora v no ime naše j u g o s 1 a v e n s k o, čast mu i slava vazda b i i a!
Povucite jedan krug, i počnite od Idrije preko Rijeke, Kraljeviče, Novoga na Split, spustite se do Dubrovnika i Boke Kotorske, pa zaokružite preko Hercegovine na Užice, i produžite do Niša i do Zaječara, predjite Dunav i udarite preko Vršca i Bele Crkve ispod Temišvara na Kikindu, idite onda na Zapad preko Sombora i Oseka, dohvatite se Varaždina i Medjumurja, i zaustavite se onda na putu na zapad u Mariboru, povucite taj ve liki krug pa ste obuhvatili zemiju našu iz čijih mesta dodjoše so-koji ,u Maribor!
Maribor nije jedan sveslavenski, nije svesokolski slet, nego to je pokrajinski, mali, štedljivi pokušaj sokolski, na jednom ugro ženom delu naše otadžbine, jedan delomičan rad i pokret u krilu male Slovenijice, proračunat na jedan dan, odredjen na nekoliko stotina učesnika dirljivo siromašan u dekoraciji, bez pretenzija i reklama, naslonjen na grbaču pripremljača, čiji se broj daje na prste lako izbrojati, i odjedanput taj divni i skromni Maribor dočekuje grli i ljubi nekoliko hiljada sokolica i sokola!
Bez razlike na plemena i na SHS. — neka se oprosti ovaj nakazni izraz, — poletila su brača sa svili strana, jednako brojni, jednako voljni, jednako složni, nerazdeljivi i jedni, silni, mladi, radosni, da provedu junačko, jugoslavensko krštenje Maribora, i da ga za svoga, sada i vazda, uzmu i prime, odbrana i zaštita, i Srbi, i Hrvati i Slovenci!
I jedna velika s v e s t i jedan veliki osečaj ojača o se u svima: jed n o srno, jed n o smo, ne može nas više n i k o i v i š e n i š t a d a r a z d e 1 i, j e r smo snažni, j er smo snažni!
Oživelo je novo sokolstvo, o kome smo toliko sanjali i go vorili, u Mariboru mu je božanska kolevka, čast mu i slava vazda za to bila!
1 nakon rodjenja njegovog zbilo se odmah i radosno krštenje, i novo je sokolstvo postalo jugoslavenskim sokolstvom, od sada pa za uvek!
Mnogo je truda i muka zadao Maribor našem sokolstvu, i da to doznate i razumete pomnožite one hiljade sokolske sa danima putovanja, sa teretima nezgoda i neprilika, sa satima ne-spavanja, sa materijalnim troškovima, sa fizičkim naprezanjima, sa napetošču izdržanja, sa tvrdim posteljama, sa mršavim obe-dima, sa poslušnošću, sa pokornošću, sa disciplinom što se morala da podnese, i još dodajte k torne sve male i velike neprilike i smetnje, koje je teško ovde nabrojati, pa čete videti koliko je sv^ to stajalo!...
Ali je sve to bilo blagosloveno, divno, slayno i sretno, i jedan dalek i težak put sokolski kruriisan je u Mariboru besmrtnom pobedom!
1 zato neka je čast svakoj sestri isvakome bratu, što dodjoše u Maribor, i najslabijem i n a j m a n j e m neka je slava i čast!
Говор др. Оражена на Слету у Сомбору
Сестре и браћо!
Befc је преко пола хиљаде година како је на слгвни Ви-довдан пропало српско царство на Косову и цвет јунака срп-ских легао у гроб ...
Али није пропало на Косову само српско царство и српска слобода, пего је онде иролазно побеђена, и у прах оборена, опћа идеја слободе југославенског народа иелог...
За идеју слободе водила се страшна битка Косовска, и у име свих Југославена пролише своју племениту крв наши
претци без махна и без страха! И кад је Србију притискао мрак и ропство, осетио је то, поднео је, и вековима трпео цели Словенски Југ ...
Радосно су заграктали црни гаврани са свију страна, и наши непријатељи са истока, севера и запада весело су че-кали нашу потпуну емрт и уништење...
Сестре и đpafco!
Након више од 500 година синула је, као муња, поново зрака слободе и борба са солунскога фронта, и отпочела је у Маћедонији нова битка Косовска, у којој су један уз другог стајали и борили се Срби, Хрвати и Словенци, и која је сретко и дивно довела до коначног ослобођења и уједи-њења југославенског народа целог...
Данас смо задовољни, усхићени и весели, и песма наше велике слободе и уједињења хори се од плавог Јадрана до мутног Дунава, од белога Триглава па до сињег егејског мора...
И наш соколски слет овде у Сомбору је видан и јасан знак нашег слободног и уједињеног живота, што се моћно подиже, јача и развија, како у народу, тако у држави нашој, и тако и у-уједињеном југославенском Соколству, у чије име говорим овде...
Браћо и сестре!
Задобили смо победу, и сад треба да јс сачувамо, да је учврстимо, да је осигурамо, и да је одбранимо од безброј спољашњих и унутрашњих непријатеља, што жељно хоће да је упропасте...
Ми југославенски соколи стојимо овде први на бранику, и соколска идеја, идеја јаког, и честитог народа, јесте она, у чијој смо служби ми, за коју радимо, и коју хоћемо да ра-ширимо у цео народ наш, без обзира на племена, покрајине, вере и сталеже ...
Тежак нас и славан рад чека, па је потребно да све наше силе употребимо, и да' верни старим начелима сокол-ским издржимо до краја, и помогнемо довести југославенски народ цео до среће, мира и богатства...
Браћо и сестре!
У име Југославенског Соколског Савеза дошао сам овамо да вам донесем поздрав и да вам кажем неколико
речи. Па то не могу и не умем боље и лепше, него да вам изнесем пред очи узвишеносг и светињу соколске идеје, и да вас позовем да будеге и останете њезини раденици и војници...
Напред, браћо и сестре, напред, а ти мој мили југосла-вемски народе буди миран и поуздај се у твоје соколске си-синове и кћери, увек готове да за твоју срећу и напредак положе главе!
Здраво!
(Говор је одржан са балкона магистрата сомборског и примљен је и пропраћен огромним одушевљењем од народа и сокола)
Слетови
Соколски слет Банатске Жупе
Најмлађа жупа уједињенога Соколства, корача снажним кораком напред циљу „да обнови и препороди друштво" a с њим народ. Најмлађа иаша сестра, свесна опасности странога уплива, у банатској народној помешаности, о индоленцији тежака, радника и интелигента, свесна да им је пропала др-жава оставила многа зла у душама не само туђинаца, него и наших људи, жена и деце, створили су жупу, створили су јата Сокола-ица, да попут весника новога живота полећу Ш1ТОМИМ и плодним Банатом, и цвркутом соколске песме, дижу: душе, осећаје, љубав и вољу за свете идеале народа. Томе циљу иду наша најмлађа браћа, томе циљу иду премда иуаду да се боре с много тежим неприликама, него многи део наше простране отаџбине
Да покажу своја млада крила — да покажу снагу, која стоји на обрани само народа, одржала је банатска жупа I. жупски слет на Видов-дан ове године у Вел. Бечкереку.
Био је то први смео корак соколске деце пред народ — корак који им је дао право не да се зову соколска деца — него да ступе у ред соколских момака и девбјака.
Бечкерек је тога дана имао свечани изглед, 7000 људи из разних делова Баната дошли су у Бечкерек, да виде ту нову снагу — нову узданицу. Читав Бечкерек био је све-чано одевен у народним заставама и ћилимовима.
У вече 26 оГ прмспели су панчевачким возом жупски делегати из’ Панчева, Вј>шца и Црепаје, а 27-ог у јутро де-лега^и из В. КикИнде, Т. Бечеја и Карлова.
27. пре подне одржана јје прва конституирајућа скуп-штинк, која је решила многа текућа питања и изабрала сталан жупски одбор и то: старешина бр. /'Аиливој Мољац, зам. старешине: đpafca др. Никола Драгичевић (Панчево), др. Нико Ђурић (Вршац); вођа бр. Тима Рајић; зам. вође: браћа Миша Олћан (Црепаја) и Мита Николић (Кикинда); тајник: бр. Мате Перичевић; пред. просв. »ултур. оделења Милош Ст. Ста-нојевић; пред. сокол. нараштаја бр. Светозар Удицки (Ки-кинда); благајник бр. Свет. Цветнов и одборници за поје-дина места. Са скупштине жупе послан је брзојазни поздрав Њ В. Краљу Петру 1, Њ. В. Реге;нту Александру.
27. јуна у почаст Сокола-ица приказала је дилетанска група просветнога оделења „Сокола“ у В. Бечкереку драму од Фољеа: „Роман сиромашнога младића1*.
27. јуна после подне дошлз су браћа и сестре под водством стареииша и вођа из Панчева, Вршца и Црепаје.
У име „Сокола“ поздравио је старешина бр. Миливој Мољац, а одговорио је на поздрав бр. др. Никола Драги-чевић.
28. јуна на Видов-дан одржана је свечаност пред жу-панијском зградом. Пре свечаности дочекани су Соколи-ице и гости из горњега Балата. Као домаћин поздравио их је бр. Миливој Мољац, а одговорио стари соколски борац бр. Славко Лаковић из Вел. Кикинде.
Поворка Сокола-војника добровољаца и осталих кул-турних установа кренула је у дивном реду улицама пред жу-панијску зграду да се учини помен палим јунацима за сло-боду и уједињење.
После помепа кренула је поворка, да поздр'ави државну власт, уједНо jie старешина жупе замолио велико!*а жупана да поднесе чеСтитку краЉебској &ла'ди за данашњи државни праМик. На гУоздрав одговорио је велики жупан Др. Е. Гаврила.
У 10-30 часова отворио је ст^решина жупе сокол. на-родни збор, поздравио војску и оф^иирски кор, а бр. Мато
Перичевић тајник жупе прочитао изабрано старешинство
жупе
У име нар. радикалне странке проговорио је бр. др Д. Ковачевић, оиртавши значај „Сокола“. У име Чехо-Словака говорио је словачки свештеник Људевит Јурани, истакавши, да fce Сокс“ бити спој Чехо-Словака са Југославенима. У име демократске стран.ке гозорио је бр. Ант. Ш грбић уредник „Слоге“ истакнувши да Соколство на идеологији предратно| настави рад увиђајући данашње потребг народа. Председ. просв култ. оделења бр. М Ст. Станојевић, образложио је јаким речима резолуцију, која ће бити упућена преко владе мировинској конференцији у Париз.
Резолуција тражи да се Темишвар и околица припоји нашој краљевини, а нсто тако околина Сирига и Деске да се одузму Мађарима.
После подне у 16-15 часова започела је јавна зежба под управом жупскога зође бр. Тиме Рајића.
Распоред је био овај: 1. Вежба ослобођења и уједи-њења. 2. Вежба сокол. подмладка: а) штафет муш. подм. Обечеј; б) просте женске вежбе и ц) просте женске вежбе. *3 Вежбе подмладка: а) просте извеле пла'ниике из Панчбва, б) просте, извели соколићи из Мелекаца и в) пирамида осло-бођења, ириказали' соколићи из Меленаца. 4. Вежбе копљем', Соколи из Вел. Кикинде.	5.	Вежбе Vil ираш. слета,	Соко-
лице из Баиата. 6. Вежбе	на	справама
Све вежбе израђене	су	на задовољство	народа	и Со-
кола-ица 8. Јуначке игре:	У трчању на 100 м.	бр. Буннћ за
11-8; други М. Грујић за 12-7. Кугла: бр. Миша Олћак 11-30 м.; бр. Булик 10 50 м.; бр. Ока 8‘23 м Скакање у дуж: бр. Булик 6-03 м; бр. Главоник 5 03; Ока 5 03 м.
Народ је са одушевљењем гледао младу снагу, која се израЖава у свим соколским и јуначким вежбама, те је својим борцима и победницима снажно одобравао.
Ово је прзи јачи урез соколскога живота у народно тело Нека буде на корист онога за којега ми Соколи-ице радимо и живимо а то је наш народ — а будућност као и историја знат fce оценити дела синова својих и бити им за-хвална. Соколи и соколице само напред — ни корака натраг“. Здраво!	Д»ш.	Богуновић.
I. Покрајински слет Бачке Жупе у Сомбору
l. покрајински слет бачке жупе у Сомбору је одржан и довршен. И сада после свршеног посла са мирноћом по-сматрача може да се осврнемо на све оно, што се дожи-вело и учинило. Жупа бачка постоји од 16-ог новембра 1919. год. И у првој години показала је сомборским слетом, да је способка за живот, јер је са младим члановима својим, уз помоћ гостију, постигла знатне резултате. Било је можда и ситних неспретности и недостатака, као што бива код почетника, али је успех ипак несумњив и силан. То дока-зују резултати јавне вежбе и утакмице, доказује то и задо-вољство свих вежбача, а још више доказује то и признање старих, искусних радника соколских.
Изглед на успех није бко најсјајнији, јер се време не-посредно пред слет тако променуло, да су од жарких дана илинских настали хладни, кишовити дани новембарски. До-лазак Сокола у Сомбор није био у исти мах, зато и дочек није могао бити заједнички, јер се долазило са 4 влака у разно време. Сомбор је био свечано окићен, да прими у себе лепе и снажне госте своје. Да ли из непажње или тесно--грудости, тај спољашњи украсни изглед како самога Сом-бора, тако и вежбалишта због истакнутих само српских за-става није био соколски, није био братски. И само та грешка је кварила сву лепоту и силни успех овога слета, оставивши на многима један тон нелагодности и нерасположења. На овом месту се мора истаћи свест и узорна дисциплина браће Осечака, којима се дивимо и много их поштујемо.
Услед закашњења влакова, закаснило се нешто са све-чаном седницом и комерсом. У великој свечаној сали жу-паније, у присуству изасланика сокол. савеза C. X. С. бр. др. Ивана Оражена и др. Лазе Поповића, изасланика жупе банатске и београдске, великог жупана др. Вл. Манојловића и поджупана др М. Стојковића, преставника војске, чинов-ништва, свештенства, женске добр. задруге и др. установа, те у присуству многобројних соколова и соколица одржана је свечана седница Жупе бачке под председништвом агилног и неуморног старешине бр. Живка Бајазета. Са те седнице после пуне садржине и складног говора старешине ©тпо-
слати су брзојави Њ. Вел. Краљу Петру и јуначком престо-лонаследнику Њ. Вис. Регенту Александру. За време свечане седнице доле пред жупанијском зградом у парку, отпочео је Комерс, на коме се уз свирку војне музике развило лепо и живо весеље и игра. Око 11 сати, кад је расположење било на врхунцу, обилна дажда из облака распршила је и отерала све за трен ока на починак.
Освануло је и јутро 1. августа. Небо је застрто густим тмастим облацима, из којих се спустила киша ситка, обилна, јесења, као да ће бар недељу дана падати. Но без обзира на кишу, групе Сокола су извирале иЗ разних улица сом-борских, остављајући лежаје своје на слами, журећи да стигну у одређено време за утакмицу и зајед. пробу. Око
7	сати кад је киша почела да малаксава, отпочела је борба појединаца бацањем кугле, копља и дискоса, скакањем и тр-чањем. Поред свих временских и теренских тешкоћа тога јутра на утакмици су ипак постигнути лепи резултати. На-рочито се истакли у бацању кугле бр Кока Јовановић из Вршца, бацивши 11 '91 м., у бацан.у дискоса Душан Ив-ковић из Ст. Пазове са 35-91 м., у бацању копља Богдан Мирковић из Суботице са 49-95 м, у скоку у вис Жарко Андрејић из Новог Сада са 155 цм., у скоку у даљииу Ми-лован Малетин са 4-70 м., у скоку c мотком Сима Кирја-ковић из Врбаса са 2-95 м., у трчању на 100 јарди Никола Шајић из Вршца и Жарко Андрејић из Новога Сада за 11.4 секунде. Натецање узорних оделења друштава у простој вежби „Ослобођења и Уједињења* је такође сјајно успело. Нарочито се истакоше Нови Сад, Осек, Ст. Пазова и оде-лење Ст. Футошког сокола са 6 кршннх и здравих сељака својих.
ЈТак поветарац разгонио је око 9 сати и последњи облачак и сунце велико, сјајно и топло озарило је дивно вежбалиште по коме се Соколи и Соколице размилмше, ра-дећи журно да се стигне на време за свечану поворку. Радо спомињем на овом месту име бр. Михајла Дракулића, ин-жињера који је великим трудом из малог материјала створио лепо и укусно, за наше прилике почетника, потпуно уре-ђено вежбалиште, опкољено клупама и трибином, под којом су биле лепе, простране, одељене гардеробе. Прошла је и
заједничка проба, на којој су раме уз раме радили исте вежбе близу 600 соколова и соколица скупљених из 29 дру-штава, први пут заједно. После 11 сати завршена је и главна проба ' re су са вежбалишта пожурили соколи и соколице у соколану, одакле треба да се крене свечана поворка.
Тачно у 12 сатп писну труба старог нашег „Вође“ Тео-доровића неуморног организатора свих слетова раваничких коме је десна рука млади вођа Бачке жупе Јован Тотовић. Све је спремно, све сврстано. Напред војна музкка коњич. дивизије из Суботице, за њом на челу поворке старешин-ство Жупе бачке са изаслаНицима жупе банатске, осечке, београдске, загребачке и беловарске. За старешинством на-ступа красна слика наших соколица са црвеним повезачама, белим блузама и плавим сукњицама: па чланови, у свечаном оделу соколском и на крају вежбачи у вежбачксш оделу. Пбворка броји 500. Загрмеше добоши, писнуше трубе војне музике и поворка се крену одређеним улицама да заталаса и узбуди, заспале да пробуди и да пружи слику снаге бу-бућности наше. И гледајући поворку, ви видите младост и лепоту, испуњени сте радошћу и милииом, јер гледате здравље и снагу. Док су соколи поносним кораком ведра чела и свесли снаге, која им нади.ма груди, уз лиршеве рођених наших словенских мотива, маширали улицама сомборским опко-љени и праћени многобројном децом и оним „најодушевље-кијима“, дотле су пулгери старог вармеђашког града начич-кани по прозорима удобних домова својих на изглед рав-нодушни, поематрали са светлим очима, пуним радости и поноса, силне редове соколске. Истина, да се чуо тек по који поздрав, и да ниједан цветак није nao на главе оних, који су са разних страна дошли на север лепе наше отаџ-бине, да ту на граници осоколе малодушне, и покажу не-покорном туђину да је будна свест наша, да је ту и стоји спремна сила и снага народна.
Обишавши кроз град пбворка се сврстава пред град-ском кућом, где старешина Жупе поздравља град Сомбор, начелника и представнике љегове. Градоначелник топлим и искреним речима отпоздравља. За њим узима реч старешина Соколског Савеза бр. др. Оражен: истакнувши у говору своме мучеништво и јуначко пожртвовање нације наше у
•
борби за ослобођење и уједињење од Косова до дана да-нашњег, полажући сву важност и пуну наду у Соколстћо, која ће тај рад наставити и завршити. За тим су пред ста-решинством Жупе гостима и представницима града проде-филовали лепи наши Соколи снажно и силно, повративши се у узорном реду у Соколану за разлаз.
Befc око 4 сата по подне почеше Соколи у густим ре-довима да се крећу према вежбалишту. Путем их престизаху многобројна кола која су ишла истим правцем, а и пешке се кретала maca света, па је поворка расла као река. И jacua вежба првог слета Бачке Жупе била је на Тркалишту у зе-ленилу, опхољено је са три стране високим бујним дрвећем, док се на четвртој страни пружила, докле око допире, без-крајна плодна равница богате Бачке, проткана најлепшим сагом разноврсних боја плодова земаљских. И када се по ограђеном вежбалишту на сунцу, под ведрим плавим небом разммлише и раштркаше вежбачи и соколице, сви једнаки, сви млади, здрави и лепи, изгледали су као шарено цвеће по зеленој ливади. Како је дивно, како је лепо било! Веж-бачима свака част на лепим и прецизно рађеним вежбама, а још већа част и слава соколицама, које су дивним веж-бал^а својим пружале гледаоцима једну чисту, лепу и ведру песму ритма и елегзнције. На справама истакло се одељење Београђана са тешким и прецизно рађеним вежбама на вра-тилу, и одељење Осечана на разбоју. На слету је осим иза-сланика Соколског Савеза било заступљено 37 друштава са 891 чланом, 662 сокола и 229 соколица. Гледалаца је могло бити око 6000, међу којима су били и наши регрути, који су са свију страна опколили цело вежбалиште заједно са гледаоцима.
Пред свршетак вежбе, за вреМе проглашења резултата утакмице, велик, црн и пун претње облак упутио се равно вежбалишту. Опрезнија публика поче се дизатк и журно удаљавати. Једва да се вежба завршила, кад крупне капље KHibe почеше да растерују и последње соколе и соколице, и вежбалиште остаде празно. Киша је међутим кратко време трајала и око 9 сати масе света, сокола и соколица тискало се пред хотел Слободом, где је те вечери одржан концераУ са анимираном игранком.
Одлазак из Сомбора био је исто као и долазак, у разно време и разним правцима. Разишла се đpafca осокољена на даљи рад све ближе постављеном циљу. — Сомбору и целом крају пружена је прилика. да се на живом примеру упозна са радом соколским, на коме се раме уз раме нађоше и Срби и Хрвати и Словенци, једнокрвна и нераздвојна браћа, сејачи лепе и плодоносне њиве. И један од здравих пло-дова те њиве је и I. покрајински слет Жупе бачке.
Здраво!	Алимпије Поповић.
Први слет Жупе Тузланске одржан је 12. јула 1920 r. у Тузли
Природа нам није била особито склона. Управо кад је требало приређивати вежбалиште у Тузли и кад су учес-ници слета требали полазити од својих кућа спустила се киша. Наше расположење је приметно стало опадати. Бојали смо се највише мањег доласка иаших најјачих друштава која морају ићи колима а мирили смо се већ с тим, да tie наша слетска, јавна вежба бити уз пратњу кише и без публике.
У тако депримираком стању смо довршавали задње припреме вежбалишта кад се на њему иојавише браћа из Зворника у свечаном оделу. Њихово друштво дошло је прво у недељу 11. јула око 5 сати по подне и дошло је у најав-љеном броју и ако праћено кишом. Њихово присуство охрабри нас. И ако киша не престајаше наша клонулост поче уступати пред свечаним расположењем, које је доласком осталих друштава потпуно овладало.
Соколи и Соколице из Тузле, Креке и Зворника, рударска музика и многобројно грађаиство искупило се на жељезничкој станици у 20 сати да дочека сестре и браћу са стране. После поздрава чланству наше Жупе, иза-сланицима Жупе сарајске и соколских друштава из Високог и Прњавора, те изасланику Соколског Савеза његовом под-старешини бр. Др. Лазару Цару од бр. Бранка Стакића, свр-стали су се Соколи и Соколице у редове и са рударском музиком на челу упутили се у Соколану тузланског сокол-ског друштва, где је одржана проба простих вежби, а по том су Соколице размештене по приватним кућама где им
je унапред одређено коначиште а’Соколи делом у Просветни конвикт а делом по хотелима.
Седница културно-посветног оделења Жупе, одржала се у 22 сата у просторијама Соколске Жупе тузланске уз су-деловање чланова културно-просветних оделења сок. друштва из Пурачића, Бос. Шамца, Модриче, Градачца. Расправљало се о могућности и начину ширења писмености и просвете у народ помоћу соколских друштава. Закључено је да се одржи и оснажи наш Соколски Весник, да се Жупа побрине, за лектиру онима који тек почињу читату, да се од културно-просветног оделења Соколског Савеза затражи да свакој Жупи пошаље овећи број готових предавања за народ, која би онда Жупа слала по друштвима.
Према програму слета, изведена су у 7 сати у Соко-лани Натецања у простим вежбама Хофмановим. Изжре-бана је друга вежба а натецало се 6 друштава свако са оде-лењем од 6 вежбач^. За сваког вежбача био је одређен посебни судац, а један судац је оцењивао свако оделење у скупном вежбању. Суци су били 6pafca: Урош Човић (Са-рајево), Мило Милојевић (Сарајево), Др. Кестерчанек (Сара-јево), Вукојевић (Високо), Делак Антон (Крека), Бранко Та-дић (Тузла), Јован Петровић (Тузла). Натецањима је управљао бр. А. Погачник, зам. жуп. вође. Резултат натецања био је овај: Тузла 80%, Зворник 70%. Теслић 68%, Тешањ 57%, Бос. Шамац 43%,, Маглај 40%- Као награде друштвима по-бедиоцима у простим вежбама одређене су 3 дипломе, од којих је прву добило соколско друштво у Тузли, другу со-колско друштво у Зворнику, а трећу соколско друштво у Теслићу. После натецања обављена је проба целог слетског програма уз музику.
У част Краљева дана приредило је грађанство Тузле поворку кроз град код које је учествовало и Соколство. По-ворка је са Вилзоновог трга кренула у 10г/2 сати са 9 Со-кола-коњаника на челу кроз град до официрског дома где су представници цивилне и војне власти у Тузли примили од грађанства изражаје оданости и верности Његовом Ве-личанству Краљу и Његовом Дому а по том је следила за-куска приређена од градске општине тузланске.
После закуске Соколи и Соколице разишли су се на ручак. По ручку су вође соколских друштава, заједно са жупским преднЈ.ачким одбрро.у. одржали седницу, где су ра-справљене неке техн^чке ствари и закључено да Жупа од-мах по слету отпочн.е са приређивањем јавних вежби по оним местима у Жупи, где имамо соколска друштва, али још не раде, како би се у цјушадцни тих места побудила воља за соколским радом. Осим тога, закључено је, да се идуће зиме ^риреди у Тузли жупски предњачки течај, како би постигли довољаи број спремних вођа за соколска друштва и увели у друштвима систематски и јединствен рад.
По подне у 16 сати отпочела је на Вилзоновом тргу слетска јавна вежба. Вежбалиште је било одлично. Градска општина тузланска дала је цео Вилзонов трг уравнати и насутм црвеним пепелом а Соколи су га венцима од храс-това лишћа и тробојницама красно декорисали. На све че-тири стране пространог вежбалишга биле су постављене клупе, столице а у прочељу је била подигнута мала трибуна. Публика је у брзо напунила сва л^еста а прозори околних КЈ’ћа били су пуни гледалаца. Грађанство Тузле показало је силан интерес ,за соколство успркос кише која је на ма-хове падала и престајала.
Јавна вежба изведена је у свом првом делу потпуно по програму. 1. Сцл^болична проста вежба Хоф.ча^ва: :.Осло-бођење и Уједињење“. Вјежбало 72 Ссксола из соколских дру-штава: Тузла, Зворник, Теслић, Тешањ, Бос. Шамац, Маглај, Крека. Публици је за разумевање ове вежбе дељено кратко објашњење одштампано у 2. броју „Сок. Весника“ наше Жупе. 2. Женске просте вежбе, прашке из год. 1912. веж-бало 65 соколица из сок. друштва Тузле, Креке, Зворника, Бос. Шамца, Теслића. 3. Скупине мушког подмлатка. Веж-бало 42 од подмлатка сок. друштва у Тузли. 4. Вежбе жен-ског подмлатка тузланског соколског друштва, њих 24. 5. Вежбе на справама, вежбали су у- исго време два оделења. Једно оделење (од 9 чланова) на разбоју адруго (од 7 чла-нова) на вратилу. 6. Просте вежбе са слета посавско-по-дрињског, вежбало 18 сеоскнх соколова, из сок. друштва Гор. Слатине и Чечаве, 7. Просте вежбе мушког и женског подмлатка соколског друштва из Креке, Вежбало 24 деце.
8. Женске просте вежбе, ритмичке, ррашке из год. 1920. Вежбало 26 Соколица тузланских. 9. Закључна скупина са-. стављена од свих учесника осим сеоских Сокола. Учество-вало њих 227 Сокола, Соколица и подмлатка. Просте вежбе (осим посавско-подрињских) вежбане су уз пратњу рударске музике. Предводио је код свих вежби бр. Алојз Погачник, заменик Жупског вође, осим вежби сеоских Соколова, које је предводио вођа сок. друштва из Гор. Слатине и вежби подмладка из Креке кога је предводио бр. Антон Делак, вођа сок. друштва из Креке.
Са мзвођењем вежби били смо сви задовољни. Осо-бмту позорност свратиле су на се и својом љепотом и пра-вилношћу вежбе женског подмлатка са црвеним луковима и женске ритл\ичке вежбе.
Нарочиту пажњу изазвали су сеоски Соколи из Гор. Слатине и Чечаве. Њихова вежба била је сензација зе нашу публику коју је изненадило већ то, да има сеоских соко-лова. Њих гледају^и није се могао човек отети а да се не преда идеалисању о том, шта би све соколство могло да учини лепа и велика у нашем народу ако пође трагом ових 1С сеоских соколова и уђе у народ, уносећи смисао за ред, дисциплину, заједнички рад и културни напредак. Публика је бурним поздрављањем примила и испратила са вежба-лишта ту нашу браћу која су из далеких села, са перифе-рије наше Жупе, дошли и показали нам куда треба да крене соколство, ако хоће да постане фактор у животу нашег народа.
Одлично вежбање на вратилу и разбоју изазвало је буру одобравања.
Најљепши ефекат побуцила је красно комбинована за-кључна скупина. На сред лепог вежбалишта, окружена са страна зидом од публике у кругу што га чине правилнз распоређени соколи, соколице, мушки женски подмладак и девојчице у бело обучене са цветним луковима, а на сре-дини скупине пирамида, којој на врху стоји Соко са разви-јеном соколском заставом.
Чим, су учесници скупине одступили са вежбалишта, пала је киша као из кабла. Потоци су полетили Вилзоновим тргом а публике је у часу нестало. Усљед тога није се могло
ни мислити на наставак програма, по коме су се имала још извести натецања појединаца у скоку у вис и у дужину, у бацању копља и камена и за која је код публике владао ве-лики интерес.
По вечери је одржана седница одбора Жупе а по том је соколство суделовало у бакљади у част Краљева дана и заставши код Хотел Бристола поздравило изасланика Сок. Савеза бр. Др. Лазара Цара, који је са, нарочито у ту сврху у бојама расветљеног балкона, одговорио на наше поздраве одуљим говором зажеливши да ми Соколи својим радом по-кажемо се вредним и достојним оних херојских дела осло-бодилачке српске војске, без којих ми не бисмо данас со-коловали.
Овај поздрав Сокола бр. Др. Цару и његов одговор били су један од најљепших момената нашега слета који ће без сумње свима учесницима остати у лепој и неизбрисивој успомени.
По бакљади су представници соколства наше Жупе и Соколских гостију пошли на банкет што га је градска оп-штина тузланска приредила у Хотел Бристолу староме Со-колу Др. Лазару Цару и Соколима а остали Соколи и Со-колице су отишли у Официрски дом где се развила забава и игранка до зоре. Суделовали су са вежбачима (вежбачи-цама) ова друштва: Тузла са 24 Сокола, 26 Соколица, 42 мушка подмлатка и 24 женског подмлатка. Крека са 4 Со-кола, 13 Соколица, 12 мушког и 12 женског подмлатка. Те-слић са 8 Сокола и 6 Соколица. Зворник са 12 Сокола и
8	Соколица. Тешањ са 4 Сокола. Бос. Шамац са 12Сокола и 12 Соколица, Чечава са 4 Сокола. Гор. Слатина са 14 Со-кола. Маглај са 8 Сокола. Пурачић ca 1 Соколом. Послали су на слет изасланства невежбача од друштава из наше Жупе, која не раде, ова: Модрича, Градачац и Грачакица. Као гости дошли су нам изасланици: Од соколске Жупе у Сарајеву, соколског друштва у Високом и соколсхог друштва у Пр-њавору, а као изасланик Соколског Савеза у Љубљани, као што смо већ поменули, фунгирао је бр. Др. Лазар Цар, под-старешина Савеза.
Уторак 13 јули, био је дан растанка. Прво је отишло соколско друштво у Звормику а за њима сва остала друштва и изасланици заједно са Др. Лазаром Царом.
Тако се завршио наш први слет, мали по броју својих учесника али велики, уздајмо се, по свом утеиају, што ће га имати по развој соколства у нашој Жупи.
Zapisnik
glavne skupščine Sokolskega Sa\)eza SHS, dne 30. avgusta 1920. v Mariboru.
Predseduje starosta br. dr. Oražen. Navzočih 97 delegatov iz 28 tih žup.
Starosta br. dr. Oražen otvori skupščino, pozdravi navzoče župne delegate, posebno še zastopnika G. O. S. ter ministra dr. Kukovca in predsednika narodnega predstavništva dr. Ribara.
Konstatuje sklepčnost ter pozove delegate, da predlože svoje predloge pismeno in da se pri raspravah omeje na najkrajši čas ter določi vsakomu govorniku največ 5 minut.
Delegat Č. O. S. br. Stepanek se zahvali za bratski pozdrav.
Tajnik br. dr. Fux prečita brzojavne in pismene pozdrave, in sicer g. ministarskega predsednika dr. M. Vesniča g. ministra za notranja dela, g. ministra za poljedelstvo in vode, g. ministra za vojno in mornarico, g. generala Rašiča zastopnika društva za zaščito jugoslovanske dece, br. Korunoviča, Beograd, br. dr. Dimnika, Krško, sokolskega društva v Guštanju.
Nato poroča br. tajnik : Po ustanovitvi naše sokolske organizacije v Novem Sadu smo spoznali, da je naša dosedanja sokolska zgradba potrebna popolne preustrojitve. Treba je bilo zrušiti staro organizacijo in postaviti novo. To delo ni bilo lahko. Mncgi so dvomili o izvedbi Novosadskih sklepov. Starešinstvo je smatralo za svojo prvo dolžnost, da ustvari podlago za notranje uspešno delo. Vzlic pomanjkanja denarnih sredstev smo izorganizirali najprej pisarno Sokolskega Saveza in zbrali najpotrebnejši informacijski materijah
Nato se je lotilo starešinstvo reorganizacije našega Sokolstva. Izvedlo je fuzijo plemenskih društev in novo organizacijo žup, to delo je smatralo starešinstvo za najnujnejše. Praksa je pokazala, da so biii mnogi sklepi I. sokolskega sabora nepopofni, pogrešni, nekateri preuranjeni. Fuzija plemenskih društev je povzročala mnogo ostrih in težkih konfliktov med Sokolstvom, to je zadržalo delo za najmanj pol leta. Pa tudi doba političnih konfliktov, ki so ogrožali že skoraj obstoj države, je slabo vplivala na razvoj naše organizacije in bali smo se, da se strastna politična agitacija zanese celo v sokolska društva. Mnoga društva so se zavedala svojih dolžnosti, izvedla so fuzijo brez obotavljanja ter začela z rednim delom. Hvale vredno so delovali stari sokolski delavci, ki so izšli iz telovadnic in ki so skozi leta aktivno delovali v sokolskih društvih. Zmagala je prava sokolska ideja nad vsemi drugimi interesi. Počela je rasti
Соколсжн Гдасник	25
ona nepremagljiva falanga jugoslovanskega Sokolstva, na katero se je opiralo starešinstvo pri nadaljnem delu. — Zasluga teh društev je, da smo preživeli najhujšo krizo v Savezu. ki je grozila, da razbije započeto delo. Vedno hujše se je pojavljalo v nekaterih društvih raspoloženje proti ujedinjenju. Ta društva so odlagala fuzijo od meseca do meseca, prišlo je celo do popolnoga raskola v nekaterih društvih. Starešinstvo je odločno poseglo v ta nesokolski hoj. Zmagalo je pravo Sokolstvo in danes stoji naša organizacija trdna in močna ter lahko klubuje največjim sovražnikom. Imamo še 4 do 5 društev, ki stoje izven organizacije in ki iz nestrpnosti ne morejo izvesti ujedinjenja. Toda tudi ta se bodo morala ukloniti sklepom sabora, ali pa zapustiti naš sokolski prapor. Likvidacija starih žup in ustanovitev novih se je izvršila v redu, isto tako je izvršena likvidacija plemenskih Savezov.
Po ustanovitvi novih žup se je začelo uspešno notranje delo, ki kaže lepe uspehe, zlasti župe: Novi Sad, Veliki Bečkerek, Mostar. Split in Maribor. Tudi 'ostale župe so se zavedale več ali manj svojih dolžnosti. Želimo pa več samostojnega dela in inciative od strani žup tako napram društvom kakor napram Savezu.
Z ustanovitvijo žup se je jel širiti tudi sokolski tisk. „Sokolski Glasnik", centralno glasilo Saveza, se je moral boriti z velikimi tež-kočami in če ni vselej ugajal in odgovarjal vsem zahtevam, mu ne smemo zameriti. V zadnjem času so začele župe v Tuzli, Bečke-reku, Zagrebu in Ljubljana I. izdajati z dovoljenjem starešinstva svoja glasila,,, to je Sokolske Vesnike. Tudi ti listi bodo služili sokolski ideji. Starešinstvo je ustanovilo tiskovni sklad, v katerega naj bi prispevale župe in društva gotove procente od javnih prireditev. Žal, da je ta poziv ostal brezuspešen. Tisk je najvažnejša zadeva celokupnega Sokolstva, zato bodi dolžnost nas vseh, da ga z vsemi močmi podpiramo, zakaj od zunaj ne smemo pričakovati pomoči.
Težko so zadeli Sokolstvo predpisi o plačevanju taks na vstopnice pri javnih prireditvah. Starešinstvo je storilo potrebne korake za oproščenje, toda brez uspeha. Finančno ministarstvo je našo prošnjo zavrnilo. V smislu saborskih sklepov smo predložili ministrstvu naše zahteve glede referentov za telesno vzgojo, šolske telovadbe i t. d. V- tem oziru smo dosegli nekaj uspehov.
Glede vožnje po železnicah smo isposlovali polovično vožnjo za korporativne nastope Sokolstva, za sokolske' funkcijonarje — predvsem župne in savezne — pa ministarstvo saobračaja ni ugodilo naši prošnji za to ugadnost.
Mnogo'pozornosti je posvetilo starešinstvo nabavi sokolskih krojev in telovadnega orodja. Toda v tem oziru je bila vsaka večja akcija nemogoča.
Delovanje sokolskih društev je bilo zelo živahno. Nekatere župe so pokazale intenzivno delavnost, tako da se odpira vesel pogled v bodočnost.
Ob priliki prihoda Nj. Visočanstva regenta Aleksandra v Zagreb. Ljubljano, Celje in Maribor se je Sokolslvo v velikom številu vdeležilo sprejema.
Jugoslovansko Sokolstvo se je pripravljalo tudi za vsesokolski zlet v Pragi. Toda še neizvršena reorganizacija, finančno vprašanje, pomanjkanje krojev i t d. so prisilile starešinstvo, da je omejilo udeležbo samo na delegate. Ta sklep je povzročil v nekaterih krogih odpor in nevolje. Starešinstvo vzlic ponovnim razpravljanjem ni moglo spremeniti tozadevnega sklepa. Udeležba na vsesokolskem zletu je bila častna. Pri tej priliki je prišlo do ustanovitve češkoslovaške- j u gosi o vanske sokolske zveze, ki naj bo predhodnica vseslovanske sokolske zveze. Nadejamo se, da bo zveza vsega Sokolstva rodila ugodne sadove in privedla do popolne zmage Slovanstva.
Z	žalostjo	se moramo spominjati naših	članov y ozemlju, ki
je	zasedeno po	Italijanih. Žal, nismo v ožjem	stiku z ondotnimi žu-
pami radi vladajočih razmer in se moramo omejiti le na ustmena poročila, a vzlic temu se naše Sokolstvo dobro razvija tudi v okupiranem ozemlju, kar je predvsem zasluga tamošnjih vrlih in neutrudljivih sokolskih delavcev. Upamo pa, da se tudi te razmere ublaže,	tako da	bodo omogočeni ožji stiki in	medsebojna podpora.
V	teku leta je zgubilo Sokolstvo mnogo	vrlih delavcev, kijih
bo težko pogrešalo. Spominjam se predvsem enega naših najboljših sokolov br. dr. Gv. Sajovica. Prosim navzoče, da se v znak spomina vsem tem. ki jih krije zemlja, dvignete iz sedežev H koncu izreka toplo zahvaio nam naklonjenemu časopisju, ki je nam stalo krepko ob strani in mnogo pripomoglo k razširjenjusokolske misli.
Poročilo br. tajnika se sprejme z odobravanjem na znanje.
Blagajnik br. Kajzelj podrobno poroča o denarnem prometu, kakor razvidno iz sledeče bilance:
Prejemki:
Porez.......................................
Prodane edicije .  ......................  .
Povrnjeni stroški za prednjački tečaj .
Zletni fond.................................
Sokolski Glasnik in koledar . . . .
Potpore in darila...........................
Obresti.....................................
Prodani znaki...............................
Sokol Idrija................................
Gotovina od Hrv. Sokol Saveza . . Gotovina od Slov. Sok. Zveze . . .
Dolžniki....................................
Knjižnica in zaloga.........................
Inventar....................................
72.306-25
30.55rf-31
52.972-00
1.382,— 1.847-—
340.453-46
274-10
801-60
2.398-60
4.231-76
9.922-91
94 842 85 210 397-80 25.000-—
847.388-64
Izdatki:
Poštnina in tiskovine...................... 12.217-59
Potni stroški incl. Praga	129.598*71
Plače...................................... 35.918*66
Nagrade komponistom..................... 8.720'—
Opalograf................................... 2.227	50
Stroški prednjačkega tečaja............... 112.270	90
Najemnina društvenih prostorov . .	480'—
Kurjava in razsvetljava.................... 3.070'	-
Kuplene edicije............................ 45.624	44
Sokolski Glasnik in koledar ....	33.865-40
Plačani dolgovi Slov. Sokolske Zveze	24.421*72
Upniki..................................... 44.127-60
Saldo:
Knjižnica, zaloga in inventar 286.113-05
Llubljanska kreditna banka 101.119-23 Poštni čekovni urad • . .	1.459*75
V	blagajni..................... 6.154-09	394.846-12
817.38864
Od Hrvat. Sok. Saveza smo prejeli poleg v bilanci navedene goto-tovine 4.231*76 K še v raznih edicijah in iztirljivih terjatvah 33.516-85 K, skupno 37.748.61 K; od Slov. Sok. Zveze pa poleg gotovine 9.139 94 K še zalogo raznih sokolskih edicij in knjižnico v vrednosti 84.787*98 K. Nasprotno smo prevzeli dolgove v znesku 21.562 50 K, tako je znašalo prevzeto premoženje 72.365-42 K.
Br. dr. Kuščer želi, da se prihodnjič izda tiskano blagajniško poročilo, da bodo delegati prej informirani o denarnem poslovanju Saveza.
Br. dr. Sernec želi pojasnila o upnikih Sokolskega Saveza. Br. blagajnik pojasni, da so ti upniki nekatere župe, ki še niso plačale poreza.
Načelnik br. St. Vidmar poda obširno poročilo o delovanju tehniškega odhora in prednjačkega zbora Sokolskega Saveza.
T. O. je sestavil poslovnike za prednjačke zbore društva, župe in Saveza. Vsi ti poslovniki so bili natisnjeni v ekavščini in razposlani društvam in župam. Ustanovil se je tehniški sosvet, ki ima nalogo obdelati vsa važna vprašanja tehniške vsebine. Določile so se vaje za člane in moško deco za letošnje nastope in za nastop v Pragi. Izdala so se ncva povelja za redovne vaje, po katerih je omogočeno skupno poveljevanje za sva tri plemena. Povelja še niso de-iinitivna, služijo naj za podlago nadaljnim študijam, potom katerih bo v bodočnosti omogočeno ustvariti enotna povelja za jugoslovansko Sokolstvo in za našo armado.
Največje delo je zavrženo s I prednjačkim tečajem Sokolskega Saveza, ki se je vršil od 1. februarja do 13. marca 1920. Tečaj je
розеба!о 84 bratov iz 19 tih žup, predavalo je 19 bratov in sicer se je porabilo za to dnevno 8 ur, te je v 36 tih dneh 288 ur. Uspeh tečaja je bil jako zadovoljiv in delo tečajnikov se kaže v posameznih društvih.
Nadrobno poroča o vzrokih, ki so prisilili T. O. in starešinstvo' k sklepu, da se jugoslovansko Sokolstvo ni polnoštevilno udeležilo VII. vsesokolskega zleta v Pragi V nadomestilo za Prago je sklenil T. O. prirediti I. pokrajinski zlet v Mariboru.
Sporazumno z zastupnicami ženskih odsekov je bil določen ženski kroj za telovadne nastope. T. O. je razpisal natečaj za proste vaje članov, članic, moškega in ženskega naraščaja ter vaje s palicami za moško deco in vaje s cvetnimi loki za žensko deco. Pripravil se je poslovnik za naraščajeve od&eke in sklenilo se je prirediti 14-dnevni tečaj za prednjake naraščaja ter prednjački tečaj za članice, T. O. je pošiljal na župne zlete svoje zastopnike, ki so poročali o župnih nastopih, ta poročila so bila v pretežni večini ugodna. Nato poroča natančneje o udeležbi in o' nastopu jugoslovanskega Sokolstva v Pragi, pri sprejem Nj. Visočanstva regenta Aleksandra in o nastopu v Rogaški Slatini. Svoje poročilo zaključi takole:
Bratje in sestre! Ob koncu mi dozvolite še par besed o našem Sokolstvu. Po novosadskem saboru so se začele pojavljati razne smerj v našem Sokolstvu. Culi smo o novem Sokolstvu, prezirljivo in omlovažujoče se je pisalo o našem dosedanjem Sokolstvu. Nas, ki smo že desetletja delali v Sokolstvu, je to bolelo, težko smo prenašali take očitke. V Glasniku se je očitalo specijalno nam „nekojim tehniškim strokovnjacima*, da hočemo hoditi preveč po čeških in slovenskih stezah. Ne vem, bratje in sestre, kje je videl pisec teh očitkov vse te slabi strani predvojnega Sokolstva, kje je čutil ka-sarniški ton, vem le to, da je pri nas bilo Sokolstvo pred vojno isto kakor je sedaj po vojni, da smo se ogrevali in navduševali za iste sokolske ideale kakor danes in vem, da je vladal v telovadnicah, v katere sem pogledal in teh je bilo mnogo, isti prisrčni bratski duh, kakor vlada danes.
Sokolska ideja je večna in se ne menja in ne prilagoduje razmeram. Kakor sem povdarjal že v starešinstvu, tako povdarjam tudi tu, poznamo samo eno Sokolstvo, to je Sokolstvo Tirša in Fugnerja, drugega Sokolstva ne poznamo in ne priznavamo. Hodimo po čeških potih in bomo hodili tudi vnaprej, kjer smatramo ta pota za dobra, računamo na krepko bratsko pomoč od strani češkega Sokolstva, s katerim hočemo hoditi roko v roki, ramo ob rami. Zveza češko slovaškega Sokolstva z našo organizacijo bo poroštvo za pravo smer našega Sokolstva. Bratje in sestre! Ne v iskanju originalnosti in novih idej je spas, v izvajanju naših naukov v življenju iščimo rešitve teh vprašanj. Vzemite ono čisto Fiignerjevo bratstvo in enakosi iz papirja, presadite je v življenje, naj ne bo samo formalnost, beseda naj meso postane. V praktičnemu in v socialnih
vprašanjih uveljavite enakost in bratstvo, potem ste pravi Sokoli, potem ste na pravi poti do uresničenja naših idealov. Izvedimo do zadnjih konzekvenc to, kar prepovedujemo in učimo, pa doživimo zmago sokolske misli. Ne iščimo novega, marveč izvršujmo pravo Sokolstvo v vseh točkah, učimo in oznanujmo to veliko misel, in če bodo tisti, ki je bodo oznanjevali sami čisti in prepričam Sokoli, če se bodo tisti sami dosledno držali svojih naukov, bomo imeli uspehe, o kakoršnih tudi največji optimisti ne sanjajo. Vsakdo naj očisti madežev najprej sebe, skuša naj se poglobiti v stvar, odvrže naj vse osebne interese in ambicije, vse različne pozive in predsodke Osvobodite sami sebe, potem osvobojujte druge. Otresite se staro -veških nazorov, uživite se v duha časa, da boste lahko videli v globino duše svoje in svojega naroda, potem boste čutili z narodom,, delo Vam bo lahko. Bratje in sestre! Ne samo onega mehaniškega dela v odborih, ne same telovadbe ne zahtevamo in želimo od Vas, duše vaše naj bodo pri vsem delu, s srcem bodite pri stvari, pa bo takoj zavladala toplota in duh bratstva v naših vrstah. To je moje globoko prepričanje, na tem prepričanju temelji moja neoma-jana vera v pobedo sokolske misli, te velike ideje, ki je vredna in zmožna večnega življenja, ki bo živela večno velika i zmagonosna, zdravilna in spasiteljna, če bo za svojo veličino našla dovolj velikih ljudi. Zdravo!
Br. Paunkovič (Beograd) kritizira veliko zamudo pri skušnjah I. pokrajinskega zleta in želi, da se take napake vprihodnjič ne pojavijo. Brat Vidmar pojasni, da zamude ni krivo toliko tehniško vodstvo kakor zakasnelost vlaka. Brat Petrovič, (Beograd), opozarja na nesokolsko obnašanje nekaterih sester na telovadišču, ki so pu-šile cigarete na tribunah. Brat Kovačič, (Čakovec), graja zauživanje alkoholnih pijač ob sokolskih prireditvah in zahteva, da Savez prepove točenje alkoholnih pijač. Brat Mijodragovič (Sr. Karlovci) vidi vzrok tem nedostatkom v društvih, ne v Savezu. Naloga društvenih kulturno prosvetnih odsekov je, da prouči člane in članice o pravilnem sokolskem vedenju. Brat Janjanin, (Zagreb), poroča o upravi Sokolskega Glasnika. Finančne težkoče delajo upravi največje težave. Posamezne številke Sokolskega Glasnika velja več v tiskarni nego dobi uprav-ništvo za nje od naročnikov. Priporoča razširjenje lista in poživlja društva, da prispevaju v tiskovni sklad. Poročilo se sprejme na znanje.
Br. Švajger poroča v imenu statističnega odseka, da ne more podati točne statistike, ker posamezne župe, ki so še v štadiju reorganizacije, niso poslale točnih podatkov. Savez šteje danas 19 reorganiziranih žup, v katerih je včlanjenih 264 društev z 45.000 člani. Poleg teh je v Srbiji še 9 žup, ki se šele osnujejo in o katerih ni mogoče danes podati niti približne statistike.
Vrhutega so v zasedenem ozemlju 3 župe, ki deloma že delujejo, Točnih podatkov pa tudi o teh župah ni mogoče predložiti.
Prav točno in pregledno statistiko je podal br. poročevalec o bivših slovenskih župah, ki so vposlale pravilno izpolnjene statistične pole. Poročilo se sprejme.
Br. starosta opozarja župe, da vpošljejo točno poročila o stanju članstva, da bo do prihodnje skupščine mogoče izdelati natančno statistiko za jugoslovanskega Sokolstva.
Br. Dermelj poroča, da so pregledovalci računov pregledali blagajniške knjige, jih primerjali z prilogami ter našli vse blagajniško poslovanje v najlepšem redu, zato predlaga absolutorij br blagajniku. Se sprejme.
Br. tajnik poroča o ispreinembi saveznih pravil ter predlaga:
Clen 1. naj se glasi: Savez se imenuje „Jugoslovanski Sokolski Savez“. Sprejeto.
Čl. 2. naj se glasi v ujedinjenem jugoslovanskem narodu. Sprejeto.
Čl. d. mesto iziaza porez naj se rabi savezni prispevek ali prinos in ta naj' znaša letno 1 dinar (4 K). Sprejeto.
Čl. 9. zadeve Jugoslovanskega Sokolskega Saveza urejuje sabor, skupščina, savezni odbor in starešinstvo. Sprejeto.
Savezni odbor obstoji iz starešinstva in po enega delegata vsake župe. Odbor se sastaja po potrebi.
Po daljši debati se sprejme predlog z dostavkom, da župa imenuje delegata za vsako sejo posebej in da se pošlje župi za vsako sejo dnevni red.
čl. 16. Starešinstvo sestoja iz 14 članov in sicer: starešina, 3 podstarešine, 1 načelnik 3 zamjeniki in 6 odbornikov. Vsi razen
2	podstarešin in 2 zamjenikov načelnika naj bodo na zedežu starešinstva.
Ta sprememba je neobhodno potrebna, da bo mogoče starešinstvu uspešno delovati, ker dosedanja sestava starešinstva ne odgovarja potrebam. Seje starešinstva se morajo vršiti vsak teden včasih celo dvakrat na teden, če so člani starešinstva po raznih krajih, ni mogoče sklicati seje, pa tudi potovanje članov starešinstva je zvezano z ogromnimi stroški, kar savezno blagajno preveč obležuje. Zato je iz praktičnih ozirov edina možnost, da so člani starešinstva na sedežu Saveza.
Proti predlogu starešinstva, so govorili bratje Mijodragovič, (Beograd), Bogunovič (Zagreb) Paunkovič (Beograd), dr. Pivko (Maribor). Po daljši debati je bil predlog starešinstva z 40 proti 35 glasovi odklonjen.
Br. Paunkovič (Beograd) predlaga naj se sestavi starešinstvo tako da bo 8 članov na sedežu Saveza, 6 pa izven sedeža.
Br. dr. Andjelinovič (Split) predlaga 18 članov starešinstva, od kojih naj jih bo */3 na sedežu Saveza, 7s Pa lzven sedeža. Ta predlog se sprejme.
Starosta zaključi sejo ter naznani, da se ista nadaljuje ob 2 h popoldne.
Pri popoldanski seji je bilo z vzklikom izvoljeno sledeče starešinstvo; starosta: br. dr. Iv. Oražen, Ljubljana; podstaroste: br. dr. Vi. Ravnihar Ljubljana, br. Gjuro Paunkovič Beograd, br. dr. Laza Car Zagreb; načelnik: br. dr. Vikt Murnik Ljubljana; za-mjeniki: br. Vilko Kukec, Žalec, br. Fr. Švarcvald Zagreb, br. Fr. Hofman Beograd: odborniki: br. Miha Verovšek Ljubljana, br. dr. Riko Fux Ljubljana, br. Engelbert Gangl Ljubljana, br. Bogomir Kajzelj Ljubljana, br. Ivan Bajželj Ljubljana, br. Verij Švajger Ljubljana, br. Josip Kramar Ljubljana, br. Mihajlo Gradojevič Beograd, sestra Anuška Cigojeva Ljubljana, sestra Adela Milčinovič Zagreb; urednik: br. dr. Laza Popovič, Zagreb; predsednik kulturno-prosvet. ods.: br. Ferdo Kovačič Zagreb; predsednik ods. za naraščaj: br. Dušan Bogunovič, Zagreb; namestniki odbornikov: br. dr. Srdjan Budisavljevič, Zagreb, br. dr. Janko Berce Ljubljana, br. dr. Joža Bohinjec Ljubljana, br. Nande Marolt Ljubljana, br. Aleksander Kostenapfel Ljubljana, br. Fr. Sušnič Zagreb. Častni sod isti kakor doskej.
Tajnik br. dr. Fux predlaga resolucijo:
Glavna skupščina Jugoslovanskega Sokolskega Saveza odobruje ustanovitev češkoslovaške-jugoslovanske Sokolske Zveze, ki naj bo predhodnica Slovanske Sokolske Zveze. Soglasno sprejeto. — Kot delegati za češkoslovaško-jugoslovansko Zvezo so izvoljeni bratje: dr. Oražen, dr. Murnik, dr. Laza Popovič, dr Lazar Car in Stevan Zakula.
Soglasno se sprejme sledeča resolucija, ki obravnava Sokolstvo, verstvo in nasprotne telovadne organizacije in se glasi:
Sokolstvo, ki vrši od naroda mu poverjeno nalogo, namreč delo za povzdigo telesnih in nravnih sil jugoslovanskega ljudstva, skrbi za to, da tudi omogoči in pospeši s pomočjo žboljšanega zdravstvenega stanja in telesne jakosti svobodni razvoj duševnih zmožnosti jugoslovanskega človeka.
Naj se li to vrši na nraven način, se mora v obeh teh smereh paziti na individualne zmožnosti posameznika. Temu naj telovadnica po eni strani nudi v okvirju splošno priznane smotrenosti telesnih vaj svobodno poveije k vsestranskemu razvoju njegovega telesnega organizma. Obenom pa naj Sokolstvo omogoči, da se vzgoji in ohrani svobodno nravno prepričanje v mejah splošno priznanih nravnih načel.
Sokolstvo je sledilo tem načelom in je vedno čuvalo in branilo v svojih vrstah svobodno nravnega prepričanja pri posamezniku, naj se že to nanaša na njegovo socialno ali politično, gospodarsko ali versko naziranje — v kolikor se to strinja z zgoraj omenjenimi zahtevami in z narodnim poslanstvom Sokolstva; sokolska
organizacija zahteva od svojega članstva poleg osebne nravne neoma-deževanosti tudi ozir na prepričanje drugih.
To velja torej istolako za versko prepričanje posameznika kot posledica njegove individuelne umstvene izobrazbe in etične vzgoje kot izliv njegovega nravnega naziranja in zato s podarkom zavračamo umetno in strankarsko stvorjeno trditev, da se v naših vrstah podpihuje sovraštvo proti verskemu prepričanju, to pa tembolj, ker ima Sokolstvo pripadnike vseh ver naše države. Težiti moramo za tem, da vsak moralno dozori in išče resnice.
Med našim ljudstvom so se pojavile struje, ki izrabljajo versko mišljenje širokih plašti za strankarske namene v korist stanovskih interesov, ustanavljajo na verski podlagi različne organizacije, s katerimi skušajo dobiti vpliv na javne zadeve in na narodno življenje na škodo resnico, njegove prosvete in napredka.
Te nakane se izvršujejo čimdalje, tem nasilneje in skušajo izpodkopati zaupanje našega ljudstva v najbolj važne narodne institucijo.
Tako se v zadnjem času ustanavljajo na katoliškem ozemlju naše države na podlagi velikih nepojmljivih laži društva t. zv. Crlov, ki stojijo v službi nam sovražnih činiteljev z očividnim namenom, da bi se zmanjšal pomen in podkopalo delovanje sokolskih društev, proti katerim se podjema nemoralna agitacija in na vseh straneh zavraten boj. Orlovska društva podkopujejo s tem temelje našim narodnim koristim.
Njih organizacija je zgrajena na načelih, ki nasprotujejo ras-voju našega naroda, duhu narodne samozavesti, človečnosti in svobode vesti iz svetlih dob naše preteklosti, dobe kmetskih uporov, reformacije in vseh stremljenj izvirajočih iz prepo-rodne dobe.
Ta organizacija, zgrajena na versko strankarskih načelih kvari in razkraja ne samo enotnost jugoslovanskega naroda, temveč ruši tudi notranjo čistost nacijonalne in moralne vsebine jugoslovanstva.
Na današnjem zborovanju zbrano Sokolstvo proglaša svoje stališče popolne svobode v vprašanju verskega prepričanja slehernega svojega pripadnika, sploh obsoja počenjanje klerikalne stranke in v njenih službah Sokolstvu sovražnih organizacij, katerega hočemo uničevati s tem, da povišamo svojo delavnost, da sestavno širimo svoje delo in pomnožimo skrb za izobraževanje in popleme-nitenje jugoslovanskega naroda.
Istotako se sprejme resolucija Sokolstvo in politika.
Po daljši debati se sprejmejo sledeči organizačni predlogi, nekateri soglasno, drugi z večino glasov.
1.	Za ves Sokolski Savez se uvedi enotna legitimacija s sliko. Izda jo Savez in starešinstvo se poveri, da izdela prikladno obliko te tegitimacije.
2,	Za ves Sokolski Save/, se uvede enoten civilen sokolski znak in sicer po vzorcu češkega znaka „Na straž“ in to pod istimi pogoji, kakor pri Č. O. S. t 3. Za društvenega člana se sprejme vsak Slovan, ki je najmanj 18 let star, in ki je s svojim javnim in zasebnim življenjem in delovanjem dokazal svojo brezhibnost in značajnost.
Nihče ne sme biti član več sokolskih društev. Pristopi lahko samo k društvu svojega bivališča.
4. Kdor se prijavi za člana, prijavi točna in resnična svoja data, zlasti izpove, če je bil dosedaj član kakega sokolskega društva. Kdor hoče biti izvršujpči član, se javi pri društvenem načelniku ali njegovem zamjeniku. Clan je sprejet na poizkušnjo za dobo 3 mesecev. Ako se v tej dobi izkaže za vrednega in sposobnega, se sprejme kot član. Šele nato se mu uzroči znak Sokolskega Saveza in legitimacija.
5. Člani se med seboj tikaio, ravnotako članice med seboj. Tikanje med člani in članicami iz samega društvenega razmerja do Sokolstva je prepovedano, razen v krajih, kjer je to narodni običaj.
6. O izključitvi posameznega člana mora društvo obvestiti župo, ki to takoj javi Savezu; ta na predlog župe izključitev potrdi ali ovrže. V slučaju potrditve se izključitev objavi v Sokolskem Glasniku.
7. S tem, da vstopi društvo v župo, prizna in sprejme vse predpise Sokolskega Saveza in župnih pravil ter vse sklepe skupščine župe in Saveza.
8. Sokolskih društev se ne sme ustanavljati tam, kjer niso dan, pogoji za njihov obstoj. Ako se namerava ustanoviti novo društvoi se mora to javiti župnemu predsedstvu da ono prej preišče razmere ter izda vsa potrebna navodila. Ustanavljati sokolska društva brez vednosti in dovoljenja župe ni dovoljeno.
9. Društva in župe, ki niso združena v Savezu. ne smejo nastopati pod imenom Sok. Saveza.
10. Zastopati Sokolstvo, združeno v Jugoslovenskem Sokolskem Savezu je upravičeno samo starešinstvo Saveza ali delegirani brat ali sestra.
Udeležba pri nesokolskih prireditvah je dovoljena Sokolstvu samo z dovoljenjem župe, oziroma Saveza.
Prepovedana je udeležba na slavnostih kakoršnih koli organizacij, ki so sokolskim načelom nasprotne.
Nastop v sokolskem kroju je dovoljen samo z dovoljenjem društvenega odbora. Posamezniki ne smejo brez tega dovoljenja nikdar in nikjer nastopati.
11. Za večje prireditve Sokolstva, kakor žup je treba dovoljenja starešinstva Saveza.
12. Reklame za vse sokolske prireditve morajo biti dostojne, okusne in enostavne. Vse prireditve morajo biti v sokolskem duhu in morajo odgovarjati sokolskim načelom.
13. Sokolski kroj mora odgovarjati vsem predpisom. Zlasti verižice in drugi okraski in nakiti so pri kroju prepovedani.
Uporabljavati kroj pri plesih, i. t. d. namesto civilne obleke je strogo prepovedano.
Sokolskim godbam je prepovedano nastopati v kroju, razen pri sokolskih prireditvah.
14. Vsako društvo, ki zahteva za svojo prireditev sodelovanje drugih društev, mora dobiti za to dovoljenje župe.
Brat tajnik predlaga nato, da naj bode uredništvo časopisa, ki je glasilo Sokolskega Saveza tam, kjer je sedišče starešinstva. Po daljši debati, v kateri se je večina izrekla proti predlogu, je bil predlog odbit in sklenjeno, da ostane pri starem in da naj starešinstvo z urednikom vse potrebno ukrene glede rednega izdajanja lista.
Za prednjački zbor predlaga br. Hofman, da se naj vrši v letu 1921. večji pokrajinski zlet v Osjeku s sodelovanjem vseh žup, ki meje na osješko.
Predlog se sprejeme soglasno z dostavkom, da določi dan zleta starešinstvo v sporazumu z župo. Priporoča se pa, da se zlet ne vrši na Vidov dan, ker je to vsenaroden praznik in ga večina društev praznuje doma.
Dalje predlaga prednjački zbor, da se ustanovi samostojen strokovni list, ki ga urejuje Tehnični odsek Saveza. Predlog se z večino glasov odkloni iz finančnih ozirov, sklene se pa, da se izdaja ta tehniški list kot priloga Glasnika.
Nadalje poroča br. Hofman, da je priredila načelnica Č. O. S. sestra Milada v Splitu več tedenski vaditeljski tečaj za članice ter predlaga, da se ji izreče zahvala, kar se z odobravanjem sprejme.
Predlogi župe v Mostaru (glej priloga) se odstopijo starešinstvu v poslovanje.
Dalje se še sprejmejo predlogi brata Hofmana, da se uvede za ves naraščaj kroj, kakor je češki in da se dovoli začasno bratom, ki si v teh razmerah kroja ne morejo nabaviti, da se udeležijo sokolskih obhodov v narodni noši, kot posebna skupina.
Br. dr. Pestotnik opozarja na to na plebiscit na Koroškem ter se sprejmejo njegovi tozadnevni predlogi z odobravanjem.
Brat Džamonja predlaga, da se priredi v septembru koroški dan, katerega čisti dobiček je namenjen za Narodni svet. — Sprejme se z odobravanjem.
Predlog župe’Osjek glede nogometa se odstopi starešinstvu.
Ker se nihče več ne oglasi k besedi, zaključi brat starosta ob 6 x/8 uri skupščino.	D.	R. Fux.
Sokolstvo i politika
(Predlog starešinstva sokolskoj skupštini u Mariboru)
Sokolstvo hoče da ceo narod duševno i telesno podigne. Telesno ga hoče da podigne da bude zdrav, jak i harmoničan i da bude spreman za dužnosti i žrtve, koje traži moralan program Sokolstva: Ceo narod hočemo da vaspitamo u ljubavi i požrtvo-vanju za domovinu, sve pripadnike naše domovine osposobiti za ustrajne radnike. koji imadu smisla za disciplinu i zajedničko organizatorsko delo usaditi im hočemo duh demokratizma i društvene pravičnosti, moralna načela konzenkventno provesti u lič-nom i javnom životu, da svaki može stati na obran u poniženih i uvredjenih. Vaspitati hočemo narod u duhu slobode. odstraniti zapreke duševnoga rastroja da izcedimo iz naše krvi duh robstva i nesamostalnosti i da na mesto robstva stupi načelo samostal-nosti, odlučnosti i smisla za sve što je dobro i lepo.
Taj široki sokolski program jasno kaže, da je Sokolstvo eminentno napredna kulturna organizacija, namenjena celomu na rodu bez obzira na veru, narodnost i stalež. 60 godina časnoga rada sokolskoga dokazuje iskrenost toga programa. Vaspitna duž-nost Sokola u narodu ide od generacije do generacije, te je večna. Iz toga sledi, da ne. može da služi političkim strankama. Svaka stranačka politika mora napolje iz sokolske organizacije. Dostojanstvo Sokolstva ne sme ni jedna stranka ni osoba izkoriščavati za sebe. Društva ne smiju davati izjave u stranačkim razmiricama. U društvu mora biti zajamčeno svakome članu, da van društva može po svom uverenju sudeiovati u političkim strukovnim i klasnim organizacijama.
Posledica tih načela i potreba duševnog sklada u društvima zahteva, da Sokoli ne mogu istovremeno biti članovima gimna-stičkih društava organizacija, koja su u službi jedne političke stranke ili klase (za naše prilike naročito orlovske ili klasno so-cijalističke organizacije). Klasne, politički strančarske ili verske gimnastičke organizacije su jednostrane pa se upiru samo na malen odlomak iz celokupnog opčenarodnog rada. Skupno duševno i telesno vaspitanje pojedinaca u Sokolu — bez obzira na to kom društvenom razredu, veri ili Stranci pripadaju — ubla-žuje oštrinu razredne i kulturne borbe pa duševno priprema harmoničan društveni poredak. Razredne, verske ili strančarske gimnastičke organizacije — orlbijajuči svakoga ko ne pripada njiho-vom razrednom, verskom ili stranačkom uverenju — bude još jače neprijateljstvo, cepaju narod bez unutarnje potrebe i razdiru osečaj celokupnosti, koji izvire iz nužde zajedničkog života i rada. U širokom okviru sokolskog programa ima mjesta za usporedan rad svih, koji razvijaju njegov duhovni program.
Tim nije rečeno, da se Sokolstvo mora uklanjati politici. Naprotiv: Sokolstvo hoče da indirektno upliva na čitav javan
život i da čini spremnima za javan rad. Kulturno-prosvjetno ode-lenje Sokola če nastojati, da svaki član dobije temeljne pojmove
0 državi, njenom ustroju, pravima i dužnostima državljana. Tu če se o politici raspravljati teoretski. Sredjivanje javnih prilika u državi i samoupravi, natjecanje naprednih razreda, zakonodavsfvo, odgoj omladine — sve je to toliko važno, da zahteva saradnju sviju. Nije pravi Soko, koji ne sudeluje u društvenom radu, tako ni onaj, koji misli, da su socijalne dužnosti završene, kad os-tavlja društvene prostorije, Soko, za javan rad indiferenten, bez jasnog političkog uverenja, koji. ne mari za borbe narodne, razredne i kulturne — nije pravi Soko. Svako mora da vrši držav ljanske dužnosti i prava i da radi u javnosti u naprednim i kulturnim i političkim organizacijama, treba da pokaže boju i da ju namerno širi — sve je to dužnost Sokola izvan društvenog života
Opči program Sokolstva, koji ne prestaje na vratima vež-baonice, nego prožima sav naš privatan i javan život, daje po-litičkom radu poiedinca Sokola gotove smernice, kojih ne sme nikad da pusti iz vida.
1) Sokolstvo se bori za jedinstvenu narodnu državu. Na-stoji oko što čvrščeg duševnog ujedinjenja naroda, kako bi svaki Srbin, Hrvat i Slovenac bio svjestan, da je član jednoga naroda. Gdje se širi separatizam, tamo nema Sokolu mjesta.
2) Klerikalizam i Sokolstvo se isključuju. Ko primi klerikalno naziranje na svijet, po kom vjera ulazi u politiku, da se stvori gospodstvo medjunarodne katoličke hijerarhije nad državom
1 nad duhovnim životom državljana, ko misli, da je na polju um-noga rasudjivanja dopušteno samo ono, što dopušta ta hijerar-hija, taj ne može biti Soko. A onaj, koji bez predrasuda traži istinu i koji je spreman da poštuje svačije uverenje, spreman da se bori za slobodu savesti, koji je mofalan i pošten, ne iz strana pred kaznom i dok to interes crkvene organizacije dopušta, nego iz uverenja, taj je pozdravljen u našim redovima. Versko uverenje svakoga nam je sveto. Nije Soko, ko ga vredja ili napada ili se ruga javnoj manifestaciji verskih osečaja. Umalovažavanje verovanja koje duboko upliva na sve čuvstvovanje čovjeka je sokolstvu tudje.
3) Kako Sokolstvo propisuje svojim članovima, da politički istupaju, tako im po svom moralnom gledištu daje u pogledu metode gotove nazore. Kad vam kličemo: napolje strančarskom politikom iz Sokolstva, onda naglašujemo više sokolskog duha u politici! Ne samj u stvarnosti več iu obliku. Neobuzdanu su-rovu borbu, nasilje i laž i druga nemoralna sredstva u politici, osobno rovarenje, pomanjkanje stvarnosti, kritiku, koja sve napada, a ne radi ništa, tih vlastitosti nesmije pokazivati Soko, koji politički istupa. Odlučnosf, sposobnost, stvarnost, to zahte-
varno od političkih radnika. U stranačkom natjecanju ističi na^ čelo : Korist naroda!
Preporod naroda prelazi preko politike. 1 ta danas omalovažuje Sokolstvo, koje država i javnost premalo pomaže. A Sokolstvo je svesno svoje velike uloge takodjer i u politici. kojoj hoče svojim vaspitnim radom indirektnim putem dati oblik svoga uzvišenoga narodnog i etičkog programa.
Белешке.
Konstituirajuća glavna skupšlina Sokolske Župe Za-grebačke održala se 22. juna u prisustvu Dra Ivana Oražena, starješine Sokolskog Saveza i Dra Laze Popoviča, urednika „So-kolskog Glasnika*1, starješinstva župe Fonove i Krajiške i predstavnika društava, koja su u novoj župi organizovana.
Skupština je prihvatila uz male izmjene pravila po načrtu, koji je izdao Sokolski Savez SHS, zatim u župsku vezu primila ova društva: Zagreb, Jastrebarsko, Velika Gorica, Sisak, Pakrac, Lipik, Ivanič grad, Kutina, Dugoselo, Sv Ivan Zelina Samobor, Brežice, Krško, Rajhenburg, Sovnica i Bizeljsko
Per acclamationem izabrano je slijedeče starješinstvo: starje-šina: arh. Martin Pilar, podstarješine: Dr Jože Zdolšek i Tošo Jsnjanin, tajnik: Dr Branko Mrvoš, blagajnik: Viktor Heumer, predsj. kulturno-prosvjetnog odjeia: Dušan Bogunovič, predsj. od-sjeka za našastar: Stjepan Debeljak, zamjenicima odbornika iza-brani su: Radoslav Muževič Fran Lhotsky i Janko Ljuština, revi-zorima izabrani su: Josip Hanuš, Ilija Bačič i Fran Sušnič. Načelnik župe nije izabran, jer se nije sastao prednjački zbor župe, koji semedjutim sastaje 25. VII, kad če biti izabran načelnik župe.
Osim toga stvoreni su zakljueci, koji se odnose na nutarnji rad župe, a medju ostalima i zaključak, dažupa istupi u što večem broju kod I. Pokrajinskog Sleta Sokoiskog Saveza u Mariboru, za koji treba društva da razvijaju što življu propagandu. Skupština koja je protekia u uzornom redu zaključena je u 12 sati
B. M.
Соко Прњавор. Овај соко постоји век 10 година. Ње-гов је рад био као и свих покрајииских сокола скроман, али чисто соколски за идеју. Радило се према силама управног и извршујућег чланства. Судјеловао је на крајишком слету у Бањалуци 1914. с 40 чланова (мушки, женски и подмладак).^
Послије ослобођења одмах се је одпочео рад. Прека-љени и обновљени отпочесмо рад на новој основи. На со-колском сабору у 'Новомсаду имали смо 2 делегата. Прове-досмо одмах ликвидацију друштва n ако је само српски соко постојао.
Рад се развија и ми према нашим силама чинимо ко-лико је могуће. Највише се одликује, женска чета, која је од-гојена из подмлатка те има прави дух и вољу соколску.
Наша зимска сијела и соколске вечери, најљепша су забава. Ту се сви осје^амо онако својски и братски. Омла-дина је ту, а то је темељ свему. Уз то још рад и дисциплина па она друштвена пожртвовност дају лијеп карактер овој свакој вечери. Све се разилази с потлуним задовољством. Морални и материјални успјех је увијек веома добар.
Ове године приредисмо два јавн£ часа. Један 6. јуна у Босанском Кобашу с тамошњим братским соколом. Про-грам је био добар. Вјежбе ослобођења, женске вјежбе укра-шеним обручевима и цвијет.чим луковима те вјежбе поамлатка бјеху лијепо и добро изведене. Мушки одио на разбоју по-казао је соколску вољу и дисциплину те је уз падање ки-шице све комбинације извео. Овај час бјеше приређен у ко-рист градње соколског дома у Бос. Кобашу. Кишовито је вријеме помело да нје био опај морални успјех постигнут, који смо нарочито хтјели, јер је сеоски свијет, за који смо ово све и удесили, због кише изостао. Међутим је посјет браће из Славонмје био веома добар. МатериЈални је успјех и поред велике режијс, јер се је на велико снремало, био веома добар.
Други час одржасмо на Видоздан у Прњавору. За тај дан позвасмо браћу из околине. да судјелују на јавном часу. Браћа се одазваше и дођоше Одјели сокола из Бос. Ко-баша и Чечаве те изасланици сокола из Теслића. Посљедња два сокола припадају жупи Тузла, док ми припадамо жупи Бањалука. Ово је доказ, како смо сви једно и да нас управо ништа не дијели, само кад смо вољни да радимо.
Овај дан смо одредили да се прослави као дан успо-мене косовским и оним јунацима, који у посљедњем рату по-гинуше за слободу. Закључисмо да тај дан, буде дан сиро-чади палих добровољаца из овога котара. Из нашег краја било је преко три стотине добровољаца у српској војсци. Споразумјесмо се са свима мјесним организацијама те закљу-чисмо да се програм заједнички изведе. Соко је програм пред-ложио и тај је прихваћен.
Пошто је тај дан у зору било необично бурно вријеме, грмљавина, сијевање и јака киша, то смо већ били изгубили наду у успјех тога дана. Но ипак је било cpefce. Вријеме се је утишало, а киша престала да пада те и сунце почело да обасјава. Указа се лијеп дан. Дошло је доста свијета из околице.
Послије свечаног освећења кољива, пошла је поворка добровољаца, сокола, чиновника, грађана и сеоског свијета
градом те je на тај начин одана почаст палим јунацима за сло-боду. Поворка је за читаво вријеме пјевала патриотске пје-сме и клицала краљу Петру и престолонасљеднику Александру.
Одбор је споразумно с грађанима на тај дан сакупио своту од око 100.000 круна за сирочад добровољаца. Ово треба да буде примјер свима, који још своје за сирочад до-бровољаца не учинише.
Послије подне смо дали јавни час соколски, гдје је било толико свијета да је једва било мјеста за рад. Успјех је био ванредно добар. Нарочиту су пажњу привукла браћа из Че-чаве у свом народном сеоском одијелу са соколским капама, а уз то врло добри соколи те скромни и трезвени радници. Лијепо су извели слободне вјежбе посавско-подрињске. То мислим да је уопће снага нашег будућег соколства, само му треба нарочиту пажњу обратити и сав труд и средства у по-дизање и освјештавање његово уложити.
Наше су се домаћице врло лијепо одазвале позиву од-бора те је био врло богат buffet и ако је опћа скупоћа шећера.
Весеље, пјесма и игранка у црквеној порти потрајалаје до зоре.
Тако ето ово љето почесмо. Освјежени и очеличени радом и успјехом, а свјесни да је све за нашу. народну ко-рист, ми се спремамо да још који излет и час приредимо.
Наша друштвена управа је створена вољом, а не при-силно или случајем те је и сваки рад зато увијек успјешан.
Ми требамо рада много више, него говора. Рад се у овим и оваковим приликама не може надомјестити или пла-тити. Нарочито ми Балканци хоћемо да се извлачимо, а нека други раде; рад одобравамо, али радо не радимо.
Ово tieMO зло полагано, али сигурно изгонити из нашег друштва те друштвеиом селекш.јом доћи додобрих одбора и правог циља. Одгојићемо појединца, створити тип новога соколског човјека, који ће свим својим дужностима потпуно удовољити. На тај начин ћемо добити хомогену, јаку и не-саломљиву цјелину, створити здраву и снажну државу. У то име здраво!	Соко.
Cokojicko друштво у Бугојну. Соколство које је у предратно доба у осталим крајевима наше отаџбине постигло на културном и националном пољу, протеже исти иотез и на овај крај. Предратни српски соко је трајањем рата као што и сва друга српска друштв?. и установе морао прекинути и напустити, а по преврату наставио и даље свој рад.
У првој половици мјесеца фебруара т. г. сазвао је своју редовну скупштину, на којој дође ред да се одговори за-кључку Соколског Сабора у НовомсаДу од 28. јуна 1919.
Након дуље дебате и живахног расправљања би закључено, да се уједини и фузионише са овдашњим хрватским соколом, са напоменом да овдашњи хрватски соко искључи из своје средине оне компромитоване особе, које су биле за вријеме аустријског режима, и који су огријешили своју соколску душу. Уједно би на горњој скупштини конституисан одбор: Старешина, брат Гојко Праљак, замј. старешине, бр. Мехмед Мутевелић, вођа бр. Ђорђо ЂуриЂ, тајник бр. Васо Гвозде-новић, благајник бр. Ђорђо Кисић, одборници: браћа Симо Сандић, Лука Јелић, Гојко бркић, Ђорђо Топић, надзорни одбор: браћа Војислав Бранчић и Симо Девић. У смислу горњег закључка би хрватски соко позван и по други пут, али се исти одазвао није, нашто је српски соко након ли-квидације промјенио свој пријашњи назив „српски соко“ у „сокоЛско друштво у Бугојну". Рад до дгнас овог сокола није био Бог зна како обилан, ну најзначајније бијаше 12. априла т. г. кад је приредио забавну вечер, чији је приход одређен био у корист преноса костију видовданских хероја Принципа и другова. Ова забавна вечер ванредно је добро успјела. Програм исте бијаше: 1. О херојима, говорио је бр. Михајло Мариновић. 2. Извођење вјежби о ослобођењу. 3. „Соколска пјесма“ од А. Шантића, рецитовао је бр. Ђорђо Кисић. Како рекох до данас неби обилан рад овог друштва, али у намјери и припреми овог љета направити неколико јавних испада. Здраво!
Ново Соколско Друштво. Пишу нам из Грааашца: Након лањскога посјета сусједнога Сокола слатинског, по-кренула се и овдје акција, да се оснује „Соко“, те је успјело ових дана, да се и у Градашцу оснује „Соко“. На одржаној конституирајућој скупштини изабрани су уз остали одбор као главни функцијонари и то као старјешина поп Марко По-повић, подстарешина Др. Д. Дуић, тајник Махмут Бехмен вођа Тошо Николић.
Опаска уредништва. Донашајући ову вијест, драго на« је да се шири соколство особито у часу ницања „орлов-ских“ удружења, па најмлађему Соколу градашачком желим најбољи успјех, који не fce узмањкати, ако буде рада и ус-трајности.«
Sokolsko društvo v Žireh. Sokolsko društvo v Žireh je priredilo dne 17. maja pešizlet z vrhniškim Sokolom v Smrečje (10 km.) Na Smrečju se je vršila javna telovadba; proste vaje: članov (Hofmanove) 26 telov., članic 17 telov., obrtni naraščaj 20 telov. Nastop je bil skupen z Vrhniko, ki je imela približno enako število telovadcev in telovadkinj ter poleg tega še svoj šolski deški in dekliški naraščaj. Žirovci pa smo ta dva naraščaja vsled dolge poti morali pustiti doma. Pri orodni telovadbi smo nasto
Сокелови Гласник
26
pili skupno na drogu po številu 8. Udeležba je bila z obeh strani velika, kljub temu, da je vreme kazalo slabo. Navzoči so bili tudi gostje z Ljubljane in sosednih krajev. Namen: medsebojno spoznavanje društvenega dela — je bil dosežen.
Dne 23. maja je bil javni nastop v Gorenji vasi (9 km.) ker so pred kratkim kupili sokolsko čuteči Gorenjevašci svet za sokolski dom. Svet je prodal br. Peresscutti za tako nizko ceno, da bi lahko„ rekli, da ga je podaril. Ob 3h pop. je bil obhod skozi vas. Žirovce so že čakali: Sokol z Loke, Ljubljanski Sokol, člani Sokola 1 in Sokola II iz Ljubljane, člani Sokola z Jesenic in Železnikov. Ogromen sprevod: konjehica. članstvo v kroju, članice, vsi naraščaji se je pomikal z godbo žirovskega gasilnega društva skozi vas. Vršile so se proste vaje skupno z loškim Sokolom. Žirovcev je sodelovalo pri članskih vajah 26 članic 17, obrtnega naraščaja 20, deškega šol. nar 22, dekliškega šol. nar. 22. Nato je nastopil načelnik loškega Sokola posebej s svojim dek. in deš. šol. nar. ca 46, nakar se je vršila orodna telovadba na drogu in bradlji, kjer so Ljubljančanje pokazali veliko spretnost in marljivo vežbanje. Konečno je nastopil v tej mali gorski vasi neumorni sokolski delavec dr V. Murnik z 9 timi Ljubljančani pri prostih vajah francoskega boksa. Viharno pozdravljanje je pričalo o splošni zadovoljnosti že zato, ker je večina telovadcev in gostov videla te vrste prostih vai šele prvič. Udeležba je bila velika. Posetilo nas je več odličnih oseb, na katere nismo nikdar upali, da bi zašie v našo dolino. Tako: koncertni pevodja Glasbene Matice v Ljubljani g. M. Hubad, prof. dr. Lončar dr. Majcen in nekdanji žirovski učitelj, kasneje srbski učitelj telovadbe v Nišu br. Josip Jeras, ki je pretrpil sve gorje srbske vojske in se lani vrnil s Francoskega. Po javni telovadbi je bila prosta zabava s plesom. Namen : Gorenjevašcem vzbuditi smisel za Sokol stvoLin jih na tem polju podkrepiti, je bil dosežen; to spričuje njihovo delo za prireditev, obisk le te in sedanje delo. 27. junia se pripravlja žirovski Sokol na domači javni nastop. —c
t Brat Ignac Hojkar, izvršujuči član sokolskega društva v Kranju je umrl dne 17. junija 1920. v Kranju, komaj 19 let star. Smrtno bolezen si je nakopal v vojaški službi, za katero se je javil lansko jesen prostovoljno. Bodi mu časten spomin!
Sokolske društvo u Omišu, javlja da je Drago Mimica Antin, izvršujuči član Sokola u Omišu preminuo 'u 28. godini života.
Gorenjska sokolska župa je p. iredila naknadni prednjački izpit dne 13. maja v Radoljci Izpitu so se podvrgle 3 sestre in
2	brata. Pmlnjačka sposobnost se je pripoznala enemu kandidatu, ostali so se kvalificirali kot pomočniki. — V zimski dobi 1919—1920 so dobili župno prednjačko potrdilo naslednji bb. in ss.: Danica Dolenc (Šk. Loka), Andrej Košir (Kranj), Tinca Mo-
đrijan (Kranj), Vinko Rabič (Jesenice), dr Juri Štempihar (Kranj) in Albin Tavčar (Jesenice). Razentega sta in sicer z uzornim uspehom napravila izpit 2 hospitanta. — V splošnem se je opažalo, da se smatrajo kandidati še vedno preveč za predtelovadce. Splošna in strokovna idejna snov, zlasti pa teorija sokolskega telovadnega sestava, jim dela nepričakovane težkoče Z ozirom na abstraknost tega predmeta je to razumljivo. Proučevanje, ne samo čitanje, dr. Murnikove razlage sokolskega telovadnega sestava v prvih letnikih Slovenskega Sokola je neobhoden predpogoj za uspešno obiskovanje prednjačkih tečajev. Kdor je proučil sistem, obvlada ostalo z lahkoto. Z zadovoljstvom se je vzelo na znanje, da je dosegel eden izmed kandidatov, ki župnega prednjačkega izpita ni prestal, lepe uspehe v saveznerrfprednjačkem tečaju. Vztrajnost tega brata naj bo zgled vsem onim kandidatom, ki pri izpitu niso dosegli zaželjene prednjačke diplome.
Prednjački zbor Gornianske župe je v svoji 3. seji dne 6. junija določil podrobnosti za župni zlet v Svetni vasi dne 25. julija in za župno tekmo dne 15. avgusta na Jesenicah. Iz društvenih poročil je razvidno, da se boljša telovadni obisk le pola goma in da še precej zaostaja za obiskom lanskega poletja. Delovati je začelo tudi br.^društvo v Železnikih, pasivno je torej samo še br. društvo v Železnt kaplji. Župni pešizlet na Golico in k sv. Jakobu v Rožu dne 22. in 23. maja je uspel pri udeležbi 112 članov in 36 članic jako dobro. Dobro uspele nastope so priredili br. društvo na Jesenicah dne 25. aprila in br. društvi Žiri in Šk. Loka dne 23. maja v Gorenji vasi. Društva v plebiscitnem pasu A na Koroškem se marljivo udeležujejo agitacije. Poročilo o naknadnem župnem prednjačkem izpitu dne 13. maja se je vzelo na znanje. Na predlog teh. odbora se je sklenilo med drugim: 1.) da sme izdati župno starešinstvo pred 1. 1910. ime-/ novanim vaditeljem, katerih prednjačka sposobnost je tehn. odboru znana, župno prednjačko potrdilo tudi brez žup. prednjačkega izpita, 2.) delovati na to, da ne nastopajo pri saveznih prireditvah posamezne župe s posebnimi točkami, temveč vedno le ves savez skupno in da se za takozvane vzorne vrste ne smatrajo samo vrhunške vrste temveč vrste z vzorno izvedbo vaj vseh oddelkov. Zato se tudi pri župnem zletu posameznim društvom ne dovolijo posebne točke in se postavijo vzorne vrste na več orodjih Na predlog b. Jesiha se je sklenilo, delovati na to, da izda komisija za nova povelja svoje delo za vse redovne tvorbe čimprej v žepni obliki v tisku in da se z ozirom na znatno nižje cene tiskarskih potrebščin v Sloveniji preseli Sokolski Glasnik začasno v Ljubljano.*) Glede telovadnega kroja članic pri župnih
*) Sok Glasnik se izdaje u mestu gde se glavni urednik nalazi. Pred njački zbor Župe nema prava, da takove zaključke stvara. Informacije o znatno nižoj ceni nisu tačne. — (Pr. ur.).
prireditvah se je sklenilo ostati pri stari bluzi in glede metanja krogle pri župni tekmi, da je kroglo metati z vsako roko posebej. — Po seji se je vršil prednjački sestanak, na katerem so se predelale župne tekmovalne in župne proste vaje.
Sokol x> Kranju je priredil svoj običajni pomladni nastop dne 28. marca v telovadnici. Nastop je bil verna slika zimskega dela v društvu. Učenci so ivajali v 8 peteroredih vse 4 sestave obveznih saveznih prostih vaj. Prva sestava je šla vzorno, ostale tri dobro. Izvedba se je odlikovala bolj po živahnosti kot po preceznosti. Nekaj — celo večjih dečkov — se je odlikovalo tud po precejšni nepazljivosti. Učenke, in sicer manjše 20, večje 36 po številu, so izvajale prvi 2 sestavi dekliških prostih za Prago 1920. Izvedba obeh oddelkov je bila dobra, občinstvu je zlasti ugajal oddelek manjših deklic, v katerem je bilo nekaj prav majhnih, pa jako pogumnih piščet. Nastop je bil še nekoliko okoren, sicer pa pogumnejši kot lansko leto. Orodna telovadba članstva je pokazala vsakoletni upadek telovadnega obiska v zimski dobi. Nastopili sta 2 vrsti članov na drugu in bradlji, na drogu 3, na bradlji celo 4 telovadci Izvedba je bila sicer dobra, posebnega napredka pa ni bilo opaziti. Članice so nastopile v 2 vrstah po 8 telovadk na dobočni bradlji in s skokom. Dobra izvedba je pokazala znaten napredek. Oddelek manjših dečkov je izvajal nato 4 sestave preprostih vaj s kratko palico. Vaje so bile dobro naštudiraae, enotnost v izvajanju je mestoma kazila precešnja nepazljivost tega živosrebrnega oddelka. Oddelek 18 starejših dečkov je vzorno izvedel po 2 skupini b. Burgstallerja in po 2 skupini b. Primožiča. Tudi vedenje tega oddelka je bilo odlično, veedno starih Sokolov. Praške proste vaje je izvajalo 5 članov in 4 vajenci. Posamezni gibi so bili sicer pravilni, toda nesigurni in izvedba v celoti neizglajena. Ni čuda, kajti vsa priprava članov je trajala komaj eno uro. Praške ženske proste 1920. je izvedlo 16 Članic v posameznostih in celoti prav dobro, za poznavalca razmer celo presenetljivo dobro. Občinstvu so vaje in izvedba izredno ugajale. Nastop je imel moralno in gmotno dober uspeh. — Prihodnji nastop se vrši na predvečer Vidovega dne na gaštejskem telovadišču, za katerega popravilo si je stekel največ zaslug b. župni podstarosta Fran Dolenc.
Sokol v Borovljah prav pridno deluje. 24. maja je priredil pešizlet k Majerniku ob Vrbskem jezeru. Izleta se je udeležilo 16 bratov v kroju, 47 bratov brez kroja, 9 članic v kroju, 76 dečkov in 80 deklic naraščaja, nastopil ki je s prostimi vajami. Dne 16. maja je poletel naš naraščaj na Trato pri Glinjah. Dne 30. maja se je udeležilo društvo korporativno ljudskega shoda v Borovljah. Dne 6. junija je napravil pešizlet v Žrelec, kjer je bil nastop z istim sporedom kot 24 maja.
Sokol v Šoštanju. Kulturnoprosvetni odsek je priredil 28. III. t. 1. Masarykov večer, na katerem je predaval načelnik br. Kurnik
o	slavljencu. Zanimivo in podučno je očrtal Masarykovo delovanje pred vojno in tekom vojne ter nam predočil njegove ne-venljive zasluge in njegov pomen za Slovanstvo. Ko smo čuli govoriti o vrlinah tega 'pogumnega moža, se je v nas nehote porajala vroča želja, da bi bilo vendar usojeno tudi Jugoslaviji, da vznikne tudi njej tak vzor državnik! On spaja v svoji dr-žani modrosti srečno in v najlepši harmoniji tri lastnosti, ki so zanesljivi temelj vsemu družabnemu redu, t. j.: socialnost, nacionalnost in verstvo v eno celoto. Naš čas zahteva ravno socialnega delavca, katerega pa usposobi k pravemu, zares socialnemu delovanju narodni in verski idealizem! Slavljencu smo poslali čestitke potom češkoslovaškega konzulata v Ljubljani, za katere je poslal osebni tajnik predsednika republike sledečo za hvalo: „Tomaš G Masaryk, predsednik češkoslovaške republike, se iskreno zahvaljuje za čestitke povodom 70-letnice in želi isto-tako društvu vse najbolje11.
Murski Sokol v Ljutomeru. Sokol v Ljutomeru je poletel dne 30. V. prvič po vojni pred javnost, da ji pokaže, da mu vojni udarci niso mogli preprečiti krepkega razmaha.
Proslavil je „prolječe bratstva11 s pešizletom vsega članstva in naraščaja v Križovce, kjer se je istočasno ustanovil odsek ljut. Sokola.
Ob 13 h. je odkorakalo 40. bratov v kroju, 18 članic, 32 gojenk in 24 dečkov z godbo na čelu iz Ljutomera, za njimi pa nepregledna vrsta z zelenjem in trobojnicami okrašenih vozov (30) z občinstvom. Pri vhodu v vas nas je pozdravil pod slavolokom br. Cvetko, na kar smo odšli na telovadišče.
Že prva točka je vnela srca vseh gledalcev, bilo jih je okrog 2000. 32 deklic je brezhibno izvajalo vaje z rutami med petjem pesmi „škrjanček poje, žvrgoli“. Takoj za njimi je prikorakalo 24 dečkov, ki so izvajali dobro 3 proste vaje 1. 1920. Med njimi smo videli tudi 4—5 letne rdečesrajčnike. Nato sledijo vzorno izvajane župne proste vežbe članic (17). Komaj odkorakajo iz telovadišča, že spet nastopa četa gojenk s krasnimi cvetnimj loki. Težke vaje izvajajo nad vse ljubko in dovršeno. Osobito tretja, plesu slična vaja, katero je okrožala živa rdeče-bela ograja naraščaja s 60 m dolgim vencem je žela vihar odobravanja.,, Skoraj neverjetno, da se dajo z gojenkami v tej nežni starosti v tako kratki dobi doseči taki uspehi. Spet prihajajo članice, tokrat s krasnimi praškimi vajami za leto 1920. Brez odmora sledi gib gibu, eden lepši in težavnejši od drugega; človeku je, kakor da sliši pravljico. Vsa čast tem vrlim Amazonkam! Priznanje so želi tudi člani (24), ki so z umevanjem izvajali Hoffmanove vaje oslobojenja.
Po kratkem odmoru je sledila orodna telovadba 2 vrst na drogu in bradlji z menjavo, pri kateri je vzbujala posebno pozornost ljutomerska 1. vrsta. Videli so se delorna vrhunške vaje kr pač kažejo neumorno delo v telovadnici. Drugo tudi dobro vrsto so tvorili telovadci iz Ormoža in Središča.
Zaključek — krono javne telovadbe pa je tvorila skupina na bradlji. Na nekaj kratkih povelj je zrasla iz vseh oddelov telovadcev krasna, slikovita skupina, ki je nudila verno sliko vsega društvenega delovanja.
Vse točke je vodil br načelnik Lubej, katerega požrtvovalnosti in neumornosti je pripisovati vspeh vsega nastopa.
Po skupini so se razvrstili teloAadci v kvadrat, v sredo pa je stopil župni delegat br. Novak in je nagovoril zbrano članstvo in občinstvo. V krasnem učinkovitem govoru je vse kroge znova navdušil za vzvišeno sokolsko idejo, ki se, kakor kaže ta nastop, krepko razvija tudi po Murskem polju vkljub prizadevanju naših nasprotnikov. Njih delo proti nam znači le strah pred našimi uspehi.
Prireditev se je zaključila s prosto zabavo, ki je prinesla tudi lep gmotni uspeh.
Vsem bratom, sestram in naraščaju pa kličemo: „Le tako naprej, navzgor na poti k sokolskim ciljem!" Zdravo!
—a—
Ustanovitev Sokola na Bizeljskem. Zavednosti Bizelj-čanov in trudu delavnega odbora brežiškega Sokola zahvaljuje jugoslovansko Sokolstvo novo društvo v svojem krogu. 30. maj-nika se je brez velikega hrupa izvršila ustanovitev sokolskega društva Bizeljsko. Kumovali so mu bratje Hrvatje iz Klanica in Samo-bora ter Sokola iz Brežic in Rajhenburga. Bil je lep prostor, poln številnih kmetskih gledalcev, na katerem so brežiški in rajhenburški telovadci nastopili s 4 Hofmanovimi vajami, pozneje pa prva vrsta na drogu, druga na konju. Ni bilo nobenega pretiravanja, telovadba je bila kot v redni telovadni uri. Gibi prostih vaj pri nekaterih nesigurni in nejasni, z ozirom na kratek čas vadbe. Na orodju uspeh boljši, pri posameznikih strah pred publiko — spremljevalec mladih telovadcev. Po telovadbi se je vršil slavnostni občni zbor, ki seje po rešitvi običajnih točk spremenil v manifestacijo hrvaško-slo-venskega bratstva, ne pri pijanosti, temveč pri srčnih besedah, govorjenih iz volje do dela, in ljubezni do sokolske stvari. In to je bil konec. Nekateri rodoljubi so težko pogrešali običajne ljudske veselice, nam pa je bilo ljubo, da se je v tem oziru bizeljski Sokol osamosvojil od starih tradicij. In to tem bolj, ker so nas od vseh strani obkrožali žlahtni bizeljski vinogradi, ki smo se v zgodnjih urah vračali v Brežice z zavestjo — da imamo odslej v bližini brata, ki bo z nami vred z mladimi silami stremel — naprej ! Več nismo hoteli.	F.	slajfak.
Za Sokolski Dom u Pakracu priložiše do sada: Mr. St. Gašpar Jagušić 1000 K. Vaso Jankovič 500 K, Gavro Ražov (sa-kupio 436 K, Ivan Kirbiš 300 K, svi iz Pakraca. Soko Zlatar 200 K, Općina Gaj 117 60 K, Sokolska društva Tuzla, Čakovac, Mostar, Klanjac	i Imotski po	100	K. Dr. M. Radančevič (Koprivnica), M. Blagojević (Pakrac),	Stj.	Lajer	;(Lipik) po ICO K. Jovo
Vrhovac (Skenderovci) 60 K- Sokolska društva Borovnica. Trbovlje. Du«ra Resa; Srpski Dom (Visoko1, M. Dimič (Zagreb), L. Vrhovac (Skenderovci), Opčina Dragovič po 50 K. A. Cimerma-novič (Lužane),	Sj. imermanovič	(Slov.	Stupnik) po 40 K. Gjuro
Nekič (Pakraci,	M Hrvojevič	i 1.	Ferič	(N. Kapela), Platon Bu-
zadžič (Sirač), po 20 K. N. Teichteil (Pakrac) 10 K. Na javnoj vežbi u Pakracu sakupljeno 1.547 K. Svega dosada sakupljeno 5.480 K 60 f.
Statistične zapisnike telovadnega obiska ima v zalogi Gorenjska sokolska župa v Kranju. Izvod stane K 22-— brez poštnine. Zapisnik ima tudi posebne kolone za vpisovanje zunajnih društvenih prireditev. Tisk je zelo ličen, papir fin in trpežen. Za pisnik je vsakemu društvu neobhodno potreben, ker nudi celoten in podroben pregled društvenega strokovnega delovanja. Porabljeni zapisniki v arhivu so najzanesljivejši svedoki društvene zgodovine. Naročila naj se pošilajo na Starešinstvo Gorenjske sokolske župe (ne na sokolsko društvo) v Kranju Če se cena ne vpošlje v naprej, se pošlje zapisnik po povzetju.
Od uredništva.
Dobili smo na štampanje dva polemična članka iz Slovenije, jedan pod naslovom: „Enotna povelja", a drugi pod naslovom: „Sokolič—Соколић“. Držimo da nije potrebno da ih publiciramo, dosta što smo ih pročitali. U prvom članku „enotna povelja" vodi se odbrana od „pisma jednog običnog sokola“, objavijenog pre dugog vremena u ovom listu. Ova odbrana nije dobro fundirana! A najbolji dokaz torne jeste radikalna promena tehničkog vodjstva našeg Saveza, kako je u Mariboru izvedena. Sem toga ju odbrana dugačka, žučna i neobjektivna, i stalno govori o onome, čega u umišljenom napadaju nema. Zato to ski-damo za svagda sa dnevnoga reda.
U drugom članku Sokolič—Соколић“, koji treba dabude odgovor na kratku belešku ovoga lista o dva podvojena sokolska organa za naraštaj: jednom u Beogradu: Соколић, drugom u Ljubljani: Sokolič, — zaboravljase, — verovatno nehotice —, da je beogradski Sokolič odredjen i dozvoljen po našem Savezu, a ljubljanski ne. I to je glavno! O vrednosti listova nije govoreno. Naglašeno je iznenadjenje, odkuda da nakon jednog oficijelnog lista za naraštaj — da li taj valja ili ne, o torne se ne radi, —
dolazi drugi neoficijelni ?! Za nas bi jedino razumljivo bilo da su se iz Ljubljane sporazumeli i dogovorili sa onima iz Beograda. A to nije učinjeno! I da je o torne u Mariboru govoreno ? A ni toga nije bilo! Prema torne otpada odgovor.	Dr.	L	P
>■ *
Dobio sam ovo pismo, i radi ogromne ga važnosti i štam-pam. Pismo glasi:
Bratu Dr. L a z i Popoviču, uredniku „Sok. Glasnika11
Zagreb.
I kao Hrvat i kao soko smatram, dragi brate, dužnošču, da e izvestim o novoj pogibelji, koja preti našem ^ujedinjenom Sokolstvu i to sa Strane onih kojima je poveren uzgoj naše mladeži.
Dne 3. IX. o g. sedio sam na večeri u društvu nekolicine svojih drugova u gostioni Gašpič. Na drugom velikom stolu odr-žavao se banket društva hrv. profesora. Odjednom ustane novo-izabrani predsednik Pasarič i u pozdravnom govoru medju ostalim reče:
„Vi čete se, gospodo, sutra raziči, a ja vam preporu-čam: idite u narod i širite ideju čistog hrvatstva;	po-
djite medju sokole i djelujte u tom smjeru, da oni opet provide i da se osove na svoje noge, te ponovno	us-
krise svoje hrvatsko sokolstvo".
Pošto ovakav „kulturni" rad učite'ja mladeži smatram štetnim i pogubnim za naše ujedinjeno sokolstvo, to te na isto upozo-ravam
Ovim se mojim pismom može? slobodno poslužiti i u	no-
vinama.	Uz bratski zdravo
Zagreb, 4. IX. 1920 g.	Dr.	Milenko	Svoboda,
istr. sudija i načelnik helocrkvanskog sokola
Br. Tošo Janjanin, administrator ovoga lista dobio je ovo pismo:
Sokolski Savez SHS, Štev. 1055, v Ljubljani dne 6. augusta 1920. god. Brat Tošo Janjanin, Zagreb. Z ozirom na sklep starešinstva Te prosimo in poživljamo, da opustiš pri prihodnjih izdajah Sokolskega Glasnika sliko na ovojnemu listu. Pri nas v Sloveniji vlada vsled te slike veliko razburjenje ki samo škoduje našemu Sokolstvu, to pa ne samo v vrstah naših nasprotnikov, ampak tudi med člani Sokoli. Upamo, da boš upošteval navedeni sklep starešinstva. Zdravo! — Usled toga če slika sa na-slovnog lista biti več kod X. broja skinuta. pošto je omot za ovaj broj več odštampan. — Napominjem da je sliku izradio za naš Glasnik g. I. Kljakovič, jedan od prvih jugoslavenskih umetnika
i	slikara.	Dr.	L.	P.
Kako o Sokolstvu misle komuniste? U .Novom Svijetu", glasilu komunističke partije Jugoslavije, u br. 21., od 2./IX. 1920. god., izašla je o Sokolstvu ova beležka:
„Rat Sokolova i Orlova.
Jedan strašan rat započeo je u Jugoslaviji: rat izmedju Sokolova i Orlova. Otkada su Sokolovi, po izveštaju sviju onih medju njihovim redovima, kojima se ne može vjerovati, zadobili rat protiv Austrije, oslobodili jugoslavenske krajeve — otada je njihova smelost porasla do višine sokolske, i oni su se okitili lovorikama na-cijonalnih heroja — barem na paradama. Njihova naime ideologija jest demokracija i nacija. Njihovi dušmani su Orlovi. Orlovi se doduše ne hvastaju da su nacionalni heroji, rav-najući se po onoj: bogu božje, caru carevo, oni su vjerno služili papi i Habsburgu. Njihova naime ideologija jest kleri-kalizam i crkva.
Izmedju tih dviju ptičjih, barem što se mozga tiče. rodova čovječje vrste započela je u posljednje vrijem e ogorčena bitka za prvenstvo u gluposti. Glavno ratište nalazi se u Mariboru. Po-najprije su Maribor, po ratnom planu radikalskog ministra dra Ve-lizara Jankoviča zauzeli na juriš, boreči se šiljastim jezičcima orliča — zauzeli su ga Orlovi. Udarili su tamo tabor, pri čemu se opet u naših popova probudila stara bojovnost iz turskih vremena. Iz-gleda da je vojna uspela, jer su se Sokolovi osjetili povrijedjeni i nakon nedugog vremena, sami su prešli u protuofanzivu, i to da bude manje žrtvi istom onda kad su Orlovi Maribor ispraznili. Bu-duči da je ofanziva Sokolova započela u nedjelju, to je danas za-slugom podražljivih i na sve veča junaštva podstičučih jakobinskih kapica sokolica, Maribor sigurno več u rukama Sokolova. Valjda po planu, koji je g. Svetozar Pribičevič dobio od generalnog štaba Sokola na Svesokolskomu sletu u Pragu.
Kako .Narodna Politika* javlja, vojska Orlova pocijepala se na dvije frakcije, te smo time doživjeli i rat Orlova protiv Orlova; jedni od njih još preslabi da zauzmu Maribor, zauzeli su u nedjelju zagrebački Maksimir.
Sam rat izmedju Sokola i Orlova, koji se velikim dijelom re-grutuju iz redova nesvijesnih proletera ima tu osebinu da se razvija bez krvi i oružje da mu je osim gimnastičkih kozliča — štampa raznih buržoaskih partija. Niti največa bitka nije opasnija od sa-svim obične parade, koja več prema tome, da li je priredjuje bi-jela garda Sokola ili bela garda Orlova, izaziva pucnjavu iz „Riječi" ili .Narodne Politike", lnače im je cilj, jedniraa i drugima jednak: da budu kontrarevolucijonarne legije spremne na prvi poziv buržoaskih partija da podju u borbu protiv proletarijata, kako se to naročito vidjelo za željezničarskog štrajka, gdje su članovi tog društva skinuvši unifori-nu bili kvasac bijelih gradjanskih legija.
Institucija Sokola i Orlova jest institucija buržoazije i cio taj rat koji je danas dobio izraza u smiješnom jurišu na Maribor nije no sprdnja, kojom je njihov tutor, buržoazija, počarn od demokrata do klerikalaca učiniia smiješnom samu sebe.
Svijesni proletarijat gleda na taj rat Sokolova i Orlova samo sa prezirom. Jer on znade, da su i Sokolovi i Orlovi njegovi zajed-nički neprijatelji, buržoaske bijele garde i ako u crvenim bluzama11.
Donosimo ovu javnu i besprimernu glupost samo zato, da večno ne bude zaboravljeno.
>	Jj:
Tehnički .izveštaj mariborskog sleta nije do 7. o. mj., odnosno do zaključka lista stigao pa će biti u narednom broju donešen. Redakcija.
Iz uprave.
Izašla je iz štampe knjižica sa vježbama: „Oslobodjenja i ujedinjenja“ brata Hofmana latinicom, a brata Vidmara u prevodu ćirilicom.
Kako če se sa ovim vježbama i na godinu na sletovima istupati. to su iste za svako društvo od velike važnosti, pa se br. Sokolska društva mole, da ove knjižice odmah poruče.
Cijena K 10'— po komadu a dobiju se kod Administracije Sok. Glasnika ili u knjižari brata Gjorgja Ćelapa, Zagreb, Gun-dulićeva ul. 7.
Radi visoke poštarii.e valja slati novce unapred i naručivati najmanje 10 komada
Osim toga se mogu kod uprave lista naručiti slike za vježbe „Oslobodjenja i ujedinjenja" te dopisne karte „Tri junaka — tri sokola*1.
Fretplata.
Društva i pojedini pretplatnici, koji još ovogodišnju pretplatu duguju mole se, da je odmah pošalju. Oprava lista opominje svakog dužnika posebnom dopisnicom, pa će svakom pretplatniku obustaviti list ako do konca oktobra pretplatu ne pošalje.
Nove Knjige.
Dr. P a v. P e s t o t n i k. Kako voditi i upravljati sokolska društva? — Sokolska Matica. Zvezek lil. — Izdajatel društvo Sokol I. v Ljubljani. Natisnila delniška tiskara d. d. v Ljubljani. — Cena?
Poznati radnik na slovenačkom sokolstvu br. dr. P. Pestotnik napisao je ovde jednu stostranu knjižicu o torne, što u naslovu stoji. Načelno je stvar dobra i korisna, i preporučuje se brači i sestrama. Trebalo bi da ne bude ni jednog člana sokolskog, koji ne bi ovu knjigu pročitao. — Imamo neke sasvim male i ne-
znatne zamerke. Knjižica je štampana slovenački. Da je bolje razumu delovi srpsko-hrvatski, bilo bi dobro, kada bi se uz knji-žicu dodao jedan mali rečnik, sa rastumačenjem bar najstranijih reči. Tome se može doskočiti i naknadno, te za članove što ne razumu slovenački, dodati rečnik — Knjižica je pisana po po-znatoj „priručki“ br. V. Stepaneka. Možda bi u opče bilo bolje, da je „priručka" čisto prevedena, da se kao takova pustila medju nas, i da se ostavilo vremenu, da mi stvorimo sebi svoje. No ni to nije krupno. — O torne da li su metoda i način dobri nije vreme da se govori. Kod svih katihizisa je pola dobro, pola zlo. To je tako uvek. Pa samo spominjemo uzgred. — Zameramo dalje da se kod t. z. društvenih odseka spominja samo t. z. teh-nički i izobrazitelni odsek, a odsek za naraštaj — po našem mišljenju najvažniji, te ustanovljen po našem Savezu, prečutan je. To je krupnije več! No	pretpostavljamo da je to	nehotice.	—
Čudnovato nam je	da se	kod preporuke sokolske	literature	za
vežbače spominju	izričito i jedino „Češki Sokol“	i „Sokolskv
Vestnik". Zašto da se fumigiše sve ono što mi radimo, i zašto to zaguljivanje?! Biti, ili hteti biti sokolski mesija, — to se može
i	medju nama! Ali što če nam da naš čovek bude češki sokolski mesija?! — Možda se tako dade rastumačiti, da pisac ne spo-minje n. pr. nigde sokolski porez, što je uveden kod nas, što ga svaki član mora da plača, o kome svaki član mora da zna i da bude obavešten, te o čemu svemu društveni odbornici (blagajnik ili drugi koji) imaju da vode brigu. Pa kad su u knjižici iznesene fabule o svakoj i najmanjoj sitnici, moglo se zbilja setiti i fabule o porezu sokolskom ! — Kod opisa i rastumačenja rada na obrezovanju nije ni rečju spomenuto ono, što su do sada radili pro svetni odbori naši u Savezu. Bilo bi lepše da ih se setilo — U opče bi bilo jako dobro i lepo, da se je pisac posebnim odeljkom knjige pozabavio sa opčim pogledom na postanak Jugoslavenskog Sokolstva, te bar objektivnosti radi izneo istorijske podatke o tome stvaranju, što se od početka 1919 godine zbilo do danas. — Ovo-liko u kratko.	Dr. L. P
Јесал! јш послао претплату?
STAKLANA ЈЛ. KOSOVfiC, ZAGREB, viaška ul. 7.
čast mi je izvestiti slav. gradjanstvo, kao i gostioničare, da sam otvorio trgovinu stakla i porculana, te radionicu okvira za slike i nadalje preuzi-mam novogradnje i popravke i ine poslove zasjecajuče u staklarsku struku uz veoma umjerene cijene. — Sa štovanjem, M. Kosovac.
КОЛОНИЈАЛНА, ЈУЖНОГ ВОЋА И БОЈА ТРГОВИНА
НА МАЛО - НА ВЕЛИКО
Н. ДИ1У10ВИЂ
НОВИ САД
Основана г. 187!.
Телефон бр. 334. ТелегЈШ адр. Дкмовк!
Препоручује своје стовариште колонијалне робе, као каву, бибер, цчмет, пимент, чај, пи-ринач, чоколаду, бонбоне, грожђе, бадем, лешннк, коњак грчки и франц., ликер, рум, као и све врсте земљани боја, по најумеренијим ценама.
ib
P
HYGlEfl
DROGERIJA - PARFIMER JA
KOSTA ŽIY0JN0Yld
NOVI SAD Kralja Petra ulica broj 30. Telefon br. 97.
Preporućuje svoje bogato sto-varište farmaceutskih artiklo-va, hemikalija, droga, parfi-merije. galeničkih 1 kosmtti-čkih preparata, svih potreba za fotografiranje, zavojnog ma-terijala, hemijsko-tehničkih rekvizita, gumene robe i t. d.
Na malo 1 veliko. Brza I tačna posluga, cene solidne.
Prva hrvatska štedionicae Zagreba Osnovana godine 1846. Dionička g'Lvruica K 40,000 000.— l’ričuve K 78,000.00). -Podružnice: Beograd, Bjelovar, Brod na Savi, Cirkvenica, Čakovec, Daruvar, Delnice, Djakovo, Ojutgjevac, Ilok, Karlovac, Kraljeviča, Križevci, Mitroviča, Nova Gradiška, Novi, Ogulin, Osijek gornji grad, Požega, Rijeka, Senj, Sisak, Sv. Ivan Zelina, Varaždin, Velika Gorica, Vinkovci, Virovitica, Vukovar, Zemun i Sušak. Ispostare: Osijek donji grad, Vinica. ПФ" Mjenjačiiica: Zagreb, Iliča broj 5. "У$В	
Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun. Eskomptira mjenice i devize. Prima na inkaso tu- i inozemne mjenice. Obavlja burzovne naloge savjesno i kulantno.	Izdaje čekove i kreditna pisma te obavlja isplate na temelju akreditiva na sva tu- i inozemna injesta. Podjeljuje hipotekarne zajmove na lcućc i na nekretnine. izdaje 47,%-tne založnice, koje imadu oprost od poreza, pupilarnu sigurnost i jameevnu sposobnost.
Банка ђојводина д. д.
Нови Сад, Регента Аленсандра ул. бр 35. Обавља све извозничке, комисионе и банкарске послове. Дивничка главница К 5,000.000'—
Тел1фон 240.	Брзојав: Банка Војводнна.
1. купује и прсдаје све земаљске производе, вредносне папире, ва-
луте и девизе;
2. финанснра узвозке и увозне послове;
3. полаже кауцију за валутиу централу, држав.ча надлештва и све
јавне лицитације;
4. врши ксплате и иаплате свих врсти, даје информације и обаве-
шташа по свима финансијским, трговачким и индустријским пословима;
5. прима улоге и укамаћује исте по иајвишој каматној стопи;
6. купује и продаје велике и мале дукате.
Amerikanskl пашје-Staj trerlra
„J6RRY“
amerikanskl etolorl, •rmari 1 kartotek«, stolči, fotelji.
Diktafoni
Strojevi za umna-žanje
kao i sve potrebštin* za pisačc Strojeve.
Dvorana amerlkansklh uredsklh namjeStaja
Notter i drug:
Illea 25. (nad kavanoiu ,,CORSO“)
Preporučuje plsaće Strojeve raznih sustava sa latlnlcom i ćlrillcom 1 to: Smith Premier, Koiitinental, Adler, Underwood, Remlngton, Royal I drage, kao I sav pribor.
Vlastlta mehanlčka radl-ona za popravke.
blagajne
raznih tvorina: Amhelm, Werthelm, Langhammer, Wlese Itd. — Tiskala za kopiranje, rućne kasete sigurne proti vatri I kradjl.
Rabljene
blagajne
u svim veličinama, kao i rabljeni plsaćl stro-jeri n* vrlo jeftlne cijene.
odd
V. Kolarski
Novi Sad :: Tele,on ^
trgovina južnog voča i špece-raja na malo i veliko prepo-rućujei svoje stovarište.
  Cene umerene. --------
________________________ i
ZAGREB, ILIČA 18.
Stručna trgovina amerikanskog na-mještaja zauređe, banke, poslovni-ce f klubove.
Vlastita mehani-čka radiona.
Prodaja: blagajna, Ц pisaćih Strojeva, papira,trgovačkih knjiga te svih u tu struku spada-jućih potrebština
na malo i veliko.
TOVARNA TELOVADNEGA ORODJA
BflŠIN I DRUG
fcJUgfeJANA
PREDŠKOFIJO ŠT. 19.
dobavlja vse telovadno orodje, prevzema celotno opremo telovadnic in vsa u to stroko spadajoča
popravila.
Na zahtevo opošilja načrte in proračune.
   ———--------------------------------  j
/ИИЛОРАД Ђ^РбНДИЋ и КО/ИП.
Брзојавна адреса:	'	C	П	TKFT	  Телефон	интерурбаи
ЂУРЕНДИЋ-СПЉЕТ	број	210.
Регистрирана фирма.
  Агентурни, коиисијонални и отпремнички s осао --------------
ИМПОРТ!	  ЕКСПОРТ!
а) Продаје на велнко: кафу, Luekep, пиринач, сап\ н, коломаст, соду, галицу, сумпор, као и другу сваховрсну ово и инозеину робу.
<3) Засттпства прворазрелних творнииа: Творницс кеикчких производа, K’cma за °6yfty, коложасти n т. д., творнице сапуна зл рубл>е п тоалетног, творнице хол#ча, кокса, бисквита и дртгих. ц) Обавља све вгвитурне и комисијонарске послове ул најповол>није увјете. д) Купује све врсти животних намирница, плодина и зеиаљских производа.
MOBO-OTBOFEHA
ТРГОВИНА МАНУФАНТУРНЕ, КРАТНЕ И ПЛЕТЕНЕ РОБЕ
на велино
М. БАЧИЂ
И ДРУГОВИ
— ЗаГРЕБ —
Јуришићева ул. 1. а. Епза Флуил дом.
Препоручује своје богато стовариште свих врста ма-нуфактурне, кратке и пле-тене робе.
Телефон интер. 12-16.
. СЕ
БАНКА И МЕЊАЧНИЦА НОВИ САД
Регента Александра ј'л бр. 43.
врши под најповољнијим условима све банкарске и трговачке послове:
1) купује и продаје сгране мо-кете,
2) обавља и посредује житар-ске послове за iBoj и туђ рачун,
3) посредује купопродају не-кретнина (куће) и дустрк-јалних објеката, као и свих врстк робе,
4) одељење за осигурање свих врета
Ново д1°"5™аз» чешљање госпођа
Телефон 22-29. - Загреб- - Телсфон 22-29.
Јављам п. н. госпођама, да сам отворпо и модерно уредио, дво-рапу аа чешљање, те исту спабдио са свим модерииа справама за праље п сушење главе као и за масажу лица и руку.
Са великим трудом и трошиом успјело ми је ангажоватп прве умјетппке у модерпом те костимском хисторпчком чошљању као п у Сојадпсаљу косе у свпм бојама уз потпксно јаметво.
Јамство се састоји у том, jop су г. БулаЈић п госпсфа му бшга намјештени у Бечу код свјетске познате твртие Песл као матадор женског чешљања те пригодом разпих интериацисшалних натјецања у чешљаљу однели прве награде у Бечу и Берлииу.
Преузнмам у пзраду све врстн косе (Budeau, Trenspormation те разно Ciiignome).
Ha складишту имадем ове врсти француских и бечких мириса те разних тоилетнпх сапуца од чувених светских твртва. Осим тога посједујем све потребне ствари за аегу лица u руку.
Са штоваљем,
ДУШЛН ЖЕСТИЋ, власуљар,
Боговићева ул. бр. г.
NAROČITA TRGOVINA
SOKOLSKIH POTREBŠTINA.
Na sjednici Sokolskog Saveza S. H. S. odr2anoj u Zagrebu dne 17./11. 1919. dobio sam dozvolu ža otvorenje naročite sokolske trgovine sa naslovom „Dobavljač sokolskih potrebština Sokolskog Saveza Srba, Hrvata i Slovenaca*.
PredbjeZno ču imati na skladištu samo vjeZbače potrebštine t. j.: Triko-hlače (čakšire) pamučne i vunene, majice u svim veličinama, te cipele niške i visoke, kao i sokolske značke, razglednice i sve ostale potrebštine, potrebne za javne nastupe.
Svečana, odnosno izletna odijela početi ču izradjivati početkom iduče godine.
Preporučam se bratskim društvima sa:
Zdravo!
Branko Palčič,	Zagreb.
Gundulićeva ulica broj 23.
HАРОЧИТА ТРГОВИНА МОДЕРНЕ КОНФЕКЦИЈЕ
ЗАГРЕБАЧКИ s МАГАЗИН I
ЗАГРЕБ, ЈЕЈЈАЧИЋ ТРГ.