адишм GLASILO S A ve Z A SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE ČUVAJTE JUGOSLAVIJI)! lzl?zi svakog petka • Godišoja pretplata 50 din. • Uredništvo I uprava Prestolonaslednikov trg 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski pretinac 342 • Telefoni uredništva i uprave 30-866 i 26-105 • Račun Poštanske štedionice br, 57-686 • Oglasi po ceniku • Beograd, 5 april 1940 God, XI . iroj 14 PROTIV UNOŠENJA ZABUNE I RUŠENJA U jednom od prošlih hrojeva „Sokolskog Glasnika“ zabeleženo je držanje komunista u Češko j, pa je tom prilivom podvučeno, kako je to držanje u oštroj suprotnosti s a onim, šlo ogromna večina češkog naroda smatra kao svoj nacionalni i socijalni ideal, a zbog čega su toliki češki rodoljubi i veliki broj omladine prineli tolike žrtve i tolika stradanja. To držanje je, medutim, u suprotnosti i sa parolama, ko j ima su se ti isti komunisti, do pred kratko vreme, sami razbacivali. Nije to samo u češkoj, nego i u Francuskoj, Engleskoj, Americi, skandinavskim državama itd., — pa i kod nas. Dok je, do pred samu pola godine, kdmunizam u čitavom svetu bio uzeo najratohorniji stav prema nacionalsocializmu, pa se tom prilikom obarao čak i na češke državnike, zato sto nisu radije riskirali rat, pa makar bili sravnjeni sa zem-Цот, nego li da, makar privremeno, popuste pred nadmoč-nijom šilom, — taj isti komunizam je pćčeo da uverava svet, da je parola, oslobodjenja Čeha i Poljaka prazna fraza, te da, umesto nje, treba prihvatiti parolu o bezodvlač-noJ likvidaciji rata, koja bi Čehe i Poljake ostavila pod dominacij om nemačkog Rajha i nacional-socijalizma. U poslednje vreme menjaju več j to, pa kažu, da radnici u Češkoj treba u prvom redu da se bore, i protiv Hahe i protiv Bene$a, a ne za nacionalnu nezavisnost; te da radnici u Francusko j, Engleskoj, Jugoslaviji itd., treba syu svoju borbenost da upate protiv partija i stanja u sopstvenoj zemlji, ne vodeči uopšte brigu o opasnostima iz vana. Vba-cuje se, štaviše, svestrana propaganda, pod geslom „Dole rat‘4; izmišljaju se naj fantastični ji romani, kako, za račun one ili ove strane sile, treba da udjemo u oružani sukob, — ma da kod nas niko i ne misli da se lača oružja, sem naravno onda, ako najvitalniji interesi zemlje i naroda budu ugroženi; — / ma da su se, do pre nekoliko meseci, ti isti propagatori zaklinjali na „odbranu zemljeu, u vreme kad oružani sukob u svetu još nije bio počeo, i kad je, prema tome, opasnost iz vana, bila daleko man ja. Da sve to pretstavlja suštu PROTIVREČNOST, NEDOSLEDNOST I RUŠI LACKO U NOŠEN J E ZABUNE, nije potrebno ni govoriti. Ima ih koji tu nedoslednost tumače sva-kojakim razlozima. Ali ako uzmemo razlog, koga. sami komunisti prečutno prizna ju, a to je prilika, da se o pet po-krene mašina svetske revolucije, — dovOljno nam je da uo-čimo svu destruktivnost te pojave, kao i potrebu, da se s vi sfojevi naroda, a naročito omladine, izleče i oslobode od nje. Jer o torne, šta može svet, pa i pojedini staleži, da dobi ju u opštoj revoluciji, u opitem rušenju itd, pruža nam najbolji primer sama Rusija, gde se, nakon tolifcog uni-štav mja, u str'inu slučajeva moralo posizati, makar i za ostacima porušenog, samo da bi se izišlo iz haosa i iz stoti-nu nevolja. Ni našem seljačkom, ni našem radničkom svetu nisu potrebni nikakvj rušilački i‘krvavi eksperimenti, niti ih on želi. Njemu je potreban mir i poštena nagrada, za pošten rad; potrebna mu je socijalna pravda, znanje i blagostanje; i potrebna mu je nezavisnost i snaga nacionalne države. Naš narod je Sloven do srž/, i uvek je pripravan da pomog-ne slovenstvu, i da se raduje njegovim ušpesima, pbgotovo kada se radi o velikom ruskom narodu. Ali loš i uzaludan posao vrše oni. koji bi to njegovo slovenstvo, — nerazdru-živo spojeno sa njegdvim rodoljubljern i sa njegovom pri-pravnošču da brani nezavisnost Jugoslavije, hteli da od-vuku na stranputice anacionalnih eksperimenata i rušilačkih krajnosti, ko je saraduju sa najšovinističkijim imperija-lizmom i sa onima, koji ne poštuju niči ju slobodu, pa su prema tome, protivne i slovenstvu i našim narodnim inte-resima. Nema te formule ni te ideologije, zbog koje bi bilo opravd&no napustiti odbranu rodne grude i svoje nacionalne države. Pa, kao što smo rani je dobronamerno pozdravljali odluke omladine, da brani tu grudu i tu nezavisnost. ne pitajuči ko jim grupama ta omladine pripada, i verujuči da u svakoj omladini ima bar zrno idealizma i spremnosti na žrtve, — tako treba odlučno pobijati svaki obrnut rad, Uspelo. sku^Uina Sokotskc žufte Sokolska župa Zagreb održala 1 .ie godiiii.iu skupštinu, u nedjelju 31 marta, u sveč&noj dvorani Sokolskog; društva Zagreb 2. Buduči da su izvještaji funkci-onera bili pretresam i jednoglas-tio prihvačeni več u subotu, kako na zborovima načelnika i prosvje-tar3, tako i na Zajedničkoj kon-ferenciji svih skupStinskih delegata, to je sama skupština imala u glavnom svečano-manifestacioni značaj. Otvorio je starješina župe, brat Dr. Oton GavranČič sa kon-statacijom, da jugoslovensko sokolstvo, vjerno svojom tradiciji i, poštujuči uspomenu " najdrevnijih prvoboraca za jugošlovensku nacionalna misao (a koji su nikli baš iz • ove naše sredine, u kojoj se. ta misao danas najžešče pobija!) da to jugoslovensko sokolstvo, stoječi nepokolebljivo na stanOvištu narodnog i državnog jedipstva; poznaje samo jedno stanovište: „Jedan Kralj, jedan narod, jeđna država, jedno sokolstvo!" (Dugotrajni aplauz)). U sli-jedu toga sveta nam je i prva dužnost da s« na ovoj skupštini sjetimo uzvišenoga starješine, Nj. Vel. Kralja Petra II (dugotrajno gromko klicanje: Živio Kralj!). Nakon toga starješina Gavran-čič čita brzojavne pozdrave bratskih župa Beograd, Split i Uži-ce, te izvještava, da je. stigla depeša bratskog Saveza, da če ga na skupžtjni zastupati brat Dr. Branko čipčič, umjesto Dr. Vla-dimira Belajčiča, prvog zamjeni-ka starješine, koji je u zadnji momenat bio, spriječen. Brat dr. Gavrapčić srdačno pozdravlja sa-vezriog delegata i predlaže da se zahvalimo bratu Dr. Belajčiču na pozdravnoj depeši. U nastavku svog govora brat Gavrančić sa mnogo poleta, ali sa krutim realnim shvačanjem izvodi stvarne zaključke, koji pro-izlaze iz situacije, u kojoj se da-nas nalazi sokolstvo u ovim kra-jevima. Prekidan oduševljenim pristajanjem i odobravanjem skupštine, stavio je konačno, — kao rezultat svojjh razlaganja i svih sugestija, datih na konferen-ciji delegata, — na glasanje ovu REZOIUCIJU: 1. Vjerno mislima i težnjama največih naših umova i narodnih pregalaca, koji su jugoslovensku državu sa jugoslovenskom držav-nom idejom kao osnovicom naj-prjje ovdje u Zagrebu osjetili kao prijeku istorijsku potrebu za očuvanje i trajnu sigurnost Jugo-slovena, sokolstvo, smatra kao bitno u svom nacionalnem stavu i sokolskem radu: jedan Kralj, jedan narod, jedna država, jedno sokolstvo. 2. Služeči tim idealima sokolstvo odbija od se.be svaku insi-nuaciju da je bilo ili da je u službi političkih stranaka ili partijskih režima, jer je ono svoje shvatanje o narodnom i državnom jedinstvu ispovjedalo još davno prije političkog ostvarenja jugoslovanske države, a za stvaranje takve države nije žalilo žrtava. 3. Zadojeni jugoslovenskom misli Sokoli s ponosom ističu da je ta misao srušila granice velikih carstava i ujedinila jedno-krvnu braču u bratski zagrljaj, pa ne mogu nikakve granice ni unutar naše države ni u buduče otrgnutl Sokole jedne od drugih i spriječiti ih da požrtvovano na-stave svoj rad na jačanju narodnog i državnog jedinstva, 4. Služeči kao apsolutno konstruktiven elemenat jačanju naše. drage jugoslovenske zemlje. Sokoli s negodovanjem dižu svoj protest protiv svih neodgovornih, a u znatnot mjeri i odgovornih činilaca, koji u današnjim teškim i mutnim političkim prilikama na-srču na živote i JiČnu sigurnost Sokola i nasilno oduzimaju sokol-sku imovinu. Skrečemo im pažnju da se u tome medu njih često uvlače stari vjekovni neprijatelji slovenstva i jugoslovenske nacionalne misli, koja je jedina kadra da nas očiiva od njihova rop-stva. 3. Zahvaljujuči logici ovih fa-kata i u naknadu za pretrpljene štete sokolstvu je odredena sa Strane Kr. vlade izvjesna materi-jalna satisfakcija čime je i od najviših činilaca u našoj zemlji priznato da je sokolstvo pretr-pjelo nepravedne napadaje. Dubo-ko povredeno u svom idealistič-kom stremljenju i odgojeno da u svom radu za dobro Kralja, naroda i države pretpostavlja moralni i idejni uspjeh materijal-nom, sokolstvo traži da mu se dade i moralna zadovoljština na koju polaže največu važnost. Tražlmo da se prestane i sa otpuštanjem i premještanjem sokolskih radenika iz državne i samoupravne službe i da se učinje-ne nepravde poprave. Zatim su sa aklamacijom prim-Ijeni izvještaji župskih funkcione-ra, i data je razrešnica staroj u-pravi. Osim neznatnih izmjena, nastalih uslijed smrti ili preseljenja bivših funkcionera, stara je uprava gotovo u cijelosti i aklamacijom izabrana, i time od skupštine dobila priznanje za svoj do-sadanji rad. Starješinstvo čine: starješina dr. Oton Gavraričič, za-mjenici starješine Josip Rišlavi, Dr. Ante Mudrinič i Dr. Mate Hraste (Sisak), načelnik Dr. Stali- ne pitajuči ni opet, zbog čega je ta promena nastala, i koja ju je ideologija (sa desna, ili sa leva, — ali u svakom slučaju strana, a ne naša narodna!) — diktirala. RODOLJUB-LJE l NACIONALNI OSEČAJ SU NAJ DR A GOC ENI J E I NAJPLEMENITIJE ODLIKE NAŠE ZEMLJE 1 NARODA, I SOKOLSTVO TREBA NAJČDLUČNUE DA SE SUPROT-ŠT AVI SVAKOME ONO.ME, KOJI BI HTEO DA IH PORUŠI ILI OSLABI ko Tončič, zamjenici DragutiH Potočnjak, Stjepan Kušar, Marjan Maržan, Nikola Durič (Okučani), načelnica Elza Skalar, zamjenice Dragica Delič, Mira Neferovič i Anka Pšenička, tajnik Viktor He-umer, zamjenik Sveto Kodžić. Nakon izbora uprave, uzeo je riječ delegat Saveza, brat Dr. Branko čipčič i zaželio novO-izabranoj upravi najbolji uspjeh u radu. U svom opširnom i sr-dačnorn govoru izjavio je, da je vrlo rado došao na skupštinu župe Zagreb, jer je sam počeo da sokoluje. haš u Zagrebu. Bratski Savez mnogo cijeni rad župe Zagreb, koji se odvija pod najte-žim uslovima i svagda če ga po-dupirati! Ističe da je sokolstvo opčenarodna organizacija, koja nikad nije služila nijednom režimu, več samo svome narodu, a u tom radu za sreču naroda i za močnu Jugoslaviju, niko i rvišta nas neče moči da omete. Služeči cijelom narodu, sokolstvo če svagda služiti na korist i pojedi-nih dijelova našeg naroda, be/ obzira na bilo kakvo unutarnje. razgraničenje, jer če se'uspješnim jačanjem pojedinih dijelova, jača-ti i ejelina, naša draga Jugoslavija. A samo u jakoj i močrtoj Jugoslaviji leži spas svih njenih sinova, što je i cilj svakog sokolskog rada. Zato treba i sokolska župa Zagreb da zbije svoje redove i da neprekidnim tvrdim radom doprinese tom cilju. Samo jugoslovenskom nacionalnom idejom moči če se čvrfsto cimenti-rati osnov naše zajedničke kučei samo u, tako cimentiranoj kuči, moči če svi d i jelovi naroda odpije-vati svim iskušenjima. Sokolstvo je vazda bilo konstruktiven £i-nilac, svagda je gradilo a nlkad nije rušilo! Govor saveznog delegata je nagraden oduševljenim čestitanjem. U zadnjoj tački dnevnog reda bilo je govora o sokolskoj Stativ pi, o radio-reportaži, o ljetovanju u Krapini i još nekim korisnim predmetima. Skupš'tina je zaključena pjeva-njem „Oj Sloveni", i burnim po-klicima Kralju, Jugoslaviji i sokolstvu, u punom bratskom sa-glasaju i oduševljenju. Sodnica Zbora župsklb načelnica Zaključkom sednice Načelništva Saveza SKJ sazivamo za 13 i 14 aprila sednicu Zbora župskih načelnica u Beogradu u proštorija-m a Saveza. Početak u 9 .sati pre podne. Na dnevnom redu sednice je: izveštaj načelnice, opšte prilike, tekuči poslovi, budžet za 1940/41 godinu, kalendar prireda-ba, raspored obilaska župa i pitanje prednjačkih ispita. Na zboru če se nastaviti sa и* čenjem prostih sletskih vežbi. U izgledu je da ćemo za zboi-načelnica dobiti uputnice za po-vlaštenu vožnju u če tv rt cene, o čemu čemo na vreme obaveetlti. Скупштина Савеза руског соколства Осамнаести пут састали су се дедегати и претстзвници мз-к>их и већих, далекнх и бли-ских руских Соколских Отсека у Престоннци братске Југосла-ви.јб, Београду, на своју глав-ну годишњу скупштину. — 30 пуномоћиих делегата од 21 ру-ске соколске јединице, прет-ставниии самог Савеза, Про-светари, Начепницн и много-бројни учесвиии Покрајннске Соколск« академиЈе, пркрећене приликом Скупштине, — напу-нили су просторије Руског /Iona* Цара Николе Г1 И овог се пута састали ак- тнвш руски Соколи да сви sa-једно, у братској средини, ripe-тресу најподеснији плаи како бц се што сигурније и тачније решили данзшњи, нарочито за-машни и одговорни задаци Pv-ског еоколства. Скупштина је ззседалз у атмосфери пуног поверења, чврсте слоге, уззјам-ног разумевања и вол>е за рад- Са нарочитим задовољством примећено је, да су свечану соколску седиицу овога пута посетили мкогобројни видни претставници иајактивнијих ру-ских наиионалних организаци-ја, те су изразили пуну волзу за заједничким радом, убеђени о иедогледној користи соколске делатности у будућој слобод-ној од данашњег јарма Русији. Нарочито одушевл>ење и и-скрену братску захвалност иза-звао је кратак али надахнут говор претставника братског Савеза Сокола Краљевине Лу-гославијс, Секретара Савеза, iBpaTa Р- ГрНиНа, који је под-£укао значеље данашњег ру-ског соколског рада иа добро-бит Велике националне Русије, истакнувшц да је само у тој Русији cnac и моћ Словенске Идејс. Нарочито је важан и одли-чан био говор старешине По-крајинског Савеза Руског со-колства бр. В. Артамонова, ко-ји је изцртао јзсну али жало-сну слику данашљег општег стања у С. С. С. Р., нстакнуо да су се рокови за неизбеживу темељну промену ириближили и подвукао да ће скоро Рускја несумљиво оздравити и поново заузети одговарајуће. јој место у кругу великих светских сила. Несумњива .ie такоћер чнн»енииз да руски народ зна ко су. н>е-гови прави пријатвљи и ко су његовн гробари, да У своје вре-ме исплзти свакоме пуиом ша-пом по заслузи. Приликом саслушања разних нзвештаја. дета,*>но су- претре-сена сва највзжнијз пнтања, у-очене су евентуалне трешке и устаиовљени извесии недостаии у раду, с обзиром на лзиашњи историеки моменат. Измећу о-стзлог констатовано је да се у минулој годиии Руско сокрл-ство иарочнто истакло у раду са омлалином и децом у којем циљу функииоиисало је 20 де-чијих соколских џјколз са ода-браним специјалним програмои, било је спроведено 12 летних лoropa за руски еоколски на-раштај са укупним бројем до 200 нараштајаца и прирећен у манастиру „Милково" скупни покрајински логор у којем су узели учешћа омлздинии од 15 руских соколских јединииз у овој земл>и, rta чак су били и претстзвннии од руских сокол-скнх Другатава у Софији и Риги! Ако се узме у рбзнр да је у овом Покрајинском Савезу у току минуле године било при-ређено 28 соколских акздеми-ја и "2 излета, одржано до 300 говора пред врстом и око 240 разних предавања по специјал-ном програму., функционисало је до 20 соколских библиотека, 8 ^матерскнх позорншта У ко-Знма је npnpebćHO укупно до 30 претстава, стално излазио у Београду Савезни соколски часопис „Пути Руског Сокол-ства“, »Соколске новине“ у Вран>у, повремени часопис ру-ског Соколског Отсека у Зему-ну, „билтеии" у појединим Or-сецима, одржано 3 радио пре-давзн.а итд. итд., то би се могло сматрати ла ,је у току прогале године извршен orpo-мзн рад. Од иарочите важносги за Sjajna akademija Sokolskog društva Beograd II Za VII akadetniju Sokolskog društva Beograd II, koja je održana prošte nedelje u Narodnom pozo-rištu u Beogradu, može se reči, da je bila najuspelija sokolska priredba tog stila ц ovoj sezoni, kako po broju posetnika, tako i po izvedbi pojedinih tačaka. A-kademiji je prisustvovao izavsla-nlk NJ. V. Kralja, pukovnik s:. DurbcSić. izaslanik Ministra Vojske i Mornarice, pomočnik Vr-hovnog: inspektora zemaljske odbrane, armijski general g. Bogoljub Ilič. izaslanik Ministra za fizičko vaspitanje naroda, referent br. S. Celar, a u ime pretsednika Opštine grada Beograda, akademiji je prisustvovao ing. br. Laza Kostič, starešina Sokola II, dok je u ime Savez-ne uprave prisustvovao veči broj članova na čelu sa zamenikom starešine, br. ing Smiljaničem i načelnikom, br. Ivanom Kovačem. Dvorana je bila dupke puna, kao i galerije. Mnogi su morali da se vrate sa ulaza, jer su ulazni-ce bile rasprodane. Program je bio vrlo biran, a šHo -je napose važno, izvađene *u originalne tačke, koje su uvežba-li članovi bez ičije pomoči. Treba napomenuti, da Soko II nema podesnih prostorija za vežbu i da su sve kategorije uvežbane u tesnim, upravo, podrumskim pro-storijema. Zbog toga je uspeh akademije još značajni ji, jer daje najbolji dokaz, koliko se može postiči kada se hoče, uprkos smetnjama. Sve tačke pratila je muzika Kraljeve garde. Završetak programa ostače ne* zaboravan. Živa slika. „Da se ne zaboravi!", od Jovanovič-Jenka, bila je kruna uspeha. Muzika svira herojske narodne pesme, dok se Sokoli i ceo narod spre-maju uz pesmu na borbu za slo-bodu. Vojniči hrabro ginu, ne žaleči svoj život, a „Vojničko pismo" nepročitano viri jednom iz ši-njela. Na kostima junaka stvo-rena je Jugoslavija... To ^ za-ista ne sme da zaboravi! U ovoj tačci nastupio je kao gost, br. D. Gošič, član а, вензиа и дипло-ма за утакмиие и даровани су Царски ордени иојединим со-колским функционерима. Али обзиром на данашње светске прилике сав овај orpo-маи рад руског соколства још увек је неловољаи и треба ra свестрано лотениирати. Узето је у обзир ла ће се ради-ги —-напорно vt свесрдно на васпо-стављању правног поретка, ра-строваног породичног живота, окаљзне хришћанске вере, брзтства и л>убави измећу вс-ликог руског нзродз, залуталог данзс странпутицом. Приликом Скупштине била јс прирећена Покрајинска Сзвез-на соколска академија са врло успелим обимним програмом од 16 тачака. Акздемији су суде-ловале гимнастичке групе сви-ју категорија од руских сокол-ских отсека: у Београду, Зему-ну, Н. Саду н Крагујевиу. Мови Управни одбор ГТокр. Савеза остао је у главноме нсти: — Старешина — бр. В-Артамонов, Просветар — бр. Б-Сергејевски, Нзчелник — бр. А. Ган и секретар — бр. Н. Ржевски. С вером у Бога — за срећу и славу своје Отаџбине! Здра- BO: Н. Кадесников Zanlmljiva naraštajska akademija u Beogradu SOKOLSKO DRUŠTVO BEOGRAD III, prireduje sutra, 6 aprila, u 9 sati uveče, u svom domu, III naraštajsku akademiju, sa odabranim vežbama muškog i Ženskog naraštaja. Posle programa zabava, uz sviranje džez-orkestra. Ulazne cene su popularne, a interes za ovaj nastup mladih sokotiča velik. Preporučamo najtoplije! od Iliča suze na oči i jecaje u publici... Brojni gledaoci razišli su se duboko impresionirani priredbom Sokola II, ne žaleči što su gledali ovu zaista retku manifesta-ciju, sa originalnim umetničkim pretenzijama. Znajuči teškoče sa kojima se bori Sokolsko društvo Beograd II, moramo još jednom podvuči njegov uspeh, sa željom, da posluži kao uzor i ostalim društvima. * Na veče je društvo Beograd II priredilo zajedničku večeru, u sali Trgovačke Kasine, na kojoj je uzeo učešča veliki broj Članova i članica, a najviše vežbačica i vežbača. Starešina društva, ing. Lazar Kostič je u vrlo lepom govoru čestitao vežbačima na uspehu, a naročito je podvukao zasluge društvene načelnice i načelnika, te učešče župskog načelnika, br. Bogdana Maksimoviča. Govorili su još savezni načelnik,, br. 1. Kovač, stari sokolski pionir. Dr. V. Kujundžič, za-tim br. N. Bartulovič, Dura Br-zakovic, župski načelnik Maksimovič, društveni načelnik Ilič, i društvena načelnica, Dragana Dordevič. Posle toga nastavila se zabava, u najsrdačnijem sokol-skom respoloženju. Jm. Против смутљиваца, a за државу под сваку цену! Иајраширеннји хрватски лисг, нЈуТарн>и пиот” објавио је не-давно чланак, у коме тврдн, да ее наш основии проблвм дана<‘-састоји у томе, да ce „бвзуолов-но и под сваку цијену одржимо као држава”, а за:Бановину лр-ватску, да се што пре изгради. Пред тим проблемом, сви други проблеми су ситни и безначај-ни. Зато ■ загрсба-чки лиет уста-је 'против оних у Банбвини Хр-ватској, који, због ситних разло-га, сеју незадовољство и дефе-тизам. Лист се жали да, се „сви гријехови почетака, све помањ-кање искуства у владању и све недаће које прате дјело преуре-ђеша државе, без ичијв кривње, управо злочиначки искоришћу-ју”, — да с<» „настоје усковит-лати страсти чародне, означулу-Ни као кривне, нли варод срп-еки или иарод словеначкн”, —-да сви бесавесно днцитирају на внше, „бсз икакве отварне кри-тикв н стварних критерија”, — те да „нико не жели бити ма-лен, скроман, радишан и ства-раи Хрват”, већ би сви хтели да господаре и да буду велики. Готово истовремено објавио је и др, Хинко Нризман један од вођа СДС, чланак, уперен про-тнв смутљиваца, у комв се ка-же; >Смутљнеии се познају по том што увијек говоре, да су само они прави Хрвати, a сви хруги издајице. Окићени rpo-бојнииом вичу оии гдје треба и пе треба >Живила Хрватска«, а не признају и дају живот Хр-вату-човјеку. Смутљивци су сви они, који хвале туНнна. сл.аве његову си-лу и обећавају његову nouoh. Лажу хрватском народу, ца му од никога пријети погибсљ, да су му сви пријатељи, а не-пријагељ да му /е само његов сељачки брат — Србин, који с њим у истој Kyhn живи и исту судбнну дијели. Смутљивци су .они, који зз-воде народ на изгреде и само-силу и који га варају, да ноже све сам одмах извршити. Уче ra сили и суровости, непошто-вању закона и народнс власти. TREBA HTETI, TREBA SMETI ALI TREBA I UMETI! (Povodom akademije sokolskog društva Beograd II.) Davno nismo videli skopljene sve potrebne elemente, koji su potrebni da jedna stvar uspe potpuno, kao na akademiji sokolskog društva Beograd II u Narodnom pozorištu. Vredna bra-ča t sestre iz Sokola II, zaista su uprli svim snagama, uložili sve potrebno da im plod, dugog i in-tenzivnog rada rodi plodom, za koji su dobili zaslužena nagra-du. Biču, možda, prestrog u svome prikazu, ali veliko društvo, veli-kog poleta i zamaha, može više i da pondese. Moja kritika, za koju su me molili mnogi od pri-redivača, neče ništa da umanji uspeh akademije, jer sam o u-spehu rekao samo najbolje. Mlada muška deca nastupila su u tačci ,zvanoj „Konjiča", od M. Roksandiča-Petrika. Ova tačka po svojoj zamisli, a i izvedbi za-služuje priznanje. Pobudila je interes i kod sokolske i kod ne-sokolske publike. Lepa, doterana i što je najglavnije — originalna. Jedno bi se moglo zameriti auto-ru, a što se ni publici nije svide-lo, a to je onaj pozdrav konjani-ka — dizanjem ruke, koji niuko- Наводе ra нагличне освете, MP~ жњс и пљачне.< Врло симптоматични гласови, који показују- ипав почетав QT* режњавања, -ма да за г. Kpđs-мана морамо подвућљ да јеон већ и раније увек упозорз.вао на негативне појаве. Међутим. сада један од листова, којн су тоталитарно примади све што се у Хрватској радило, бидо то добро или зло, види тешкв грбшке и врло негативна распо-ложења, Зато устајв одлучно против тога, да се кривци из-митљају искључиво на слове-начкој или cpricKoj страни, и у-позоравз. да их треба. тражити и у домаћој пометености,. у оти-машу за чаотима и положајима, у помањкању правилног гледа-iba у рушидатаим страстима и т. д. II што ,ie најглавније, за-гребачки лист иетичв да је нај-важнији задатак,за све нас без разлике, не само изграђиван^е Бановине Хрватске, нвго и без-условно одржање југословенске државе Међутим, из тога треба пову- Ки и консеквенце, и првстати^са харангирашем против оних Хр* вата и Срба, који попггено оста-ју код своје југословвнске ори-јентације. Треба престати са на-падима,, сејањем мт>жн>е и са рушењем, и посветити се заи-ста изграђиваљу Хрватске п читаве Југославијв, јер јвдиво у потпуној осећајној заједвиии може то изграђивање да сс про-веде и Југославија да-се очува. IZ UPRAVE „PREDNJAČKOG ZBORNIKA" Obaveštavaju se sve jedinice i pojedinci, da če iduči, 4 broj, „Prednjačkog Zbornika- biti poslan samo onim sokolskim društvima i četama, kao i pojedinci-ma, koji uplate pretplatu najzad do 15 aprila, iti se do tog roka . jave kao pretplatnici. Svima onima, koji do tog vremena ne u-plate pretplatu, neče se poslati 4 broj. Pretplata iznosi samo 12 dinara godišnje, a šalje se čekov-nom upiatnicom broj 57-686, koja ie bila priložena prošlom broju ..Prednjačkog Zbornika”. Pismene naružbine slati na Upravu, Beograd, poštanski pretinac 342, Prestolonaslednikov trg 34. jem slučaju nije spadao u jednu sokolsku vežbu. Druga tačks: „Slikovite vežbe“, izvedena je dobro. Zenska deca nastupila su « ori-ginalnoj tačci „Žive lutkice1' od Lj. Jovanovič-Dordevič, koja je, kako svojom zamisli, tako i iz-vedbom uspela i zaslužuje svaku pohvalu. Mladi ženski naraštaj u vežbi „Jutarnji pozdrav ptičica" od M. Ilijin-B. Misler nastupio je i od» vežbao lepo i skladno. šteta što su članovi pogrešnim početkom malo oduzeli odličnom uspehu „Ritmičke devetke" od M. Jankoviča, muzika Vidošič. Vežba je, iako je teška i naporna, izvedena dobro i skladno. Jedna od najuspelijih svabako je tačka članica, „Tri devojke proso žele", od Lj. Jovanoviča, muzika Joksimovič. U njoj je bilo zastupljeno ono što kod publike ostavlja najbolji utisak, a to je živopisna narodna nošnja, narodna kola, uz pesmu hora u-čenica, i ono što svakoj tačci daje ton, a to je skladnost. Posle odmora nastupili su članovi tia razboju, a članice na, visokoj gredi- I ova tačka pokazala je da u ovotn društvu ima odličnog materijala i za ovu gra- - -GoH- Xl — Rroj 14 SOKOLSKI GLASNIK Strana S — ---------------------------------------1~-:“^тЈ.-Ј-'Гг: -■ ■■ 4.!U!WL4f« »-1 !>■■■■"■■' ■■ • -H. —де Пооштрење ратног сукоба и положај на Југоистоку Iz slovenskogr sveta Одлуие врховног ратног већа Енглесне и Француске прет-стаељају крупан догађај у раз-воју оружаног суноба између западних сила и Немачне, по-готово када се доведу у везу са недавним говорима г Черчила и г. Чембрлена. Види се по свему. да су савезници одлучили да до ирајњих граница пооштре бло-иаДУ против Нвмачке, која има зз цил> да онемогуНи снабдева-н>е Немачке шведском жељез-ном рудом, као и њено снабде-зање сировинама и животним нзмирницама из суседних зема-^з. Савазници су одлучили, да посегну за јачим средствима, правдајући то чињеницом, да ни потзпање неутралних бродо-ва са немачне стране не одгова-Ра принципу поштивања неу-тралности; па се сада са разум-п>ивом напетошћу очекује акци-la савезничке флоте у водама око Норвешке, Шведсне и Дан-скв, као и одговор на ту акцију са странв Немачие, те евентуал-ни утицај тих анција на неу-тралност северних земал>а. Види се, међутим, да се са-везници неке ограничити само на север, век да су одлучили повести јану дипломатску и економску акцију у Средозем-ном мору и у Источној Европи, У циљу да на неки начин спро-веду блокаду Немачке и на коп-неним путевима, те да уведу нвку врсту рационираног увоза спсјеног са контролом, за сусе-Де Немачке, како не би увоз из тих земал>а био употребљен за извоз у Немачну. Сем те нега-тивнв акције. савезници наме-равају да прошире и своје трго-вачие ввзе са суседима Нема-чке, како би њихову привреду што више осигурали за себе к тако је отели Немцима. Најбо-љи доказ, да се ради о врло о-збиљним плановима види се из чињенице, да су и Енглеска и Француска позвали своје ди-пломатске претставниие из свих земаља источне Европе на са-станак у Париз и Лондон. Ма да се ради о економсним мерама, оне су у данашњим приликама уско везане са поли-тичким питан>има, па je зато и разумљиво, да сае заинтересо* ване звмд>е са највеНом позор-ношћу прате развитак догађаја и да настоје да очувају свој мир im našeg telovežbenog programa. Otskakale su svakako sestre Dragana Đorđević i Dušica Radi-.vojević te brat Romelić. Šteta što je tačka muškog ha-raštaja „Poloneza" od M. Janko-viča-šoperi, bila tako kratka. Bila je odlično uvežbana i izvedela. Veličanstvenost. raznolikost i lepotu pružila nam je tačka Lj. •Jovanovič „Mladost u ritmu“, koje su na muziku Švajgara iz-vele naraštajke. Jedno što je naročilo pacjalo u oči, bila je broj-čanost kategorije. Autorka nam ,ie preko naraštajki pokazala bo-gatstvo našeg telovežbenog programa. Valčik je mogao biti malo bolje uvežban, ali nije uspehu tačke naneo nikakve štete. Za tačku Bogdana Maksimoviča, „Ulazak gladijatora", koji su, na temperamentnu muziku Fu-čika, izveli članovi, može se ta-koder reči da ^pada u red naj-uspelijih tačaka akademije. Sam početak je nešto malo okrnjio tačku, no torne nije kriv ni autor ni vežbači, nego muzika. Tačka je svojom zamišlju i izvedbom bila na višini i bilo je pravo uživanje posmatrati odlično izvode-nje, puno ritma, temperamenta, poleta, života. Takve tačke „pa-le“, Povezanost i brzina gibova и своју неутралност; али у пр-вом реду и своје виталие инте-ресе! Пошто и наша држава у-зима врло важан положај на Балнану, разумљиво је, да се све то у велико и нас тиче. Да је то тако, најбоље показује чи-њеница, да је и наш посланик у Паризу, г. Пурик, био примл>ен прошлих дана од претседнииа францусне владе; да је истогз дана вицегувернар наше Народ-не Банке, г. Др. Белин, био при-мљен од енглесног министра спољних послова, г. Халифаиса; и да је сам претседник енгле-ске владе , г. Чембрлвн, у свом последњем говору у парламен-ту, нарочито подвукао боравак г. Др. Белина у Лондону, због трговачких преговора између Југославије и Еенглесне, и ср-дачно га поздравио, Од интере-са за нас је и вест, да су са-везници одлучили да спроведу и блокаду Јгдранског мора, ако то буде потребно због блокаде Немачке. Предвојнички течај у Мостару Соколско друштво Mocrap о-држало је 15, 16 и 17 марта тро-лневни течај са предвојнички.ч испитом за чланове друштва и својих чета, који оддазе на от-служење војног рока, а желе да мање служе у кадру. Течај је похађало 16 кандидата, а водио ra je жупски иредњак, Орлић Звонко, тако да је усцео да те-чајцима, за ово кратко време, да потребно знање за полагање предвојничког испита. slede jedan za drugim neverovat-nom brzinom. Malo od uspeha celokupnog programa ove odlične akademije otkinula je svakako tačka članica, „Vežbe palicama", od Dr. Murnika, na muziku Matejovica. Mislim da je ova vežba, koju su izvodile naše sestre na olimpijskim igrama u Berlinu, bila malo potežak izbor, a pored toga tre-bao je malo više uvežbavanja. Ova odlična tačka spada u red najtežih i najlepših vežbi, koja je napisana za članice. Moguče da bi bolje odvežbao mahji broj vežbačica, isključivši .neke, koji-ma vežba nije išla od ruke, ali bi onda odlika Sokola II „broj-čanost", pretrpela. Za ovu tačku je zbilja šteta, što nije stala u red gore pomenutih po svome uspehu. To ne znači da je bilo loše, ali je zaostajala za drugim tačkama. Na kraju programa izvedena je tačka „Da se ne zaboravi!" od D. Jovanoviča i Jenka, (članovi uz pratnju muzike i recitaciju, uvek odličnog brata D. Gošiča, člana Narodnog pozorišta u Beogradu.) Mnogima je prikaz nate-rao suze na oči. Autor je hteo u ovoj tačci da prikaže borbe i istorijat stvaranja naše države. Tačka je uspela i pobrala zasluženi aplattz, Jedno bi mogli za- Справашки течајеви Сок. друштва Тузла Соколоко друштво Тузла одр-жало је 20-дневни вечерњи течај за чланице и женски нараштај, који ćy посећивале 4 чланице и 24 нараштајке, те једна нараштај-ка из сок. друштва Крека. Течај је водила савезна предњачицз, Штифтер Тончка, а обраћено је све такмичарско градиво. Течај је rpajao од 21 јануара до 10 фе-бруара. У продужењу је одржа« 15-дневни вечерњи справашки течај за чланове и мушки иараштај од 11-,26 фебруара, те осмо-дневии теча.ј народних кола. Справзтки теча| посећивало је 10 чланова и 16 нараштајаца друштва Тузла, те три нараштајца друштва Лу-кавац, док је чечај народних кс-ла посећивадо 6 чланова, 4 ч;:а-ница, 5 нараштајаца и 12 нара-штајки из друштва Тузла. Тсчај је водио савезни предњак брат Рафаел Еан. Пред комисијом која се састо-јала од 7 чланова из управе друштва и предњачког збора, међу којима су била и браћа пуковник Пецинић СиМа и капе-тан Хамовић Божо, сви су те-чајци положили прописан испит, сем једнога, који захтевима ни-је удовољио. Брака Пециник н Хамовић, као војна лица, насто-јали су да течзјцима гато јасни-је и практичним прнмерима об-јасне поједина питања ид чисто војничхих предмета. Напомиње-мо да су се ови течајеви пока-зали као врло лотребни. meriti autoru, što nije dodao još jedan deo, koji je došao posle patnji i ropstva — oslobodenje i ujedinjene! Sem toga, ona nije spadala u program čisto telovežbenog karaktera. O akademiji kao celini može se reči samo najbolje. Ono što je uvek odlika sokolskog društva Beograd II — brojčianost kategorija — pokazalo se je i ov-de. Veliki broj vežbača i vežbačica daje svakoj, pa i najslabijoj tačci život, toplinu, obim. Ovo je specijalno dobro, za veliku po-zornicu, kakvu ima Narodno po-zorište. Prirediti akademi.iu u Narodnem pozorištu je zaista velika smelost. Mi smo, doduše, več na-vikli na »o da gledamo akademije društva Beograd H, na višini i u Narodnom pozorištu, ali ovaj uspeh je nadmašio sve dosedanje. Spremati program više meseci iziskuje strahovit napor živa-ca, energije i volje. Tu se, kako jedan od „priredivača" reče „po-gibe radeči". Ali, kako rekoh, treba umeti i umelo se je! Treba medutim pohvaliti i do-bru organizaciju. Prodati „celu kuču", ubrati celokupan prihod, koji se može ubrati, je zbilja sjaj-na organizacija! I. Sedlaček VOJNO STANJE BUGARSKE Pariški „Temps" objavljuje za-nimljive podatke svoga vojnog stručnjaka, o stanju bugarske vojske. Članak kaže, da od vremena kada je Bugarska oslobode-na vojničkih ograničenja, koja su joj bila nametnuta mirovnim u-govorima, njena vojska broji u mirno vreme oko 35.000 oficira, podoficira i profesionalnih vojni-ka, i oko 50.000 regruta, što znači 90.000 ljudi, kojima treba pri-dodati i 8.000 ljudi iz t. zv. rad-nih četa. Bugarska vojska je podeljena na četiri armije, a ove na deset pešačkih divizija, jednu pta-ninsku brigadu i četiri , „brze divizije". U slučaju rata, Bugarska može da podigne na oružje do po tniliona ljudi, od kojih bi, oko 350.000 pripadalo suvozemnoj voj-sci, 20.000 avijaciji, 10.000 mornarici i 12.000 lokalnim jedinicama. Bugarska vojska je opčenito dobro opremljena, a oružje naruču-je ponajviše iz Nemačke. Pred rat se računalo da ima oko 550 aviona, od kojih 300 bombarde-ra. Večina instruktora u vojsci su Nemci. Pred nekoliko dana je bugarska vlada prihvatila zakonski predlog o civilno] mobilizaciji, koji se proteze na tri područja: na osiguranje opšte opskrbe u slučaju rata, na osiguranje egzis-tencije porodicama pozvanih Vojnika, i na očuvanje narodnog duha. Predvidena je mobilizacija sve industrije i sve zemljotadnje, za-tim unapredno osiguranje sirovi-na i t. d. Postoji izmedu ostalog odredba, da če svaka porodica pretičak svojih dohodaka, koji ide. preko odredenog minimuma, morati dati državi, na ime zajma. IX ČESKO-MORAVSKOG PROTEKTORATA Praški listovi javljaju, da još uvek nije pronaden študent Smu-tek, koji je pre 15 dana ubio jed-nog činovnika Gestapa, и Domaž-licama, u času kada je ovaj hteo da ga uhapsi. Nemačke vlasti prave največu presiju na vladu protektorata, da pronade ubicu, a svi praški listovi su puni poziva na javnost, da izda ubicu, i pretnji protiv onih, koji bi ga zaštitili. Obečana je nagrada od 100.000 kruna onofne ko pronade Smuteka, ali do sada je sve bilo uzaludno. Zato su nemačke vlasti odlučile da poduzmu oštrije mere, pa je 30 marta, u noči, povučen policijski kordon oko čitavog Praga i provedena je racija u svim udruženjima, hote-lima, klubovima itd. Isto tako je osuden na smrt študent Botiček, pod optužbom da je upozorio Smuteka da če ga Gestapo uapsi-ti; a Karlo Puba, koji je optužen da je skrivao Smuteka 10 dana, osuđen je na 10 godina robi je. „Ceskos!ovensky boj" (Pariz) doznaje, da je poznati protivnik Čeha, K. H. Frank, vrlo ogorčen što mu ne uspeva pacifikacija Češke. Nezadovoljen je i sa fa-Šistima oko „Vlajke", koje optu-žuje da nemaju dovoljno energije, pa zato radi u Berlinu da bi se vlast u protektoratu predala poznatom izdajniku, pukovniku Moravcu. Za držanje Nemaca u Protektoratu značajna je izjava Dr. K. Schwaba, koji je kažao, da Nemci ne traže samo formalnu lojalnost Čeha, več da „Česi moraju uvideti, da ukinuče českoslovač-ke republike ne znači nepravdu za njih, več naprotiv ispravak ranije nepravde, pa prema torne i pravedan čin!" — Pariški Radio tvrdi da je svima češkim či-novriicima tiaredeno da potpišu jednu žakletvu na nemačkom jeziku, kojom se obečava vernost Ftireru i nemačkom Rajhu, inače da če svi biti otpušteni iz. službe koji to ne učine. Strani listovi javljaju da su « Rokicaniroa bili uapšeni direkto-ri svih tamošnjih škola, te da je u poslednje doba bilo mnogo hapšenja takoder u Berounu, Kraljevom Hradcu itd. Javljaju takoder, da Nemci dele tobožnje ilegalne tetke o sporovima n českoslovačkom odboru u Parizu, te da štampaju komunistički list, „Rude Pravo", i dele ga, kao tobožnju ilegalnu lektiru, te da, zajedno sa nekim komunističkim vodama, agituju protiv Beneša i protiv zapadnih sila. POLJACI U INOZEMSTVU Javljaju iz Londona, da je gotovo čitava poljska trgovačka mornarica uspela neoštečena da izmakne iz Baltičkog mora i da dode u Englesku, gde se stavila na raspoloženje saveznika. Nemci su и Gdinji potopili samo nekoliko manjih brodova, tako da je. poljska trgovačka mornarica izgubila svega oko 20.000 tona, a ostatak od 100.000 tona biče u-potrebljen u službi saveznika. Jedna poljska avijatička eskadra več jeУ Вншегреау tora дижемо свој глас и трджи* мо пОштоваше и тачно изврдаи-вање постојећих закона према скима и свакоме. 3. Имамо пуно иовереиЈеу брат-ску савезну управу и молимо ie дл се са nvHo права, отвррено, ја-сно н чврсто брани не.опрдвдано угрожене интересе соколства и да и даље чува чисгу соколоку идеологију.« GA TbOPA ЦРОС8ЕТАРА ЕОКОЛСКЕ ЖУПЕ CAPAIEBG Дне 9 марта прнликом прославв за годишњице радз Соколске жупе Сарајево, одржан је и ре-повнн годишк>и збор друштвенвх и четних прбсветара. Лепа иосета u иитересовање на збору, јасно ооележава новб ста-ње у иашим једишшдма, које у свим чравиииа креће у зиаку иа-иредовац,а. Констатовано је да чланство ирестзје да се оскпа, стари члано-ви повраћају се, а со-колски дух јача. Повраћа се чвр-стина «ашој соколској oprаниза-цкји и С0КОЛСК0М моралу. Нема сумње да јс соколство преживело једну кризу. Један брат, прили-ком дискусије, на седници, rtape.t осталог, режао је: »У нашем cokojIckom житу и-скупило се било moro пле$с, a одавна нијс било вгтрова. Сад су пухнули ветрови и разцосе плеву, али — не бојте се! Ocra-he. /едро јџњс соколско! Наше cokćjicko вреие долази. Сокол-ству се поново враћа ње-roBu снага и његова убедљч-ВОС.Т. То ми сви на овом збору осећвмо, а то смо осетипи ir v нашем свакодневном животу и раду.< На овОм лбору донети су и ови закључци: 1) Да Жупа и Савеа нађу мс,-гућности и ла направе што више обилазака и личног контакга са раднииима на терену и са самим чланством у шириии; 2) Да се поновИ наш ранши за-кључак, да се У uauioi Жупи за-веде путујуКи просветар. ксји би muao од јединице до јединјгие и успостављао просветнн рад, онде где га нема и гдс је ослЗбио. :?) Да Жупа што пре, штампа и изда књигу „Просветни рад у соколству, или Практична у-путства просветарима за рад , кс.ју је израдио брат ХасЗн Љу* бунчић, жупски про'Светар. 4) да Савез и Жупа успосгаве контакт са учитежоком оргаицза-цијом и да преко ње исходУ)У У-штељску сзрадљу у већем обим', нашим сокслским јединииама. ISKLJUČENJE У£ SAVEZA SKJ član Sokolškog društva Ljub-Ijana-šiška, Mlinar Vojka, isklju-čen je iz Saveza Sokola K. J., presudom Sokolskog društva, od 8-V 1930, koja je potvrđena presudom župe od 28 novembra 1939 i rešenjertl Uprave Saveza od 14 m a rt a 1940. Rešenjem Savezai4 Sokola K. I. Br- 969 od 2 aprila 1940 godine iskljuCen jc iz organizacije Saveza Sokola Vidmar Rada, ranije član sokolskog društva Ljubljana* Moste, zbog raznih disciplinskih istupa na sletu bugarskih Junaka u Sofiji, u julu prošie godine. Skreče se pažnja svima sokolskim jedinieama na gornje rešćnje, s tim da imenovanOg ne primaju u članstvo, ako bi to tražio. Zulum „Hrvatske zaštite" u Dalmaciji NASILJA NAD SOKOLIMA U TKOMU Pišu nam iz Tkona, blizu Biograda na moru: Nasilja koja vrši „Šel,tačka zaštita", bivaju u našem kraju, iz dana u dan, sve veča, pa je krajnje vreme da odgovorni faktori u Banovini Hr-vatskoj uvide, koliku štetu nanosi ta „Zaštita", i njihovem u-gledu i sredivanju prilika. Nakon što su, 3 i 4 marta, nepoznata lica porušila i uništila koplje ju-gošlovenske zastave, koja je pripadala Sokolskoj Četi, iste te večeri su članovi te Zaštite, navalili na kuču tajnika sokolske čete, brata Paška Zaloviča, kuša-juči da podmetnu ekrazit i pu-cajuči iz revolvera. Medutim, kad je brat Zalović, u svoju odbranu, morao takode da upot.iebi revolver, rulja se razbežala i navalila na kuču brata Ante Smoljana, polupavši je kamenicama. Nakon toga su se vratili pred kuču Zaloviča i zapalili nečija drva, misleči da su njegova. Za sva ta nasilja, ne samo št.o niko nije odgovarao, več je voda žandar-merijske patrole, Šabič, kada je došao da povede istragu, nava- lio na -brata Zaloviča uvredama, nazivajuči ga stokom. Ali se brat Zalovič ni tada nije dao, več mu je vrlo odlučno odgovorio, izja-vivši da neče nikada skinuti so” kolsku značku i da če se i dalje boriti za Jugoslaviji]. Pošto su, medutim,- članovi Se-liačke zaštite u sve večem bro.iu nailazili, brat Zalovič je inorao da ode iz sela, otišavši do Šibenika, da tamo traži zakonsku zaštitu. Vračajuči se iz Šibenika, došao je 8 marta u Biograd ■ na moru, ali je tu, usred bela dana, zaustavljen na obali, od 6 članova Seljačke zaštite, koji su mu naredili da digne ruke u vis, pa su izvršili na njemu premetači-nu i odneli mu zlatan sat, u vrednosti od hiljadu dinara. Zatim su mu zapretili da ne sme dolaziti n Biograd, ako želi da ostane živ. Sve se to dogodilo u Bio-gradu, gde postoji Sresko načelstvo i žandarmerijska četa, a da niko od napadata nije pozvan na odgovornost. Dva dana docnije, dožli su zaš-titnici iz Biograda u Tkon, a zatim su pošli pred kuču Zaloviča, ispalivši u nju više metaka iz revolvera i ranivši pri tom jednog siromašno«; seljaka. Usled takvili nasilja i uapadaja na prostorije naše čete, njihov vlas-nik je bio prisiljen da nam otka-že stan, a upotrebljavaju se i sva ostala nasilja da četa obu-stavi rad. Tako n. pr. naša četa ne dobiva nikakvih pisarna ni novina i sva se sokolska pošta, pre no što dode u naše ruke, čita i uništava. Ali sve je to uzalud, jer mi ostajemo Sokoli. PREMF.ŠTANJE VREDNIH SOKOLA Pišu nam iz Mandallne, blizu Šibenika: Odavle su premešteni u selo Kričke, u srez kninski, Vlahovič Marija učiteljica osnovne škole, i Vlahovič Vlaho upravitelj osnovne Škole, samo zato što je Vlaho prosvetar našeg Sokolskog društva, a Marija naša članica; i što je ona supruga, a on sin starešine naše sokolske čete, brata Vlahoviča. Nikakvih drugih razloga za njihovo pre-meštanje nije bilo, jer su svoju dužnost vršili u najboljem redu, več je to učinjeno samo po na-siiničkoj želji seuatora Betama-riča, koji mrzi sve što je jugoslovansko i koji je time liteo da ■onemoguči sokolski rad u Man-dalini, da pogodi lično našeg starešinu i da ponizi i Mariju i Vlaha Vlahoviča, time što ih, iz Šibenika, baca u jedno zabitno selo, daleko od oca i od nutža. Izgleda da ovakva nasilja i mati pretstavljaju jedinu „politiku" ovili novih „vlastodržaca", koji nemaju druge brige, nego da Šikanama ometaju rad sokolstva ... OTPUŠTANJE SOKOLSKIH ČLANOVA Pišu nam iz Šibenika: U selu Vrgada, blizu Biograda na moru, naročito se progone sokolski pripadnici. Tako je n, pr. brat Josip Torič, voditelj pomočne pošte primio otkaz na službu, bez ikakvog razloga, ma da je svoju dužnost vrši o najsavesnije, a ima ženu i šestoro dece. Isto. tako je otpušten Jere čulič po-kojnog Nikole, služitelj u osnov-noj školi, fakoder otac šestoro dece, ma da je več 13 godina najsavesnije vršio svoju dužnost. Kada se požalio sreskom škol-skom nadzorniku, ovaj mu je odgovorio: „Neka te hrane So-•koli". Sve sc to radi pod terorom i pretnjama Seljačke zaštite, koja nareduje šefovima ureda šta treba da rade. Tako je n. pr. u Filipjakovu, rodena sestra morala da otpusti jednog raznosača pošte, zato što joj je Seljačka zaštita pretila. PREMESTAJ! NASTAVNIKA Pišu nam iz Žrnova, na ostrvu Korčuli: Da onemoeuče rad naše agilne sokolske čete, protivni-ci su nam jedrrom jedinom odlu- kom oduzeli iz sela tri učitelja, tri odlična nastavnika, samo zato što su bili čestiti rodoljubi i aktivni Sokoli. Upravitelj naše četvo-rorazredne osnovne škole, Frano Sladovič, rodom iz Korčule, pre-bačen je, nakon 15 godina beš-prekorne službe, na samotni .oto-čič, Rava, u jednorazrednu ško-lu. Rodeni sin Žrnova, Dragutin Tvrdeič, poslat je, nakon 9 godina službe, u seoce Brbinj na Dugi otok; a Mirko Vojvodič, koji je t.akoder rodom iz Žrnova, pre-mešten je u selo Savat, na DugOm otoku. Nikakvog disciplinskOg postupka nije bilo, i nikakvog razloga, več taj, što je Sladovič starešina našeg Sokolskog društva, Tvrdeič tajnik i prosvetar, a Vojvodič načelnik. Premešteni su po zahtevu bivših Italijanaša, zato jer su sinovi starih rodo-liubivih hrvatskih porodica, čiji su očevi, kao i oni sami, branili narodni karakter Žrnova, pred nasiljem austroitalijanaša. Kao što se vidi, Ovakvih ne-pravda nije bilo nikada u našoj zemlji, da se jednim dekretom ot-mu selu tri nastavnika, sva tri sinovi toga kraja, zbog niške partijske osvete i zato da pobe-di samovolja nasilnika. Naše društvo ostalo je, doduše, bez tri svoje vode, ali če utoliko istrajnije pfodužiti' radom, b»:š zato da pripomogne pobedi ju-goslovenske misli, koja če nas o-sloboditi ovih bezakonja, koja se čine pod plaštem hrvatskog imena. ŠIKANIRANJE I OŠTEĆIVANJE SOKOLA Pišu nam iz Račišča na Korčuli: Naša sokolska četa je trn u oku sviina protivnicima, bas zato što je jaka i nepokolebljiva i što je uspela da okupi večinu Stanovnika našeg sela. Da nas utuku, naši protivtiici su na.ipre udesili da bttde premešten naš vredni podstarešina, Ciril Lulič, koga smo, sa največem žaljenjem ispra-tili. A 25 marta je morala da napusti naše selo i sestra Sofija Botica, upraviteljica naše osnovne škole, koja je 15 godina u selu službovala, samo zato Što je bila tajnica naše čete i .što je njen muž, stari Račtščanin, starešina čete. Kao da je počinila najgore zločinstvo, premeštena je na jed- norazrednu školu, u selo Doljan-ski Bubanj, u donjolapački srez, daleko od mora i od ceste! Otrg-nuta je od dece i muža, koji je za vreme rata, kao dobar Jugo-sloven, prebegao iz austrijske vojske i bio osuden na smrt od austrijskih vlasti. A nije ni čudo, da je na taj način kažnjen za svoj rad, kada se znade, da je premeštenje njegove žene izvršeno na želju poznatog austro-italijanaškog doušnika u selu, koji sada kod nas i žari i pali. Čak ni teška bolest, koja je zva-nično utvrdena, nije mogla da je spase od njegove osvete. Čitava sokolska četa i ogromna masa svesnih Račiščana, ogorčena do dna duše zbog ovih divljačkih nepravdi, ispratila je sest.ru So-fiju, uz vi jan je zastava i praskanje prangija, dok se protivnici nisu usudili ni da se pojave. Sve se orilo od poklika Jugoslaviji i sestri Sofiji, pa je čitava četa, sa posebnom ladom, pošla do Korčule, gde su joj sc pridružili ta-mošnji Sokoli, tako da se ispra-čaj pretvorio u sjajnu manifesta-ciju bratstva i u opčenitu osudu protivnika. Medutim pokvarenjaci, koji se nisu usudili ni da se ukažu na belom danu, unijtili su te noči vinograd brata Ante Siliča, na-nevši mu Štetu od 3.000 dinara. Krivci če, naravno, ostati i ovo-ga puta „nepoznati" ali sve to neče pokolebati istrajnost naših sokolskih redova, u punom uve-renju, da če ovakva nasilja sav pristojan svet okupiti protiv o-nih, koji se njima služe. SOKOLI NE SMEJU NI U PROCESIJI)! Pišu nam iz Blata na Korčuli: Otkad god postoji naše sokolsko društvo, uvek je učestvovalo u procesiji Velikog petka, sa svo-jom muzikom, pa je tako nameravalo i ove godine. Mesni župnik je primio to na znanje, ali u poslednji čas je društvo dobilo nalog od opčinskog poglavarstva, kojim mu se zabranjuje učestvo-vanje u procesiji. 1 što je naj-skandaloznije, ta zabrana vršenja verskih dužnOsti, sa strane opči-ne, opravdava se time, da se tom zabranom hoče. da „izbegne svaka zablazan opčifistvu, prisustvOm sokolskog društva". Ovakav po-stupak ogorčio je svu dobrona-mernu javnost i tek on pretstav-Ija pravu sablazan! Dok nas naši protivnici optužuju da smo „protivnici vere", oni sami nam spre-čavaju da vršimo svoje verske dužnosti. Radoznaii smo da li če „Hrvatska straža" oSuditi ovo Sprečavanje u vršenju verskih dužnosti, ili če ga, naprotiv, o-dobriti?!... Соколски просветни течај у Скопљу При соколској жупи Скопље одржаи је осамдневни општи жупски просветни revaj за чла-нове сеоских соколских чета. На течају су предавани сви предмс-ти који су потребни сеоским со-колима, а покгоњена је велика пажња и практичиом вођешу те-ловежбеног рада. На течају су предавала ораћа: Мцрко Ловаио-Buli, Милнвоје Милетић, лр. Ни-кола Андоновић, Ганчо Пајтон- 1,'ијевић, СтаНоје Ђорговић, инж. Сима Михајловић, Ннкола Став-pnh, Длександар Толић и Владн-мир Покорни-Салабов, који је »Одио течај. На крају течаја слу-шаоиима су подељене и разне соколсне и друге иоучне кизиге као и vio једна кориена пољопри* »редна алатка ВАЖНИ ТЕЧДЈЕВИ У ЖУПИ ТУЗЛД Соколска жупа Тузла одржала је два жупска предњАчка и на- родно-одорамбена течаја у Ту-зли. Први предњачки и иародно-од-брамбени тсчај за чланове и чла-иице друштава одржа« је од 2S јзнуара до 11 фебруара. Течај је трајао 14 дана а посећнвало ra je 10 члаиова н 5 чланиц-а из дру-штава: Тузла, Крека, Лукавад, Брчко, Дервенгга, Маглај и Бсгов- инж. Милевић К, п.пуковник По-повић С. Ћесаревић В. савезни предљак брат Рафаел Бан и жуп-ски предњак ВлатковиК М. Boi-ничке предмете: рв^ну службу. гађање оријентација у нриро-ди, опис цушке н радња с пу-шком бојне отрове и заштита од бојмих отрова предавала су Spaha капстан Др. Шерсгнев Е. п.по-ручник Николић М. У овом течају посвећека је на- хаи. Течај је био оргаиизован нз интернатској основи, радило се дневно 8 часова, а предавала су браћа: Туфегџић О. инж. Миле-виh K. TivpHmnli Ј. Глухић О. Јелчић Ш. Карабеговић 3. Влат-ковић М., те cecrpe; Др. Рашко-вић В. и Штифтер Т. Војмичке предмете предавали су браћа ка-пеган Др. Шерстнев Е„ и браг п.поручник Николић М. Старалац течаја био је брат Марковић Д. а гечај су вслдили жупски предњак, Влатковић М. и савезна предп-ia-чица Штифтер Т. Други жупски предшачки и на-родно одбрамббни течај за пред-њаке из чета одржаи је 11-26 фе-бруара. Течај је трајао 15 дана, а лосећивало ra je 27 течзјаиа из lš чета. И овај течај био је орга-иизован на строгој ннтернатској освови, а течајци су били сме-штени у кругу 6 арт. дившиона, и самим тим се привикавали вој-иичком животу. Техничке и про-светне предмете предавали су браћа Ђуришић Ј. Туфегџић О. рочита пажњз одорамоевом ва« спитању, у емислу иреддој ничкс обуке, те су сви течајцк билп снзбдевени потребним оружјем. Исговремено су вршене вежбе терену. Сем тога, течајци су »а-учили темељипо елетске rtpocre вежбе за годину 1940 и 1941, При концу течаја, течајци су, ттад uohcTBoM офицнра 15 пеш. пука, усавршили школско rahanjc бо-јевим метцима, ,на сиредишту 15 пеш. путса. Оба течаја отворио је и закљу-чио вредни жупсш старешина брат Никифор Тоднћ, koijh je У лепом патриотском твору взло-жио ову важност т.ечајева. У току течаја имали смо срећу да нас посети бивши старешина жу-пе, а сад члан Управе Савеза С. КЈ., брат Стаја Стзјић noofe ie ле-пим говором поздравио браћу. Старалац течаја био је 6p?j> Марковић Данило, а течај јс ви-дио жупски предњак, брат Влаг* коеић. MHrvatski Dnevnik" za narodno jedinstvo „HRVATSKI DNEVNIK“ le nedavno objavi o zaniinljiv argume-nat u prilog narodnog jedinstva. To je izjava književnika Novaka Simiča, koji }>otvrduje, da je „bosanski pravoslavec i hrvalski književnik'1, ma da je inače Srbin pravoslavne vjere. Dalje g. Simič tvrdi, da se smatra hrvatskim književnikom zato, što su njegove knjige štampane u Zagrebu i u. hrvatskim listovima, „kao što je Hrvat Čipiko srpiki književnik, a Poljak Conrad engleski književ-• nik Uporedba sa Conradom i Či-pikom nikako ne stoji, jer je Conrad Poljak, koji' piše na en-gleskom jeziku, kao što su n. pr. naš Boškovič i Adamič. Ali bismo s vi protestirali, kada bi Rudera Boškoviča neko hteo da narti otme. A uporedba sa čipikom ne vredi n&prosto zato, što se Čipiko osečao Srbi no m i onda, kada je živeo na najhrvaiskijem Hvaru i u Kaštelima, daklc nije po-stao srpskl književnik za to, što su mu sc knjige štampale u Beogradu, več prosto zato, što se o-sečao Srbinom. U Beogradu, naprotiv, živi čitav niz hrvatskih književnika, Moji štampaju najviše u srpskim listovima, a da zato ipak nisu prestali biti Hrvati; i što je glavno, niko ih ne goni nu to, a njihove stvari se prlmaju isto tako kao i srpske. Medutim, g. Simič nije, kao Conrad, morao da piše drugim jezikom, da hi postao hrvatski književnik, več piše onim istim svojim n.aterlnjim, srpskim jezikom, u istom onom duhu, načinu, i sa potpuno istim raspoloženj&ni, kao što bi pisao i onda, kad bi se smatrao srpskim književnikom. Da li bi takav fenomen bio mo-guč, — da se neki književnik ne mora ni za miligram promeniti, ni u jeziku ni u iiemu, a da pri tom može da bude, prema izboru, srpski ili hrvatski književnik, kad ne bi i ta dva pojma, Srbin i Hrvat, pretstavljali jedmi istu sadr/inu?!... Kada bi u redakciji „Hrvatskog dnevnika“ HTELI logično da mišic, jasno je, kakav zaključek bi morali da stvore... ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ COK. ДРУШТВА СКОПЉЕ II Соколско друшгво Скопље И-Ханријево издало је свој годи-шњи извештај о раду у минулој години у носебној књизи, која ie врло укусио опремљена. На 3ила једна насушна потреба, Петровград Слободан СтефановиИ-чин. Сузора 4) Župska skupština izričito na-glašava da jugoslovensko sokolstvo treba otvoreno i ofanzivno da stupi u odbranu naših ideala, a to je jugoslovensko, državno i narodno jedirtstvo, i Tyrševa demokratska načela“. Uzeo je reč delegat Saveza-SKJ, br. Dr. Gradojevič, koji ie u stvarnom i sažetom govoru izložio smernice sokolskog rada u današnjici. Obzirom na produže-nje rada u SPP, izabrana je do-sadanja Uprava, na čelu sa starešinom br. Dr. Matičem, tajnikom Žeberanom. prosvetarem Antonijevičem i ostalima. ДРЖАЊЕ НАШИХ НЕМАЦА Новосадски „Дан“ јавља, ja je у Хајдучици, у јужном Ба-нату, једна велика група немач-ких омладинаца, на други даи Ускрса, приредила поворку, пе-вајући песме против Енглеске и кличућч* немачком националсо-цијализму. Лист са правом тра-жи да власти стану иа пут. о-ваквим провокацијама, које су у оштрој супротности са неутрал-ним ставом Југославије, а ко-јима је крив тамошњи претсед-ник општине, Немац no иарод-ности, који је већ два пута био. кажњен зато што. не води ра-чуна о ннтересима државе, али се. још увек налази, нажалост, иа своме месту. — „Дан“ јав-ља и о још једном инциденту, у Чонопљи, поводом чега јс „гаулајтер", инж. Шпајцер ipa-. жио да се отпусти општински редар Ковач, чему се противи ii општинска управа и остали rpa-ћани. тшшшшттвшвшшшттттшштивтттттттшшшттштшшвт Rad društva u Kovačiči Sokolsko društvo u Kovačiči priredilo je uspelu zabavu, sa po-zorišnom pretstavom. U režiji brata Obrenova, društvenog pro-svetara, diletantska sekcija je odlično odigrala dva pozorišna komada, od kojih jedan na slovač-kom jeziku. Poseta je bila odlična, a čist prihod namenjen je podizanju sokolskog doma u Kovačiči, čija če gradnja započeti. joS u tnku ove godine. Godišnja skupština Sokolske župe Petrovgrad Čitaj uci novi ne... Polemisuči sa Dr. B. Markovi• c ero, „OBZOR“ je nedavno pisao: „Dr. Trumbič je, doduše, za vreme emigracije isticao narod* no jedinstvo, ali kao propagan* dističko sredstvo za veliki svi-.iet". „Obzor", koji inače rado piše o podvalama sa srpske Strane, tvrdi dakle, da je Trumbič veli• kom svetu samo podvaljivao; da na osnovo te podvale o narod-nom jedinstvu, dobije slobodu za Hrvate, I da je onda napusti... Da to pretstavlja klevetu protiv Dr. Trumbiča, najbolji je dokaz čir njenica, što je Trumbič, i pre i posle emigracije, zagovarao na~ rodno jedinstvo. Ali značajno je, da je „Obzor" spreman, da i jed-nog, tako uglednog Hrvata, kao što je T rumbič, prikaže kao pod-valadžiju, samo da nade neki ar-gumenat protiv . narodnog jedin-stval... U jed noj poiemici izneo je nedavno „Obzor", da je, za vreme prošlih izbora, u jednom zagre-bačkom listu blo objavljen Paveličev letak, koji je pozivao Hrvate, da ne glasaju za „izdajnika Mačeka", te da je taj letak bio ukrašen fotogralijom Ante Paveliča, u uniformi poglavnika „Ustaša". „Obzor" tvrdi, da taj lisi nije bio zabranjen, več da se slo-bodno delio, zato što su pretstav-nici režima hteli pomoču franko-vaca otimati glasove Dr. Mačeku. Gotovo u svakom broju mi u-piremo prstom na izdajnički rad frankovaca; ali, ako je istina to što „Obzor" tvrdi, šta tek mora da se kaže o onim srpskim šte-točinama, koji su na takav način podupirali taj frankovluk? Jer, ako je frankovac, kao mrzitelj svega što je srpsko i jugosloven-sko, i kao podupirač svega Što je tudinsko, vredan prezrenja, — čega li su vredni oni Srbi, koji se tim frankovcima služe i koji ih podupiru?!... Bojimo se, medutim, — kad je-danput nepristrasna istorija bude kazala reč o svemu našem zlu i korovu, — da če se utvrditi, da se nije to dogadalo samo za vreme prošlih izbora, več da su i mnogo ranije frankovci bili divani iz mrtvih, samo da bi poslu-žili partijskim računima. *•* Odeijenje za Prosvetu Banovine Hrvatske objavilo je saopštenje, u kome se kaže, da se neče uzi-lnati u obzir anonimne denuncije, uperene protiv raznih nastavnika, koje u poslednje vreme, u veli-kom broju, stižu bansko j upravi. Doznajemo, medutim, da je banska vlast morala to učiniti stoga, što je bila upravo preplavljena čitavim morem najpodlijih denun-cijacija, uperenih ne samo protiv nastavnika Jugoslovena. ved j protiv svih pristojnih Radičevaca, koji nisu hteli da u školu uvedu politiku raznih razbijača. Tako 'da, kad bi banska vlast svim tim denuncijama udovoljila, morale bi hrvatske škole ostati bez svih sposobnih i ispravnih nastavnika... Verovali ili ne, — „SRPSKE narodne novine", koje iziaze u Pančevu, i koje na svakom stupcu, najmanje na dvadeset mesta zovu na odbranu srpstva, upravljajo otvoreno pismo banu Šubašiču ,trateči od njega, da po-vuče zabranu izlaienja frankovač-kog Usta „HRVATSKI NAROD", i pišuči pri tom ovako: „Mi protestujemo protiv ova-kvog rada banske vlasti u Za* grebu i tražimo da se zabrana povuče. Neka bi „Hrvatski narod,, i dalje izlazio, kako bi« smo nastavili polemiku s nji* me". 1 neče im zaista biti lako, siro-tim „Srpskim narodnim novina-ma“, ako ban šubašlč ne usiiša njihov vapajl... Jer polovina tog ' broja „S. N. N.“ isključivo je ispunjena polemikom sa „Hrvat-skim narodom", ma da je taj zloglasni srbožderski ■ Ust več mesec dana obustavljen! One, dakle, još uvek žive, čak i od mrtvog fran-kovluka, — jednako kao što se frankovluk u Hrvatskoj godinama hranio od beogradskog „Balkana". Jer glavno je polemika, -— a sve drugo može voda da nosil... * U organu Hrvatskog sveučilišnog društva, ..ALMA MATER CROA-TICA“, saopštava profesor Barada, koji je, i Hrvat i katoljčkj svešte-nik, članak o. poč. Dr. Ferdi šiš'ču, navodeči da je, ma da teško bole-stan, sve do poslednjeg daha naj-življe radio na Povjesti Hrvata, za Maticu Hrvatsku, kušajuči na svaki način da dovrši taj rad pre nego što umre■ „Tako eto, u radu na hrvatskoj pov jesti Sišič je proveo mladost, zrele godine i zadnje svoje časove” — zaključuje Dr. Barada. I eto, o takvom Hrvatu nije glavni organ hrvatskog pokreta dopeo niti jednog jedinog reda. prilikom smrti, samo zato, što je ostao veran štrosmajerovoj misli. Смрт арх. Бранка МншковиЂа Лретпрошле суботе умро je У Београлу брат, арх. Бранко Ми« шковић, члан Грађевииско - у-метничког одбора Савеза Соко-ла, Кр. Ј. у 30 години, опште по-знат и цетен по својој стручној спреми као и по љубави за све што је лепо, племенито и до-бро. ■ Покојгти Бранко свршио је са успехом технички факултет у Београду. У жељи да се што ПРОСВЈЕТНИ РАД СОКОЛ-СКОГ ДРУШТВА ЦЕТИЊЕ Након конституисања Про-свјетног одбора, прихваћен је опширан гглан рада за ову ro-дину, а према наирту просвје-тара, брата Бокана. Програмом је предвиђено слиједеће: редов-ио држање говора пред врстом, организовање излета, организо-вагве сталне музичке н позориш-не секције, оснивање читаониие, реорганизовате кгвижпице, оби-лажен-е чета у цид>у пропаганде за одржаваше соколских сијела са предаванзима итд. , Рад по предвићеном плану отпочео је у свима правцима. Говорп пред врстама држе се редовито из свих предмета. У-ведеиа је. једна новост, прире-ђивање дебатних вечери недје-љом, на којима учествују члано-ви и нараштај, . под воћством брата Павића. Скоро he бити о-творена и идејна школа, која he радити изпоредо са пред* њачким течајем. Музичка и по-зсришна секиија раде заједнич-ки и то успјешво, а основан је и соколски оркестар за којим сс давно осјећала потреба. Ди-детанти су наступили већ у не-колико махова са успјехом. По-чело се и са приређивањем изле-та, на којима је узимао учеш* ћа велики број припадника, који проводе rio неколико часова иа слободиом ваздуху у природи, у разним нграма. И чигаоница је све посјећенија и богатија но-винама и листовима, а ових да* на се почело са срећивашем књпжвице. М. Дедић. ! ! »Pme Hrvatske štedionlce" Od uprave Prve hrvatske šte-dionice, u Zagrebu, primili smo pismo, u kome se objašnjava slu* čaj, koji se desio na jednom pismu, upučenom Savezu Sokola K. J., u Beogradu, a na kome je sta* jalo „Odio za inostranstvo", o čemu je „Sokolski Glasnik" pisao u pretprošlom broju. Uprava Ste* dionice objaSnjava, da je do toga doSlo zato, Sto je predmet pisma bila jedna čekovna knjižica, koja je pripadala jednom američkom iseljeniku, a sve stvari koje ima* ju, makar i-posredne veze sa A* merikom, rešavaju se preko- ode* ооље усаврши, полази на сту-дије у Париз, где студира архи-тектонске науке код чувеног •светског. архитекта Луја Кор-дизје, који је изјавио, да му је Бранко један од најбољих уче* ника и да ће Београд од њега имати много користи. Пун иолета, стручно спрем-љен и усавршен, враћа се у Београд, где ступа у општин-ску службу. Ради на изради спортског стадиона на Ади Ци* ганлији, затим на регулацији града и изради скдоништа од напада из ваздуха. Својом енер-гијом и способностима све је за-дивио. Посебну пажњу заслужује н>е-гов несебични рад у соколству. Још као гимназијалац вежбао је у Матиии. Међубраћом био је оми.л>ен под именом „Мишко“. Био је добар справада, плнвач и веслач. Своје ретке способио-сти ставио је иа располагање свему соколству, као члаи Саве-знрг грађевинско - уметничког одбора, али када смо од његз највише очекивали, прекинула је иеумоЈБива смрт. нит ‘његовог младог живота. И за време служења у кадру, као потпоручник морнарице, стекао је опигте симпатије. Ко-лико је био вол>ен и цен>ен до* казала је и љегова сахрана, ка* да су миогобројни пријатели, Соколи и поштоваоци дошли да ra испрате на последњи почи* нак. Југословеиско соколство задр-жаће му трајну успомену- Р. Ijeuja za inostranstvo. Nikakve druge namere nije bilo u tom aktu, več jedan utvrdeni uzus. Rado objavljujemo to objašn.ie* nje, jer nemarno ništa protiv Prve hrvatske štedionice, kao ni protiv bilo koje ustanove u na* šoj državi, koja se odnosi korektno prema nacionalnim intere-sima. Sokolsko društvo u Srp. Elemi- ru na dan 3 marta održalo je ples pod maskama, koji je mo*' ralno i materijalno potpuno us* peo, na zadovoljstvo svog gra* danstva. čist prihod od 2.000 di* nara namenjen je za nabavku društvenih sprava. Br. A. Štefan o jugoslo-venstvu i sokolstvu Treče predavanje na Sokolskem r.arodnom univerzitetu župe Beograd, ii Sokolskom domu Matici, cdržao ie prekjuče br. Adolf Stefan, Zg m. starešine župe, o »Jugoslovansko,i misli u sokolstvu«. Pred lepim ' brojem slušalaca, predavač je najpre definisao pojam narodnosti, prešavši na formiranje naše nacije i na rad sokolstva na uje-dinjenju Jugoslovena.. Jugosloven-sko sokolstvo je rodeno sa idejom narodnog i državnog jedinstva i ono s njoni živi. Naše: sokolstvo moglo bi da merija tu misao samo proširenjem u slovensku, što je i predvidjeno u njegovim cilje-vima,— preko jugoslovenstva, kroz slovenstvo kao čovečanstvu! Sokolstvo ne brani nikome da se ponosi . svojim plemenskim imenom; ier kao što Srbin može da bude Šumadirtac, Ličanin, Srernac, ili Hrvat da bude Zagorac, Dal-matinac itd., — tako isto može da bude Jugoslovan svaki Srbin, .Hrvat i Slovenac. Predavač se osvr-nuo i na razna pogrešna shvata-rija jugoslovenstva, koja su štet-na po samu niisao narodnog i državnog jedinstva. Napase je podvukao, da sokolstvo nikada nije služilo rti poje-direim grupama, ni zasebnim plemenskim interesima, te da je u tekst prvodecembarskog zaveta za novo članstvo stavilo reči: »Zave* tujem se,, da ču ostati veran jugo-slovenskom narodnom i državnom jedinstvu«. Zbo=g vernosti toj ideji ono biva progonjeno, ali ono je svesno da če p obeda biti veča. što su teškoče jače. Spominje peči i rad Tvrša, Sajnera, Masaryka, Dr. Mineva i drugih pobonuka sokolske sveslovenske misli. 1 da-nas je sokolstvo pozvano da čuva ono što je stvoreno i da budi s vest nacionalne pripadnosti kod svih Jugoslovena, jer je to naš ama-net Samo Jugosloveni bili su ne-imari i ostačc čuvari opstanka Jugoslavije! Predavač je bio vrlo srdacno pozdravljen spontanim aplauzoni. * lduče predavanje održače * sredu, 10 o. m., br. Ivan Kovač, načelnik Saveza Sokola K. J., o temi: »Sokolsko flzičko vaspitanje i obrazovanje kar akter a«. Početak tačno u 8 sati, uveče. Zanimljivosti iz doma i sveta Francuski listovi javljaju da, prema informacijama koje stižu iz neutralnih zemalja, nemački Rajh sve jače oseća poteškoče transporta robe i sirovina, koju kupuje u raznim zemljama. Tvrdi se čak, da je Rajh bio prisiljen da obustavi fabrikaciju oruž-ja u nekim fabrikama češko-mo* ravskog protektorata, zbog silne potrebe izrade željezničkog ma-tcrijala. Računa se, da bi za prenos ruskog petroleja, odredenbg za Nemačku, koji leži u 'Varni, bilo potrebno više od četiri meseca, pod uslovom da Nemačka raspolaže sa 5.000 vagona-cister* na, za tranzit preko Jugoslavije, čime, medutim, ona ne raspolaže. Francuski listovi tvrde, da se več davno primečuju nedostatci u že-Ijezničkom materijalu u Nemač* koj i da je to glavni razlog, što Nemačka ponovo kuša da izvmče svoje brodove, koji su puni raznih sirovina i robe, a koji su blokirani u neutralnim lukama. Rajh bi naročito želeo da oslobodi tridesetak lada, ispunjenih bauk-sitom, koje leže u jadranskim lukama i koje bi trebale da odu ....... ........ do Konstance, na Crnom Moru. jj, fianak o napprima, da se pro« Osim toga ima dvadesetak lada u nizozemskoj Indiji, sa dragocenim tovarom. Ali svi ti pokuša-ji bili su do sada uzalhdni. * Poluzvanična fašistička revjja, „Relazioni internazionali", objavi-, la je u poslednjem broju članak o odnosima Italije sa Balkanom, u kome na prvom mestu 'govori o odnosima sa Jugoslavijom, tvr* deči, da je jadranski mir stalan faktor i da takav treba da ostane. Jer fašistička Italija ne gazi potpisane ugovore? Članak na koncu kaže, da se ntnogo govori o talijansko-nemačko-sovjetskom planu za Balkan, u želji da se Italija sputa, ali da je to sve lažno i bez ikakvog osnova. Italijanska politika ima za cilj ravnote-žu, a ne rušenje; i te politike če se Italija držati do kraja. Nemačka štampa u poslednje vreme napada sve oštrije švajcar-sku štampu, pptužujuči je, .da se ne drži neutralno i da je njeno pisanje sve više neprijateljsko prema Nemačkoj. Zariimljiva je, da takvo držanje uzimaju naročito listovi nemačkog jezika* u Švajcarskoj, što pokazuje da 1 Švajcarci, koji nemački govore, svojim simpatijama stoje na strani zapadnih sila. „Berliner B8r-senzeitung" se pita, da li je Švaj« carska nepfijatelj ili neutralac, kad njena štampa pokazuje toliko naklonosti prema Engleskoj I Francuskoj i kada širi takve tendenciozne vesti o Nemačkoj, , * • : '-f ■ Trščanski list ji Piccolo", obja« vio je nedavno napadaj na pret« sednika francuske vlade, zbog jedne fotografije koja je objavljena u listu „llustrastion*, a na kojoj se, pored pretsednika vlade i g. Sumera Wellesa, nalazi i jedna geografska karta, koja bi imala prikazati, kako če izgleda« ti Evropa posle rata. Italijanski list tvrdi, da se na toj karti vidi formirana nezavisna Austrija, dok bi Italija bila potisnuta u svoje „stare granice". Julijska krajina bi bila podeljena izmedu Austri-je i Jugoslavije, tako da bi Trst' pripao Austriji, a Rijeka i Istra Jugoslaviji. * Američkl list „Forum* objavlju- nadu smrtonosni električni zracl. Torti prilikom kaže, da je poznati jugoslovanski naučnik, Dr. Nikola Tesla, koji živi u Americi, pionir na polju izučavanja tih zraka i da on smatra, da je po* treban još samo mali napredak, pa da se potpuno usavrše te zrake, koje če biti u stanju da one* sposobe čitave armije i da za« ustave avione u zraku, na velikim daljinama. List veli, da drugi naučnici ne dele to mišljenje i da sude, da je do pronalaska takvih zraka još vrlo daleko. HOĆE LI SE ODRŽAT! OLIMPIJADA U HELSINKI? I pored želje Finaca, da se O-limpijada 1940 održi u Helsinkiju, izgleda ipak da se ta želja neče ostvariti. Od velikog broja država koje su bile prijavile svoje u* čestvovanje odustalo ih je 17. Po syemu izgleda. Olimpijada u Helsinkiju neče se odr-žati, ali če Finski Olimpijski komitet predložiti, da se organi-zacija Olimpijade ponova povjeri Finskoj, za jednu* od idučih go« 'diha. . Sadržina sokolskih listova „SOKO SKOPLJE II" U Skoplju iziazi več drugu go-dinu mesečni list „Soko Skoplje П“, kao glasilo Sokolskog društva Skoplje—Hanrijeeo. List ure-duje vredni mladi sokolski radnik, br. Vladimir Pokorni-Salabov. Prvi broj nove godine donosi, pored uvodnog članka, lepe napise i rasprave o aktuelnim pro-blemima, kao i kratke vesti o društvenorn radu. I ovaj broj je izašao u ukusnom omotu, na 8 strana. „SOKOLSKO GLEDALIŠČE" Sokolsko društvo Trbovlje izdalo je novu svesku „Sokolskog gledališča", glasila svoje diletantske pozorišne sekcije, povodom premijere komada „Pesem s ceste". Pored programa komada, u svesci se nalaze razni članci i snimke sa dosadanjih pretstava. „PlJTEVf RUSKOG SOKOLSTVA" Primili smo broj 1-2 drugog godišta glasila Pokrajinskog Sa-veza Ruskog sokolstva, koji iz-lazi u Beogradu, pod devizom „Pamti Rusijul", sa sledečim sa-držajem: Naša narodna zadača (N. Kadesnikov); — Nevska po-beda (B. Sergevski); — Dužnost (pesma); — Hriščanska sloboda i drevna Rusija (V. Rozov); — O ljubavi k otadžbini; — Sokol (pesma); — U otadžbini; — Iz-veštaj o prosvetnoj delatnosti Pokrajinskog Saveza u Jugoslaviji; — Prosvetna delatnost Ruskog Sokola . u Bugarskoj. List iziazi meseno u' redakciji V. M. Tkačeva, a pretplata rtu je za sokole 24 dinara godišnje, za o-stale 36 dinara, a šal je se na u-pravu, Prestolonaslednikov trg 34. Tko je malokrvan, blijed i uopd« *1.чbo^ rdra-vlje, neka upotrcbi najnovjii $peeiia!itot „FERRODOVIM" koji otvara vanredan apetit i vrlo brzo o-poravlja »vakn oso-bu kojoj je bilo kak-va bolest naruiila zdravlje. Za dobar uspleh dovoline su 3—Sflaše. Originalna fleSa din. 40.-franko. Proievada Mr. Pb. A. Mrkuiic, apotekar u Mostarn (banovina Hrvatska). Dobiva »c 1 u apotekama Reg. S. Br. 6682Ј32 mtaa „NAŠA RADOST' Broj 3 lista jugoslovenske so kolske dece donosi ovaj sadržaj: Kiča Sokolič (Jovan Udički); — Priroda se budi; — Raštanak (F. Katarinič); — Automobilizam na Kozlovom vrhu (H. Zoran); — Marec; — Spasilac proleča; — Doživljaji male kraljice od Mi-linije; — Uskrs u moro zaviča-ju; — Uskršnji narodni običaji na selu (J. M. Mrežnički); — Život u martu na selu (Jožo Ma-tešič); — Uganke; — Pri je dva-deset hiljada godina; — Lov na velike životinje; — Siroti mali zečič; — Kornjača i guska; — Igre; — PrUog: Našim mališani-ma. „SOKOLSKA VOLJA Broj 166 glasila Ljubljanskog Sokola donosi zanimljiv uvodnik „Celje", iscrpne preglede doga-daja u zemlji i svetu, opširne vesti iz sokolstva u zemlji: i svetu, pismo iz Praga, feljton i kratke beleške o aktuelnim dogadajima. Na prvoj strani je slika brata Franje Čepina iz Celja, koji slavi pedeset godišnjicu života. „GORENJSKI SOKOL" Izašao je broj 1—2 vesnika Sokolske župe Kranj, koji je ispu-njen izveštajima župške uprave za godišnju skupštinu.-Na uvod-noro mestu je pozdravna reč starešine župe, br. Špicara. List iziazi mesečno. NOTE ZA SLETSKE VEŽBE Note za sletske vežbe i vežbe za Žensku decu nalaze se tt štampi i, čim budu gotove, biče razaelate župama, gde če ih jediniče moči da poručuju. Uskršnja kulturna akcija „Male biblioteke" Sestra JOSEFINA KUSTIĆ. losipova, iz Splita, redovita vježbačica, ostala je bez mje-sta. Ima 2 razreda Trgovačke akademije i svršeni bolnički tečaj. Reflektira na namje-štenje u bilo kojem mjestu, pa molimo sve bratske jedi-nice, u koliko bi se ukazala prilika za namještenje ove sestre, u svojstvu bolničarke ili pomoćne kancelarijske sile, da to jave Sokolsko j župi Split. „Mala biblioteka" za vreme kulturne akcije, koja če trajati od 28 marta do 10 maja, daje celu jednu biblioteku od 36 raznih knjiga u vrednosti od 341 din. za svega din. 100.—. Za dinara 100 dobijete 36 raznih knjiga od 31 književnika, u kojima imate: romana, pripove-daka, pesama. pozorišnih komada, pedagogije, naučnih dela, filozofije, biografija, eseja j drugih stvari. Od prvih, od najboljih i največih književnika. Sve najbolje od najboljih. Kod nas poznato je, da je još uvek najlepša, najbolja i najjef-tinija knjiga koju izdaje „Mala Biblioteka". Ova cena traje samo za vreme njene uskrsne kulturne akcije, i važi samo onda, ako se poruči ceo komplet, sve od jednom. Iskoristite ovu jedinstvenu pri-liku, koja Vam daje mogučnosti da za male pare dodete do cele jedne biblioteke. k-' Pojedine knjige staju po dole navedenim originalnim cenama: Din. P. Vujevič, „Jovan Cvijič" 5.— Sremac „Kir Geres“ 7.50 Sremac „Čiča Jordan" 5.— Protič „Podlistci i male scene" 20— Protič „Neozbiljne stvari" 7.50 Jevtič „O profanim stvarima" 5.— Palavestra „Sivi vidici", roman 7.50 M. Jankovič „Kaluder iz Rusije" ........................ 2.50 Zmaj Jova „Ištočni biser" 7.50 Ostojič „Srpske narodne pripovetke" Miron „Platon i Šope n-. hauer" Lord Makole „Miljton" Gete „Lis Rajneke" Gete „Patnje mladog Vertera" Hajlborn „Preistorijsk; čovek" šekspir „Hamlet" Šekspir „Ričard III". Lohki „Budučnost čovečan-stva“ Hajne „Florentinske noči" Hamsun „Sanjalo" roman Elen Kej „Vaspitanje dece u školi" A. L Kuprin „Novele" Tolstoj „Hriščanska nauka" Farer „Iz mornarskog života" Rišpen „Uspesi Cezara Bordije" Arcibašev „Šenke jutra" . Platon „Simposion" Šopenhauer „O religiji" Gete „Torkvato Taso" Korolenko „Makarov san" Dimitrijevič „Pisma iz Soluna" Čorovič „Beleške jednog taoca" Cerm’s „Dokone misli" A. F ran s »Epik u rov Vrt«-Glig, Petrov, „Čovek i život" Pšibiševski „Vigilija" 20— 7.50 .5.—' 10— 15— 20— 12-56 12.50 5.— 10— 7.50 7.50 7.50 7.50 7.50 7.50 20— 10— 5.— 15— 6— 10— IS.- lo.— 5.— Novac treba slati na filijalu Poštanske štedionice br. 1434 Sarajevo, a narudžbine na Admini-straciju „Male Biblioteke, Sarajevo, Prestolonaslednika Petra br. 19/1. KOPIJA diskosc, sportske 1 u k o v e, bume-ranče, lopte i sve o stale sprave nabavite u najboljoj kvaliteti C SP£CIJALXOJ TVORVId OIMNASTIČKIH SPRAVA J. ORA2EM RIBNICA Ustanovljena 1881 SEMENJE Sever Ljubljana Tražite cenovnih Tvornica TANINA Stsak D. D. Proizvodi slijedeče ekstrakte: Kestenov ekstrakt Smrekov „ Hrastov „ Kveljačo „ Valonca „ Mimoza „ i razni miješani ekstrakti. Sirovina se nabavlja iz naše države, Afrike, Azije i Južne Amerike. Šaljite p ret p latu za „Sokolski Glasnik" Sestre-Braoo! Upamtite da čete so-kolsku odoru, vežba-če odelo i sve ostale sokolske potrepštine dobiti jedino, propiš-no i jeftino u solid-noj i'poznate1 Trgovini sokolskih potrepština Branko Palčič ZAGREB Kraljice Marije 6 BEOGRAD Balkanska 22 Tražite besplafni cenovrtilc Ново ошворени гранд хоШел „Београд" до жељеанетне стлквше угал Бал-калеко и Немањине улице. ХОТЕЛ располаже са највећим бројем првокласно ново намештених хигијенских соба. Торла и хладна текућа вода. Централно грејање, купатило, лифт, телефон. — РЕСТОРАН: одлична домаћа и страна кухиња, пића из најбољих домаћих подрума. — Препоручује се путничком и трговачком свету. — Првокласни концерт свако вече, стециште отменог друштва, удобна разонода. Најеоладније еу цене у ГРАНД ХОТЕЈ1У „БЕОГРАД" уверите се - Хошслајер, ФИ.ЛИП МАЈИЋ Tvomice Р. PROIZVODE rafinirani špirit, denaturisani špirit, sve vrste likera, brandy-a rumova i domačih rakija, kvasac, ugljičnu kiselinu, potašu, umjetno gnojivo, kristalnu sodu i bukove spirale za tvornice sirčeta. Firma je vlasnik prirodnih vrela pitke i Ijekovite vode poznate na tržištu pod imenom prirodna radiakthma P i t k SISACKA MINERALNA VODA (alkalno murijatsko jodno vrelo) L i j ovapnjenje žila, visoki krvni tlak, iznemoglosti, trajne upale dišala, asthmu, bronchiale, očne i živčane bolesti, trajne kožne bolesti (akna, furunkule, čireve), tuberkulozu kostiju, članaka i živaca, reumatizam mjšiča i članaka, ženske bolesti (upale, mijome, eksudate, trajna zapaljenja), trajne otekline žlijezda (gušu, pubertnu strumu), bolesti crijeva i želuca, bubrežni i žu- VLASNIK I*. TESLIC, SISAK a sama, sa vinom, koje ona ne bojadiše, i ostalim alkoholnim pičima, mlijekom i vočnim Sokovima, e i i *нж: čni kamenac skrofulozu (članaka, živacas-vkožnu skrofulozu, čireve), bolesti spolnih i mokračnih organa (trajno zapaljenje, kamenci), hemeroide, usporeni oporavhk^Zacjeljuje rane, nepravilnosti kod probave. Naročito povoljno djelttje kod pojave morske bolesti. FIRMA JE ODLIKOVANA NA SLIJEDEĆIM IZLOŽBAMA: Trgovačka i obrtnička izložba u Osijeku 1925 godine zlatnom plaketom. — Medunarodni sajam i izložba u Novom Sadu 1929 godine zlatnom medaljom. — Exposition Internacional, Barcelona 1929 Medalla de Oro. — Foire Exposition de Nice 1930 Grand Prix avec Mćdailla d’Or. XII. Fiera Campionazia internacionale di Padova 1930 Grand Premio e Medaglia Oro. — 111-e Exposition Internationale de 1’Enfant, Bruxelles 1940. — Grand Prix avec Medaille d’Or. — A naročito za „Sisačku mi-neralnu vodu“, na Exposition de Bien-Etre, Pariš 1930 pour Eaux Minerales: Grand Coup d’Honneur avec Mćdaille d’Or. ■ ................................ sm Izdaje Savez Sokola Kr. Jugoslavije (агђ. M. Smiljanič, Alekse Nenadoviča 6) — Ureduje redakcioni odbor (Pretsednik Dr. Vlad. Belajčič) -t Odgovorni urednik Dr. Tihomir Protič, Beograd. Prestolonaslednikov’Tre 34 — Štamparija „Luč", Mitrovič i Lazarevič — Beograd Kraljice Natalije ulica broj 100. Tel. 21-772