KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 21 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 SEPTEMBRA 1940
PATENTNI SPIS BR. 15917
C. Lorenz Aktiengesellschaft, Berlin - Tempelhof, Nemačka.
Otpremni uređaj za postizanje kursnih linija.
Prijava od 16 juna 1938.	Važi od 1 oktobra 1939.
Naznačeno pravo prvenstva od 19 juna 1937 (Nemačka).
Za postizanje kursnih linija su poznati otpremni uređaji koji imaju jedan dipol kao otpremnu antenu i dve reflektorske antene, koje su raspoređene na obema stranama ovog otpremnog dipol,a u jednakim rastojanjdma od ovoga. Obe reflektorske antene se naizmeniono tako upravljaju t. j. naiizmeniično čine aktivnim i neaktivnim na taj način, što znaci svakog od o-vih reflektora padaju u pauzama drugoga, t. j. proizvode se čim je ovaj drugi reflektor neaktivan. Kao kursna linija se upotre-bljuje linija istog intenziteta oba otpravljena znaka.
Oba diagrama zračenja koji postaju naizmeničnim upravljanjem reflektora su simetrična, tako, da se proizvode dve kurs-ne linije, koje obrazuju zajednički jednu pravu.
Ali se često želi, da se kakvim otpremnim uređajem proizvode kursne linije, koje međusobno ne obrazuju jednu pravu, već se međusobno sastaju prelomljeno t. j. pod uglom. Kursne linije mogu na ovaj način biti prilagođene zahtevanom pravcu voženja vazdušnih vozila ili t. si.
Po pronalasku se takve međusobno pod uglom kursne linije odašilju proizvođenjem nesimetričnih karakteristika zračenja.
Nesimetrične karakteristike zračenja mogu biti proizvođene na veoma različite načine. Uređaj može n. pr. biti takve vrste, da trajno napajani otpremni dipol nije kao do sada postavljen u sredini između oba reflektora, već da su rastojanja između ot-
premnog dipola i oba reflektora nejednaka. Zahtevani ugao između kursnih linija se tada podešava menjanjem ovih rastojanja.
Sl. 1 i 2 pokazuju šematički po jedan primer uređaja po pronalasku.
Trajno napajani dipol je označen sa E a naizmenično upravljani reflektori su o-značeni sa Rl, R2. Rastojanje između E i Rl, si. 1. iznosi na pr. X/2, dok je rastojanje između E i R2 jednako X/5. X je talasna dužina. Ako je Rl uključeno, to se proizvodi karakteristika Dl zračenja. Ako se uključi R2, to nastaje karakteristika D2 zračenja. Tako postignute kursne linije LI, L2, prolaze kroz tačke Pl, P2 preseka oba nesimetrična diagrama Dl D2 zračenja. Za vreme neaktivnosti oba reflektora postoji kružni diagram K nadražujuće antene E. Ovaj se diagram tako podešava, da on isto tako prolazi kroz tačke Pl, P2, da bi se obezbedilo upravljanje bez preloma.
Drugi put za postizanje međusobno izlomljenih kursnih linija sastoji se prema si. 2 u tome, što se slično kao1 do sada dipol 6 postavlja kao nadražujuća antena u sredini između oba reflektora Rl, R2 i dužine reflektora se menjaju. Dužina reflektora Rl je n. pr. veća no X/2, a dužina R2 je manja no X/2. Kod dejstva Rl postaje diagram Dl zračenja, kod aktivnosti R2 diagram D2 zračenja. Kursne linije LI, L2 prolaze kroz tačke Pl, P2 preseka oba diagrama zračenja. Zahtevani ugao između LI L2 se podešava menjanjem dužina reflektora. Kružni diagram K nadražujuće antene
Din 10.—
se i ovde tako odmera, da prolazi kroz tačke Pl, P2.
Takve nesimetrične karakteristike zračenja mogu biti proizvedene i na kakav drugi način. Pronalazak n. pr. nije ograničen na uređaj dva reflektora, već može biti postavljen proizvoljan 'broj reflektora talko, da nastaju zahtevani nesimetrični diagrami zračenja. Broj i mesto postavljanja ovih reflektora se tada upravlja prema tome, koji se ugao zahteva između kursnih linija. N. pr. mogu na jednoj: strani dipola E biti predviđeni jedan reflektor, a na drugoj strani dva reflektora, od kojih se u-pravljaju ili samo jedan ili oba. Dalje mogu reflektori Rl, R2 biti zamenjivani grupama reflektora, t. j. grupama, koje su različite jedna od druge ili brojem njihovih reflektora ili njihovim rastojamjem od dipola E. Tada mogu biti upravljani svi reflektori takvih grupa ili samo izvestan broj ovih.
Patentni zahtevi:
1.	Otpremni uređaj za postizanje kursnih linija sa trajno napajanom nadražuju-
ćom antenom i bar dva naizmeničuo upravljana reflektora naznačen time, što se proizvođenjem nesimetričnih diagrama zračenja odašiljiu kursne linije, koje se međusobno nalaze pod uglom.
2.	Uređaj po zahtevu 1, naznačen time, što se nesimetrični diagrami zračenja proizvode pomoću nejednakih rastojanja između nadražujuće antene i reflektora.
3.	Uređaj po zahtevu 1, naznačen time, što se nesimetrični diagrami zračenja proizvode pomoću nejednakih dužina reflektora.
4.	Uređaj po zahtevu 1, naznačen time, što se nesimetrični diagrami zračenja proizvode pomoću reflektora, koji su na obema stranama nadražujuće antene složeni u prvenstveno nejednako izvedene grupe, pri čemu se upravljaju svi ili samu izvesni reflektori.
b.Uređaj po zahtevu 1, naznačen time, što su diagrami zračenja tako odmereni, da se tačka preseka karakteristika zračenja koje postaju usteđ upravljanja nalazi na karakteristici nadražujuće antene, koja postaje ako su oba reflektora neaktivna.
Ad pat. br. 15917