KRALJEVINA SRBA. HRVATA 1 SLOVENACA
		jb	
UPRAVA ZA ZAŠTITU			INDUSTRIJSKE SVOJINE
KUSA 22 (5)			IZDAN 1. SEPTEMBRA 1923.
PATENTNI SPIS BR. 1268.
Julius Kantorowicz, tvorničar, Breslava, Nemačka.
Postupak za produkciju škroba koji daje tutkalo, koje se lako razmazuje.
Prijava od 25. marta 1921.	Važi od 1. decembra 1922.
Pravo prvenstva od 14. aprila 1916. (Nemačka).
Nekoje vrste škroba, n. pr. krompirov i ka-savasov škrob, ako se kuhaju ili svare s malo vode, ne daju lepak, koji se lako razmaže, nego jednu rastegljivu masu sa grudama, koje se ne daju razmazati. Medjutim je za mnoge vrsti lepljenja od velike važnosti da lepak sadrži samo malo vode, i da je veoma gust a ipak da se da lako razmazati. Dalje je nužno da lepak za svrhe lepljenja, ne pro^ dire u materije, koje „valja slepili. To se može postići ako se, pre lepljenja lepku pojedince ili smešano primešaju soli masnih, smolenih, ili voštanih kiselina, koje se u vodi rastvaraju, ili se s vodom mogu emulzirati, kao: sterarinska, palmotinska, uljena kiselina, kiselina lanena ulja, drvena ulja, ricinusova ulja, erukinska-kiselina, kiselina, brasi-dinova, ribljeg ulja, kalafonijuma cerotinska, melisinska, i slično. Uspešno se upotrebljavaju sapuni, dobiveni, ako se u sapun pretvore ulja, masti, vosak (pčelin i biljni), kitova mast, vunena mast. Mogu se upotrebiti i ani-lidi (ili njihove homologe). Sapuni mogu da sadrže i one sastojke masti, ulja, voska, vunene masti, koji se ne mogu pretvoriti u sapun. Mogu se upotrebiti i otvrdnute masti, i ulja, i masne kiseline. Mogu se upotrebiti kalijev natron, amonijak, kalcijumovi i metalni sapuni (rastvorni i nerastvorni). Sapunima može se dodati i suviše ulja i masti.	»
Primer: skuha li se, ili svari, 5 1 vode
s 1 kg. krompirova brašna, dobija se jedna rastegljiva gruda. No pomeša li se 1 kg. škroba s 500 g. samlevena sapuna, i skuha li se ta smesa s 5 1 vode, dobija se lepak, koji se može vrlo dobro razmazati. Još manje količine sapuna su dovoljne ako se s njima i sa vodom pomešani škrob unosi u cilindrične aparate sa sušenje, te pri tome postanu lepljivi, i osuši se, pa se takozvane škrobove pahuljice, dobivene na taj način, samelju. U tom se slučaju dobija škrob rastvoren u hladnoj vodi, koji daje, s malo vode, lepak što se lako razmazuje, i to već sa 10 g sapuna na 1 kg. škroba. Jedan način izvodjenja ovoga postupka sastoji se u tome, da se preobračanje u sapun izvrši pošto se je, pre, dodao škrob. Mogu se, n. pr. masti, ulja, vosak i t. d., pretvoriti na hladan način (na pr. s alkoholnim bazama) u sapun. A mogu se i slobodne kiseline pomešati sa škrobom, a onda se, pomoću baza, ili soli ugljene kiseline, izvrši preopraćanje u sapun.
Da bi masa lakše prodrla u tkivo, postupilo se je, doduše, sa škrobom pomoću sul-furovanih masnih kiselina. Tutkalo, dobiveno na ovaj naš razloženi način, ne prodire u čoje (sukna). Dalje, poznat je način da se škrob smeša s alkalijima, ili solima koje alkalno deluju, a onda da se na vrućim ci-linderima, ili pločama, pretvori u lepak i osuši. Time nastaju škrobni produkti, rastvorni
Din. V—
u hladnoj vodi, ali se ne postizava delovanje našeg opisanog postupka, I. j. škrob koji daje lepak što se lako razmazuje, i ne prodire u podlogu jer mu, upravo nedostoje dodatak sapuna.
Patentni zahtevi:
1). Postupak za produkciju škroba, koji daje (utkalo, što se lako razmazuje, naznačen time, što se on pre pretvaranja u lepak ili
za vreme istog, smeša sa solima masnih, smolenih, ili voštanih, kiselina, ili s njihovim derivatima (izuzevši sulfo-spojeve).
2). Način izvodjenja postupka kao u 1. zahtevu, naznačen time, što škrob pomešan sa solima masnih, smolenih ili voštanih kiselina, ili njihovih derivata (izuzevši sulfo-spojeve), u tankom sloju, u isti mah pretvori u tutkalo i osuši.