KRALJEVINA SRBA, HRVATA 1 SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 40 (3)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 15. OKTOBRA 1923.
PATENTNI SPIS BR. 1378.
Fa. Lohmann-Metall G. m. b. H., Neukolln, Nemačka.
Način za pravljenje vrlo tvrdih metalnih legura, koje su otporne prelomu, podesne za alate
i tome slično.
Prijava od 30. septembra 1921.	Važi od 1. februara 1923.
Pravo prvenstva od 7. decembra 1918. (Nemačka).
Ovaj se pronalazak odnosi na jedan način za pravljenje vrlo tvrdih metalnih legura, koje su skoro tako tvrde kao dijamant, čak nad-mašuju tvrdoću dijamanta, ali pored toga nisu krte, usled čega bi bile malo otporne prema lomljenju i kidanju. Dobiven produkat je naročito podesan za alate za sečenje i za alate za preradjivanje, ali može da se upotrebi i za druge celji, na pr. za ležište čaure i tome slično.
Kod otpornih alata, koji su dosad pravljeni, odnosi se tvrdoća uvek izvesno prema sadržini ugljenika. Čelik se mora kaliti potapanjem, usled čega nastaje izmena gradje, radi čega se umanjuje rastegljivost materijala udaranjem ili ulupivanjem (presevanjem) ili u vrlo maloj meri ili baš nikako.
Osim toga postoji neka druga grupa alata iz metalnih legura (na pr. siliciumkarbid, volf-ramkarbid) kod koji se osnovana tvrdoća samo u sadržini ugljenika. Naročito kalenje ovakvih materijala potapanjem nije potrebno, ali oni imaju takodje u pogledu preradjivanja gornje mane.
Ovaj nov način sastoji se u pravljenju vrlo tvrdih alata i tome slično, koji se mogu neposredno preradjivati, kovanjem, prevaljanjem, ulupljivanjem, (presevanjem) ili udaranjem, i čija je osobina da su tvrdi, još poboljšava ovim preradjivanjem.
Dakle ovo su .vrlo važna preimućstva, koja ima ovaj nov proizvod, prema proizvodima, koji su izradjivani po starom postupanju.
Ovaj se način spravljanja sastoji u tome, da se neki metal na pr. železo, volfram, titan, krom, nikel, molibden spoje pri topljenju ili rastvaranju sa borom i silicijem tako, da legura ostane bez ugljenika i bez kiseonika, posle čega se može još istaljivanjem (prevaljanjem, kovanjem, ulupivanjem) povećati inače vrlo velika tvrdoća materijala koji se dobije ovim načinom.
Legure železa sa visokom sadržinom silici-juma za pravljenje sudova koje ne nagriza kiselina i tome slično, već su postale poznate kao i legure železa sa borom. Novina ove prijave sastoji se naprotiv u zajedničkom dodavanju silicijuma i bora uz gore navedene metale.
Ovaj način pravljenja može primera radi da se izvede na dva načina, pri čemu je osnovni uslov da se silicijum spaja sa metalima koji ne sadrže ni malo kiseonika, pošto inače nastaje oksidacija silicijuma.
Prvi izveden oblik sastoji se u tome da se ta tri metala saliju u nekom ugljenom sudu, koji je otporan visokim temperaturama. Pri tome uzimaju ovi metali u sebe ugljenik, koji se onda opet uklanja poznatim procesima oksidacije odnosno temperiranja. Gotovo telo može se primera radi položiti u metalni oksid i onda zagrejati.
Korisno se može ovde raditi tako, da se ugljeni sud ispuni sa metalom koji se najteže topi i time se postigne po mogućstvu^ malo primanje ugljenika.
Din. f—
Kod drugog izvedenog oblika ovog načina pravljenja, polazi se sa te tačke gledišta, da se metali koji se teže tope rastvaraju u metalima, koji se lakše tope. Pri tome se rastopi najpre treći metal, železo, volfram, hrom ili tome slično i dodaje se uz to bor i silicijum, posle čega nastaje jedinjenje. Tok topljenja predu-zima se u vrlo visoko zagrejanim pećima za topljenje, preimućstveno se može zato upotre-biti električna peć za topljenje. Osim toga može se centrifugalnim uticajem izvesti na poznati način zgušćivanje materijala.
Srazmera u kojoj se sastavljaju ta tri metala može se primera radi izabrati takva da se izaberu podjednaki delovi bora, silicijuma i trećeg metala; mogu se izabrati i podjednaki delovi bora i silicijuma i količina trećeg metala može je smanjiti do 5°/o, Dakle prevazi-laze primera radi i 33 Vs dela volframa ili 50 'dela bora, 50 delova silicijuma i volframa do samih 5 delova.
Proizvod koji nastane posle topljenja ima hrapavu kristalinsku gradju, koja se tokom preradjivanja prevodi u vlaknastu gradju.
Može se raditi i na taj način da se uz bor i silicijum dodaju dva ili više metala, na pr. volfram i železo.
Patentni zahtevi:
1.	Način za pravljenje vrlo tvrdih metalnih legura, naznačen time, da se neki metal kao želežo, volfram, titan, hrom, nikel, molibden spoji zajedno sa borom i silicijumom, a bez kiseonika i bez ugljenika i korisno se istanjuje (prevaljanjem, kovanjem, sečenjem) radi daljnjeg poviševanja tvrdoće.
2.	Način po zahtevu 1, naznačen time, da se tok topljenja izvodi u nekom ugljenom sudu, koji je preimućstveno ispunjen metalom koji se najteže topi, i da se onda oksidacijom, odnosno temperiranjem, preduzima odvajanje primljenog ugljenika u leguri.