мшц ШШ
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
ČUVAJTE JUGOSLAVIJI)!
Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski pretinac 342 • Telefoni uredništva i uprave 30-866 i 26-105 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku •
Velika seoba sokolskog nastavničkog naroda u Banovini Hrvatskoj
Čim smo, pred 15 dana, u „Hrv. dnevniku" pročitali dva saopštenja Banske vlasti, u ko jima se unapred obja-šnjavao monštruozni premeštaj 2000 profesora i učitelja, bilo je jasno, da je na obzorju nova nepravda. „Jede Vorrede ist eine Ausrede", a oba ta objašnjenja došla su kao predgovor u „veliku seobu", čiji izgovori su u kraj-njoj meri neosnovani i nemoralni.
Dosta je napomenuti argumente, kao na pr. ona j o nastavnicima, ko ji „ni po svome os ječanju ne spada ju u Banovinu Hrvatsku", da se vidi, koliko je sve to rukovo-deno partizanskom zlobom. A tvrdnja, da je „trebalo bračne drugove sastaviti, a učiteljima ko ji ima ju dece za Srednju školu, omogučiti da ih mogu školovati", — pret-stavlja kraj nji ci nizam prema čitavom nizu nastavnika Jugoslovena, gde se upravo obratno postupilo, — da se bračni drugovi rastave, i da se očevi srednjoškolaca bace tamo, gde nema ni traga od srednje škole.
Nemarno podataka nego iz par mesta, zato što proton jeni nastavnici zna ju, da im u današnjim prilikama ni najopravdanije pritužbe ne pomažu. Medutim je sam splitski „Narodni list" na brzu ruku pokupio čitav niz imena, večinom sokola, gde su bračni parovi nasilno i namerno rastavljeni, samo zato da se materijalno upropa-ste i da im se napakosti. Da spomenemo samo imena Go-spodnetić, Arnerić, Fredotović, Kalajdžić, čakič, Rendič itd. Ust je objavio i slučaj učitelja Martina Župana, iz Kruševa blizu Benkov ca, ko ji je več dvadeset godina uči-teljevao u tom selu i pridobio za se sve Srbe i Hrvate, tako da je čitav o selo došlo da protestu je protiv njego-vog premeštanja. Ali u torne i jeste njegov greh, što je složio Srbe i Hrvate, pa treba da učini mesta drugome, ko ji če ih — razdvojiti... Pogotovo kad dopisnik iz Ben-kovca ističe, da je „za vreme prošlog rata bio vučen po tamnicama zajedno sa dr. Andelinovičem, N. Bartulovi-čem i ostalim Hrvatima nacionalistima". Onda neka bude sretan, što ni je i gčre prošao...
Sarajevska „Jug. Pošta" je, izmedu ostalih, iznela i slučaj nastavnice, ko ja več 28 g. službuje u Dubrovniku, i ko ju za tu varoš vezuje grob jedinca sina, pa je ipak Premeštena. A samo Sokolsko društvo u Dubrovniku izgubilo je ovu braču i sestre: Mozetič Mariju, Crnčevič Milku, Rajačič Dušana, Hajdukovič Todora, Glumčič Leo-Poldinu, Smolčič Nevenku, Stegara Antuna, Delivelijo Mar-garitu i Kovačevič Lukreciju. Svi su oni bačeni u najza-bitnija sela, kao što su Stravča, čelebič, Mihaniče, Gornje Ogorje, Medov Dolac itd., samo zato da se paralizuje rad Sokolskog društva, jer su sestre CrnčeVič i Mozetič bile načelnice, a brat Rajačič prosvetar; dok su svi ostali bili vrlo agilni članovi. I sada izračunajte, — ako je iz samog Sokolskog društva Dubrovnik premešteno desetak učitelja, samo zato što su Sokoli, koliko li je učitelja i profesor a premešteno u čitavoj Banovini, isključivo iz tog razloga?
„Nar. list" spomin je i slučaj br. Grgiča, ko ji je u svom rodnom Solinu služio petnaestak godina, na opšte zadovoljstvo, sa nekoliko dece u srednjim školama, pa je pre-mešten u selo Vir, gde ni na 100 km. daljine nema srednjo škole. Takvih slučajev a ima više. Jedan od tih stra-dalnika, prvoklasan intelektualac, uputio nam je žestok članak, a kad smo ga upozorili da če zbog tog članka biti još gore proganjan, odgovorio nam je očajnički: „Sta može još gore da mi se dogodi, posle svih šikana koje sam pretrpio?"
1 ko dolazi na mesto progonjenih? Večinom zatrova-Ш bukači, ko ji drugih kvalifikacija i nema ju, sem takvih. Zato se i dogada, da su nastavnici-sokoli, koji su pred Par meseci bili bačeni u zabitna sela, več kroz to kratko vreme toliko osvojili narod, da narod proklinje rani je le-njivce, koji su medutim unapred eni za upravitelje i in-spektore.
Zar ni je to više nego apsurdno stavi jati na raspolo-ženje Ministarstvu prosvete (što znači izbaciti iz banovi-
Недеља нашег Црвеног крста
Наше друштво Црвеиога кр-ота има своју недељу у којој треба да ce појача пропаганда уписивања нових чланова, ску-пљања добровољних прилога, прибираша средстава за извр-шење својих великих н разновр-сних задатака и обавештавање и најширнх слојева о зададима друштва н појединаца према друштву и његовим високнм задацима. Ова недеља предви-ђена и Законам о Црвеном кр-сту Краљевине Југославије тра-је ове године од 15 до 21 сеп-тембра н акција друштва је благовремено, пршгремљвна, об-јављена и у нвдвљу 15 отпоче-ла у Београду и цвлој звмљи.
Друштво које нма главни за-датак да ублажава и олакша-ва ранв и патње рањеницима к невољницима рата, да се бори против недаћа које долазе од разних епидемија и елементар-них непогода, чија је девиза: „У миру и рату неговати мн-лосрђе и унапређивати здрав-ље”, треба поред великих ма-теријалних средстава и највећу личну помоћ и потпору што ве-ћвг броја својнх суграђана kako мушвог тако н женског по-ла. И у нормалним н редовним приликама пол>е рада Црвеног крста је неизмерно пространо, те му ce н од стране државе и народа чнне у целом свету разновроне помоћи и потпоре, да би се могло спремити и од-говорити својим великнм дуж-ностима. Наше друпггво је и члан заједшгце друпгтава Црве-ног крста целе људске зајвд-нице и као такво има дужности н према невољницима другнх народа, као што су и друштва Црвеног крста других народа указивала помок нашем наро-ду преко нашег друпггва или првко посебних мисија.
У данашњем времену кад је страшни пожар рата захватио велики део света, када се стра-шне послвднце рата сво јач< испољавају, и у неизвес-ноств шта будућност може донвти,
задаци и нашег друштва Црве-ног крста могу постати много веки и тежи но што су били до сада. А за нсгтуњење тих задатака поред бројног н изве-жбаног оаообља требају н сред-ства н опет велпка средства. Та ередства се прибирају за на-род и народ н треба да их да. Треба да нх да свако према својој имовној могућности, али нико не треба да изостане а да не прнложи ма и најмању су-му. Разна удружења и устано ве треба да предњаче добрнм прнмером.
Акцкја Црвеног крста у це-лом своту од почотка рагга по-јачала је. У Сједињ. Амвр. Др-жавама за жртве рата у Евро-пл врикупл>ен» је 17.500.000 до-лара, птто у динарима нзноси преко 8 милијардн динара. Дру-штво бројн 7.000.000 одраслих чланова н 8.000.000 подмладва. Наше друпггво Црвеног крста је према својнм орвдствима нз-дало такођо знатну суму на ублажавање невоља у земљн и иностранству у току ове годи-ве у износу од скоро 1.000.000 динара-
У племеннтој и нада све ху-маној акцији нашег друпггва Црвенога крста, у отремању оообља путем разних течајева, у збрињавању новољних, у по-пуларисању кдеја Црвемог кр-ста н уписнваљу у члавство, а посебно у подмладак Црвеног крста, као н у разним ггриред-бама учествовало је увек и со-колство где више гда ма-ње. На тај начин је вршило и соколско-националну и огапте-човечансжу дужност. У садаш-њвм времену потребно je да та сарадња будв још јача и при-снија, н соколство шнром наше зе1мл.е трвба да помогне успвш-но извођење нодељо Црвеног крста. Свакн соко и соколица, којима је могуће, треба да се учлане у Црвеии крст бар као тмажући чланови, запгго јо чланарина свега 6 динара го-дишње.	Арх.	M.	С.
ле Hrvatske!) nekoliko stotina nastavnika, a u isto vreme kukati, da u banovini Hrvatskoj nedostaje još 500 učitelja? I kako ozbiljna administrativna vlast, u jednom zvaničnom saopštenju, može uopšte da upotrebi argume-nat o nastavnicima, koji „osječajem ne spadaju u banovinu Hrvatsku", kada se znade, da tom neukusnom fra-zom frankovci „isključuju" iz hrvatskih redova, ne samo Štrosmajera i Račkoga, nego i samog dr. Mačeka? I zar to ni je više nego li neozbiljno, kada se u ovakvim teškim vre meni ma, kada je svaka para potrebna za narod nu od-branu i prehranu, i kada pravi državnici ne bi trebali da ima ju druge brige, nego li je opšta kompaktnost, — or-ganizuju ovakva masovna selen ja, na trošak siromašnog naroda, te na pedagoško i moralno upropaščenje škole, a ni za kakav drugi razlog, nego li je udovoljenje najni-žoj osveti?!..
Progonjenoj brači, št a da kažemo na sve to, nego li: 1ZDRŽATI, VEROVATI i SPREM ATI SE ZA POBEDU! Znamo da ima gotovo očajnih slučajeva, gde su čitave eg-zistencije upropaštene, ali se sve to, več i za rani jih apo-kaliptičkih epoha dogadalo, pa smo ipak bili pobednici mi. Tako če biti 1 sada. Jer „sneg ipak ne pada zato da pomori svet, nego da svaka zverka pokaže svoj trag...'" A no tom tragu upoznače ih i narod.
H>. B. Краљ je лосетио старе српске манастире
Њ. В. Краљ Петар П, са 1К. Кр. Вис. Кнежевићем Алексан-дром, посетили су манастире и спомеиике старе Рашке у Срби-ји, прошле среде и четвртка. Ви-соки гости били су на читавом путу најсрдачније поздрављени. Свуда, где се појавио, Њ'. В. Краљ, био је обасут изливима народне радости и оданости. Из-међу осталих, посетио је Нз. В. Краљ са Кнежевићем Алексан-дром, манастир Студеницу, коме се са одушевљењем дивио. У Но-вом Пазару посетили су Висо-ки гости и касарну, и посетом манастиру Сопоћанима завршили ово уптовање. Њ. В. Краљ је најлепше се изразно о црквама н осталим уметничким спомени-цима старе Рашке, сећајући се посета њмма, од стране Н>еговог великог Оца и Н>. В. Краљице Мајке.
Прекјуче је Њ. В. Краљ, у пратњи Нз. Кр. Вис. Кнеза Алек-сандра, посетио Ниш и околину. У пратљи претседника владе, r. Драгнше Цветковића, н своје свите, млади Краљ је разгледао споменике наше прошлости, на-рочито споменик на Чегру и културне институдије у Нншу, na je свуда био одушевљено поздрављен од многобројног народа.
Г одишњица Солунсног пробоја
Прошле педеље навршило се 22 године од славног пробоја Солунског фронта, када су, иод ватром српским топова задрхта-ли врхови Кожуха, Сокола и Доброг Поља и отворили врата у поробљену отаџбину. ЗаЈедно са српском војском прославиле су се н југословенске доброво-љачке дивизије, па су тако наши храбри ратници, под воћством најхрабркјег међу њнма, Kpaiba Ујединитеља, извршили послед-ње велико дело, за стварање да-нашње југословенске слободе.
Соколство се у данашњим суд-боносним временима, дубље него нкада ceha тих сјајних подвига, мислећи на тадашње херојске ге-нерације, које су, са песмом на уснама давале своје животе за стварање данашње наше слобо-де. И мислећи на њнх, југосло-венско соколство је убеђено, да су и данашње генерације при-премне да пођу истим путем, ако та слобода дође у опасност, re да је наша славом овенчаиа вој-ска спремна за нове напоре и победе.
UPOZORENJE ČITAOCIMA Idući broj „Sokolskog Glasnika" dostavićemo samo onim pret-platnicima, koji su uredno pod-mirili dužnu pretplatul
Sokolski spomenik Kralju Ujedinitelju v Zagorju
Dolge in naporne so bile priprave članov zagorskega Sokola, da bi čim lepše in dostojnejše proslavili 50-letni jubilej svojega društva. Da bi dali temu jubileju še slovesnejši poudarek, je bi istega dne tudi odkrit, pred Sokolskim domom, spomenik Bla-gopokojnemu Kralju Aleksandru I. Zedinitelju. Že v soboto, 7 septembra je, po otvoritvi sokolske razstave, za katere prireditev moramo br. Mrnuhu PIdetu, kot aranžerju izreči vse priznanje, napolnilo ljudstvo sokol, dvorano, sledeč izbranim točkam slavnostne akademije, kjer so zlasti navdušile telovadne točke a globok vtis je napravila tudi simbolična spominska igra po zamisli br. Košmerla.
V zgodnjih jutranjih urah, 8 septembra je lepa vrsta domačih članov in članic odkorakala na domače pokopališče, da se tu pokloni manom pokojnih bratov in sester. Pol ure na to je že krenila formacija domačega sokolstva z godbo na čelu proti slavnostno ukrašenemu kolodvoru, da tu počaka in sprejme goste, ki pridejo z vlaki od ljubljanske, kakor tudi od celjske strani. Po prihodu vlakov je krenila dolga vrsta rdečih srajc kakršne Zagorje že dolgo ni videlo, proti Sok. domu, spremljana z zvoki domače rud. godbe, z navdušenimi vzkliki občinstva in obsuta s cvetjem. Na čelu se je formirala sok. konjenica za njo odred vojakov v bojni opremi, za njimi pa člani v kroju, legija rdečih 'srajc, s strumnim korakom in plamtečim licem.
Na telovadišču je gozd praporov številnih društev tvoril čudovit pogled na okrašeno častno tribuno. Tu so stali prapori jubilanta Zagorje, celjske župe, društva Celje matica, Trbovlje, Litija, Braslovče, Sevnica, Moravče, Hrastnik, Žalec, Laško, Ježica, Ljubljana II., Dol pri Hrastniku, Kamnik, naraščajski prapori Kamnika, Dola pri Hrastniku, Žalca, Sok. III. Ljubljana, Laško, Celje, Trbovlje in Zagorje, dalje prapori slov. vojnih dobrovoljcev, Jugoslovenske strokovne zveze in Zbora.
V spremstvu br. ing. KarnovŠka, se je pripeljal Kraljevi odposto-nec, podpolkovnik Stefanovič. Že preje se je zgrnila množica ljudstva v bližini spomenika, okoli
katerega to stali zastopniki oblasti, zastopnik gen. ravnateljstva T.P.D. ing. Burger, deputacija Ruskega Sokola, rez. oficirjev i t. d.
V slovesno tišino je izprego-voril br. Cene Košmerl, v vznesenih besedah slaveč mane nesmrtnega Kralja, ki mu je h kraju zadonel tisočeri »Slava*. Nato je Kraljevi zastopnik odkril spomenik, po klenem nagovoru, in zagrmela je trikratna salva. Združeni pevski zbori pa so zapeli iz polnih rudarskih grl »Slovan na dan«.
Starosta br. Kolenc je v občutnem govoru prevzel spomenik v svoje varstvo, zahvaljujoč se vsem, ki so kakorkoli pomogli k postavitvi spomenika. Sledilo je polaganje vencev. Skoro vse or. ganizacije, društva, številne korporacije, gasilci, organizacija Slovenskih fantov, i t. d. so se oddolžile spominu blagopokojnega Kralja s krasnimi venci in lepimi poklonilnimi besedami.
Po popoldanskih iskušnjah telovadnih oddelkov, se je pričel iavni telovadni nastop. Tribuno in vse telovadišče je napolnila množica, kakršne društvo še ne oomni v svojem 50-letnem obstoju. .
Na častni tribuni smo videli br. dr. Čerina, br. Feštajna, br. Goloba, ki so svi trije stali ob zibelki društva jubilanta. Starešina, Kolenc Lojze, .ie v svojem govoru med drugimi pozdravil tudi navzočega br. dr, Viktorja. Sledile so tel. točke, številčno zelo dobro zastopanih oddelkov. Proste vaje so bile dobro izvajane skoraj pri vseh oddelkih. Največjo pozornost gledalcev pa je vzbudila vzorna vrsta telodavcev iz Ljubljane. Rudarska godba ie izvajala, pod taktirko br. dr. Čerina, koračnico, ki jo je isti skomponiral za jubilej zagorskega Sokola.
Смрт др. M. ЈовановиЂа-Батута
Претпраошле средц умро je у Београду, у 93 години живота, један од најстаријих југосла-венскнх сокола, поанати н upo-слављени наш научник, профе-сор увиверзитета у пензнја н познати медицински капацитет и писац, Др. Мидан Јовановић
— Батут, један од оснивача пр-вог престоничког соколског дру-штва Београд-Матнца, и н>егов бивши заслужни старешина.
Име Др. Милана Јовановића
— Батута познато је, не само широм наше земље, где се већ у првим годинама основне шко-ле ђаци користе његовим члан-цима и саветима из чнтанке, већ и у осталом научном свету, да-леко преко граница наше отаџ-бине. Beh као млад лекар по-креће лист „Здравље“ у Сомбо-ру, одакле се његова способ-ност далеко прочуда, ira га је Кљаз Никола позвао на Цети-н>е, камо преноси и поменути лист, кога уређује н дал»е као управник тамошње болнице. Из Црне Горе позвала ra je вдада у Београд и упутила у инострзн-сгво, где се усавршавао у раз-ним местима, у Немачкој, Ен-глеској и Француској, да по no-вратку у домовину стави све своје знање н способностн у службу своме народу, ве само као лекар м научнкк, већ к као соколски и наццонални радник, као н писац н просветитељ, т« као актнван члан националннх н стручних друштава. Водио је велику борбу за оснивање меди-цинског факултета у Београду, пером и речи. А његов рад на
ширен>у трезвености донео је неочекиване успехе. „Буквица за веселу 6pahy“, коју је напи-сао у ту сврху, јединствецо је дело у светској антиалкохоли-чарској аитератури. Кодико је био цењен од свих Југословена, доказом је, што је три пута био биран за претседника Југосло-венског лекарског друштва, пр-ви пута као кандидат Срба, други пута као кандидат Хрвата, и трећи пута као кандидат Сло-венаца.
КњижевношНу се почео бави-ти још у гимназији, пишући пес-ме, а касније наставља научним радовнма, који су преведени у великом броју на стране језике. За њега је рекао један угледни књижевник, да пише „Вуковим језиком" и „Доситијевим начи-ном“, због чега су његова дела н имала огромног успеха у на-роду.
Шта је све значио за навд на-род и нашу науку велики покој-ник, доказао је и његов погреб, на коие су узели учешћа прет-ставници свих слојева народа, свих установа престонице и свих удружења, уз велико мно-штво народа. А Соколско друш-тво Београд — Малица одало је такође дужиу почаст своме оснивачу, н некадањем старе-шини, бројним учествовак>ем чланства, у одорама, те опро-штајним говором старешние, бр. Аидре Петровнћа. Бројнн ropop-ници износидн су његове заслу-re, на којима t»e иу и соколство остатн вечнто благодарно!
Ј. М.
Godišnja skupština Saveza Sokola
Glavna godišnja skupština S-1 veza Sokola KJ sazvana je za rine, 26 i 27 oktobra o. g., u Be" gradu. Na dan 26 oktobra izju tra održače se zborovi župski' načelnika i župskih prosvetara, ' glavna godišnja skupština poči-nje u 16 č. po podne.
m '■
—-
Treba brisati imena Vuka, Dositeja, Budmana, jagiča itd.!
Klerikalna »Hrv. Straža« traži ^ da se izmene imena zagrebnčkih ulica. List veli da se taj njegov, zahtev proteže na:
»a) na ime »Barthuov trg«, Jer je Barthou bio Francuz i slobodni zidar ili mason;
b) na ime »Folnegovičeva ulica«, jer je Folnegovič bio mason;
c) na ime »Masarykova ulica«, jer je Masaryk bio nepri-jatelj hrvatskomu narodu i mason;
d) na ime »Obradovičeva uli- . ca«, jer je D. Obradovič bio mason i Vukov učitelj u veli-kosrbstvu, koje je davno treba-lo progutati hrvatski narod.
Osim toga bi trebalo odstraniti i imena odnarodenih Hrvata: Dra V. BOGIŠIĆA, PERE BUDMANI-A I VATROSLAVA JAGIČA.
Napokon bi s uglova naših ulica trebalo skinuti ploče s imenima Vuka Karadžiča i Dure Daničiča, jer su oni kao učitelji, da su Hrvati i Srbi jedan narod, bili zaveli srbske politi-čare na provodenje te lažne istine i oduševili za sve sisteme, što ih je balkanska pravoslav-no-masonska diktatura mogla izmisliti, da se što prije izgradi — Velika Srbija!«
Ovome je suvišan svaki komentar, A ovo pokazuje usput, za kakve li sve gadosti služi kampanja protiv tobožnjeg masonstva. Ne samo za rušenje sokolstva, nego i za rušenje najboljih Srba i Hrvata (Folnegovič je bio čak jedan od najuglednijih Starčevi-čanaca?) i za niržnju na sve što je srpsko j jugoslovensko!
ooKoisua društva u Zagrebu slave Kraljev Kodendan
Br. Belajčić i Verk u Šibeniku
Javljaju iz Šibenika, 'da su ta-mo, 17 septembra, doputovali delegati Saveza Sokola K. J., I zam. starešine dr. V. Belajčič i član Savezne uprave, dr. H. Verk, advokat; da se ti ime Saveza u-poznaju sa uzrocima raspuštan.ia sokolske župe	Šibenik—Zadar.
Brača Belajčič i Verk su posetiii merodavne Jaktore u Šibeniku i sastall se sa pretstavnicima župe. Javlja se takoder, da se več prijavilo do sada 50 advokata, koji žele da brane funkeionere sokolske župe u ovom pitanju.
Jedna skromna sokolska proslava Kraljeva Rođendana
Negde na Primorju
Prvih godirta bilo je sve mnogo svečanije. Iznajprije — proslava se vrši/a u drugoj dvorani, gdje se ]e u pozadini pozornice "zia platnu sjajila projicirana slika našeg mladog Kralja. Na pozor-nici samo] bila su smještena sje-dala za članove odbora Zupe i mjesnog sokolskog druStva. I on-da — svi su redovni članovi, svi naraštajci i naraštajkc bili u o-dori...
Danas, 6 septembra 1940, nije vidjetl ni jedne odore. Naši su sokoli I sokolice u oblčnom gra-danskom odijelu, Jer je takova zapovijed!
Sokolana, u kojoj se svečanost vrši, ukrašena je slikom mladoga Kralja. Ima i cviječa i u vijence savijenog lišča. Sve nekako odvile čedno, a kao da nema ni dosta svijetla...
Sve je to preskromno, umanje-no, stegnuto, ali toplo. I dirljivo. U prkos nepojmljivom, suludom vremenu, Sokolana je puna s vi-
jeta. Ima medu prisutnima i sta-rijih, ali najviše mladosti, one bujne, zdrave, jedre mladosti, mladosti u prvom i punom jeku. Ima i onih najmladih, mile uzda-nice naše.
Onamo preko proiora, na dva tri koraka, granica je jedne (tude) zemlje, gdje se u nedalekoj pro-šlosti vanrednim zanosom gajio sokolski kult. Onda se sokolski barjaci sahraniše kud koji, neki i u zemlju...
S ove strane granice još nam
se dopušta da se sakupljamo, ba-rem medu četiri zida, i ja, starac, hvalim od srca i na toj mrvici milosti! Tako smo se i danas, na dan našega Kralja, sastali da proslavimo njegov sedamnaesti roden-dan.
Malo je mračno u našoj Soko-iani, dvorana nam izgleda kao neka katakomba... I misao sama od sebe leti u davne dane, kad su se brača u Hristu sastajala u mračnim podzemnim prostorima uje-
dinjeni u jednoj vjeri, u jednoj nadi, u jednoj Ijubavi. Tako i mi!
Nema ervenih košulja, nema kalpaka sa sokolskim perjem, nema bijele i modre odore sokoli-ca naših. Ali IMA NE11RECIVO MNOGO VJERE U OVU NAŠU JUGOSLAVIJI!, U MLADOGA KRALJA, U LJEPSE DANE BU-DUĆNOSTI NASE.
I svi slušamo rljei našeg star-ješine I — muzlku. Doveli smo i muzikul Da znate, kako je starom sokolu pri duši, kad ovako u jednoj polumračnoj katakomb! čuje najednom zvuke sokolske koračnice! Kolike uspomene izazlvlju u srcu, u duši, u svemu biču! Kolike i kakve dane! Kolike povorke, one silne muteve u njima! Kud su stupali, narod ih je bla-gosiljao znajučl da baš oni svijet-li njihovi kalpaci navlače na sebe največi jar i Jal, mrinju I srdžbu svlh krvnih neprijatelja Hrvata, Srba, Slovenaca, I svlh Slovena i Jugoslovena! Zato je Soko bio našima oduvljek mio I drag.
Muzika s vira i budi I daljne uspomene, izazlvlju suze. Pa „Hej Slovane"... A ml svi na noge I pjevamo i plačemo. Druga jedna
zemlja — naša po krvi i bliskom rodu..,
PJEVAMO 1 PLACEMO, 'A NASI ROĐENI NAS GURAJU U KATAKOMBE... Star sam, nemam mržnje ni prema kome, imam samo jednu vruču molitvu za sve one koji nas ne vole, i za one, koji našim sokolima ne dadu na svijetlo dana:
— Bože, oprosti im, jer zaista ne znadu što čine...
STAR! SOKO
Pozorlšna družina Društva sokola — Ruše prikazala je narodnu igru „Matija Gubec“
U Rušama kraj Maribora radi agilno i požrtvovano Sokolsko društvo koje ima jak prosvetni i pozorišni otsek.
Pre devet godina osnovano je: »Letno gledališče Sokola Ruše«, koje redovno svake godine prire-duje u mesečima juli i avgust narodne igre pod vedrim nebom. U tu svrhu urederi je romantičan kutičak iza sela, za pozorište. Na rubu šume, koja se uzdlže na podnožju Pohorja, i zaseca se
prirodnom konfiguracijom terena u obliku amfiteatralnom, izgrade-ne su u polukrugu iz pohorskog kamena, terase za publiku. Ima mesta za 3000 gledalaca. Prirodna pozornica ima idiličku pozadinu i prirodnu kuliseriju u gorskom vencu »Kozjaku«, koji stvara pri-rodnu ranicu prema Nemačkoj, Davan je več čitav niz narodnih igara, slovenačkih, hrvatskih, i srpskih, kao n, pr. »Deseti brat«, »Rokovnjači«, »Revček Andrej-ček«, »Miklova Zala«, »Voda s planine«, i t. d. Ove godine prikazan je nov komad, kojeg je dramatlzirao poznati glumač i režiser, tajnik društva, Franjo Sor-nik, po orig. romanu Augusta Šenoe »Seljačka buna«, narodnu igru »Matija Gubec«, kojeg je postavio u tom komadu kao cen-tralnu ličnost, simbol i personi-fikaciju seljačkog naroda, koji se je pre 350 godina borio za slobo-du i staru pravdu. Prvu predstavil (premijeru) je posetilo preko 2.500 gledaoca, večim delom iz Maribora, a na biciklima, kolima, autobusima i automobilima došli su gledaoci iz svih krajeva Slovenije i Štajerske. Narodna igra „Matija Gubec” doživela je 18. i 25. avgusta o. g. u Rušama trium falan uspeh. Osim brače, koja su sa velikom požrtvovanošču dolazi-
Frankovačkim agentima treba več jednom sprečiti rad!
»VAPAŽDINSKE NOVOSTI« jav-Ijaju, da su »poslednjih nekoliko nijeseci, u više navrata sireni u Varaždinu letaci, kojima se naj-bestidnije napada naša država, hrvatsko vodstvo, banovina Hrvatska, dr. Maček itd.«; da su ti letaci »ubacivani u dvorišta, pro-z»e i da su po zidovima osvanu-li razni frankovački glasnici i parole«; da je »ta najamničko plačenička djelatnost zapažena u čitavoni gradu«, i da »mnogi, koji se danju prikazuju kao da nisu trankovci, u noči viču »Žap« itd.«. — Napominjcmo da su »Varaždinske Novosti« list SDS, koja ie u koaliciji sa HSS, pa se njihovo pisanje ne može nazvati nekom »velikosrpskom intrigom«, ili »sokolskom izmišljotinom«.
»Varaždinske Novosti« idu i dalje, pa se sa pravom pitaju, — KAKO JE TO MOGUĆE? One kažu:
»Gdje je naša policija i razne polu-privatne ustanove za podržavanje »mira i poretka«? Očekujemo da se te pojave više neče ponoviti, a u koliko se dese, da če krivci biti na djelu pohvatani i egzemplarno kažnjeni. Ovakve pojave su nedopustive i više se ne mogu trpjeti. Frankovačke agente treba potsjetiti, da se u državama, koje su njima naročito prirasle srcu, djelatnost slična njihovoj, kažnjava tako, da se počinitelji na licu mjesta po-ubijaju revolverskim mecima u leda!«
To isto se pitamo i mi; a s nama i čitava čestita javnost, srp-ska, hrvatska i slovenačka. Kada policija i »razne poluprivatne u-stanove za podržavanje mira i poretka« (Hrvatska zaštita) mogu da progone i šikaniraju Jugoslo-veoe; kada Sokolima sprečavaju i najrodoljubivije priredbe, — kako to, da jedino frankovce ne tnogu nikada i nigde da ulove; ne samo onda kada premlačuju Jugoslovene i skidaju državne zastave, več ni tada kada iz dana U dan, več mesečima rasturaju i nalepljuju plakate, uperene pro-tiv Jugoslavije i protiv banovine Hrvatske, protiv svih, najviših faktora u našoj državi, pa i protiv dr. Mačeka?
la na probe i sa velikom ljubavlju i samodisciplinom doprinela uspehu, saradivali su i radnici i seljaci. U pojedinim scenama nastupa oko stotinu ljudi. Da je komad bio zaista dat u potpunosti, koliko je to moguče, mnogo je doprineo o-Perni pevač Janko Vekoslav, Ru-šanin, koji svake godine redovno dolazi na ferije u svoj rodni kraj • saraduje sa sokolskom pozoriš-nom družinom. Na taj način je omogučeno, da ruško sokolsko Pozorište daleko premašuje obič-ne diletantske priredbe. Sokol Ruše uživa vrlo velik ugled u krugu pozorišnih stručnjaka i u-metnika, kao i slovenačke javnosti, koja mu daje opšte priznanje sa mnogobrojnom posetom svih ruških sokolskih priredbi.
Pozorišni rad ruškog sokolskog društva, koji si je dao u zadatak, kroz narodne pozorišne komade Probuditi narodni ponos, svest i ljubav do domovine i države, za-služuje svu pažnju i priznanje celokupne javnosti. Brača i sestre, koji imaju priliku posetiti Ruše, neka ne propuste pirliku, da ne Pogledaju letno pozorište, koje je jedino te vrste u Sloveniji, a i gotovo van nje, širom naše države. Bili su pokušaji od strane dr-žavnog pozorišta u Ljubljani i Mariboru, da se organizuje stalno
Jl&zlike- u i/asfUtaniu
] Odgovor je jasan: Zato što se i j sami u 90°/» sastoje od frankova-j ca i što je to baš njihov cilj, — da pojave o kojima pišu »Varaž-! dinske Novosti« zaštite, a da ma-! nifestacije, koje su u interesu dr-i žave, onemoguče! I to ne samo u Varaždinu, nego u čitavoj banovini Hrvatskoj. Šta može n. pr. da se očekuje od policije u Splitu, kad je visoki činovnik te policije ujedno i glavni komandir Hrvatske zaštite, i kad se taj komandir najviše pročuo baš po tome, što je iz velike, habzbur-ško-austrijske odanosti, svojoj de-ci dao imena Žita i Zenta? Kako da policija, kojom upravlja taj bivši čuveni austrijski oficir, pro-nade napadače na Sokole u Splitu, kad ti napadači nastupaju u ime Hrvatske zaštite, kojom on takoder upravlja, i kad se čitav rad Hrvatske zaštite u Splitu sa-stoji u tome, da skida državne zastave?
A to važi i za cenzuro! Poslednji broj splitskog »Narodnog lista« je na dvadesetak mesta za-branjen, samo zato što se usudio
— ne da napadne, ili da kritikuje
— več samo da utvrdi izvesne postupke frankovaca i klerikala-ca! Usudio se n. pr. da citira dve rečenice, sa kojima je »Katolička riječ« zabeležila dan 6 septembra, ili da napiše, kako »hrvatski klerikalci vode frankovluk i frankovce«, i sve je to zabranjeno Mcdutim, kada »Hrv. gruda« »Hrv. pravo« i »Hrv. stražr.<' potkapaju i same osnove jugoslo-venske države, i kad seju na! strašniji otrov protiv svega što j jugoslovensko i srpsko, onda st gospoda cenzori i gluhi i slepi...
Ml ni posle svega ovoga ne verujemo, da je sve to u namerama najmerodavnijih faktora u banovini Hrvatskoj; ali zajedno sa »Varaždinskim Novostima« tvrdi-mo, da je VEĆ KRAJNJE VREME DA SE TOME STANE NA KRAJ. Politika »nadlicitiranja« mogla je još i da se razume pre sporazuma; ali danas ona pretstavlja u-darac u leda, ne samo državnoj politici, nego i politici banovine Hrvatske; jednako kao i svako gledanje kroz prste onima, koji nemaju drugih ciljeva sem de-strktivnih.
letno pozorište, ali uspeli su samo jednu godinu i to još u vezi sa priredbama velesajma. Sokolsko društvo u »Malom Beogradu«, kako nazivaju Ruše od 1914 godine zbog jake narodne slovenske prosvetljenosti i osečaja, vrši svoju kulturnu misiju na tome polju več devetu godinu. Priredba u počast 20-godišnjice naše države, godine 1938, sa davanjem koruške narodne igre »Miklova Zala«, u prisustvu 5000 gledaoca i uz burne ovacije ovogodišnjem pozorišnom komadu »Matija Gubec” svoju jaku afirmaciju trajnog uspeha.
Prošlogodišnji komad od Plao-viča i Dokoviča „Voda sa planine” je bio od slovenačke publike primljen sa velikim razumevanjem i oduševjenjem, posluživši- za nov dokaz, da nas sve Slovence, Hrvate i Srbe tište iste nevolje i razveseljava isti humor, da imamo puno razumevanja jedan za drugog, da smo u suštini jedno! A »Matija Gubec« svedoči današ-njoj generaciji, da smo bili jedno i pre 350 godina!
Na želju onih, koji još nisu mogli doči na prve dve pretsta-ve, Ruška sokolska pozorišna družina ponovila je komad »Matija Gubec« 31. avgusta.
Sva naša štampa pisala je pre kratko vreme o nemilom dogada-ju, koji se desio u našem sport-skom životu.
Jedan naš rutinirani bckser iz-vršio je napad n zgradu jednog profesora s namerom da ga o-pljačka. Upotrebio je snagu svo-lih mišiča i pesnica da bi sebi ko-ristio na način protivan postoje-čim paragrafima i zakonima. Sva naša štampa, sve naše javno mnenje, oštro je osudilo i žigosalo ovaj slučaj.
Pre izvesnog	vremena	jedan
poznati lakoatletski reprezentant oborio je zamahom svoje snažne desnice čoveka	na asfalt	usred
najživlje beogradske ulice.
Isto tako nedavno, jedan fut-balski as, jedna	zvezda, slikana
na sve moguče i	nemoguče	nači-
ne, gurnuo je dečka u vodu, koji se i utopio.
A jedan iz istog društva i sredine obračunao se s jednim svojim »kontra-navijačem« na beo-gradskom »korzo-u«, pesnicama.
Šta bi bilo kada bi i naši pripadnici iskoriščavali snage svojih mišiča (koji su često puta veči, jači i elastičniji) na gore navedene načine? Ne biste smeli nekoga ni pogledati popreko. Zapamtili bi.
Eto u tome i jest razlika, što smo mi u vežbaonici vaspitajuči i izgradujuči telo naših pripadnika, jačajuči mu mišiče i snagu, uporedo vaspitali i njegovu du-šu. Oplemenili smo u njemu sve vrline koje poseduje, i koje treba da poseduje čovečja duša. A kod drugih? Ko se za njih brine? Ko im govori o moralu, redu, op-hodenju? Niko. Glavno je rekord — pobeda. A mi smo rekli: bolje i bez rekorda i bez pobe-de, nama je glavno — način.
Stoga budimo ponosni na svoj način vaspitanja: budimo ponosni mi vaspitači, a neka budu ponosni i naši vaspitanici.
Nije glavno: cilj! Glavno je način kojim idemo k cilju!!
Ivan Sedlaček
Sa proslave Kraljevog Rodendana na Sušaku
Sokolske priredbe u Borovu
Prošle nedelje održane su u Borovu župske utakmice sokolske župe Osijek u odbojci, na kojima su učestvovala brača iz Osijeka, Bijelog Brda, Borova sela i Dalja, te sestre iz Osijeka. Tak-mičare je pozdravio zamenik načelnika župe brat Petelin, pa su najpre nastupile članice Osijek 1 Donji Grad, protiv sestara '.z Borova, koje su ih nakon bolje igre pobedile sa 2:0, osvojivši time ponovo prelazni dar župe Osijek.
Posle utakmica članova i na-raštaja, jedinice su se plasirale ovim redom: muški naraštaj: Belo Brdo, Osijek Donji grad, Osijek — matica, Borovo selo. Članovi: Borovo, Osijek — matica, Belo Brdo, Borovo selo, Osijek Donji grad, Dalj. Sudio je br. Petelin.
Održana su i patrolna takmiče-nja naraštaja i članova u vožnji biciklima, 3 km., u hodanju i tr-čanju sa raznim zaprekama na 1 km, u bacanju granate i streljanju. Kod naraštajaca takmičile :u se tri patrole: Osijek Donji rad, Borovo i Borovo selo, ta-. oder i kod članova iz istih je-;inica. Pobedu medu naraštajem dnela je patrola društva Borovo Jovanovič, Novakovič i Zaležak), i kod članova patrola čete Boro-o selo.
Sokolsko društvo Borovo priredilo je, 14 o. m., svoje prvo ivogodišnje poselo. Omladina je punila sva mesta. Posle „Sokol-\og pozdrava" održao je prigo-in govor br. Radovanovič. Na-ipile su zatim članice s gimna-.čkim sastavima, pa članovi sa niškim vežbama, članice na razvili, članovi na stolu i vratilu H. Sve tačke bile su odlično iz-■;dene i srdačno pozdravljene od orojne publike. Posle programa održan je ples.
Tri istaknuta prestonička fut-balera napraviše na jednoj „derbi" - utakmici ispade, koji ih ba-ciše u zasenak — potukoše se na najgori način.
Na jednoj plivačkoj utakmici, baciše navijači sudiju u more, jer se nisu slagali njegovim sude-njem.
Pred par dana plivači i plivači-ce jednog našeg odličnog kluba, demonstrativno napustiše, revol-tirani načinom sudenja sudije, utakmice za plivačko prvenstvo države.
Na mnogim utakmicama odne-soše sudiju krvlju oblivenog na nosilima. Itd. itd.
Još mnogo takvih slučajeva be-še zabeleženo u dnevnoj štampi, a da ne govorimo o onim slučaje-vima, koji izmakoše štampi ili se prečutaše.
Postavlja se pitanje: jeli dozvo-Ijen ovaj način? Jeli lep i sport-ski? Koristi li razvoju i ugledu našeg športa ili mu škodi? Brine li se ko i za moralno vaspitanje naših sportista i reprezentanata? Treba li ovome stati na kraj?
Odgovori su jasni. Jasni bar za nas, i naše pripadnike, koji su svesni da se nijedan od gore navedenih ni njima sličnih, slučajeva nije još u našim redovima desio. Znamo i svi to dobro znaju, da se takovi slučajevi neče tako lako ni desiti kod nas. Nikad jedan naš takmičar nije digao ruku na svog druga takmičara niti na sudiju. Ni u svom privatnom životu nije mu se tako nešto de-silo; zato što on usklađuje svoj privatni život životu naše vežbao-nice.
U čemu je onda razlika? Razlika je u načinu vaspitanja. Vaspitanja onog moralnog, pored svih ostalih vrsta — delova vaspitanja.
Premeštaji i penzionisanja sokola
U SENJU
Ovih dana ostavio nas je član Upravnog odbora, brat Perovič Šime, učitelj narodne škole. Pre-mješten je u Udbinu. Ispravan u svakom pogledu kao nastavnik i čovjek, pitamo se što je skrivio Bogu i ljudima da mora poči sa službom duboko u unutrašnjosti, dok je kao primorac toliko volio svoje more, da u svojoj skromnosti nije drugo tražio nego službovati kraj mora?
Ovaj premeštaj teško pogada sokolsko društvo, jer je time izgubilo revnog člana, čija kriv-nja leži jedino u njegovom ra-du i osvijedočenju za sokolstvo.
Tako se eto i dalje prorijeduje broj Sokola u našem mjestu. Od mjeseca novembra bila su pre-mještena ili penzionisana ova brača; podstarješina Tomašič Drago, šef katast. uprave (pen-zionisan sa 26 god. službe); — blagajnik Glavičič Krsto, poštan. činovnik (premješten u Vrpolje);
— starješina Rivoseki Viktor, direktor gimnazije (penzionisan sa 34 god. i 8 mjes. efektivne službe); — tajnik Tičac Nikola, lučki kapetan, (premješten u Krk);
— Benič Duro, šef poreske uprave (premješten u Slunj); Pavelič Mato, grad. nadstražar, penzionisan sa 32 god. službe); — Leka Stojan, grad. stražar, penzionisan (sa 18 god. službe).
Drugih premještaja kod nas gotovo nije ni bilo — osim ovih, uperenih protiv sokolstva. Sva-kome je dakle jasno, da se planski provada bojkot prema ovdaš-njem Sokolskom društvu.
Ako se k tome nadoda lanjska navala na dom, oduzimanje doma po Gradanskoj zaštiti i nova
kampanja da se poništi ugovor o kupnji doma, — izlazi da se vla-stodršci Banovine Hrvatske u današnjim ozbiljnim vremenima i ne bave drugim poslom nego jedino šikaniranjem sokolstva!
U SPLITU
Pišu nam iz Splita: Sestra Le-ketin Ružiča, učiteljica, preme-štena je iz K. Sučurca u Drve-nik, na otoku Drveniku, samo zato što je supruga starešine Sokolskog društva K. Sučurac, a sama je u društvu načelnica i statističar. Njenim odlaskoni ženski rad u mnogom če pretrpjeti, jer je bila duša društva.
Njen muž, starešina Paško Lu-ketin, je privatni činovnik u Su-čurcu i sada treba muž da ostane u Sučurcu, sa 3 djece, od ko-jih dvojica pohadaju gimnaziju, dok supruga mora u proeonstvo. nakon 11 godina službe u Sučurcu gdje je bila ocjenjivana ocje-nom odličan. I to znači »rastav-ljene supruge spajati«, kako tvr-di »H. Dnevnik«!
U VUKOVARU
Medu učiteljima koji su poslednjim premeštajem Bana banovine Hrvatske premešteni na razna mesta, premeštena su i mnoga naša brača sokoli. Tako je iz Vu-kovara premešten u Oguiin brat Bogdan Ivičič koji je bio načelnik s. d. Vukovar i koji ima najviše zasluga za rad društva Vukovar. — Vukovarski sokoli su sa bratom Bogdanom izgubili mnogo, no zato opet verujemo da če brača u Ogulinu gdje je teško sokolovati dobiti jednog novog borca. — Isto tako premešten je iz Vukovara i brat Spajič, koji je bio tajnik društva.	Gš.
Sokolski Kraljev rođendan u župi Split
Pišu nam iz Splita:	Sokolska
Župa u Splitu je organizovala na Vanredno uspjeli način ovogodiš-nje slavlje Kraljeva rodendana po svim jedinicama.
U predvečerje sn sva brda, o-bale i sela bila u moru krijesova koji su na daleko poput požara osvjetljavali njihovu okolinu i sve je plamtilo u tom divnom žaru. Iz grada su se okupljali gra-dani po periferiji, da uzmognu bolje viditi taj veličanstveni simbol neugasive odanosti i ljubavi prema nosiocu jugoslovenske državnosti, prema Kralju iz slavne i herojske loze Karadorđevića.
Baš ove godine je sokolstvo dalo naročite izraza svoje nesa-lomljive svijesti i otpornosti, ka-da se digoše sve mračne sile, i javne i tajne, da progonima u-guše savjest i vjeru sokolstva. Moralna snaga sokolstva manifestirala se i u dostojanstvu i u ozbiljnosti, punoj ponosa i vedrine. Domovi okičeni zastavama i sagovima davali su sliku nekog vanrednog raspoložen.ia. Jugoslo-venska je zastava dominirala i bila takoder jedan od izražaja pu-čanstva ovih krajeva, da je u njoj jedino osigurano jedinstvo naroda i države, da je ona garancija slobodi i opstanku svih Jugoslo-vena.
Sve su jedinice bez razlike proslavile najsvečanije Kraljev ro-dendan s akademijama, tjelovjež-benim produkcijama, natjecanji-ma i prikazivanjem pozorišnih komada. Iz mnogobrojnih izvješ-taja, koje na žalost ne možemo, da sve objavimo dobijamo dojam, da je oduševljenje naroda izvan sokolskih redova stapalo se sa onim sokolskih redova, jer su mnogi zavedeni vidili i uočili, ku-da su ih odvukli nesavjesni politikanti, htijuči u njima prigušiti glas narodne svijesti i savjesti. Time je jugoslovenska misao, a s njome i sokolska odnijela veli-ku moralnu pobjedu.
Splitsko Sokolsko društvo je slavilo puna četiri dana sa bogatim programima uz izvanredno ogroman broj svoga članstva i gradanstva, a uz izraze simpatija i mnogih koji su do jučer bili slabo raspoloženi prema sokolstvu, kao i uz poštovanje politi-čkih protivnika, J*ojima je iin-ponirala svijest i disciplina u sokolskim redovima
OGORČENJE U SPLITU ZBOG AUSTRIJSKIH MARŠEVA „HRV.
ZAŠTITE“
Pišu nam iz Splita: Pod firmom posete zagrebačke »Jadranske straže« Splitu i Primorju, dopu-tovala je prošle nedelje u Split velika četa Hrvatske gradanske zaštite, naoružana revolverima, i u odorama, koje nemaju nikakve veze sa našim morem. Medutim, što je izazvalo največe zaprepaš-čenje, to je činjenica, da je četa marširala uz zvuke starog au-strijskog vojničkog signala, kao i uz zvuke marša Radecki, Ne samo Jugosloveni, nego i svi pravi splitski radičevci, a naročito svi stari borci protiv Austrlje, kojima su u najernjoj uspomeni ti marševi i signali, bili su do krajnosti ogorčeni zbog takvog izazivanja i smatrali su to uvre-dom za Split i za svoje hrvat-stvo.
Posledica ovakvog postupka je bila ta, da su članovi Zaštite od čitavog gradanstva potpuno boj-kotovani, da ih nije niko pozdra-vljao, i da su ih svi izbegavali, makar da je njihova zvanična štampa javila obratno, da tie ot-krije bruku, koja se u Splitu dogodila. Ne samo Jugosloveni, nego i sami radičevci su nezadovoljni što se takvim »zaštitnici-ma« dozvolilo najhučnije austrij-\4» marširanje kroz grad, dok je
naprotiv bila onemogučena svaka javna svečanost za Kraljev ro-dendan. Da je to tačno, dokazuje činjenica, što je gradanstvo Splita priredilo spontane manifestacije vojsci, kada je na Kraljev ro-dendan prolazila preko grada, dok je »Radecki - zaštitnicima« dobacivala ironične primedbe, zbog njihove — austrijske propagande...
Klevete protiv Sok. društva u Benkovcu
Pišu nam iz Benkovca: „Hrv. dnevnik", »Obzor«, »Hrv. straža« i ostali zagrebački listovi su objavili, da je do raspuštanja So- ! kolske župe Šibenik—Zadar do-šlo, izmedu ostalog, i zbog toga, što su članovi sokolske organizacije u Benkovcu »pevali izazov-ne pesme, koje su sasvitn suprot-ne sokolskoj ideologiji«. Pošto su te tvrdnje iz osnova izmišljene '1 tendenciozno ubačene, da se o-pravda neopravdani postupak prema sokolskim društvima u župi Šibenik—Zadar uprava sokol-skog društva u Benkovcu poslala je pomenutim listovima ispravku, po zakonu o štampi, a i sam sre-ski načelnik obavestio je nadležne vlasti, da pisanje tih listova ne odgovara istini.
Istina je naprotiv, da je sokolska štafeta prošla kroz Benko-vac veličanstveno dočekana i bez ikakvog incidenta. Tek kad je štafeta več prošla i kad je sokolska manifestacija potpuno za-vršena, sastali su se, neki trgo-vac iz Karina, sa jednim šoferom i sa opštinskim blagajnikom iz Obrovca, pa su u pijanom stanju pevali levičarske pesme i bili u-hapšeni. Niko od njih nema nikakve veze sa sokolstvom ni sa sokolskom organizacijom, što je i zvanično, sa strane Sreskog načelstva utvrdeno; pa niko od sokolskih pripadnika nije bio ni pozvan na red od nadležnih vlasti.
Kao što se vidi, naši protivnici su spremni da izmisle i najteže denuncije, samo da mogu da o-pravdaju nasilja, koja se ne daju ničim pravdati i koja pokazuju da je sva njihova »borba za zakonitost i red« bila prazna fraza.
Рад инструктооа Сокол-ске жупе Београд
Као и остале жупе, и Жуна Београд, по упутствима Начел-ништва Савеза Сокола, одржала је течај за инструкторе, у јулу.
После успешно завршеног те-чаја, жупско начелништво ,ic разаслало екипе од no три чдл-на инструктора у своје једини-це. Досада су инструкгори оби-шли Руму, Сефкерин, Банатско Ново Село и Банатски Бресго-вац. У Смедереву и друштву Земун — Матица раде opaha ко-јн су била из тих друштава на течају. Екипе су наишле на пу-но разумеваже у јединииама, у којима су радиле, тамо да са успехом могу бити задовољни.
За кратко време (екипе су ра-диле три • четири дана у једној јсдиници) пређено је, у најкруп-нијим потезима, све градиво иредвиђено програмом Начслни-штва, а на крају рада вршено је и гађање, којс је највишс оду-шевљавало учеснике течаја.
Својом спремом, несебичним и неуморним радом, инструктори су доказали да су достојни uo-верења које им је указало жуп' ско начелништво, чиме може само да се поноси Цела Жуна Београд.	Слоб. К. Нић
Прошлог четвртка славио је славу артиљеријски пук и пио-нирска чета Краљеве гарде, као успомену на дан, када је годи-не 1924 био фор.миран пук. Ко-мандант пука и домаћин славе ,је брат пуковник, Димитрије С. Павловић, прочелник Сгрељач-ког отсека Савеза Сокола К. J'.
Слава је имала ретко свечан карактер. Присуствовао је иза-сланик Њ. В. Краља, генерал Никола Христић, први ађутант Њ. В. Краља; а загим министри Будисављевић и Пантић, изасла-ници Њ. Светости Патријарха,
Бр. пук. Д. С. Павловић
католички бискуп Ујчић и прет-ставници других вероисповести, изасланици Претседника владе
и министра војске и морнариде, Управник Двора генерал Леко, велики број генерала; претсед-седник Београдске општине То-мић, претставници Савеза Соко-ла, браћа Л. Нешић. Р. Грђић и М. Војиновић, те претставници Соколске жупе Београд, браћа Веља Поповић и М. Стефановић.
Домаћин славе, пуковник Д. С. Павловић, одржао је том при-ликом значајан говор, величају-ћи војничку славу и јуначке подвиге нашег н^рода, а напосе наших старих тобџија и наше артилерије. Споменуо је јунач-ку смрт Танаска Рајића, поред топа r. 1815, и подвукао да су наше славнс тобџи.је учиниле ве-лике услуге и у српско-турским ратовима, а нарочито у балкан-ским ратовима и у прошлом ве-ликом европском рату. Пуков-ник Павловић је затим казао:
„Овај део времена, када је стварана наша данашња Отаџ-бина преставља Hajeehe и нај-лспшс доба наше историје. Цс-лом свету показао је српски војник како се гине за Краља и Отаџбину. Цслом свету пока-ззо је како сс могу са успехом борити и малс државе са сил-HiiM царевинама, само ако су решени да сви изгину, него ли да срамно положс оружје. Зар Албаннја, српска Голгота, није приМер великог морала јсдног малог народа? Сан нашег наро-да остварен је. Крвави мач за-вучсн ,/е у корицс, да би се о-пет, у случају потребе, извадио ii прсдао v рукс млаИим гснера-цијама, потомцима наших слав-них предаКа.
Нико не може проценити, К0‘ лико је скупо плаИена наша да-иашња Отаџбина у материјалу, у крви и у живогима њених најбољих синова. Њенс границс
су омеНенс костима, а овс цб-ментиране крвљу њених најдра-жих синова. Нема Kyhe у нашем народу, где се није залепршао црни барјак. Гробља су пуна прсрано отишлих млаНаних жи-вота. Зато данас, када ми арти-љерци и пионири Краљевс гар-де прослављамо нашу славу, се-тимо се тих ретко нађених у историји хероја, сетимо се њи-хових славних Bof>a, почев од Вожда Kapahopha, па до њего-вих славних потомака, који их не остављају ни у најтежим си-туацијама, који и својс животе дадоше за добро и величину наше велике и дичне Југосла-вијс!"
ЈШи оиореишнаЧ.(}.С.
(е đft.
Ческа Обец Соколска je одр-жала прошле недеље ванредну скупштину свог главног одбора, на којој је требао да буде иза-бран нови старешина. „Соколски вјесник", орга« ЧОС јавља, да је скупштина била врло добро посећена и да јој је претседао досадашњи заменик старешине, брат др. J. В. Келер. Присуство-вали су претставници свих жупа. I Између осталог је закључено, да сви соколски биоскопи треба да се удруже у заједнички Савез соколских биоскопа, а затим су донесени закључци у погледу зидања великог Савезног сокол-ског дома, у близини досадаш-њег Тиршевог Дома у Прагу, ко-јн је већ у градњи, а који he послужити за канцеларије ЧОС и за приватна становања; тако да he од тога ЧОС имати при-лично јаке приходе.
Прешло се затим на бирање новог старешине Ч.О.С., пошто се досадашњи старешта, брат др. Ј. Трухларж, као што је то „Соколски гласник" већ раније био јавио, налази у интернацији. Једногласно је изабран за старе-шину досадашњи заменик ста-решинс, брат Др. J. В. Келер. За I намесника старешине је и-забра« бр. др. k1. Шауер, за И заменика др. Ј. Штолц, а за III заменика др. А. Требик. У прет-седништво ЧОС бирана су joui браћа др. Ф. Бенеш, Ј. Брабец, С. Конопик, В. Розмара, А. Сла-нина, др. К. Захорик и Ф. Хутар. Примљени су након тога закључ-ци, којима се претседништво ЧОС опуномоћује да ствара од-луке које су досада припадале ширем одбору, а затим су учес-ници присуствовали такмичењи-ма жена ЧОС и Радничког тело-вежбачког удружења, на Стра-ховском вежбалишту.
Брат др. Јан В. Келер се ро-дио г. 1884 у Прагу и већ r. 1901 je ступио као члан у Соколско друштво на Смихову. Као члан претссдништва ЧОС био је иза-бран r. 1931, и кроз неколико ro-дина био је секретар СавеЗа чешког соколства. Г. 1937 је био изабран аа другог заменика старешине ЧОС, а r. 1939 за првог заменика. По занимању је адвокат у Прагу.
VESTI IZ SLOVACKE
Bratislavske »Narodne noviny«
javljaju, da je slovačko ministar-stvo prosvete, izdalo naredenje, kojim se dači češke narodnosti isključuju iz svih srednjih škola
Пуковник Павловић je на кон-цу истакао убеђење, да ће и да-нашњи артиљерци иоНи „путем славе и победе, да сачувају »и-хову крваво стечену тековину, Вслику Југославију", na их је позвао, да кликну Краљу, и Кра-љевском Дому-После говора пук. Павловића, који је био nponpaheH одушев-љеним поклицима, изведен је дг*; филе пука пред свима узвани*^ цима, v врло лепо украшеном парку, а затим је приређена за-куска, на којој је пук. Павловик наздравио Краљу и Краљевском Дому. После подне је приређе-но народно славље, а навече пу* ковска забава.
u Slovačkoj. Češki daci mogu da se upišu samo u IV državnu gim-naziju u Bratislavi, čiji nastavni jezik če biti takode slovački, a njegovi profesori samo ubedeni Slovaci.
IZ ČEŠKO-MORAVSKOG PROTEKTORATA
DNB javlja, da je ukmata carinska granica izmedu nemačkog Rajha i Češkomoravskog protektorata. Sa nemačke strane se ta mera objašnjava normafizova-njem srednje-evropskog privred-nog prostora i odstranjenjem privrednog partrkularizma u Srednjoj Evropi. Na »adkžnim mestima priznaju, da če ovo novo stanje и prvi mah pretstar-Ijati opterečenje za privted« tektorata, ali se ne samnja, da če to opterečenje snažna privre* da protektorata s*ečno prebroditi.
14 septembra, na 'đan sewfi T.-G. Masaryka, niše češke novi n e u protektorat* donele napise e velikom pokojniku niti s« ort*-žane komemoracije.
Praške »Lidove novrns«; JariSa* ju da je 14 seplembca bk) jesti« ficiran František Petr, 'dak lndej strijske škole *z Kladna* feojf ju 7 maja 1939, zajedno sa Još lednim licem, ubio nemačkogr poS* cajca Kniesta, s« пвшемчп da m« oduzme revolver frofi je fcpebao da mu ров1»Ж и we+ofecteJnfiftte svrhe.
NEMCI U OSVOJEfflM KR№ MA POLJSKE
U zapadnim krajeviine 6вв®е
Poljske koji su posle peopasti Poljske pridruženi Velikoj Ne-mačkoj, u masama se naseljavaju nemački seljaci, koji sa iseljerri iz baltičkih država, Galicije, VoitnH je, Besarabije i drugih krajeva. Do sada je naseljeno 15 httjada porodica. Kako su ove porodice vrlo mnogobrojne, to se pretpo-stavlja da je njihov ukupan broj 75 hiljada. Pretpostavlja se da če isto toliki broj nemačkih seljaka doči iz Besarabije, koji če se takoder naseliti u bivšim poljskim krajevima. Takoder se vrši preseljenje onih nemačkih seljaka koji stanuju u istočnim krajevima Generalnog guvernemana uz novu sovjetsko-nemačku granicu* Tako jc preseljeno 30 hiljada nemačkih iseljenika iz Holm-Lubina.
hw sokolski eU»n
Sokolsko društvo Gračanica,
kod Sarajeva, zavetovalo se u okviru SPP podici sokolski dom. Dom če biti dovršen do konca petoljetke, a biče reprezentativna gradevina u vrednosti oko 300.000 dinara. Materijalna sredstva za dom osigurana su.
Из словенског света
Sokolstvo smeta svima destruktivnim elementima i za to ga demmciraju
več je naprotiv, preko svojih organa opetovano izjavilo,
»Došli smo Kralju da se zavetujemo da ćemo čuvati Jugoslaviju«
U nedelju, 18 avgusta, Sokol-
ja je raspuštanje Sokolje župe Šibenik—Zadar, za-jedno sa svima njenim jedini* cama i sa zaplenoni njihove lrnovine, iskoristilo samo kao Pretekst proglas župe; a da to u stvari odgovara najcinič-1'ijim frankovačkim i klerikalnim željama, — pokazuje najbolje golema radost u •ranko - turtimaškom taboru, zbo£ tog raspuštanja, čiji najciničkiji tumač je zagre-“ački „Obzor“. Ni zloglasno irankovačko „Hrv. pravo", °Je jc g. 1914 izmišljanjem Hajodvratnijih denuncija tra-zil° proganjanje nacionalnih jjudi; ni Sušteršičeva štampa, *°ja je tvrdila da su slove-nački sokoli saučesnici u u-m0r$tvu Franca Ferdinanda, njsu se pokazali toliki maj-st0ri u gomilanju denuncija, Sa otvorenim zahtevom, da sokolstvo rasturi i progo-ni> kao što se to pokazao •>Obzor“, u broju od 10 septembra.
Jer, sta je to drugo, nego j* naj cinički j a izmišljotina, kad „Obzor“, u pomenutom članku piše, da su „u poslednje vrijeme članovi župe Šibenik—Zadar izazovno nastu-Pali prema hrvatskom pučan stvu“; — da su „iz redova samog starešinstva župe i<:az-''ani prošlih dana incidenti, "°ji su mogli imati štetne poledice za opče državne inte-^s£“; — da su „sokolske organizacije, svojim držanjem Postale štetne za pravilan raz-Vltak odnosa izmedu hrvatskog j srpskog naroda"; •— „jugo-sokolske organiza-Clje katoličku crkvu i islam-sku vjersku zajednicu napa-jaju gde god mogu“, itd.?...
zar vrhunac denuncije ne Pretstavlja tvrdnja, da su „sokolske organizacije zauzele ^egativno stanovište prema c‘4u od 26 kolovoza prošle Sodine, što je došlo opetova-n° do izražaja i u „Sokol-sKOm glasniku11?!.. ■ Zar nisu Sye to, vrlo prozirne insinua-kojima hoče da se prikaže, kao da se sokolstvo me-ba u politiku, da radi protiv sPorazuma i današnjeg režica; da navlaš izaziva incidente i remeti spoljne odno-Se> pa da ga stoga, kao usta-novu koja je prekoračila svoj delokrug, i koja je štetna za Narodne i državne interese, treba rasturiti? I zar to stvar-n° ne pretstavlja več pri-Prenianje terena za nova nabije protiv sokolstva, zvanlč-na i nezvanična?
Bezbroj puta smo več naj-kategbričkije »demantovali V^bzorove1' izmišljotine, da ■le sokolstvo protiv hrvatskog Naroda, protiv katoličke cr-itd. Ali šta to smeta lju-Oiiria, čiji je princip: „Kleve-cajte, klevetajte i uvek če ne-sto ostati!"?!.. I neka nam »Obzor“ navede, ma i jedan .r®d iz „Sokolsko# glasnika", 1 iz nekog drugog akta Sa-Ve?-a Sokola K. .1., u kome je sokolstvo „uzelo negativno staiiovište prema Činu od 26 av£usta"; — dok smo več o-Petovano podvukli, da sokoljo u ocenu tog čina, kao Jednog drngog polltičkog akta, nlje ni htelo da ulazl,
da ce pozdraviti svaki doga-daj, ko ji dovede do konstruktivne saradnje svih de-lova našeg naroda i države.
šta da sc kaže o infamnoj insinuaciji, da je sokolstvo u službi pravoslavlja, protiv katoličke crkve i islama, ka-da se zna, da je naše članstvo u dobrom delu sastavljeno od vrlo dobrih katolika i muslimana, te da i muslimanski' sveštenici, pa i mnogi kato-lički, još i danas saraduju sa sokolstvom, pored svih tih intriga.
Sve je to medutim izmišljeno samo zato, da može da se traži raspuštanje	sokol-
stva, pa da frankovci i klerikalci maknu s puta i poslednji! nacionalnu branu, koja im onemogučuje Slobodan destruktivni rad. Zaklju-čak „Obzorovog“ članka, da su „sokolske organizacije do-šle u otvoren sukob sa hr-vatskim osečajima i interesi-ma, i da smetaju naporima banske vlasti i hrvatskog na-rodnog vočstva“, — da su te organizacije „postale anahronizem"; — i da bi, „prema tome, bilo poželjno, da se o ovim činjeniccama povede računa, kako ne bi držanje ju-gosokolskih organizacija iza-zvalo u hrvatskim krajevi-ma još veče zlo“, — pokazuje najbolje za čim se ide! A ide se za najgrubljim nasiljem, kojemu je cilj unište-nje svega što ima veze sa ju-goslovenskim nacionalnim i državnim osečajem, pa kao prvu žrtvu traži glavu jugo-slovenskog sokolstva!
*
U tom je složna čitava reakcionarna družina, ne samo ona u Zagrebu, nego i u Ljubljani i Beogradu. Zato klerinalni „Slovenec", i posle jednodusne rezolucije o kompaktnosti sokolstva, ponovo operiše neistinom o „20 sokolskih župa, koje su u ru-kama "; a njegov klerikalni drug, „Slovenski gospodar" objavljuje čitav čla-nak, pun več davno demanto-vanih neistina, tvrdeči da sada i sami Sokoli „daju pravo katoličkim biskupima, koji su uputili poslanicu protiv sokolstva"; te da sami sokoli dokazuju, da je duh sokola protivan veri i crkvi; što je sve iz osnove bestemeljno, jer je sokolstvo, preko pret-stavnika svih 25 župa u zemlji, jednodušno potvrdilo, da je čitava njegova dosadašnja borba bila opravdana, i da niko od sokola nije ni začas mislio, da ide na ruku reakciji i protivnicima sokolstva.
Za čim se medutim ide. vidi se najbolje iz završetka članka, koji kaže: „Raspušt^ ne su masonske lože, a sokolstvo je jedna od masonskih ustanova u zemlji. Šta iz toga sledi? Odgovor leži uh dlanu.“
Taj „odgovor" jc več o-davna san naših protivniku ali zaludu! Sve šta je čestiti u ovoj zemlji, znade naim vrlo dobro, da se menja s-mo fofnuila. a da protlViV ostaju isti. To su oni koji1
su i g. 1914 tražili raspuštanje sokolstva, zato što je jugoslovensko i protuhabs-burško, a kasnije zato što je „protuversko i bezbožno"; pa onda zato što je „komuni-stičko", pa „masonsko" itd. Sutra če pronači nešto treće, a u stvari im sokolstvo smeta baš zato, što nije ni masonsko ni klerikalno, ni fa-šističko, ni komunističko, ni režimsko, ni separatističko što nije niči je, več jedino i svoje, i što je, u vremenima 1 opštih kolebanja i prevrtlji-1 vosti, ostalo nepokolebljivo jugoslovensko i opštenarod-no, sa jedinim ciljem, da služi Kralju i narodu. Zato če i ustati sve što je čestito u od-branu sokolstva! Savet rodo-ljubivih i nacionalnih udru-ženja, u kome se nalaze naj-uglednije organizacije u na-šoj zemlji, podigao je opetovano glas protiv nepravdi, koje se vrše nad sokolstvom, a talas ogorčenja zbog naj-novijih napadaja, zahvata več čitavu zemlju. Čak i onda, kad bi uspeli da nas formalno rasture, neka budu ube-deni da bi smo se i raspušte-ni borili za svoje ideale, — kao prvi hriščani, kao četnici u staroj Srbiji, i kao pred-ratni Sokoli u Austriji. Borili bismo se i pobedili!
Нови номандант Београда
За команданта Београда по-стављен је армијски генерал, r. Милорад Петровић, до сада ко-мандант прве армије у Новом Саду.
Новопостављени командант Београда спада међу нашс нај-одличније официре. Нижу и ви-шу школу Војне академије за-вршио Је са одличним успехом. Још као млад официр истакао се ретким способностима, у ко-јима се све више усавршавао. Заузимао је у војној хијерархи-ји истакнуте положаје, служећи свуда предано Краљу и отаџби-hn. Заузимао је неколико годи-на и иоложај помоћника мини-стра војске и морнарице, са ког ,ie места постављен за командан-та прве армијске области, одак-ле је дошао сада на положај команданта Београда.
Sokolska četa Novo Selo, srez Trstenik, otvorila je na svečan način knjlžnicu i čitaonicu na Ro-đenđan NJ. V. Kralja. Otvaranje je bilo povezano sa osnivanjem Poljoprivrednog otseka, čime je ova agilna četa upotpunila svoj rad na podizanju sela.
ska četa Donja Trnava župe Niš, sa svojih 50 pripadnika posetila je Oplenac.
Pri polasku, sokoli su priredili kroz selo vrlo lepu povorku, koja je sa muzikom na čelu pro-šlu glavnim ulicama,
Na. Oplencu su sokoli položili vfinac na grobu Viteškog Kralja
„Neo« Ziircher Zeitung" je, y
броју од 12 септембра, објавио чланак, под насловом „Шутња Москве“, v коме расправља о држању CoB.iercKe Русије према зараћеним с+ранама и према нај-новијим дбгађајима у Подунзв-Љу и на БЛиском Истоку. Лист вели, да је многе зачудило, што је за време’ бечке пресуде о Ру-мунији Москва упорно ћутала, чак и онда када су силе осовине дале гарантије Румунији. Има их који у томе виде један шири споразум између Немачке и Ру-снје, али Т0 не изгледа вероват-но. Пре би се рекло, да је брзи-на бечке одлукб и дбшла за то, да се предусретне неки руски корак; а нема сумње да Стаљин није без разЛога сматрао «о-требним да објави, да aeh преко шест месеци није примио Ибмач-ког посланика. Шутња Москве може дакле да лрикрива повре-ђеност ocebaja и интереса Мо-скве, која чека да види, какве he последице бечка пресуда иза-звати у Румунији и у осталим балканским земљама. Иокаже ли се Да би те последице могле да утичу на проблем Дарданела или на сигурност остаЛих балканских држава, тешко да би се та шут-ња могла продужити. Несумти-во јс, да Русија не би радо од-ступила још од своје политике неутралности, али је карактери-стично да руска штампа све ви-ше доноси вести о Дугом. трај]-rt>y рата, као и америчке гласове који тврде, да Енглеска не може бити побеђена.
Vukomir Lazarevič održao govor, u kome je izmedu ostalog rekao: sDošli smo danas Kalju Viteže iz doline ponosne Morave, da nad tvojim grobom ispunimo svetu dužnost i zavetujemo se, da če mo kao i sva naša brača sokoli od Save do Drave, duž Timoka i Vardara, čuvaju Tvoj najsvetiji ideal i dragoceno delo za koga si prešao Oolgotu i svoj život dao: da čemo čuvati Jugoslaviju«!
Kao значајна пбмиње ct и npe-даја руске ноте силама осовиие, у којој Совјети траже да буду заступљени на бечкој конферен-цији о дунавским питањима, и у којој се жале што се то no-кушало уредити без Русије, ко-ја је подунавска сила. Немачки одговор на интервенцију јбш није етигао; док агеиција Pajrep јавља, да би тај корак могао да буде у вези са демисијом Жда-нова, вође комунистичке пропа-ганде, који је био изразнти претставник сарадње са НеМЈЧ-ком. Извесне агенције су јави-ле, да би Литвинов требао по-ново да замени Молотовв и ia би to значнло преоријбташпу совјетске спрлзне политике; јли су те вести у иајман>у руку пре-урањене, ако нису без осноаа, Америчка штампа тврди м«ђу тим и даље, да је енглески no-сламик у Москви, Крипс, учинив Русији нове предлоге; да је бри-танска дипломација у Моеквн врло активна и да ради у спо разуму са Америком, тt да СУ америчко-руски односи побољ* шани, нарочито обзиром на јапан-ску експанзију. Немачка штамп* означује напротив све те гла-сове као варљиве наде Енглееке, а совјетска штампа хвали hć-мачке успехе.
Агенција Рајтер подвлачи и велике напоре на организацији руске војске и наоружашу Сов-jetcKe Уније, кбји из дана у дан pacty. Совјетска штампа пише, да jfi Совјетска Русија „у опа-сности од ратних хуиикача н« истоку и на западу", па Да загв сваки становник tpe6a да при-несе највеће жртве. Као значај-ни за лолитику Совјета, подвла-■ie се и велики маневри coejet-ске војске у близини Одесе, као н маневри на Далеком Истоку, те ново позивање двају годишта под заставу.
Московски „Труд" је noeać-тио недавно читав члаиак прч-јатељству Русије и Бугарске, а ipoHOCe се гласови, да се нзмб-V Турске и Русије вод4 прего-мри о еаентуалној заједмичкој чбраии Дардаиела. Грчки Mćpo-вни кругови се такођер заии-ају за држање Совјета и зв од-,осе изМеНу њих и својс са*е»« ^ нице, Турске.
Zunski narastai Sok. društva Čakovec, slavi Kraljev rodendan
Aleksandra I Ujedinitelja; kojom nrillkom je načelnik čete brat
Политика Совјета
у страној штампи
Sve sokolske jedinice u Jugoslaviji najsvečanije su proslavile Kraljev rođendan
(Nastavak iz prošlog broja)
Sokolsko društvo Split spre-malo se danima za proslavu, ko-ja je trajala čitava četiri dana, da na sam praznik dosegne kul-minaciju. Kada su Sokoli, u svečanim odorama prolazili gradom, bili su srdačno pozdravljeni, ne samo od prijatelja, več i od do-jučeranjih protivnika sokolstva. Povelja Nj. V. Kralja takoder je najsvečanije pozdravljena i predana. lako su povorka i budnica bile zabranjene, održana je svečana akademija, posečena do po-slednjeg mesta, kao i svečanosna sednica, na kojoj svi nisu imali mesta ni u okolnim prostorijama, pa su morali stajati na ulicama. Poklici Kralju, Jugoslaviji, sokolstvu i narodnoj vojsci izazvali su mnogima suze na oči.
Splitske svečanosti završene su 8 o. m. takmičenjima u lakoj atletici, odbojci i košarki, prire-denima u okviru proslave Kralje-vog rodendana.
*
Dobojski Sokoli na svečan način su preneli štafetu župe do Tuzle, a sam praznik proslavili su vrlo svečano. Za ispračaj štafete društvo duguje najtopliju zahvalnost brači D. Petroviču, N. Stojakoviču i J. Levom, koji su stavili na raspolaganje svoje automobile.
*
Sokolsko društvo Gacko priredilo je na Kraljev rodendan, pored ostalog i smotru sveukup-nog članstva, koje se u punom broju odazvalo pozivu. Proslava je izvedena svečano i na opšte zadovoljstvo.
*
Sokolsko društvo Starigrad, na Hvaru, proslavilo je skromno, ali dostojanstveno Kraljev dan, koji je pozdravljen kresovima sa »Prika« i okolnih brda a misi zahvalnici i svečanoj sednici pri-sustvovalo je čitavo članstvo, kao i večernjoj sokolskoj svečanoj akademiji na kojoj je pored ostalog programa izvedena i ratna epizoda »Velika duša«, sa mnogo uspeha diletanske družine. Sokolske priredbe bile su odlično posedene i pozdravljene manifestacijama za Kralja i Otadžbinu.
•
Mariborsko sokolstvo je, kao i
ranijih godina, proslavilo svoj veliki praznik oduševljeno i svečano. U čitavoj župi održane su proslave, a Maribor se naročito poneo. Veliki broj sokola pošao je u Ljubljanu da prisustvuje otkrivanju spomenika Kralju Mučeniku, a sva mariborska sokolska društva, zajedno sa upravom župe, održala su svečanu sedni-cu, kojoj je prisustvovao veliki broj gradana i pretstavnika vlasti i društava. Obilan program po-čeo je govorom br. Strune, pret-sednika medudruštvenog odbora mariborskih sokolskih društava, a završen je uz ovacije sokolskim i narodnim idealima. Uoči praznika je zapaljeno mnoštvo kresova oko Maribora. Tako su sve jedinice još jednom pokazale da sokoli stoje nepokolebljivo na straži našega severa.
*
I treči po veličini grad u Jugoslaviji, Subotica, uzela je uče-šča u opštem slavlju. Sokoli su, kao i svuda, prednjačili. Svečana akademija kojoj je prethodila smotra članstva bila je najpose-čenija priredba ove vrste. Govor brata Albe Kujundžiča bio je pozdravljen srdačnim manifestacijama, kao i ostale tačke programa, izmedu kojih se napose svidela živa slika „Čuvari Jugoslavije". Na smotri i akademiji uzelo je
učešča preko 700 Sokola i soko-lica.
Sokolska četa Novi Karlovci
proslavila je na svečan način rodendan Nj. V. Kralja. Posle bla-godarenja u crkvi, održana je svečana sednica u prisustvu članova i gradanstva. Posle podne je priredeno sokolsko selo na letnjem vežbalištu, na kome je izmedu ostalog odigrana i utak-mica u odbojci između Sokolske čete i S. K. Poleta. Sokoli su po-bedili sa rezultatom 2:1 u setovi-ma. Narodno veselje je trajalo do kasno u noč.
Sokolsko društvo Kuti—Zelenika dočekalo je svečano štafetu župe Cetinje pucanjem mužara. Uoči praznika obala je bila divno osvetljena, napose mesto sa koga je Kralj Ujedinitelj stupio poslednji puta sa kopna na brod »Dubrovnik«. U impozantnoj bak-ljadi učestvovale su pored sokola i sva nacionalna društva i mnoštvo gradanstva, zadržavši se još dugo, uz svirku muzike i peva-nje rodoljubivih pesama. Svečanoj sednici, na dan slavlja, pri-sustvovalo je mnoštvo sveta, kome su održali prigodna predavanja brača Marič i Kljaič.
•
Sokolsko društvo Mandarina,
blizu Šibenika, spremalo se da najsvečanije proslavi praznik svi-ju sokolova veličanstvenom ras-vetom i akademijom, za koju se sve kategorije mesečima sprema-le, ali je rasveta obustavljena, a akademija sprečena poznatim re-šenjem o raspustu svih jedinica župe Šibenik, sat pre početka, uz ogorčene proteste članstva. Ipak je sokolstvo Mandaline proslavilo veliki dan svečanom sed-nicom, ispunjenom lepim tačkama i govorom starešine Vlahoviča a za štafetu je dalo deset tr-kača.
*
Sokolsko društvo Komiža, župa Split, dočekalo je praznik svega sokolstva paljenjem kresova po svim okolnim bregovima. Na svečanoj sednici govorio je, pred lepim brojem prisutnih, starešina, br. Pavao Borčič, a br. Andrija Mardešič deklamovao je pesmu »Svom starešini«, oz burne po-klike Kralju i sokolstvu. Peva-njem »Oj Sloveni« proslava je završena, jer su vlasti zabranile svaku vanjsku manifestaciju.
•
Sokolska četa Primišlje, župa Karlovac, priredila je u oči praznika povorku sa zastavom, koja je od meštana toplo pozdravljena. Učesnicima je starešina br. Kovačevič održao prigodan govor, posle koga se razvilo narodno veselje duboko u noč. Svečana sednica bila je posečena kao nikada ranije. Uprkos prepreka, proslava je izvedena najsvečanije.
*
Sokolsko društvo KropanJ proslavilo je rodendan svoga Starešine svečanom sednicom i akademijom, ispunjenim biranim programom, čije je izvodenje srdačno pozdravio veliki broj meštana, manifestirajuči za sokolstvo i njegove ideale.
•
U NovoJ Gradišči Sokoli su takoder uzeli vidnog učešča u proslavi državnog I narodnog praznika. Posle blagodarenja u svima crkvama, na koja su pošle sokolske delegacije, održana je svečana sednica, na kojoj je održao prigodnu besedu starešina brat Gajski, a tajnik Juraj Kratki pro-čitao saveznu poslanicu. Uveče
je priredena svečana akademija, na kojoj su pored domačih vež-bača nastupile i naraštajke iz O-kučana. Program je izveden teh-nički bez prigovora. Obe priredbe posetio je lepi broj brače i prijatelja sokolstva.
*
Sokolska četa Vrhovine, župa Karlovac, pozdravila je veliki dan bakljadom, kresovima i iluminaci-jom, te povorkom sokola, koje su meštani spontano pozdravili. To veče je okolina Vrhovina, ras-vetljena vatrama i inicijalima »P. 11« davala divnu sliku. Na sam praznik održana je svečana sednica sa prigodnim programom i govorom brata prosvetara.
*
I u Borovu proslava je uzela najšire razmere. Posle blagodarenja, održanog na sportskom stadionu održana je svečana sednica, na kojoj je govorio starešina, br. Maksimovič. Pevalo je društvo »Radiša«. Ostali program iz-
štafeta Sokolskog društva Glina
veden je rta opšte zadovoljstvo. Proslava je bila povezana svečanim polaganjem zakletve Vatro-gasne čete iz Borova.
«
U dopunu izveštaja sa proslave u Zagrebu, pišu nam, da su brojni delegati sokolskih jedini-ca prisustvovali blagodarenjima u svima zagrebačkim crkvama, a na smotri je veliku pažnju pobudio govor župskog načelnika, br. Dr. Stanka Tončiča, koji je podvu-kao, da če sokolstvo istrajati и nametnutoj borbi do pune pobe-de. Na smotri, kao i svečanoj sednici, uz zastupnika komandanta armije, bile su po brojnim de-legatima zastupane i sve zagre-bačke vojne jedinice. Divan govor pretsednika, Dr. Huga Verka, na svečanoj sednici bio je preki-dan spontanim ovacijama, kao i deklamovanje s. Drakulič.
Na otkrivanju spomenika Kralju Ujedinitelju u Ljubljani za-stupao je župu Zagreb zamenik starešine, Dr. Ante Mudrinič, koji je položio venac.
*
Sokolsko društvo na Rabu slavilo je kao nikada ranije. U pred-večerje glazba je svirala prigod-ne komade, a rasvetljenim mestom prošla je velika povorka. U prepunoj sokolani održana je smotra i svečana akademija sa odličnim programom u kome se napose dopale deklamacije sesta-ra iz Supetarske Drage. Uveče je prireden koncerat sokolske glaz-be koji je bio odlično posečen. Čitavo mesto bilo je iskičeno državnim zastavama.
*
Sokolstvo Sušaka došlo je u potpunosti na smotru i na svečanu sednicu koju je uz zvuke fanfare otvorio starešina, Ivo Perovič. Program je završen klicanjem za sokolske i jugoslovenske
ideale. Posle podne je prireden izlet na Platak, gde je osvečen smučarski društveni dom, podig-nut u okviru Petrove petoljetke. Ovom izletu pridružilo se i mno-gobrojno gradanstvo, sa društve-nom muzikom. Svečanosti su završene, i pored poznatih prilika, sa oduševljenjem, svojstvenim o-vom našem ponosnom jugoslo-venskom graničnom gradu.
*
U sokolskom gnezdu Ravnoj Reci otpočele su svečanosti bakljadom pračenom muzikom i manifestacijama. Na dan svečanosti podeljena su uverenja o položenim ispitima tečajaca sokolske odbranbene pripravnosti. Uveče je održana akademija, na kojoj su pred velikim brojem gledala-ca nastupile sve kategorije sa mnogo uspeha.
*
Sokolska četa Višnjičevo pro-
slavom je stala u red naših odličnih jedinica. Na svečanoj priredbi naročito se svidele deklamacije dece pred Kraljevom sli-kom, koju je izradio br. Stjepan Cerovečki. Beogradski glumač br. Bivolarevič gostovao je u komadu »Prokop«. Čitav program izveden je na opšte zadovoljstvo.
*
I na zapadnim granicama O-tadžbine proslavljen je Šesti september najsvečanije. Jednu od najlepših proslava priredilo je Sokolsko društvo n Kastvu. Uoči praznika iluminirana je dogradnja vežbaonice sa plamenim napisom: »Ziveo Kralj!«, koji je do-tninirao čitavim Kvarnerom, uz bacanje vatrometa i rasvetu či-tavog Kastva. Čitavo članstvo prisustvovalo je svečanoj misi, smotri i sednici, uz sudelovanje glazbe društva »Graničar« iz Spinčiča.
*
Sokolska Malinska, na otoku Krko proslavila je i ove godine svečano naš največi praznik smotrom sveukupnog članstva, posle čega su prisutni prisustvovali u punom broju blagodarenju u crkvi i svečanoj sednici. Uveče su paljeni kresovi uz bacanje raketa i pucanje mužara. Opšta radost bla je pomučena odlaskom učitelja brače Franje Kraljiča i Stanka Jerončiča, i sestre Milice Radič koji s« premet teni »po potrebi službe«. Društvo im je priredilo srdačno oproštajno veče.
*
Sokolsko društvo Slnj održalo redena povorka sa bakljadom i muzikom. U povorci se je oduševljeno klicalo Nj. Vel. Kralju, Jugoslaviji i sokolstvu. Za vreme povorke bio je iznad Sinja vrlo lepi raznovrsni vatromet a na svim istaknutim vrhovima »Grada« i »Kamička« gorile su vatre. To je organizirala uprava ovog Sokolskog društva kojoj su sa novčanim doprinosima pomogla nekoja sinjska društva i rodolju-bivi Jugosloveni.
*
I Sokolsko društvo Tijesno priredilo je svečanu proslavu, istina skromno, ali dostojnstveno. Uveče su kuče sokola bile rasvetlje-ne, a na dan slavlja održan je svečana sednica propračena pucanjem prangija Kuče sokola bile su iskičene državnim zastavama.
*
Sokoli iz Milne, župa Split,
pozdravili su osvit velikog dana kresom i rasvetom, a na blago-darenje pošli su u impozantnoj povorci sa' glazbom na čelu, posle čega je održana svečana sednica,' na kojoj je izveden program od 11 tačaka, kao i pre-
davanje starešine Dr. Ante Man-diniča. Zaključeno je, da društveni dom koji se nalazi u gradnji, nosi ime Kralja Petra 11. U subotu priredena je svečana akademija, koja je uspela u svakom pogledu, jer svesni Milnarani znadu da cene požrtvovni rad svog sokolskog društva.
*
Sokolska četa Tučepi proslavila je svečanije nego ikad ovo-godišnji rodendan svoga Starešine. Štafetu je dočekalo i pozdravilo brojno članstvo. U oči dana zapaljeni su veličanstveni kresovi na desetak obronaka Bioko-va, a u svih dvanaest komšiluka vatre i rasveta. Sokolana je bila rasvetljena morem žarulja i inicijalima Kralja Petra II, a pred njom se okupljala omladina pe-vajuči rodoljubive pesme. Kuče su bile okičene zastavama, kojih još nikada nije toliko bilo u Tu* čepima. Veliki broj Sokola i meštana prisustvovao je blagodarenju kao i svečanoj sednici, koju je otvorio starešina br. Petar Stojkovič. Večernja priredba nije se mogla održati zbog zabrane vlasti.
*
Sokolska četa Sudurad rasvet-
lila je u oči praznika čitavu oba-hi. Seoska muzika svirala je pri* godne komade, a br. Vlaho Tomašič održao je prigodan govor, popračen ovacijama mladome Kralju. Svečanoj sednici takoder je prisustvovalo sveukupno člaiv stvo i brojni meštani.
*
Sokolska četa Mokrinj«, društvo Hercegnovi, dočekala je Šesti septembar paljenjem kresova na okolnim bregovima. Na sam
praznik obavljena je smotra sveukupnog članstva. Svečanoj sednici prisustvovao je i veliki broj meštana.
I Sokolska četa Čari, drnštvo Blato, željela je pozdraviti največi praznik sokolstva i Jugoslavije vatrometom i pucanjem prangija, ali im je to zabranjeno P° žandarmeriji, kao i sve ostale manifestacije, što je medu članstvom izazvalo dubok revolt. So1 koR su u punom broju prisustvo-vali blagodarenju i svečanbj sednici, na kojoj je izveden prigodan program pred lepim brojem meštana.
•
Sokoli Medomurja, eprkos st*-
ma neprilikama, slavili s« rodendan Nj. V. Kralja svečano t>° svima jedinicama. Napose je lepa svečanost priredena a Čakovcu* gde je Sokolsko društvo priredilo uspelu akademiju, sa biranim muzičkim tačkama i recitacijama. Sokolsko društvo iz Sredlšta n* Dravi uzvratilo je čakovečkin1 sokolima raniji poset i srojiin nastupom pridonelo uspehu, koji je zadivio veliki broj prisutne publike.
*
Sokolska četa Devrske, eprkos
raznim preprekama, proslavila Je rodendan Prvog Sokola velikim vatrometom, bakljadom, ilumina-cijom domova i pucanjem prangija. U sokolskom slavlju učes-tvovalo je sve nacionalno sta* novništvo.
*
Sokolsko društvo Kraljeviča
dalo je trkače za štafetu, a U oči praznika prireden je vatromet sa kresom, oko koga su sokol* pevali patriotske pesme i klicali svome Starešini. Na dan praznika održana je smotra svega članstva, koje je prisustvovalo svečanoj misi, a posle podne prireden je izlet na otok Krk.
(Svršiče se u idučem broju)
ČITAJUĆI NOVINE...
Gotovo čitav mesec dana na-'On strašne avionske nesreče u 1’ _našao se — ne „Hrv. pra-^ m „Hrv. straža“ -— več bas Slavni organ HSS, „HRV. DNEV-
^ ponukanim, da napiše i ovo;
»Potrebno je napomenuti, da je selo Počitelj, nad kojim se je odigrala tragedija, čisto pravoslavno selo i da u tome seIu nema niti jednoga Hrvata- Prvi koji su pronašli raz-mrskani aeroplan s mrtvim ti-jelima unesrečenih putnika, bili su stanovnici ovoga sela. A-ko kome od stradalih putnika шапјкаји bilo kakve stvari, onda krivicu i odgovornost mogu snositi samo ovi ljudi. To ne bi bilo ni čudo, kada se zna, da u tom selu ima mnogo žitelja, koji su uvijek služili kao glavni potporanj pijač-kašima ove države11.
Da ima marodera, koji čak i o-vakve nesreče zloupotrebljavaju, sire mržnju Hrvata protiv Sr-i katolika protiv pravoslav-n'h, to je odavna poznalo svima, k°ji maju što je frankovština i furtimaštvo. Ali da ovakve neu-kusnosti može štampati list, koji trebao da ima bar neki smisao 2a odgovornost (obzirom na po-loiaj ljudi, u čije ime govori), to Se zaista nije moglo očekivati... *
Splitski „HAJDUK" se nalazi u °tvorenom ratu protiv „HRVAT-sKOG NOGOMETNOG SAVE-A" i protiv „Gradanskog šport-s/fog kluba", u Zagrebu. Sve one teške optužbe, što su ih splitski futbalerj, sve do pred godinu da-n*. (lizali protiv Beograda i Ju-Soslovenskog nogometnog saveza, diiu sada protiv H. N. S., Gradanskog, i Zagreba. Njihov po-stupak nazivaju „neprijateljskim, nesPortskim i nedžentlmenskim"; 'ziavljuju da „prekidaju sve veze Sa Gradanskim"; prete se „nedo-Slednim posledicama za hrvatski sPort", pa iz javi ju ju čak i to, da ••Gradanski", „kao klub i kao ve-c'na u HNS, hoče da onemoguči >>Hajduka", u želji da, nesmetano 'bez konkurencije, vrši HEGEMONIJ/J u nogometnem športu u Hrvatskoj".
Dakle, več i hegemonija!.. I Potpisuje, niko drugi nego dr. s- Podu je, koji je svu svoju „po-1'tlčku" karijeru stekao vikom na •‘beogradsku hegemoni ju"... A da ' ne govorimo o drugim po-dručjima, polltilkom, administra-Uvnom, finansijskom itd-, na ko-J'Tia se ta reč več uveliko upodabljava, a verovatno bi se i na-p'Sala, da nema cenzure...
v Zagrebački Hitovi su sa ogor-Cfnjem objavili vest, prema kojoj Je u Višegradu došlo do nasilnog kidanja jedne hrvatske zastave i tiličkog napadaj a na župnika *jsa i Još neke Hrvate.
Ukoliko su te vesti tačne, i mi najodlufnije osudujemo taj napadaj; — samo nikako ne razumemo *ašto ga osuduju „Hrv. straža’', •■Hrv. dnevnik", „Obzor* itd-? I Zašto se ogorčavaju ONI, kada Su• ne u jednom, več u stotinama УUčajeva aplaudlrall i potstlcali na rušenje i skidanje jugosloven-*kih i srpskih zastava, zbog čega Su u velikom delu sokolskih dru-
štava na podrulju banovine Hrvat-s^'e polomljena kopija i skinutc lable; te kada su, i prilikom sa-
mog rodendana g. dr. Mačeka. bile šilom skidane državne zastave i usred bela dana premlačcni toliki ljudi, a da policija nije ni-koga pozvala na odgovornost?!
Tako isto ne razumemo, kako dr. Krnjevič i neki zagrebački li-stovi mogu da se ogorčavaju zbog otpuštanja Hi premeštanja nekih Hrvata u Boki Kotorsko j, ili ma g de u zemlji. Mi imamo prava da se ogorčavamo na takve stvari, i mi ih iskreno osudujemo! Ali ka-kvo pravo imaju na to ljudi, koji su više nego stostruko Jugo-slovena otpustili, premestili i još teže progonili, i to ponajviše zaslužnih i rodoljubivih Hrvata, samo zato što su ti Hrvati ubedeni, da hrvatstvu bolje s luže jugoslo-venstvom, nego li frankovštinom, ili gotskom teorijom?!...
Ko seje vetar, ne može da žanje nego buru. A mi smo i protiv sejanja vetra, na jednoj i na drugoj strani, i protiv toga da se raspiruje sve veča bura. I zato če onaj, kome je zaista stalo do toga, da Hrvati u Višegradu budu zaštičeni, jednako kao i s vi Ju-go sloveni bez razlike u Splitu, ili g de bilo u banovini Hrvatskoj, — poštivati, i srpske i hrvatske i jugoslovenske zastave, gde god se one pojave. I neče organizova-ti planske progone i premeštanja činovnika, samo zato da na njima iskale ličnu i partisku osvetu. Jer sve to izaziva nove osvete i protuosvete, koje koriste samo o-nima KOJI ŽIVE OD TIH SVA-ĐA I IN AT A, a škode svima či-novnicima i nameštenicima bez razlike, jednako hrvatskim kao i srpskim.
*
Splitski „Narodni list“ beleži, da je, prilikom 'nedavnog izleta članova Gradanske zaštite iz Zagreba, koji su došli naoružani noževima i revolverima, a pod lir-mom „Jadranske straže", došlo do neke štrke. Radoznali svet na-valio da vidi šta je, a jedan go-spodin, pre no što je i razgledao o čemu sc radi, kaže: „TO JE 1ZAZVA0 NEKI SOKOLAŠ“. I onda su svi odgovarali: „Sokolaš je izazvao, sokolaš je psovao hr-vatsku mater, sokolaš je hteo pu-cati iz revolvera itd." A medutim mladič, o kome se radilo, nije uopšte nikoga izazvao, niti je u-opšte sokolaš, niti se uopšte ma šta dogodilo.
Splitski list vrlo tačno primeču-je na to: „Nekome i previše smeta jugoslovensko sokolstvo", pa izrabljuje svaku priliku da ga kleveče i napada...
*
,Hrv, straža" je napala čak i zasebno osnovani „CRVEN1 KRIZ" banovine Hrvatske, zato što je u nekom aktu upotrebio izvesne „srpske izraze", kao na pr, „priložiti", „poznanik", „september" itd., nazivajuči ih „Importiranom robom".
Medutim je ta ista „Hrv. straža" toliko „zatrovana” tom „importiranom robom", da i sami pisci njenih uvodnih ilanaka, kao na pr. onog u br. od 6 septembra, ne mogu ni da se maknu bez izraza kao što su „punoljetstvo",
;vojno vaspitanje", „oktobar”, „u-niverzitetske i vojne študije" itd. Znati, da gospoda klerikalci, i protiv sopstvenih parola, osečaju instiktivno, da Srbi i Hrvati govore — istim jezikom!..,
*
Druga frankovačka gljive, — a niču sada u Zagrebu baš kao glji-
> e posle kise, — Bučevo „HRVAT-SKO PRAVO", p/še ovako:
»Hrvatski nacionalisti svijes* no odbacuju slaveosko podri* jetlo Hrvata i Hrvste smatra-ju, kao što posebuom eacijom tako i posebnom i&som. Mi smatramo кзо pređuvjet op-stanka i razvitka našeg naroda, da mu se osigura za život sposobno i zdravo potomstvo. Sve mjere u tome pravcu po-trebite su i opravdane, makar se njima skučavala i »sloboda individua«, kakovu doduše »demokracija« pozna, no mi je ne priznajemgo i odbacuje-mo.<
Zaista, samo vrlo obilata i vrlo izdašna „kiša“ može da učini, da i ovakve gljive niču i da mogu da se održe...
Статуе сонола
Савез Сокола K. Ј. дао je радиги статуе сокола нз шпса. високе 50, а широке 65 см. Белм гипсанн соко стаје 200 динара, а патннирани 250 динафа. У це-нама је урачуната поштарина и паковање. Скрећемо пажњу на
\* - r' : *
v •:	:	...	w: v.	}
7?:?- ’-л .
to свнма јединнцама, jep ће мм поменуте статуе добро доћн >а декорације соколскмх простори-рија. Стату/ се набављају код Савеза СКЈ уз унапред посјмжи новац на чекоени рачуи ftp. 53.600.
SAVEZNA TAKMIĆENJA U KOŠARCI
U dane, 28 i 29 septembra, odr-žače se Prve utakmice u Košarcl za prvenstvo Saveza SKJ u Bo-rovu (rok 16-1Х-1940). Do sada su prijavljene ove župe: Beograd
i Zagreb sa sve četiri kategorije, Karlovac — muSki naraštaj, Sušak — članovi. Očekuju se prijave iz nekojih župa, koje gaje tu igru, a iz nepoznatih razloga još nisu poslale prijave. Kako j< u nekojim župama ta igra na *i-sokom stupnju izvežbanosti, to če biti lepih i interesantnih- borbi, a naročito u kategoriji članova.
Košarka je najnovija takmičar-ska igra koju uvada Načelništvo Saveza SKJ za svoje članstvo, či-me sokolstvo daje ponovo dokaza o svojoj svestranosti i razumevanju za nove i dobre grane telesnog vežbanja.
Kod košarke dolaze do izraža-ja sve sposobnosti i uvežbanost kako pojedinaca, tako j celine, Neprestano kretanje, brzina, o-kretnost, prirodna inteligencija, Živahnost itd. nerazdruživi su pojmovi kod košarke. Košarka pomaže razvitku svih vrlina, koje su potrebne dobro izvežbanom vežbažu, a isključuje svaku surovost i grubost. Zbog tih vrlina može Ju Igrati kako muško Članstvo i naraštaj, tako i žensko članstvo i naraštaj. Podesna je i zbog toga, jer se može igrati sa razmerno velikim brojem vežba-ča u razmerno malenom prostoru, naročito u vežbaonici zbog čega neverovatnom brzinom o-svaja naše redove, a oduševlje-nje, kojim vežbači prihvačaju tu igru najbolje je svedodžba njene vrednosti. Marijan Maržan
Kratke vesti iz našeg sokolstva
Sokolstvo sa severnih meda naše otadžbine priredilo je u Št. liju, blizu Maribora, „Dan naše pesme“. Učestvovala su i pevačka društva »Jadran-Nanos« i »Drava« iz Maribora, koja su, pod vodstvom prof. Vrabeca i učitelja Horvata, postigla lep uspeh i priznanje za brojne patriotske pesme, koje su, na zahtev rano-gobrojne publike, morali ponoviti.
*
Sokolska četa Krivošije, društvo Risan, razvila je na svečan način svoju zastavu. Sa svečanosti, koje su tom prilikom prire dene, upučen je pozdravni tele gram Savezu Sokola K. J., u ko me se kaže: »Uz izlive sokolske odanosti i vernosti Kralju i o-tadžbini razvijamo našu zastavu uz gromki zdravo! — Starešina Andrija Samardžič«.
*
Sokolsko društvo .Karlovac priredilo je 16 o. m. prvu lutkarsk« pretstavu ove sezone, koja je donela Uobar moralni i materijalni uspeh. Karlovačko sokolsko lutkarsko pozorište poznato je po svome agilnom radu, koga če ove jeseni u punoj meri nastaviti.
Na lakoatletskom takmičenju u subotu uveče nastradao je nesret-nim slučajem odličan prednjak brat Vlado Maderuh- Kod skoka sa motkom motka se slomila i on je pao na kičmu, Smesta je prenesen u bolnicu, gde je za. držan na lečenju, Nadati se je, da povrede nisu teže prirode.
*
Sokolsko druitvo Bački Bre-stovac priredilo je pohod član. stva na Opienac i posetu Beograd« kao izvrSenje zaveta v okviru SPP. Z a siromašne pripadnike druStvo je »tpotrebikj eav prihod sa proslave Šestog septembra za putni trošak. Poek posete Oplencu, hodočasnici su bili gosti Sokotakog draitva * Arandelovcti, gde su konačiH na čemu se brad iz Arandelovca i ovim putem zahvaljujuči, jednako kao i Savezu Sokola, i »ačelniku župe Beograd, br. Maksimoviču, koji su im omogučili boravak i razgledanje prestonice. Na poho. du je učestvovalo 57 pripadnika Sokolskog društva iz Bačkog Bre-stovca.
*
Sokol tka četa VltajKevo, po-
red ostalog rada, stara se za što
sire populariziranje sokolske i ju-gosISvenske štampe. Nedavno je brat starešina uz prigodnu reč
podelio članstvu veči broj Knji. ga, prigodom proslave narodnog guslara, Filipa Višnjica. Na slici s vidi, sa kolikom su radošeu knjige primljene od sokola i Seljaka iz Višnjičeva, okupljenih na Višnjičevom grobu.
Ova četa če za kratko vreme, dobiti veliku salu za priredbe i vežbu, nastojanjem svoga vred-nog starešine br. Drmanoviča, koji ima uz učitelja br. Stjepana Cerovečkog najviše zasluga za uspešan rad čete.
*
Sokolsko društvo Dtigares* priredilo je 8 o. m. svečanu akade-miju, na kejoj je izveden biran program na zadovoljstvo velikog breja gledaoca, koji s« izvodače oduševljeno pozdravljali. Nastupi. le su sve kategorije sa dobro uvežbanim tačkama od kojih se naročito svidela alegorijska slika »Pozdrav Miadom Kralju«, koju je odlično uvežbao i komponirao načelnik br. Filip Kok. Na akademiji sa podeljene diplome uče-snicima nedavno priredenih utak-mica. o kojrma je pisano u »§o-kolekom CIasnikb“. Tom prilikam je gowte starešina br. Kratohvil, Prva mesta ti pojedinim ketego. rijama oerojili su: ženski naraštaj: Helka A*dela; miriki naraštaj:	Misir Ljubomir; članice:
Knapič Rezika; članovi:	Vitez
Ivan, koie so prieetni na*radili kao i oatale ačesmtie gromkim pljeekom.
*
Sokolsko društvo m Doboju
izabralo je za prosvttara agilnog sokolskog radnika br, Tošu Tri-punoviča, sveetenika sada « Do-bojn, a za članove Prosvetneg odbora sve nastavnike-sokole sa gradanske i oanovne škole; u ei-Ijn Sto Sireg razvijanja aokolskoc prosvetneg rada a narodu.
UltojufipcUa &	нсуш{1алнбсши
Швајцарсун листови објавлу-ју, да je претседиик швајцареке републике, Пилет-Голаа, прили-ком иедавне посете Лозани, о-држао говор, у коме је казао: „Наша неутралност мора би-ти проста од сваког ндеолош-ког утииаја, неутралност која функционнше сама од е*ве-Швајцарска је одлучна у на-стојању да се та н>ена иеутрал-ност поштуЈе, no сваку цену, н nehe преаати ни од каквкх жртава, да Је сачува!"
То и јест једина права неу-тралност, која је проста од сва-ког идеолошког утицаја, и која фуикциоиише из своје сопстве-не иницијативе: а не она, према којој би требало копирати све, не само идеолошке, већ и еко-номске, социјалне, администра-тивне, политичке и националне утицаје, једне или друге групе сила. И не треба заборавити, да положај Швајцарске није ни нај-мање завидан, Jep je, након ка-питулације Француске, сва окру-жеиа силаиа једног истог блока, *
За расположење у Швајцар-ској значаја« је и чланак Ханса
Хонегера, објављеи у „Neue Ztt* richer Zettungu", од 13 септем-бра, о „Швајцарској, кав зеиљи изграМних могућноетн слободе". Хонегер у свом чланку рззвнја мисао, да „ивјвеНе духовно и материјално добро Швајцарек* прететввља слобода, и то не са* ио спол>на незавиеноет земље, Beli н унутрашња, грађанска сло-бода, — слобода вере, мишл»е-н>а, говора, штампе, екоиомије итд Све што се иоже рчувати од ткх слобода, треба очуватн no сваку цену; јер је читаро бла-гостање, материјално и духоано, што ra Швајцарска ииа, пости-гла путем те организоеаме м c»e-сне елободе. Хонегер доказује, да тако брдовита и у етвари ма-ло продуктивна земља, без нз-лаза иа море, не 6и никад била могла да храни толико милиона људи и да им створи благоста-ње, нису били васпитани У слободи рада, слободи цннција-тиве и слободи стварања. Швзј-царска нн дал>е неће моћи д« буде јака и независиа, него на основу те организоване и све-сне слободе, без обзира на с»е што се око ње догађа.
Događaji u svetu
Velika vazdušna bitka izinedu Nemačke i Velike Britanije nastavlja se neumanjenom žestinom i Nemci gotovo svakoga dana bombarduju London. Prema do-sadašnjim vestima u Londonu je porušeno dve hiljade kuća a u čitavoj Engleskoj je poginulo oko 2.000 ljudi. Bombardovana je i kraljevska palata u Londonu. Pretsednik engleske vlade, g. Čerčil, je održao prekjuče govor, u kome je kazao, da sve to nije slomilo moral engleskog naroda i da su oni spremni na još teže napade. G. čerčil je izjavio da je organizovan nov način odbrane iz vazduha koji je dao dobre rezultate.
Englezi poslednjih nekoliko dana nisu bombardovali Berlin, ali zato javljaju, da su utoliko jače bombardovali luke i željez-ničke čvorove na francuskoj, bel-gijskoj i holandskoj obali, u ko-jima se Nemci spremaju za veliki napadaj na Englesku. Englezi tvrde, da su Nemcima učinili velike štete, pa ima glasova koji kažu da je pokušaj invazije odložen, delom zbog toga, a delom zbog oluje koja vlada u kanalu Lamanš. Ma da Englezi izjaviju-ju da još uvek postoji opasnost da Nemci kušaju svoj plan, ima glasova, i iz Italije i iz Nemačke, koji misle da je to iskrcavanje odloženo za proleče, a da če se za sada nastaviti vazdušna akcija protiv Engleske.
Zanimljivo je mišljenje čuvenog američkog avijatičkog konstruk-tora, Severskog, koji tvrdi, da do iskrcavanja u Englesku ne mora uopšte doči i da baš ova sadašnja zračna borba pretstavlja veliku i odlučnu bitku za Englesku. Severski misli, da do sada ne postoji nikakav razlog zabri-nutosti za Englesku. Nemačka zračna ofanziva razvija se sa jakim brojčanim prednostima, a engleska odbrana sa jasnim kvalitativnim prednostima. Dokle god Nemci ne budu uspeli da dnevnim napadima počine ozbiljne štete engleskoj odbrani, a da pri tom sami ne budu imali znatnijih gubitaka, položaj za onoga koji se brani neče biti nepovoljan. Englezima bi doduše dobro došlo da se pokvari vreme, ili da na-stupi magla, da mogu da se njihovi piloti i aparati odmore. Naj-važniji problem za Nemačku je uništenje engleskog zrakoplov-stva. Vazdušni rat može da traje još mesečima, ali on če doneti konačnu odluku.
Prošle nedelje su italijanske vojne snage započele ofenzivu protiv engleskih položaja u Egiptu, koja je dovela do okupacije Soluma i Sidibarana. Italijanska i nemačka štampa pripisuje 4 veliku važnost tim operacijama, dok Englezi vele, da se ti položaji na-laze u pustinji i nemaju naročite važnosti; te da je pravi Egi-pat odeljen od Libije ogromnom pustinjom, koju je vrlo teško svladati. Prema italijanskim vestima ofanziva če se odlučno nastaviti, a ima za cilj prodiranje do Sueza dok američki listovi misle, da italijanski napadaji hoče da skrenu pažnju Engleske sa drugih bojišta. Nejasan je položaj i u Siriji, gde Italijani traže potpunu kapitaluciju Francuza, dok Engleska stoji na oprezi, da nebi Sirija došla u italijanske ruke. A i Turska štampa izjavljuje, da bi svaka italijanska akcija u Siriji naišla na otpor Turske. Ne popušta ni napetost izmedu Italije i Grčke, pa italijanski listovi tvrde, da grčka štampa nepre- | fctano piše u prilog Engleza. En- i gleski listovi javljaju da je bri-1 j tanska mornarica dobila nova po- (
jačanja u Sredozemnom moru i
da su Englezi dovezli u Egipat preko 250 hiljada Vojnika.
*
Naoružanje Amerike izaziva pažnju čitave svetske javnosti, pogotovo nakon prihvatanja op-šte vojne obaveze. Prema toj odluci, Severna američka Unija če imati oko 15 miliona vojnih obveznika, a kao stalni kadar vojske odreden je bro.i od 1 mil. 100.000. Za raspoloženje u Arne-rici značajna je činjenica, da se Ruzveltov protukandidat za pret-sedničke izbore, koji imaju da se obave u novembru, republikanec Vilki ni najmanje ne razlikuje od njega u pogledu naoru-žanja Amerike; što znači da je to naoružanje popularno. Kongres je odobrio kroz poslednju godinu dana oko 20 milijardi do-lara za vojne kredite, što pretstavlja više od hiljadu milijardi dinara. Ta suma je odredena za naoružanje kopnene vojske, koja bi brojila preko dva miliona ljudi; za nabavku 19 hiljada aviona i za izgradnju čitavih rezervi tenkova, topova i municije. Posvečena je velika briga i ratnoj mornarici tako da je več učinje-na narudžba 201 ratnog broda, čime če se ukupni broj američkih ratnih lada povečati na 650. Medu novim ladama če biti sedam velikih oklopnjača po 45.000 tona, 27 krstarica i 115 razarača. Cilj američkog ministarstva jeste, da atlantska i pacifička mornarica budu obe toliko jake, da mogu samostalno operisati. Na taj način če Amerika postati naj-jača pomorska sila u svetu i vrlo jaka kontinentalna sila; a italijanska revija, »Relazioni interna-zionali« piše da sve to približava Ameriku evropskim problemima i stvara mogučnost za nove napetosti i zaplete.
*
U Švedsko] su izvršeni parlamentarni izbori, koji su dali značajne rezultate. Jedina stranka, koja je porasla na tim izborima, je socijalno-demokratska, koja je i dosada imala vlast u rukama i koja je dobila 24 nova mandata, tako da sada ima 134 poslanika, naprama 86 poslanika svih drugih stranaka. Prema torne poseduje više nego li apsolutnu ve-činu. Relativno je dobro prošla i seljačka stranka, dok su najsla-bije prošle komunistička stranka i krajnje desničarske partije, da-kle baš oni elementi, koji se za-lažu za komunističku, ili za faši-stičku krajnost. I jedni i drugi su izgubiti čitav niz mandata. Sve to pokazuje da narod u Švedskoj odobrava dosadašnju politiku stroge neutralnosti ali i sprema-nja za svaki slučaj da se makar i najtežim žrtvama ta neutralnost očuva.
IZ SOKOLSKOG STUDENTSKOG SREDIŠTA
Beograd), gde če dobiti sva potrebna obaveštenja o upisu na Univerzitet. Sokolsko Študentsko središte brači i sestrama iznajm-Ijivače stanove, obezbedivati hra-nu, a sve to za neznatnu cenu kod sokolskih porodica.
Prijave za upis u Študentski dom primaju se do 23 ov. mes. zaključno. Prijave treba slati neposredno Upravi Studentskoga doma, a tajništvo Središta oba-vestiti kartom zbog evidencije.
Slob. Nič.
CMPT CT. БОБЧЕВА
Прошле недеље je умро у Co-фији, у 88 години живота, па-трајарх бугарских словенофи-ла и један од најугледнијих по-знавалаца културе и историје словенских народа, Стеван Савов Бобчев.
Бобчев је студирао у Цари-граду и посветио се новинарству. Због свога патриотског држања био је прогнан из турског цар-ства, па се склонио у Русију, где је ступио у редове руске војске, која се борила за осло-бођење Бугара. У Москви је свршио права и вратио се у Пловдив где је након четири ro-дине постао министар правде. Због учествовања у завери про-тив кнеза Батенберга, морао је поново бежати у Русију, а доцније је приступио народној странци; био 15 година народни посланик и две године министар просвете. На софијском универ-зитету је предавао историју бу-гарског и словенског права.
Највећу делатност је Бобчев посветио везама са осталим Сло-венима, па је у том цил>у осно-вао Славијанско дружество у Софији, коме је сада почасни претседник. То друштво је из-давало „Славл,ански глас" и „Слављанске вести“;- а заслугом Бобчева организован је r. 1910 Свесловенски конгрес у Софији, на коме су узели учешћа прет-ставници свих словенских наро-да. Бобчев је много путовао по словенским земл>ама, na je Burne пута посетио различите кра-јеве Југославије,
да joj je дужност жртвовати се до самопрегора за добро Кра-ља и Отаџбине?
Покретачи борбс против со-колства ни овога пута нису по-стигли свој циљ. Напротив, учи-нили су то и своји.м радом по-тврдили да су им посебни инте-реси пречи од општих и народ-них и друго, упозорили су нас, да требамо бити опрезни од разних „пријатеља" соколства, држећи се оне народне: сачувај нас Боже пријатеља, а од непри-јатеља ћеио се сами чувати."
Sadržina soko’skih listova
„SOKO SKOPLJE 11“
Primili smo broj 4—5 meseč-nog lista Sokolskog društva Skoplje II, koga ureduje vredni sokolski radnik, br. VI. Pokorni-Salabov, sa sadržajem:	Mladom
Kralju (pesma); Telesno 'vaspita-nje i omladina (M. Mišič); — O sokolskom bratstvu; — Prilike u svetu itd.
„SOKOLSKA VOLJA“
Glasilo Ljubljanskog sokolstva, u 182 broju, donosi zanimljiv ma-terijal u vezi sa proslavom Kra-ljevog rodendana, razne članke i vesti o radu sokolstva u Sloveniji i zemlji, feljton »Tratarjev Mirko« i dr. List donosi tekst i note koračnice brata Gangla: »Naša pot«.
„MLADI SOKO“
Broj 7, za septembar, lista na-raštaja Sokolskog društva Split donosi u sadržaju: Potomče črnog Dorda (S. Petrič); — Napred ni koraka nazad! (Z. Sinobad); — Naš zavjet (D. Jadrejčič); — O disciplini (N. Serventi); — Da li reforme? (S. Vrcan); — Sokolski život itd.
„COKO HA ЈАДРАНУ“
Изишао je број 8—9 гласила соколских жупа Сплит, Задар — Шибеник и Сушак — Ријека, са следећим садржајем: Проглас и повеља жупе Сплит поводом 6 септембра; — О рођендану Кра-ља и старешине (P. К. Јеретов); Карађорђева звезда (Е. Л. Гангл); — Остаћемо Ти верни! (С. Алфиревић); — За роћендзн Краљу и старешини (Ј. Боко); — Мали упечаци Великог Кра-ља (Г. Виловић); — Два храма бесмртног живота (Др. Б. Ра* дица), итд.
„ВЕСТНИК ЉУБЉАНСКЕГА СОКОЈ1А“
Број 3 весника Соколског дРУ* штва Љубљана доноси већи број занимљивих чланак, између ко-јих се напосе истичу: Наш ше-сти септембар (Уводник од бр. Јазбеца); — Симболи наших за-став; — Управно дело; — Дело в теловадници итд. Лист доноси обиље вести о раду љубљанског сокодства.
Sva braća i sestre, svršeni maturanti, kao i študenti, koji pro-dužuju školovanje u Beogradu, neka se obrate tajništvu Sokol-skoga studentskoga središta (Sa-vez Sokola Kraljevine Jugoslavi-je — Prestolonaslednikov trg 34, Дв и признања и која je свес/ia
Гласови штампе
Пишући о нападајима на со-колство, са стране извесне штзм-пе, не само у Загребу и Љуб-љани, него и у Београду, лист „Југословенски глас", у чланку под насловом „Себи руке, не-достојни!", каже:
Ко је тај и ко су ти, који о-вако инфамно и без икакве гри-жње савести клевеНу нашу нај-већу националну организацију и тиме покушавају да у њезине редове унесу раздор и неслогу? Какви су их интереси на то на-вели да јавно и без икаквих до-каза атакирају на организацију, која је у својим редовима оку-пила цвет целокупне југосло-венске омладине, омладине ко-ја за свој рад не тражн награ-
Zdrailje, snaga I lepota tela
posfizava se sa felovežbenim spravama specijalne
Tvornice gimnastičkih sprava
J. ORAŽEM
RIBNICA - Osnovana 1881 g.
PROTIV
REUMAT1ZMA
lšijasa, kostobolje. u-kočenosti žila, itd. „ANT1RHE UMIN“
' est j edno dobro sred-vo za utrljavanje, oje'se preporučuje 1 od zastarjelog reu-'atizma. — Cijena tlaši Din. 35.- sa oštarlnom Din. 43.-, ib Din. 105.- fran-i - franko. — Pro-zvada Mr. Ph. A. iuikusiC, apotekar u Mostam. Dobiva se u apotekama.
Reg. S. Br. 14245-33
џхтчнџ i.
ЧДСОВНИЧАР И ЈУВЕЛИР
M. МИТР0ВИЋ
Теразије 22 (до Москве)
има швајцарских часовника за руку и џеп, златног на-кита, кристала, сре-бра, пехара и плакета
БраЂи и сестрама попуст
Цене врло солидие. Стручан рад
Тражите цене за израду клинаца и значака
KLISEA
ZA JEDNU I VIŠEBOJNU ŠTAMPU
IZRAĐUJE CINKOGRAFIJA
AVALA"
55
BEOGRAD, JAKŠICEVA UL. 4 TELEFON BROJ 30-240
i КЊИГЕ ПОЛОВИЕ
као и целе библиотеке у свим је-зицима купује и најбоље плаћа АНТИНВАРНА НЊИЖАРА
1 Менахем Папо
=Е БЕОГРАД — Ннез Михлјлова бр. 33 =Е ТЕЛЕФОН 28.233 - ПОШТ. ФАХ 699
1	П?ЕПОРУЧАМО наш велики
избор нових књига са сниженим ==	ценама 50—85%
1!1!1!1!11!Ш111!!1ШШШ1Ш!Ш11;№П1!!ПП!!!Ш!!!Ш1Ш11!1111111111Ш’’
Izdaie Savez Sokola Kr Jugoslavije (arh M Smiljanič. Alekse Ne aadoviča 6) - Ureduje redakcio ni odbor (Pretsednik Dr Štamparija „Luč“, Mitrovič i Lazarevič — Beograd Kraljice Natalije ulica broj 100. Tel. 21-772-
Vlad. Belajčič) —