KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 80 (4)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Novembra 1931.
PATENTNI SPIS BR. 8447
Kardos Ivan, arhitekt, Budapest, Mađarska.
Postupak za spravljanje i mešanje obložnog materijala, koji je natopljen terom, a prvenstveno bitumenom, iz tela koja su presovana iz produkta mlevenje
mineralnih materija.
Prijava od 5. septembra 1930.	Važi od 1. marta 1931.
Usled moćnog porasta automobilskog saobraćaja prenesen je veliki deo železri-čkog saobraćaja na drumove tako, da je njihov saobraćaj tako porastao, da (makadam) kameni drumovi starog sistema nisu više dorasli za razvitak saobraćaja, pošto su im potrebne ceste popravke, koje su ne samo skupe nego i ometaju kontinuitet saobraćaja.
Isto tako su saobraćajne prilike velikih varoši potpuno izmenjene, usled većeg rasprostiranja luksuznih i teretnih motornih vozila. Ovde su varoški upravljači stavljeni pred još teže probleme pri izboru obložnog sistema za ulice, čija bi primena omogućila lako, bezopasno razvijanje velikog saobraćaja ne smetajući mir stanovnika varoši.
U varošima razne starije asfaltne obloge (livene, nabijene itd.) i u novije vreme razni valjani asvalti (bitumak, topeka, bheet itd.) ne odgovaraju potpuno opravdanim zahtevima, pošto je jedan deo od njih suviše klizav, a ostali usled obrazovanja talasa i bora zahvataju vrlo često opravke i stoga ometaju gradski saobraćaj.
Svi stručnjaci za izgradu drumova istražuju još uvek sistem za oblaganje ulica, koji bi izbegao navedene nezgode, u srav-njenju sa pbmenutim sistemima, a koji se može brzo spravljati, i to, po mogućnosti ne zaustavljajući saobraćaj, da bude trajan i da nije klizav, i da se popravljanje može
prosto i u svako doba godine izvesti, ne zaustavljajući saobraćaj.
U novije vreme pokušano je, da se o-bloge izvedu iz livenog čelika, livenog stakla itd. no ipak se pokazalo, da ove materije, koje su prividno izdržljive, srazmer-no brzo popuštaju i pretrpljuju štetne premene; ista iskustva su učinjena i sa oblogama iz gume i betona.
Varoši sa velikim saobraćajem su u novije vreme ponovo prešle na primenu pločnika iz drvenih komada, pošto isti izgleda da bolje odgovara zahtevima, jer je elastičan i obezbeđuje saobraćaj bez larme. Ali se velika nezgoda drvene kaldrme sastoji ipak u tome, što pri velikom saobraćaju brzo propada i veoma je skupa, naročito tamo, gde se naročiti drveni materijal, koji je za ovo potreban, mora uvoziti.
Upravo radi otklanjanja ovih pomenutih nezgoda već je predlagano da se veštački kamen, dakle koji je dobiven kalupanjem, koji se u svakoj zemlji može proizvoditi iz iz domaćeg mineralnog sirovog materijala, i koji već ima željenu otpornost (koja obično iznosi daleko preko 400 kgr po cm2), kao na pr. opeku iz peščenog kamena, natapa bitumenom.
Na ovaj način ipak ne mogu da se do^ biju kalupna tela, koja bi za ciljeve građenja drumova bila podesne, elastična i istovremeno žilava, pošto kako se pokazalo veštački kamen zadržava skoro neprome-
Din. i*.
njenu svoju krtost i po natapanju sa bitumenom, što verovatno dolazi od toga, što u takvom veštačkom kamenu bituminozna ispunjujuča materija pri upotrebi običnog postupka natapanja ne može da se ravno-merno rasporedi u veštačkom kamenu.
Pronalasku je cilj proizvođenje obložne materije, koja u sebi udružuje sve dobre osobine kako asvalinih obloga tako i drvenih obloga na takav način, da jednovre-meno budu otklonjene i sve tamne strane oba sistema oblaganja, pri čemu pak izvođenje treba da bude moguće bar na tako jevtin način, kao način dosedanjih bitumi-noznih veštačkih kamena.
Navedeni cilj daje se, po pronalasku time postići, što se kalupni oblici podvrgavaju postupku natapanja, čija otpornost na pritisak iznosi samo jedan razlomljeni deo, na pr. najviše xli0 minimalne otpornosti na pritisak, koja se zahteva od veštačkog kamena (a koja iznosi oko 100 kgr cm2). Veoma dobri rezultati bivaju postignuti, ako je otpornost na pritisak kalupnog oblika, koji je podvrgnut postupku natapanja, samo tolika, da isti, pri proizvođenju, bude u stanju da izdrži potrebno manipulisanje ne me-njajući oblik i bez oštećenja, zašta je dovoljna otpornost otprilike 5 kgr/cm2. Najbolji rezultati bili su postignuti žasićava-njem takvih kalupnih oblika, čija je otpornost na pritisak iznosila oko 2—3 kgr/cm2.
Na veoma iznenađujući način se uspostavilo, da su se zasićavanjem čak i poslednje pomenuti kalupni oblici, koji praktično ne pokazuju nikakvu otpornost, i koji su se mogli zdrobiti prstima, pretvarali u kalupna tela, čija otpornost na pritisak iznosi oko 80—250 kgr/cm2 i koja pri tome nasuprot dosadanjim krtim veštačkim ka-menovima imaju i onu elastičnost i jedno-vremeno i žilavost, koja mora biti zahtevana od materija za oblaganje drumova. O-vome iznenađujućem dejstvu doprinosi verovatno u znatnoj meri i ta okolnost, što je zasićujuća materija u stonju, da potpuno prožme kalupni oblik, koji prvobitno ne pokazuje nikakvu praktičnu otpornost, dakle ne samo da natopi, nego potpuno ra-vnomerno da skroz prodre tako. da se dobije materijal, koji u svima delićima skroz i skroz ima jednaku strukturu i osobine otpornosti.
Samo presovanja se preduzima u stanju sirovine, koje odgovara vlažnoj zemlji, i za slučaj, da ovim ne treba da se postigne takav kalupni oblik, koji bi pokazivao gore navedenu minimalnu otpornost, t, j. koja je potrebna za manipulisanje u radu proizvođenja, to može između presovanja i za-sjćavanja da se uključi proces očvršnja-vanja, pri čemu se pak mora na to paziti
da time dobivena povećana otpornost ne prekorači gore navedenu maksimalnu vrednost, pošto se inače ne dobija ravnomerna zasićenost, odn. natopljena materija najvećim delom postaje krta.
Očvršnjavanje se može izvesti pomoću sušenja kalupnih tela koja su u vlažnom stanju presovana, i to pri povećanim temperaturama ili pomoću pražnjenja, i kod kalupnih tela, koja na pr. kao vezujuće sredstva sadrže pečeni kreč ili hidrat, može se takođe, primeniti parenje. U poslednjem slučaju vrši se parenje, najbolje, bez naročitog dovoda pare spolja jedino pomoću isparavanja same vlage, koja se sadrži u zatvorenom sudu pomoću dovođenja toplote spolja. Parenje na ovaj način se pokazalo kao Vtoma pouzdano, jer se kod postupka parenja pomoću pare, koja je uvedena spolja, može lako desiti, da očvršnjavanje pređe ranije navedene granične vrednosti; pri tome se postiže i korist, da postaje izlišna aparatura, koja je do sada bila potrebna za naročito proizvođenje pare.
Pronalazak je u sledečem bliže objašnjen pomoću jednog primera.
Kao mineralne ishodne materije upotre-bive su:
a)	ili materije, koje su bogate vezujućim sredstvima (na pr. vrste krečnog kamena, vrste krede i t. d.) kojima se ne dodaju nikakva veštačka vezujuća sredstva, pošto je nađeno, da odatle, pomoću presovanja t veštačkog sušenja odn. pomoću pomenu-tog očvršnjavanja, dobivena kalupna tela, po zasićavanju i bez toga daju obložna tela za drumove sa željenim osobinama.
b)	ili pak materije, koje su siromašne vezujućim sredstvima (na pr. plovućac, infu-zorna zemlja, majdanski pesak, rečni pesak, zgura visokih peći, koja je slobodna od sumpora i t. d.), kojima biva dodalo samo toliko vezujućeg sredstva (na pr. pečenog kreča, cementa), da se dobije otpornost, koja je potrebna za radove proizvođenja; teko da se na pr. kod proizvođenja peska iz krečnog peska, običnog dodatka krečnog hidrata od skoro 30 zapreminskih procenata, možfe upotrebiti samo oko 5 do 10 zaoreminskih dodataka.
Iz mliva pomenutih sirovina, bivaju u stanju, koje odgovara stanju vlažne zemlje, presovana kalupna tela, pod pritiskom od približno 40-—200 atm. (u vidu opeka sa merama od na pr. 20 X 10 X 8 cm za ulice sa velikim saobraćajem i na pr. 20 X 10 X 6 cmili 20X10X5 cm za ulice sa manjim saobraćajem), čija otpornost na pr. ne prekoračuje 5 kgr/cm'. Ako samo presovanje ne bi trebalo da daje kalupne oblike, kojima se daje lako rukovati to se primenjuje
jedna ili druga od pomenutih mera za očvrš-njavanje. Ovi kalupni oblici, u koliko ne bi bili potpuno isušeni do stepena, koji je potreban radi zasićavanja, bivaju sušeni na vazduhu i veštački, pri čemu se mora na to pazili da ne očvrsnu preko navedenih graničnih vrednosti. Po ovome kalupni oblici bivaju evakuisani u zatvorenom sudu (kotlu), posle čega se u sud uvodi tema, prvenstveno bitumiozna materija, koja je zagre-jana na	—180 °C, i to se uvodi u takvim
količinama, da tečnost ispuni sud. Ovaj sud, koji je ispunjen bituminoznom lečnošću, biva dotle (na pr. 1—2 časa) držan pod tako visokim pritiskom (na pr. 6—6l/2 atm), dok tečnost potpuno ne prodre u kalupne oblike odn. dok ih ne zasiti, pri čemu treba da se pazi na to, da i u svima dovodnim cevima vlada temperatura bituminozne tečnosti, dakle, 170—180°C.
Po svršenom zasićavanju tečnost koja je zaostala u sudu biva ponovo iscrpljena i zasićena kalupna teta bivaju dalje kratko vreme držana pod visokim vakuumom, da bi se uklonila i bituminozna materija koja je nataložena po površini. Po ovome cevi suda bivaju zatvorene, sud (kotao) biva otvoren i kalupna tela bivaju izuzeta iz suda. Ova kalupna tela su odmah sposobna za transport tako, da (po hlađenju za vreme od 1—2 časa) mogu biti upotrebljena za izradu obloga.
Pomoću zasićavanja su kalupni oblici, koji praktično nisu imali nikakvu otpornost, pretvoreni u elastična i žilava kalupna tela, koja po potrebi imaju otpornost od skoro 80—250 kg/cm2. Otpornost je raznovrsna, prema tome da li su kalupni oblici proizvedeni iz sitnozrne ili grubozrne materije, dakle prema tome da li su pri zasićavanju primili više ili manje bituminozne materije.
Ako po ulici saobraćaju većinom motorna vozila, to je dobro da se uzme sitno-zrna materija (do 1 mm), ako pak treba da se izvede obloga za saobraćaj većim delom pomoću tegleće stoke, to se korisno upotrebljuje grublje mlivo od 0 do 5 mm veličine zrna.
Kalupna tela, koja su izvedena po opisanom postupku, redaju se po drumu, čija je kamena podloga ranije izvedena ili popravljena, ili pak na betonskoj podlozi, po mogućstvu svojom širinom i to sasvim jedno uz drugo, najbolje, po pravilima zidar-darskog saveza, ili poprečno na osu uličnog tela ili koso na ovu osu, po želji sa 1—2% bočnog nagiba. Ovi kalupni oblici mogu biti redani u svako doba godine pod pretpostavkom, daje podloga slobodna od leda i da na nju ne utiču mraz i nepogode. Ako se kalupna tela redaju u proleće ili leto i ne po ulici, (drumu) sa nagibom, to me-
đuprostori koji pri ređanju postaja u širini 1—2 mm, mogu ostati neispunjeni, dok u jesen ovi međuprostori bivaju korisno ispunjeni kakvom materijom, koja doprinosi stapanju ili vezivanju kalupnih tela.
Za navedeni cilj je najpodesnija pulveri-zovana materija, koja se dobija drobljenjem ili mljevenjem kalupnih tela po pronalasku i koja, da bi se sprečilo zgrudvavanje za vreme transporta korisno biva učinjena više ili manje mržavom pomoću praha kreč-nog kamena ili pak pomoću kakve druge mineralne materije, kao što su perlit, infu-zorna zemlja, razna kamena brašna (prahovi), majdanski pesak, kvarcov pesak itd. i to ili putem zajedničkog mlevenja ili na kakav drugi način.
Time, što se međuprostori na proizvoljan način ispunjuju ovim mlivom, koje isto tako čini predmet pronalaska, najbolje, pomoću učišćavanja metlom, biva sprečeno krzanje ivica kalupnih tela i zu ono vreme, za koja tela pod dejstvom saobraćaja još nisu uvaljena u jedno jednostavno telo.
Masnija ili mršavija mešavina pomenu-tog mliva ili praha podesna je i za poboljšanje kalupnih tela, koja su istrošena ili oštećena usled saobraćaja, na takav način, što se ovaj prah posipa po kalupnom telu i s njime se sjedinjuje pomoću maljeva ili druge mehaničke obrade.
Ista pulverizovana materija podesna je takođe za izradu jeftinijih odn. tanjih površinskih obloga ili pri ponovnom valjanju kamenih ulica za ispunjavanje međuprostora putem učišćavanja metlom ili pak na kakav drugi način, pri čemu ova materija može biti upotrebljena pre ili za vreme valjanja, da bi se kamena ulica učinila elastičnom i zaptivanom za vogu, Pulverizovana materija se uvek upotrebljuje u hladnom stanju no ipak u slučaju da se upotrebljuje kao površinska obloga po kamenoj ulici, dobro je, da se pre valjanja preduzme prvo uvodno sabijanje pomoću toplog ručnog valjka.
Pomenuta pulverizovana materija može s uspehom biti upotrebljena umesto drugih, do sada toplo postupanih ispunjujućih materija i za ispunjavanje međuprostora kod kamenih obloga druge proizvoljne vrste (ke-ramita itd.) jer je zapreminski postojaniji, lakši za rukovanje i jeftiniji.
Na iznenađujući način se pokazalo, da produkat mlevenja kalupnih tela ako se ponovo presuje, ponovo dalje elastična i žilava kalupna tela. Ovo saznanje je praktično od veoma velike važnosti. Pri potapanju naime kalupni oblici uoijaju srazmerno veliku količinu bitumena tako, da se za mnoge ciljeve dobijaju suviše skupa kalupna tela; time, što se ova kalupna tela melju i
ponovo presuju, moguće je da se istome doda već pomtnuta jeftinija materija za mršavljenje. S druge strane ponovno presevanje omogućuje spravljenje kalupnih te-la, koja bi se direktnim natapanjem mogla izvesti samo u vezi sa teškoćama usled svojih malih razmera (na pr. ploče za pokrivanje krova, koje su debele samo 4—5 mm) ili usled svojih veoma velikih razmera (na pr. cevi ili tome si.). Ponovno pre-sovanje omogućuje da se kalupni oblici natope u vidu opeka i mlivo odatle proizvedeno de se po tome presuje u proizvoljan drugi oblik.
Ponovnim presovanjem dobivene oblož-ne ploče bivaju, najbolje, stavljene na postelju iz terom natopljenog brašna (praha), koje korisno biva obrazovano iz mliva is tih kalupnih tela, iz kojih / ploče po mle-venju bivaju ponovo presovane tako, da se ploče međusobno i sa podlogom vremenom udruže u jednostavan sloj.
Za obložne ploče, kod kojih igra izves-nu ulogu dobra sposobnost izolovanja biva kao osnovna materija izabrana infuzor-na zemlja ili pak mlivo, iz natopljenih kalupnih tela, koje je upotrebljeno ža ponovno presevanje biva učinjeno mršavim pomoću infuzorne zemlje.
Između proizvođenja i ređanja kalupnih tela po pronalasku postoji u toliko tesna veza, što čak i dobro izrađena tela samo tada potpuno odgovaraju ciljevima građenja drumova, ako su dobro poredana.
Iz ovog opisa izlaze sledeče najvažnije koristi od obložne materije za drumove po pronalasku i od obloge, koja je izvedena iz ove materije:
1.	Kalupna tela se mogu lako transporto-vati i brzo redati.
2.	Njihovo proizvođenje se vrši fabrično i sa malim troškovima.
3.	Mogu u svakoj zemlji biti spravljena iz domaćih mineralnih sirovina.
4.	Obloga postoji pod dejstvom saobraćaja bez međuprostora.
5.	Nije klizava.
6.	Nepropustljiva je za vodu.
7.	Ne prenosi zvuk.
8.	Higijenska je.
9.	Usled svoje elastičnosti i istovremene žilavosti veoma je izdržljiva.
10.	Njeno održavanje i popravljanje je prosto i jevtino.
11.	Može i po zimi biti popravljana ne zaustavljajući saobraćaj.
12.	Postojana je na toploti i mrazu.
13.	Slobodna je od obrazovanja talasa.
Materijal po pronalasku je naravno osim
za izgradnju drumova upotrebljiv i za druge ciljeve na pr. za izradu patosnih obloga, za patosanje skladišta štala itd.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za izradu obložnog materijala i kalupnih tela, koja su prvenstveno natopljena bituminoznom materijom, i koja se presuju iz mlevenih mineralnih materija, naznačen time, što se postupku natapanja podvrgavaju kalupni oblici, čija otpornost na pritisak iznosi samo neznatan deo na pr. najviše 1:/l0 minimalne otpornosti na pritisak koja se zahteva od veslačkog kamena (koja iznosi oko 100 kgr (cm ).
2.	Postupak po zahtevu 1 naznačen time, što postupku natapanja bivaju podvrgnuti kalupni oblici, čija je otpornost na p itisak samo toliko velika, t. j. ne iznosi više od približno 5 kgr/cm , da se vreme proizvođenja, bez izmene oblika i oštećenja mogu da izdrže ona naprezanja, kojima se izlažu usled manipulisanja koja su potrebna radi zasićavanja.
3.	Postupak po zahtevu 2 naznačen time, što se postupku natapanja podvrgavaju ka lupni oblici čija otpornost na pritisak iznesi oko 2—3 kgr/cm-,
4.	Postupak po zahtevu 1—3 naznačen time, što kalupni oblici pre zasićavanja bivaju podvrgnuti takvom procesu očvršnja-vanja (na pr. sušenju pomoću dovoda spoijne toplote, pečenja, parenja), da vrednost ovim dobivene povećane otpornosti na pritisak ne prekoračuje maksimalne vrednosti iz zahteva 1—3.
5.	Postupak po zahtevu 4 naznačen time, što se očvršnjavanje kalupnih oblika, koji kao vezujuće sredstvo sadrže pečeni kreč ili krečni hidrat, preduzima putem parenja samo pomoću isparavanja vlage, koja se sadrži u samim kalupnim oblicima, a u zatvorenom sudu, bez naročitog dovođenja pare spolje.
6.	Postupak po zahtevu 1—4 naznačen time, što mlivo iz mineralnih materija, koje su bogate vezujućim sredstvima (na pr. iz vrsti krečnog kamena, iz vrsti krede) biva bez dodatka vezujućih sredstava prerađeno u kalupne oblike.
7.	Postupak po zahtevu 1—5 naznačen time, što mineralnim materijama, koje su siromašne vezujućim sredstvima, (na pr. plovućcu, infuzornoj zemlji, majdanskom pesku, zguri iz visokih peći, koja ne sadrži sumpora itd.) biva dodalo toliko ve-zujućeg sredstva (na pr. 5 do 10 zapre-minskih procenata krečnog hidrata), da bf se postigla otpornost koja je potrebna samo za sprovođenje manipulisanja pri izradi.
8.	Postupak za spravljanje obložne materije za ulice, (drumove) naznačen time,., što se kalupna tela, koja su izvedena po zahtevu 1—7 melju u prah.
9.	Postupak po zahtevu 8 naznačen time, što prah pomoću dodavanja nenatopljenih mineralnih materija (na pr. krečnog kamena, infuzorne zemlje, perlita, brašna (praha) raznog kamenja ili tome si. majdanskog peska) biva učinjen mršavijim (posnijim).
10.	Postupak po zahtevu 8—9 naznačen, time, što kalupna tela, koja su izvedena po zahtevu 1—7, bivaju mlevena u prah za jedno sa jednom ili više nenatopljenih materija.
11.	Postupak za ređanje postavljanja u-lične ili patosne obloge, naznačen time, što u oblozi praznine, koje se dobijaju re-đanjem kalupnih oblika, koji su izvedeni po zahtevu 1—7, bivaju ispunjene prahom, koji je dobiven po zahtevu 8—10.
12.	Postupak za popravku ulične obloge, koja se sastoji iz kalupnih tela po zahtevu 1—7 naznačen time, što se na oblogina kalupna tela, koja su oštećena dejstvom saobraćaja posipa prah, koji je upravljen po zahtevu 8—10, i po tome se pomoću maljeva ili druge mehaničke obrade sjedinjuje sa dotičnim kalupnim telima.
13.	Postupak za ređanje ulične ili patosne obloge, naznačen time, što međuprostori, koji se dobivaju prilikom ređanja kalupnih tela iz proizvoljne materije (kera-mita, kamene kocke), ispunjuju prahom, koji je pravljen po zahtevu 8—10.
14.	Postupak za izradu ulične ili patosne
obloge, naznačen time, što praznine između kamenog naboja, tucanika ili tome si. koje se izvode kod kamenih puteva ili podloga, pre ili za vreme valjanja bivaju ispunjene prahom, koji je spravljen po zahtevu 8—10, sa ili bez izrade prevlačnog sloja iz ovog praha.
15.	Poslupak po zahtevu 14 naznačen time, što se prah upotrebljuje hladan, no ipak se njegovo prvo sabijanje preduzima pomoću toplog valjka.
16.	Postupak po zahtevu 8—10 naznačen time, što mlivo biva ponovo sabijano u kalupna tela.
17.	Postupak po zahtevu 1 i 16 naznačen time, što kalupni oblici u vidu opeke bivaju natopljeni i mlivo, koje je iz njih dobiveno biva ponovo sabijeno u proizvoljan drugi oblik.
18.	Postupak po zahtevu 16 i 17 naznačen time, što se mršavost (postnost) mliva postiže dodavanjem infuzorne zemlje, odn. što se kao osnovna materija za kalupne oblike, koji treba da se natapaju, upotrebljuje infuzorna zemlja.
19.	Postupak za ređanje kalupnih tela po zahtevu 1—7 ili 16 naznačen time, što se kalupna tela postavljaju na podlogu koja se sastoji iž praha natopljenog bitu-minoznom materijom, pri čemu se ovaj prah korisno sastoji iz mlevenog produkta, koji je spravljen po zahtevu 8—10,








.
■■
.......■ ....- •
moć. -
• ' ■ '



'


■
.
'

■


'

.