KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 53 (2).
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 avgusta 1935.
I PATENTNI SPIS BR. 11776
Feremutsch Paul Adolz i Vieli Otto, Ztirich, Švajcarsba.
Postupak za sterilizovanje tečnosti, naročito mleka, električnim putem.
Prijava od 23 jula 1934.	Važi od 1 decembra 1934.
Traženo pravo prvenstva od 24 jula 1933 (Nemačka).
Predmet ovog pronalaska odnosi se na postupak za sterilizovanje tečnosti, naročito mleka, kao i na uredjaj za izvodjenje ovog postupka, Postupak po ovom pronalasku zasniva se na principu elektrokatali-tičkog dejstva oligodinamičkih metala. Poznato je, naime, da takozvani oligođina-mički metali, koji se nalaze u dodiru sa tečnostima, ispuštaju metalne jonove, koji uništavaju male žive organizme, koji se nalaze u tečnosti.
Ali je sad za praksu uspeh, koji se može postići bez povišenja ovog prirodnog katalitičkog dejstva, mali, pošto čak i pri prisutnosti kakvog katalizatora kao srebra, dejstvo nastupa tek posle nekoliko časova, i veoma zavisi od veličine površine oligo-dinamičkog metala. Osim toga se kod dis-persnih sistema, kao voćnih sokova, mleka i t. si. dispersni delići kao na primer be-lančevine, masti i dr. po njihovom neutra lisanju pozitivno punjenim metalnim joni-ma talože po površini katalizatora i inakti-višu isti.
Ali sad za praksu mora biti stvorena mogućnost, da se za kratko vreme može stenlizovati veća količina tečnosti, koja dolazi u pitanje. Do sada je ovo moglo biti delimično postizano samo elektrolitičkim putem, pri čemu je upotrebljavana jedno-smislena struja ili naizmenična struja. Ali je ovaj postupak zahtevao veliko zaprema-nje prostora, znatnu potrebu za električnom energijom i pružao je i suviše malu radnu sigurnost.Osim toga su elektrolitički pos-
tupci imali veliku nezgodu štetnog uticanja na kakvoću sterilizovanog materijala usled raspadanja, obrazovanja taloga, koji su jako umanjivali aktivnost elektroda i prouzrokovan su pojave koagulisanja, naročito kod dispersnih tečnosti.
Po ovom pronalasku predlaže se postupak za sterilizovanje tečnosti, koji električnim punjenjem podesnih metalnih elektroda, sa katalitičko-oligodinamičkim dejstvom, kao na primer srebro, potpomaže odvajanje metalnih jona u tečnost, koja okružuje elektrode i koja treba da se ste-rilizuje.
Pretpostavlja se, da mala živa bića apsorbuju ove odaslale metalne jone i podležu njihovom otrovnom dejstvu, pri čemu ona usled unaokolo nataloženog metala pretrpljuju oduzimanje kiseonika i, s druge strane da nastaje električno punjenje, koje uništava život. Po jednom drugom gledištu svaka živa ćelija ima električno oscilaciono kolo, koje biva razarano odnosno kratko vezivano metalnim jonom, koji s njim dolazi u dodir i time ćelija biva ubijena.
Da bi se u veoma kratkom vremenu odvojilo što je moguće više metalnih jonova i da bi se doveli u dodir sa mikrobima iz tečnosti, to tečnost, koja treba da se sterili-zuje biva provodjena kroz uzani medju-prostor dveju naspramno nalazečih se, električno punjenih metalnih površina sa oli-godinamičkim dejstvom, od kojih bar jedna biva što je moguće brže kretana pored druge.
Din. 15.—
Bitno povećanje sterilišućeg dejstva ovog postupka postiže se time, što naročito tečnost, koja treba da se steriliše biva spro-vodjena izmedju jedan u drugome obrtnih cilindara, podesno kao film. Pri tome se preporučuje da se jedna od elektroda izvede iz dobrog ispuštača jona, na primer iz kakvog legiranog ili sinterovanog tela iz dva različita metala.
Postupak se takodje može primeniti i za tečnost, koja miruje u sudu, ako je bar jedna elektroda postavljena pokretno, čime se izbegava obrazovanje taloga i postiže se ravnomerno prodiranje tečnosti metalnim jonima.
Upotreba dijafragmi, koje okružuju elektrode, korisna je radi sprečavanja metalnog taloga. U daljem sledovanju pronalaska može biti potpomognuto sterilizova-nje, ako se tečnost, koja struji pod pritiskom, zasiti ugljenom kiselinom čime se smanjuje otpor tečnosti u pogledu električne sprovodljivosti.
Na priloženom nacrtu je šematički pokazan jedan primer izvodjenja uredjaja za izvodjenje postupka po ovom pronalasku. Sl. 1 pokazuje presek kroz jedan steriliza-cioni aparat, koji je priključen na sud, koji se nalazi pod pritiskom ugljene kiseline. SI. 2 pokazuje izgled sa strane apara ta sa njegove upusne strane.
Uredjaj, kojim se sterilizacioni uslovi po ovom postupku ispunjuju u veoma dobroj meri, sastoji se iz jedne srebrne cevi 1 naročito konusnog oblika, u koju je u-vučena dalja srebrna cev 2. U cilju postizanja tankog filma iz tečnosti rastojanje izmedju cevi iznosi približno U,3 mm. Na ovaj način se dobija dobra raspodela tečnosti, koja treba da se steriliše i jedno-vremeno velika dodirna površina sa elektrodama. Oba cilindra se preko kontaktnih zavrtnjeva 3 i 4 pomoću ovde nepokaza-nih sprevodnika priključuje na izvor struje, i obrazuju tako elektrode. Kontaktni za-vrtanj 3 se preko metalne ploče 5 nalazi u sprovodljivoj vezi sa spoljnom cevi, a kontaktni zavrtanj 4 se pak preko osovine 7 i metalne ploče 6 nalazi u sprovodljivoj vezi sa unutrašnjom cevi.
Spoljna cev je izolisano smeštena u kutiji 8 iz presovane materije ili pak u livenoj kutiji, pri čemu se sama kutija može sastojati iz izolujuće materije. U koliko je to potrebno, moraju i dalji delovi kutije biti izolisano postavljeni, ili se pak u da-tom slučaju mogu sastojati iz izolujuće materije. Unutrašnja cev 2 se nalazi čvrsto postavljena na rotacionom telu 9, koje je sa svoje strane utvrdjeno na osovini 7. Osovina 7 je koncentrično postavljena u poklopcima 10 i 11 za zatvaranje kutije 8.
U poklopcu 10 ona se naslanja (odupire) na ležište 12, čiji se položaj pomoću zavrtnja 13 može podešavati. Kroz poklopac 11 prolazi osovina 7 i na mestu prolaza je zaptivena pomoću zaptivajućih ploča 14 i kutije 15 za zaptivanje. Na jednom dodatku 16 na poklopcu 11, koji isto tako služi za smeštaj osovine nalazi se poklopac, koji je složen iz zavrtanjskog dela 17 i završne ploče 18. U poklopcu se nalazi jedan prorez 19 dovoljne širine za slobodno kretanje prema kontaktnom zavrtnju 4. U osovini 6 nalazi se udubljenje 20, u koje zahvata ploča 18, tako, da pri obrlanju poklopca 17, 18, može biti izvedeno pomera-nje elektrodnih cevi 1 i2u njihovom rasto-janju jedne od druge. Mera pomeranja se pokazuje pomoću skazaljke 21 u odnosu prema skali 22.
U poklopcu 11 je predvidjeti uvodni otvor 23, a u poklopcu 10 ispusui otvor
24	Na ulazni otvor 23 je priključen sud
25	za pritisak. U sud za pritisak strči cev 27, koja dolazi od aparata 26 za ugljenu kiselinu, skoro do dna, tako, da može biti postignuto zasićavanje ugljenom kiselinom tečnosti, koja se nalazi u sudu.
Konusnim izvodjenjem elektroda i aksi-jalnom pomerljivošću može podesno biti podešavan razmak elektroda. Osim toga time tečnost korisno dobija tavnomerno ubrzanje proticaja. Umesto cevi, koja se jedna u drugoj obrću mogu biti korišće-ne i druge površine, koje se brzo kreću jedna u odnosu prema drugoj, kao na primer ploče, koje kreću tamo i amo ili pak obrtne ploče. Takodje može umesto dve cevi biti predvidjen veći broj cevi, koje se pružaju jedna oko druge ili u, ili izvan jedne nepomične cevi. Radi povećanja aktivne površine elektroda mogu cevi biti talasave poprečno u odnosu prema osi ili biti snabdevene pločama, koje u vidu češlja zahvataju jedna u drugu.
Usled pada potencijala izmedju napunjenih srebrnih elektroda joni srebra se kao nosioci pozitivnog električnog punjenja kreću od anode ka katodi, pri čemu oni nailaze na bakterije u filmu tečnosti i otrovnim dejstvom ili pražnjenjem ove u-ništavaju. U koliko je veći broj jonova, u toliko je veći smetajući ili uništavajući uticaj na sposobnost za život bakterija. Pošto srebrni jon kao elementarni kvantum uvek zadržava isto električno punjenje, to gustina struje punjenih elektroda u toliko igra izvesnu ulogu, što time broj jonova, koji u vremenskoj jedinici prelaze u rastvor vor, može biti odredjen, i na ovaj način štetan ili ubijajući uticaj na život bakterija može biti menjan. Stoga je moguće, da se ovim postupkom postigne ubijanje po iz-
boru, jer su različite količine struje, koje su potrebne za ubijanje rasličitih vrsta bakterija. Ogledi su pokazali, da je dovoljna struja punjenja od 8—10 ampera, pri naponu od 15—20 volti, da sterilizuje tečnosti, koje dolaze u pitanje za čovečiji kon-zum.
Da bi se srečilo, da metalni talog, koji se obrazuje pri odvajanju jonova i time izazvanom razlaganju najvišeg metalnog sloja, predje u tečnost, podesno je da se elektrode prevuku diafragmama, za šta je najpodesniji tanak lim iz mikroporoznog metala, koji kao medjusprovodnik ne prima nikakvu struju. Podesno se upotreb-liuju niklene ploče sa rupama u vidu vela, koje se samo mikroskopski mogu videti.
Pošto joni teže da najkraćim putem dostignu katodu pri čemu oni po pražnjenju ponovo prelaze u metalno stanje, i pri tome gube dejstvo ubijanja klica, to je podesno, da se uz uzimanje u obzir brzine kretanja jona, pravac struje uvek prema razmaku elektroda više ili manje često menja. Kod ovde izabranog rastojanja srebrnih cevi 1 i 2 od 0 3 mm i gustine struje od približno 1/100 ampera/qcm., napona od 15 volti, dobija se optimum pri pro-meni pravca u svake dve sekunde. Sredstvom ovog periodičnog menjanja pravca struje u stanju smo da izbegnemo, da u tečnosti ostanu suvišni deliči metala. U tom cilju se električna struja šalje, u izve-snim vremenskim razmacima, koji su zavisni od brzine kretanja jona i od dužine vremena, koje je potrebno za uništenje bakterija, u suprotnom smeru kroz steri-lišuću tečnost, uzled čega po efektu uništavanja metalni jon ponovo biva vraćen na suprotno punjenu elektrodu.
Iscrpni ogledi za sterilizovanje grubo dispersnih tečnosti, kao mleka, dali su, da efekat sterilizovanja biva bitno povećan prethodnim joniziranjem tečnosti (kišelje njem) ugljeudioksid-gasom. Kod opisanog uredjaja se u sud 25 uvedeni gas jedno-vremeno koristi kao sredstvo za pritisak. U vodenom rastvoru disocirana ugljena kiselina vrši katalitički efekat, u stvari usled povećane koncentrisanosti vodoničnih jonova.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za sterilizovanje tečnosti, kao na primer mleka, pomoću električnog punjenja metalnih elektroda sa katalitičko-oligodinamičkim dejstvom, naznačen time, što tečnost, koja treba da se sterilizuje biva u vidu tankog sloja sprovodjena između elektroda, od kojih bar jedna kretanjem, kao na primer obrtanjem, vrši dejstvo mešanja u odnosu na tečnost, koja mimo pro-tiče.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se na po sebi poznat način koristi periodično po pravcu menjanja jedno-smislena struja za punjenje elektroda, pri čemu se naročito vreme izmedju menjanja polova struje, odmera kraćim no dužina vremena kretanja jednog metelnog jona od jedne elektrode ka drugoj.
3.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što tečnost, koja treba da se sterilizuje biva na po sebi poznat način u kakvom sudu na pritisak presićena ugljendioksid-gasom.
4.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se upotrebljavaju sinterovane elektrode, koje se sastoje iz rešetkaste strukture i ispunjujuće mase.
5.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time što se upotrebljavaju elektrode, koje su izvedene kao rotaciona tela i koje su smeštene jedna u drugoj i od kojih je bar jedna obrtno postavljena.
6.	Postupak po zahtevu 1 do 5, naznačen time, što se upotrebljavaju konusne elektrode, koje su u datom slučaju izvedene talasavo ili rebrasto.
7.	Postupak po zahtevu 1 do 6, naznačen time, što se upotrebljavaju elektrode, koje su postavljene na izolujuću meteriju, koja jednovremeno služi kaogradivna materija za kutiju i druge delove.
8.	Postupak po zahtevu 1 do 7, naznačen time, što se upotrebljavaju elektrode, koje su okružene diafragmama, koje kao medjusprovodnici ne primaju nikakvu struju.
9.	Postupak po zahtevu 1 do 8, naznačen time, što se upotrebljava diafragma za elektrode, koja se sastoji iz mikroporoznog metalnog lista.

Ad polbr.11776





»' !	I'/