KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 77a
1NDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 Februara 1925
PATENTNI SPIS BR. 2478
HENRY LE1TNER. KONSTRUKTER. LONDON.
Zavojni
Prijava od 4 avgusta 1922.
Ovaj pronalazak se odnosi na zavojni propeler (vijak) naročite za vazdušna vozna sredstva čija su krila obrazovano kao šuplje telo, a izradena su iz dveju odvojenih met mih ploča, koje su na njinim krajevima zavarene ili inače podesno spojene.
Celj je ovog pronalaska, da se propeleri takve vrste poprave, i to naročito deo pro-pelera, koji obuhvata glavčinu i nastavljene delove krila, gde je naprezanje največe,
Prema ovom pronalasku prevaljaju se krila ili, zbijaju ili se na drugi način do-vedu od metalnog lima u zahtevan oblik i jačinu. Dve Strane krila obrazovane su iz o-dvojenih limova čije se ivice spajaju zavari-vanjem ili na drugi način. U unutrašnjosti limene stene, šupljeg krila, naročito u onom delu koji obuhvata glavčinu kao i u susednim delovima, nameštena je limena postava ili je-dna ili više lamela, koje su izradenjem od lima ili na drugi način, tako, da one odgo-varaju spoljašnjoj obloži.
Spoljašnja obloga i postavni lini ili postavni limovi pričvFceni su na glavčini, koji se sastoji iz cemmlne mre, koja odgovara de-bljini pokrebieke os mine i ima odgovarajnče pljostenaste plocice na kraju, koje su pot-puno ili približno ravne i irnaju preimučstve-no na jednom deiu svog obima okrugli o-blik. U dva moti	o ; i od prilike pod
pravim jiglom m • ečnikfi okruglog oblika imaju 'pljbsl	nastavke, koji su
ili ravni ili su v; ni prema onoj krivini, koja se obično daje o ■ -oelerskoni krilu kod spajanja uz centralna .mmu. Ti nastavci i-maju takav oblik, da njine ivice odgovaraju ivicama metalnog lima, koji sačinjava krilo.
propeler.
Važi od 1 novembra 1923.
Krajne pločice mogu da imaju preimučstve-no neko rame ili ispupčenje Ha njinim ru-bovima ili neku grbu ili neki -’b u unu-trašnjoj strani, na čemu prileže rubovima lima koji sačinjava krila, i lamele. Takav način gradenja da se limenim pločicama da dugačak čvrst rub, na kome mogu one da se zavare i praktično da se ne moraju da u-potrebe delovi za ispunjavanje, koji su inače potrebni. Radi toga se postiže veča jačina na spojnim mestima oko glavčine, kod ta-kvog propelera odredenog za umerene br-zine ne mora ploča da se zavari ni na drugi način da spoji sa istom.
Da se poveča čvrstoča i tvrdoča krila mogu da se predvide unutrašnja rebra i poprečni šuplji delovi ili delovi za odstojanje. Prvi se izraduju preimučstveno iz jednog komada sa pločicama za ispunjavanje a drugi su iz naročilih delova, koji su spojeni sa spoljašnjim likom, tako, da ga ispunjavaju.
Crtež pokazuje više izvedenih primera predmeta ovog pronalaska i to predstavlja sl 1 u izgledu sreda, jed an izveden obiik propelera prema ovom pronalasku, sl. 2 predstavlja uzdužni presek poprečno na osovinu i sl. 3 aksialni uzdužni presek istog. Slike 4, 5, 6 i 7, su poprečni preseči po črtama 4—4, 5—5, 6—6, i 7—7 sa sl. 1, Sl. 8 pokazuje izgled spreda čaure za osovinu ili propelerove glavčine i sl. 10 pokazuje pripadajuči izgled sa strane. Sl. 11 i sl. 12 pokazuju preseke izvedenih oblika sličnih sl. 2 ii izmenjenih. Sl. 13 predstavlja poprečni presek po črti 13—13 sa sl. 12, a sl. 14 pokazuje pojedi-nost rasporeda predpostavijenog na sl. 13. Sl. 15 pokazuje izgled spreda daljeg izvede-
Din. 20.
nog oblika, a sl 16pokazuje pripadajuči ak-sialni presek.
Na sl 1 do 10 je (a) spoljašnja obloga pro-pelera a (b) su limovi za ispunjavanje ill za postavljanje ill lamele razne dužine, koje odgovarsju jedna u drugu i u spoljašnju o-blogu, kao što je jasno predstavljeno na sl. 2 i sl 3 (c) je centralna cev ili čaura glav-čine i ima pljostene [flanse] ill krajne ploče [d], kod tog oblika propelera imaju spoljašnja obloga [a[ i lamele takav oblik, da one ugovaraju izmedu pljostena [d], pri čemu su pljösteni [d] kod [d1] prožijebljeni ili usečeni, da prime lamele, kao što se to vidi na sl.4. Obloga [a] i lample [b] savijene su u potre-laan oblik i na njinim rubovima su zavarene ili spojene na drugi način, kao što je to naznačeno na sl. 6. Tačkaste črte [d2] u slid 4 naznačuju žljebove, koji mogu da se pred-vide, da se konstrukcija napravi lakša.
[e, e] su nastavci na glavčinim pljostenima [d], koji su odredeni zato, da ispune prostore, koji se, obrazuju izmedu rubova obloga [a] i lamela [b], gde se one medusobno rastavljaju, da obidu glavčinu, koji su prostori morali obično da se ispune naročitim ispunama. Ovi nastavci imaju kose površine [i], uz koje su rubovi obloge [a] i lamela [b] zavareni ili pričvrščeni na drugi pcdesan način. pri čemu prelaze te kose površine u žljebove ili ureske [d1] odn. s njima su stopljene.
(g), sl. 7 i sl. 8 predstavlja jedan od de-lova za šupljinu ili za odstojanje izmedu stena obloge [a], koji su odredeni za učvrščivanje ili radi konstrukcije, [h, i] su zalistci ko;i su po dva namešteni na tim delovima, od ko-jih zalistci [h] kad se oni, kao što je naznačeno tačkastim črtama [na sl. 8] presaviiu pod pravim uglom prema delu za odstojanje služe za pričvrščivanje zavarivanjem ili sličnim pločama uz rubove, koje ploče sačinja-vaju oblogu, a zalistci [i] mogu isto tako savijeni pod pravim uglom i zavareni mesti-mice uz oblogu ili su uvučeni u ovu kroz rape i tako zakiveni ili zavareni. Ti delovi za odstojanje sa zalistcima ili bez zalistaka mogu da se zavare uz unutrašnjost jedne polovine obloge, pre nego što se krila sa-stave, ili oni mogu da se zavare za krajeve lamela ili jedan kraj jedne lamele može da ima jedan nastavak ili nastavke, za koje je pričvrščen jedan deo za odstojanje ili delovi za odstojanje.
Sl. 11 pokazuje konstrukciju, kod koje limovi za ispunjavanje ili lamele [b], od kojih su predstavljena dva para, ne slede rubove obloge [a], kao na sl. 2, nego ukrštavaju glavčinu više u neposrednom pravcu i takve kakve su [lamele] sačinjavaju veznike izmedu dva krila i neku vrstu čelica.
Njini rubovi preimučstveno su zavareni
tamo uz krajnje pločice ili pljostene glavčine, gde oni ovu ukrštavaju. Kod jedne dalje promene, umesto da se lamele polože poprečno na glavčinu, mogu obloge [a] da se nameste na taj način, a lamele da slede spo-Ijašnje rubove, ali to nije toliko preimučstveno.
Kod izvedenog oblika predstavljenog na slikama 12, 13 i 14, pokazan je samo jedan jedini par lamela, koje imaju rebra [j] za pojačanje. Nasuprot ležeča rebra se dodi-ruju i mogu da se zavare ili na drugi način da se medusobno pričvrste.
Kod propelerovog oblika predstavljenog na sl. 15 i sl. 16. prelaze obloga [a] i lamele [b] preko pljostena (d), glavčine, kao što je jasno naslikano na sl. 16, kao što se vidi, od-govaraju lamele obliku obloge (a) i preimučstveno su zavareni rubovima sa oblogom i sa rubovima pljostena [d], gde se ovi podu-daraju sa rubovima obloge [a], ipak može jedan par ili više pari lamela da ukrštava glavčinu u nekom unutrašnjem položaju izmedu pljostena i tako sačinjavaju za ovaj oblik iste veznike kao na sl. 11. One mogu takoder da se pričvrste uz pljostene pomoču zavrtki, zavoranja ili na drugi podesan način. Jasno je da se kod ove konstrukcije upotre-bljavaju delovi za ispunjavanje, da se ispune šupljine kod glavčine koje ostaju izmedu rubova protivuležečih obloga i lamela.
Očigledno je, da se opisana konstrukcija može na isti način kod propelera sa tri ili četiri krila upotrebi. Lamele prolaze u svakom slučaju preko glavčine iz unutrašnjosti jednog krila u odgovarajuču unutrašnjost su-sednog krila. Broj nastavaka poboljšane glavčine povečava se odgovarajuči.
Ovaj pronalazak nije ograničen samo na naročit oblik predstavljenog propelera, niti na predstavljen i opisan raspored, nego kao što se po sebi razume, može u veliko da se menja i razvija, a da se ne odstupi od celji ovog pronalaska.
Patentni zahtevi:
1.	Propeler sa šupljim krilima, naznačen time. što su u krilima namešteni jedan ili više limova za ispunjavanje ili lamela koji se prostiru od jednog do drugog krila kroz ili preko glavčine.
2.	Propeler po zahtevu 1, naznačen upo-trebom metalnih limova za skupljavanje ili lamela koji imaju jedno ili više izbivenih ili utisnutih rebara.
3.	Propeler po zahtevu 2, naznačen time, što se upotrealjavaju limovi za ispunjavanje lamele, koji se prostiru kroz glavčinu ili poprečno preko glavčine, da obrazuju vezivače i pričvrščeni su na sučeljna krila i na glav-čini.
4.	Propeler po zahtevima 1—3, naznačen time, što se metalni Hm koji sačinjava spo-Ijašnje površine krila prostire u unutrašnjosti kroz glavčinu ili preko glavčine, ili osovinske čaure, na kojoj je pričvrščena, pri čemu je-dna odvojena spoljašnja obloga obuhvata glavčinu.
5.	Zavojni propeler, naznačen šupljim kri-lima, koji su obrazovani oblogom iz metal-nog lima, u kombinaciji sa glavčinom, koja se sastoji iz centralne cevi i krajne pločice, koje imaju nastavke, koji služe kao ispune za prenos snage, za meduprostore obloge kod glavčine.
6.	Zavojni propeler, po zahtevu 3, naznačen unutrašnjim delovima za pojačanje.
7.	Zavojni propeler naznačen šupljim krili-ma, koji su obrazovani izjedne ploče od me-talnog lima, sa unutrašnjim pojačanjem od lamela oko glavčine i sa delovima za poprečno pojačenje u kombinaciji sa glavčinom, koja se sastoji iz centralne cevi i krajne pločice, koji imaju nastavke, koji služe kao ispune za prenos snage, za meduprostore obloge kod glavčine.
8.	Zavojni propeler po predhodnim zahtevima, naznačen ustrojstvom odrezaka ili useka u pljostenima (flanšama) glavčine.
9.	Zavojni propeler po predhodnim zahtevima, naznačen unutrašnjim prečkama od me-talnog lima ili delovima za održavanje odsto-janja.
4
Ad patent troj 24-78.
D's/M