KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 29 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 MAJA 1939.
PATENTNI SPIS BR. 14860
Luria, Ste a Responsabilite Liinitće, Pariš, Francuska.
Postupak i proizvod za tutkalisanje veštačke svile i postupak za fabrikaciju
ovog proizvoda
Prijava od 18 decembra 1937.	Važi od 1 Tiove/mbra 1938.
Naznačeno pravo prvenstva od 18 decembra 1936 (Belgija).
Za tutkalisanje veštačke svile (la rayo-nne) se često upotrebljuje laneno ulje koje se nanosi na veštačku svilu ild u vidu rastvora u kakvom isparljivoim iraistvornom sredstvu, kao što je benzin, trihloretilen, benzol, ili u vidu emulzije n vodi.
Po svojoj primeni na veštačku svilu (la rayonne), ovo se ulje oksidiše više ili manje brzo prema okolnoj temperaturi, prema kvalitetu upotrebljenog ulja, i prema tretiranju koje je ulje pretrpelo pre svoje primene na veštačku svilu. Produkat koji rezultuje iz oksidisainja lanenog ulja na veštačkoj svili i koji se opšte naziva li-noksin (linoxyne), javlja se u vidu nepromočive pokožice koja međusobno sleplju-je vlakna veštačke svile i koja je nera-stvorljiva u poznatim rastvornim sredstvima.
Ovaj proces tutkalisanja veštačke svile pruža ozbiljnu nezgodu da po izvesnom vremenu razara veštačku svilu usled oksi-disanja lanenog ulja na veštačkoj svili. O-vo se štetno dejstvo nije moglo izbedi pošto linoksin, koji nije rastvorljiv u poznatim rastvornim sredstvima, treba da bude spravljen na samoj veštačkoj svili. Isto je to uostalom sa produktima koja rezultuju iz oksidisanja drugih ulja koja se brzo suše, kao laneno ulje.
Predmet ovog pronalaska jeste postu-pak za tutkalisanje veštačke svile koji ne pruža ovu nezgodu.
Postupak po pronalasku sastoji se u tome da se na veštačku svilu nanosi rastvor, ili emulzija produkata koji su dobi-
veni oksidisanjem kakvog ulja, koje se ne suši, ili koje se suši sporo, ili mešavine ove đve vrste ulja, do postizanja lepljivih proizvoda, koji ostvaruju nepromočivost i elastičnost, koji su rastvorljivi u poznatim rastvorima i koji su, i pored svojih osobina elastičnosti, još dovoljno tečni, da bi posle deformisanja mogli zauzeti oblik suda koji ih sadrži.
Prvenstveno se veštačka svila malo za-greva, na primer na temperaturu između 40 i 50° C, pošto su gore pomenuti oksi-daciomi proizvodi na ovu naneseni.
Ovo malo zagrevanje ima kao dejstvo ne samo da ubrzava eliminisanje rastvor-nog sredstva iz rastvora, ili vode iz emulzije, nego i isto tako da prouzrokuje stapanje proizvoda oksidisanja i prema tome da obezbedi bolje tutkalisanje vlakana veštačke svile.
Predmet ovog pronalaska' su takođe viskozni produkti koji su podesni za upotrebu u postupku tutkalisanja po pronalasku, kao i postupak za fabrikaciju ovih viskoznih produkata.
Da bi se postigli viskozni produkti, polazi se od osobine koju imaju ulja koja se ne suše, ili koja se sporo suše, da se ok-sidišu, stvarajući proizvode koji su, ma da imaju osobine koje su korisne po tutkalisanje i koje su slične sa osobinama lino-ksina, ratvorljivi u rastvornim sredstvima koja se obično upotrebijuju, kao što sp benzin, trihloretilen, benzol, i logu usled toga po njihovom dobijanju biti primenje-na na veštačku svilu.
Din. 10.—
Proizvodi koji rezultuju iz oksidisanja ulja koja se ne suše, ili koja se suše sporo, polimerizuju se kasnije i stvaraju uslove za produkte polimerizovanja koji imaju iste korisne osobine za tutkalisanje kao i produkti oksidisanja iz kojih iproizilaze. Ovi produkti polimerizoivanja treba da budu smatrani kao obuhvaćeni izrazom „produkti oksidisanja ulja koja se ne suše i koja se suše sporo” upoitrebljemim u ovom patentu.
Prema stepenu oksidisanja ulja koja se ne suše ili koja se sporo suše, postižu se očevidno proizvodi čije su fizičke osobine različite. Ali je u praksi lako da se zaustavi na jednom od stepena oksidisanja, koji su podesni za tutkalisanje, us-led navedenih osobina koje produkti za tutkalisanje treba da imaju.
Oiksddisanje ulja može biti ostvareno pomoću različitih sredstava za cksidisanje. Može se naročito ulje provoditi kroz struju vazduha, kroz struju, kiseonika, kroz struju ozona, kroz kakvu mešavinu ovih tela.
Prema prirodi upoitrebljenog tela za oksidisanje ulja oksidisanje se ostvaruje više ili manje brzo. Brzina oksidisanja ulja zavisi ito tako od temperature i pritiska. Grejanje ulja potpomaže oksidisanje, ali ovo grejanje ne može biti i suviše jako, inače se izlaže opasnosti da se ulje raspadne. U cilju đa se izbegne ovo raspadanje dobro je da se pritisak smanji.
Trajanje oksidisanja zavisi osim toga od upotrebe katalizatora. Kao za ofcsiđisa-nje ulja, koja se suše brzo, može se potpomagati oksidisanje ulja koja se ne suše, ili koja se sporo suše, dodajući ulju katalizatore, kao što su manganske soli, kabal-ta, soli olova.
Da bi se ostvario prisan dodir između ulja i agensa za oksidisanje, moigu se upo-trebiti mnogobrojni poznati postupci, da bi se doveli u dodir kakva tečnost i kakav gas. Može se na primer struja vazduha, ili kiseonika, provoditi u vidu mehurića kroz ulje.
Da bi se 1000 kilograma neutralnog, ili malo kiselog maslinovog ulja preobratilo u viskozni produkat, koji je podesan za tutkalisanje veštačke svile, pušta se na primer da kroz ulje prostruji u vidu mehurića 108.000 kubnih metara vazduha pri temperaturi koja se nalazi između 100 i 150° C. Vreme za koje ova zapremina vazduha prolazi kroz ulje je proizvoljno, pod uslovom da kiseonik iz vazduha ima vremena da oksidiše ulje pri svome prol'aže-nju kroz ovo. Ovih 108.000 kubnih metara mogu, na primer, prolaziti kroz ulje u količini od 1080 kubnih metara na čas. Tako
dobiveni proizvod je veoma viskozan, razvlači se u elastične konce, topi se na toploti i potpuno je rastvorljiv u poznatim rastvor,nim sredstvima.
Da bi se veštačka svila tutkalisala o-vim proizvodom, ovaj se rastvara na primer u benzolu u proporcijama koje se o-bično upotrebljuju za laneno ulje za pri-menu na veslačku svilu. Veštačka svila se potapa u ovaj rastvor, na primer, u vidu povesma ili predioničnih kolača. Višak rastvora se uklanja sa veštačke svile, na primer, pomoću ceđenja. Veštačka se svila zatim suši u komorama zagrevanim na temperaturu između 40 i 50° C dok se rastvorilo sredstvo potpuno ne ispari. Vlakna veštačke svile su tada dobro aglomeri-sana među sobom. Veštačka svila koja je tako tretirana daje se savršeno tkati i ne kvari se sa vremenom.
Stepen tutkalisanja može biti lako me-n.jan, menjajući proporciju viskoznog proizvoda u rastvoru upotrebi jenom na veslačkoj svili. Rastvor može sadržati od 5 do 40% viskoznog proizvoda, prema tome da li tutkalisanje treba da bude slabo, ili jako. Može se isto tako menjati stepen tutkalisanja izdvajanjem veće ili manje količine rastvora iz veštačke svile.
Očevidno je da postupak tutkalisanja veštačke svile nije strogo ograničen na način izvođenja koji je ovde opisan. Tako, na primer, umesto da se viskozni produkat za tutkalisanje rastvori u cilju upotrebe na veštačkoj svili, može se izvesti i njegova emulzija u vodi. Očevidno je isto tako da se mogu upotrebiti i druga rastvor-na sredstva, kao benzol, samo ako ova nemaju nikakvo štetno dejstvo na veslačku svilu. Najzad, po sebi izlazi, da umesto maslinovog ulju mogu da se upotrebe i druga ulja, kako ona koja se ne suše, tako i ona koja se suše sporo. Od ulja koja su podesna za đofoijamje viskoznog proizvoda koji je podesan za tutkalisanje veštačke svile, mogu se navesti: ulje od repice, ricinusovo ulje, ulje iz pamuka, ulje iz arahi-da, kokosovo ulje, koprah-ulje, palmovo ulje.
Viskozni produkti po pronalasku omogućuju da se u praksi ostvari tutkalisanje veštačke svile prolaskom njenog vlakna, dodirom površine pokrivene ovim produktima u proizvoljnom momentu —■ od trenutka kad se ovo vlakno obrazuje do trenutka njegove upotrebe. Usled osobina koje imaju ovi produkti tutkalisanje je potpuno bez uticaja na tutkalisano vlakno.
Patentni zahtevi:
1.) Postupak za tutkalisanje veštačke svile, naznačen time, što se na veštačku
svilu nanosi rastvor ili emulzija produkata koji su dobiveni oksidisanjem ulja koje se ne suši, ili koje se sporo suši, ili mešavine obe ove vrste ulja, do postizanja lepljivih proizvoda, koji ostvaruju nepromočivost i elastičnost, koji su rastvorljivi u poznatim rastvarnim sredstvima i koji su, i pored svojih osobina elastičnosti, još dovoljno tečni da bi mogli zauzeti ipo delormisamju oblik suda koji ih sadrži.
2.	) Postupak po zabtevu 1, naznačen time, što se veštačka svila malo zagreva, pošto su oksidacioni produkti na nju naneti.
3.	) Postupak po zabtevu 2, naznačen time, što se veštačka svila koja je prekrivena ipomenutim ofcsi daći onim porduktima zagreva na temperaturu koja se nalazi između 40 i 50° C.
4.	) Postupak po jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što se vlakna veštačke svile prevode preko površine koja je prekrivena kakvim od pomenutih ofc-sidacionih produkata.
5.	) Postupak za spravljanje viskoznog produkta koji je podesan za tutkalisanje
veštačke svile po postupku tutkalisanja po jednom na kojem od zahteva 1 do 4, naznačen time, što se ofcsidiše ulje koje se ne suši, ulje koje se sporo suši ili mešavina ove dve vrste ulja, do takvog stepena, da se dobije lepljivi proizvod, boji je nepro-pustljiv za vodu i elastičan, koji je rastvor-Ijiv u poznatim rastvorima, i koji je, i pored svojih osobina elastičnosti, još dovoljno tečan da može po deformisanjiu zauzeti oblik suda koji ga sardži.
6.	) Postupak po zabtevu 5, naznačen time, što se ulje zagreva za vreme svog oksidisanja.
7.	) Postupak po zabtevu 6, naznačen time, što se ulje zagreva dosta jako, na primer na približno 150° C, i time što se izlaže pritisku koji je manji od atmosferskog pritiska za vreme dok se izlaže ofcsi-disanju i dok se zagreva,
8.	) Postupak po jednom od zahteva 6 ili 7, naznačen time, što se oksidisanje ulja aktiviše dodavanjem katalizatora ko što su katalizatori koji se upotrebljuju za aktivi-sanje lanenog ulja na veštaokoj svili.