Vojvoda Mišić
Stari Sokolac, vojvoda i osloboditelj, zastupao je o slavnim danima prvog Sokolskog Vidovdanskog Sabora u Novom Sadu god. 1919. južnoslovenskog kralja, vojsku i sve južnoslovensko junaštvo. Jednostavan, neukrašen i mio, zadobio je sva sokolska srca, i bio predmetom neizmernog poštovanja, oduševljenog div-ljenja i ljubavi bez kraja. Tada nam je dao na poklon svoju sliku, i svojeručno napisao: Južnoslovenskim Sokolima Vojvoda Mišic!
Preko godinu dana gonjen teškom bolešću izgleda da je pobeđen jedino smrću. Ali nepobedni uputio nam je još ove reči: dobro je, naši su održali položaj, — i tek onda je širom otvorio vrata besmrtnosti, i otišao u društvo svih naših junaka.
Herojski život njegov je bio prost, čist i jasan, i penjao se bez prekida prema zvezdama. Uvek na mestu, stalno ispunja-vajući dužnost, ubeđen u jednu i odredenu misao, davao je sve što se na odluku dati moglo. Na oko tako neznatan i miran udarao je po bojnim poljima Suvobora, Rudnika, Veternika i Kajmakčalana, kao ljutit i strašan buzdovan! . ..
Prvi, največi i najbolji, umro je nakon svršenog dela, bogat siromaštvom i slavom. Darovao nam je sve ovo što imamo, i otadžbinu i slobodu ...
I dok će pozna legenda i pesma, da plete čarobne niti i rasipa čudesne boje oko njegove božanske ličnosti, skinimo brado kape na grobu vojvode i osloboditelja Mišiča i kliknimo snažno i sokolski: slava, slava, slava!
Јосип Јурај Штросмајер
4.	фебруара годппо 1815. родпо се у Осијеку наш великан чије се име чуло п у Паризу ii Риму, у Лондону n Москви п чије ће име оетати незаборавно и неразрешпво свезано са свим нашим националним п културним покре-тима. Оно, што је велики син мале потлачене Хрватске желло и настојао још прије 50 и више година, што је он гледао у маштл својој, мп смо доживели. Доживели смо, да су браћа трију имена постала једно, а доживећемо
S*
S
ваљда и то, да ће цркве двају називља постати једно. На то нас опомиље запис љегов, којим је још године 1882. посветио своју вепебну дркву ђаковачку речима: „Славн бонсјој, једлнству цркава, слози п љубавп народа свога“.
Ннкао на малој хрватској груди у срцу туђине, од-растао у време првог буђоља л откуцаја б&ла народнога, он је надвиспо све савременике своје. Израсао је велик попут торњева своје цркве и његов се гпас чуо на дапеко и широко до крајљих граница сањане домовине његове Мајке Свеславије. Као глас благога ii брижнога оца звучао је он свима Славенима: и онима потлаченима, који су стењали у ропству Маџарске и Аустрије и оним Слобод-нима. Као глас суда и осветника потресао је душама непрпјатеља наших у Бечу ii Пештп. Нема културне инсти-туције у нашој ужој домовини, којој он нпје иоложио темељац камен или ју до врха сам саградио; нема ниједне у нашој сада широкој домовини, коју он није помогао н дарпвао, била она световна илп црквена, католичка илп правоелавна, хрватска, српска, црвогорека или словачка, чешка iran украјинска. Све је то љему већ онда било једно, све су то бпла браћа, деца једне матере Славије. Његово доба бијаше доба великих духова и ми смо сретни, што је ii3 нашег малог народа повпкао дух, чпје је нме упп-сано у светској повестп упоредо с именпма великпх нацио-налннх бораца, народа далеко културнпјих од нас.
8. априла бшће 16 годпна, што његова тела нема 5,reljy нама, али дух н.егов живи н ми га осећамо на сиаком кораку, осећамо радост његову над победом оних идеала, над остварењем онпх циљева, које је гајио од свога рођења, за које је војевао цео свој дуги ii богатп живот. Њсгови ће културни споменици лрпчатн славу љегову стољећима, а спомен на њега живеће у срцнма позних покољеља. Нека му је вечна олава и спомен!
Osečki Slet 1921. godine
Najvidljivije i najjače bilo sokolskog života našeg su veliki godišnji sletovi. Tako je bio Novosadski slet g. 1919., Mariborski 1920., pa sada ove godine Osečki. Nije mahne u torne, što su
to sve pokušaji. Dobri su za to, što nas spremaju za jedan veliki Južnoslovenski Slet u skoroj budućnosti. I sve su pokušaji veči, sve su dimensije ogromnije, kako po množini, tako po kakvoči. Sve to ide lepo, ide normalno, ide kako treba i ide svojim putem. Put taj nije uvek i naša momentana odluka, nego je naša odluka često zavisna od kretanja same ideje. Ideja je po-krenuta krajem g. 1918. Sad ona ide, valja se, kao usov. To ne može niko da zaustavi. Pa je sa naše strane u opće prilično mudro, kada naša rešenja idu putem ideje. Onda se ostvaruju sama od sebe i sama po sebi. I to je dakle dobro, pa možemo da budemo zadovoljni! Jedino bi trebali da pomišljamo nato, kako bi to bilo, kada bi mi ideji krčili puta, kada bi joj olak-šavali kretanje, kada bi i mi lično pridoneli nešto onome, što i bez naše volje, a često i protiv naše volje, tako krasno napreduje. Kada bi n. pr. ovako mislili: t. z. godišnji slet naš mora da bude, jer to traži život sokolski, jer to traži budući Južno-slovenski Slet; koliko god je taj godišnji slet velik i sve vedi, on za sada ne može još da angažuje celokupno Južnosloveusko Sokolstvo ; izvan domašaja godišnjeg i glavnog sleta ostaju veliki delovi Sokolstva mrtvi, nedirnuti i prazni; to nije ni dobro, ni korisno, ni pravo; ako Sokolstvo po smetnjama saobradajnim, i inače materijalnim, ne može celokupno da bude na jednom našem sletu, treba mu dati pobuda, da dane godišnjeg sleta oseti i proslavi na način mogud; to je lako ost varljivo na način taj, da dan godišnjeg velikog sleta bude dan obavezatnih javnih vežbi i nastupa zasvako društvo sokolsko i 1 i župu sokolsku; ponajbolje sa određenim, jednim i jednakim vežbama; tako da zbilja bilo so kolskog života najjače i najslobodnije udari i na sve strane i odjednom. Za ovako razmišljanje nema poteškoča. Jedino što se sadržaj vežbi ima unapred da odredi i da spremi. A dan je i onako odreden, to je Vidov-dan ! Mi verujemo u sposobnost našeg tehničkog odbora pa se ovde nečemo da zaustavljamo. Nego obračamo pažnju pozvanih na nešto drugo. Vežbe imaju unapred da se odrede i da se spreme. To je jasno. Sad mi tome hočemo da dodamo ovo: vežbe imaju za vremena da budu objavljene, da budu rastumačene, da budu rasturene u sva društva, — za vremena! Mečemo važnost na to: za vremena! A pobudu nam daje baš ovogodišnji Osečki slet. Održavanje Osečkog
sleta objavljeno je u Mariboru na našoj glavnoj skupštini. Kako po pripremama Osečke Župe, tako po samome razvoju, sudeći, Osečki slet će da bude veličanstven i silan! Svi to znamo, svi to osečamo, i svi mu se radujemo! Ali danas je kraj februara kad ovo pišemo, Osečki slet je krajem junija, a vežbi za Osečki slet, novih vežbi, nemarno! Do sleta je još vrlo kratko, teško da sastavimo četiri meseca ! Pitamo ovo : ako se misli na neke nove vežbe za Osečki slet, kada ćemo videti i imati te vežbe, i kakove će da budu, i ko će imati vremena da ih tačno i precizno nauči?! Kraj svega verovanja u sposobnost naših tehničara mi sa tačnom sigurnošću moramo da sumnjamo u uspeh sleta, ako se nove vežbe budu vežbale. Pa osećajući dobro, da če ovo shvatiti svi što zdravim razumom raspolažu, predlažemo ovde, da se na Osečkom sletu kao glavna tačka vežbanja vežbaju vežbe Hofmanove i Vidmarove, vežbe oslobođenja i ujedinjenja. Te dakle vežbe da budu glavnim predmetom sletskog rasporeda; i tu neka izidu sokolske mase. Ako i bude nekih novih vežbi mogu da ih prikazu neka manja i odabrana odelenja, već i zato, da ih vidimo, da ih ocenimo, da ih uporedimo po vrednostima, koje je stvorila g. 1919. i 1920.! A kao razlog ovom predlogu uzimamo i to, da su vežbe oslobođenja i ujedinjenja večno lepe i vredne, da zaslužuju da se nikada ne zaborave, i upravo sve do Južnoslov. Sokol. Sleta, i na njemu samom, imaju uvek da se te vežbe vežbaju! Izno-simo ovo čisto, otvoreno i jasno i tražimo od našeg Saveza, da ovo pitanje reši. A kad već govorimo ovde o sletu, onda moramo i naše uredništvo da zamolimo, da nas što bolje, življe i opširnije obaveščuje o Osečkom sletu. U opće treba ved odavno da postoji zasebna rubrika u listu za Osečki slet. Mi ne razumemo, što se toliko čuti o jednoj tako eminentno važnoj stvari?! Najposle je i dužnost braće iz Oseka da rade u tome pravcu. Radi se o celokupnom Južnoslov. Sokolstvu, bar tako mi mislimo. U opće očekujemo od svega toga nešto više živosti i živahnosti. A sve u korist i napredak našeg celokupnog, velikog,. Južnoslovenskog Sokolstva ! Zdravo !	T.
Шаљите претплату за „Сок. Глаеник“
Signal za opreznost!
Katolički klerikalni orlovi razleteli se po Beogradu. Ima ih od običnih popova do nadbiskupa. Rade usmeno i pismeno, govorima, posetama, prestavkama i memo-randumima. Promolili su crno lice u ustavnom odboru izvršivši napadaj na nas. Zatim obijaju pragove ministarstva vere, a osobito prosvete. Išli su i do Regenta !
Što hode orlovi ? Hode da se Sokolstvu zatvore vrata škole. A u mesto sokolskog sistema, da se uvede orlovski sistem tel. vežbanja. Kakav je to taj orlovski sistem, — to niko nežna. Da li je ovo sistem koji vredi i za muslimane, i za pravoslavne, i za jevreje, ili samo za katolike, — to niko nežna. Što hode i k u d a vodi orlovski sistem, — to niko nežna!
Ali je Sokolstvo krivo, i ima da se suzbije i smlati. Zašto? Orlovi se trude da lažnim i izvrnutim cita-tima iz sokolskih knjiga dokažu, da Sokolstvo širi bezbožnost, ateizam, nemoral, da ruši društvo! Sokolstvo treba uništiti, ono Sokolstvo, što je od 1914. do 1918. imalo pet veleizdajničkih procesa i dalo na gubilište pedesetinu ljudi, zauzelo u tamni-cama na stotine mesta, podiglo polovinu dobrovoljačkih četa! To Sokolstvo širi nemoral! A katolički klerikalni orlovi, što su od 1914. do 1918. pevali pesmu: „sve Srbe treba obesiti o vrbe", što su osnivali austrijske dobrovoljačke odjele, i pljuvali u lice Jugoslavije, ti katolički klerikalni orlovi, čuvari crno-žute istine, poštenja, časti i pravde, pobornici jedino spasavajudeg Rima, oni su pozvani da jezuitskim dobrodeteljima vaspitaju našu decu i pobrinu se za njihovo obrazovanje!
Ovo nije sudar sa Sokolstvom, nego je uda-rac Sokolstvu iza leda! Klanja se pred ministrima u Beogradu, za dokaze se iznose najgore laži, za sistem telesnog vežbanja se prodaje ono što ne postoji! Glavna namera je sa-krivena! Udarac Sokolstvu iza leda od pre nekoliko dana samo je nastavak jedne tvrdoglave katoličko-klerikalne orlovske akcije, koja traje od kraja 1918. ! 1 koja nece prestati! To je poče-tak i uvod u kulturnu borbuceloga Jugosla-v e n s t v a!
Dajemo zato signal za opreznost, osobito za bradu u Sloveniji i Hrvatskoj, gde orlova u opde ima! Neka otvore dobro
oči, i neka paze što se i kako se radi! Sokoli ne izazi-vaju nikoga, jer je Sokolstvo narodna usta-nova! Prema torne, ko se na Sokolstvo srdi i pobija ga, nenarodan je, iizdajnik je narodne stvari!
Orlovi uzimaju kao vrhovnu ideju ideju jednog verskog društva, Sokoli uzimaju kao vrhovnu ideju ideju jednog narodnog društva. Pogodaba ili kompromisa zato nema i ne može da bude, nego ili jedno ili drugo! Sokolstvu služi za največu čast, da ovde neče nipošto popustiti!
Sokolstvo je svenarodna ustanova, brat je mio m a koje vere bio! Zadojeni verskom netolerancijom katolički klerikalni orlovi traže od našeg ministarskog saveta u Beogradu,, da u narod i škole unese versku podelu, versko nadmetanje,. verski razdor i verski boj!
Dajemo za to signal za opreznost! Jaki smo da nikoga ne vredamo, slobodoumni smo da sve trpimo, verujemo u jednu,. narodnu južnoslovensku misao, ali smo i pripravni i gotovi, da se bijemo na život i smrt i sa katoličkim, i sa pravoslavnim, i sa muslimanskim, i sa jevrejskim orlovima, — sa svima i sva-kim što nas hoče da deli! Obzirom na klerikalizam imamo samo-jednu politiku, i ta je kratka: klerikalizam u prsa!
Obilazni put, kojim danas protiv Sokolstva nastupaju katolički klerikalni orlovi u Beogradu, rešava nas u času jedne, ko-načne odluke, i naša akcija neka ostane živa i spremna ! Pa zato bez bojazni očekujemo što če dalje biti!
Predlog brata dr. Kuščera
Sokolstvo dolazi1) u svome svakodnevnome životu često na nerešene probleme obzirom na svoju organizaciju, na način svoga rada*) i t. đ. Valja3) priznati, da su sabor, glavna skupština, starešinstvo, tehnički odbor i t. d. rešili mnogo važnih pitanja4) i dali time župama, društvima i članstvu merodavne upute.5) A mnogo neodloživih *) pitanja uvek7) je još nerešeno. Subjektivno pak je osečanje 8) žurnosti vrlo različito — to je sasvinv prirodna stvar, koju ne možemo nikome prebacivali3) — kod elemenata naše organizacije ra jednoj strani i kod vrhovnih organa na drugoj. Put od jednih k drugima doduše10) postoji, ali priznati možemo, da je vrlo neizgladen. Nije se dakle čuditi, da usmeni glasovi članstva i društava — želje, nezadovoljština,
priznanje, predloži — na taj način ne nalaze odjeka, jer ne dopiru u) ni pred sokoisku javnost ni pred vrhovne organe.
Stavljam radi toga predlog:
„Glasnik" neka uvede posebnu stalnu rubrika, која će do-našati misli članstva o raznim sokolskim pitanjima. Prinosi u što stručuijem 12j, kradem i konkretnijem obliku neka se šalju redakciji za ovu rubrika. Poželjno je, da se o potrebnim pitanjima razvije i debata u „Glasniku1* — razume se u okviru sokolskih načela.
Počinjem sa jednim vrlo važnim pitanjem, da odmah prikažem, kako stvar zamišljam.
/. O odnošaju ženskih odseka i društava.
Poželjno je, da u ovome pitanju upoznamo pre svega mnenje naših sestara; ako več pokrene stvar koji brat, bilo bi •dobro, da se rasprava u „Glasniku'1 nastavi 13j i to u prvorn redu sa strane sestara.
Zastupam ovo glcdište:
Razvoj našeg doba ide u pravcu, da dobiva priznavanje ravnopravnosti muškaraca i ženskih sve vedi opseg. Ne nalazim apsolutno nikakvog razloga, koji bi govorio protiv potpune ravnopravnosti u sokoiskoj organizaciji. S druge strane pak razlika u zvanju11), značaju i t. d. takva je činjenica15), da moramo kod sokolskog uzgoja s njome računati, ako hočemo da postignemo žto veći uspeh.
Tim dvoma prineipima odgovaralo bi po mome mišljenju, da budu
1. članice u svoj sokoiskoj upravi potpuno ravnopravne, t. j. da u tom pogledu ne pravimo uopće nikakve razlike; da bude i u pogledu aktivnog i pasivnog izbornog prava16) sve članstvo jednako i da odlučuju samo sposobnost i potrebe Sokolstva ;
2. da stvari, koje se tiču isključivo muškog ili ženskog dela članstva i kod kojih je apsolutno potrebno računati sa razlikom fizičke i psihičke konstitucije, rešavaju članovi za sebe a članice za sebe. Ovamo spada pre svega organizacija prednjačkih zbo-rova. Pretstavljam si stvar tako, da svako društvo nastoji da vežbanje članova vodi članski prcdnjački zbor, vcžbanje članica sestre same. Zajedničke stvari rešava celokupni prednjački zbor (prednjači i prednjačice zajedno). (Ne svida,7j mi se odredba pravilnika, da mora redovito biti delegovan jedan član muškog prednjačkog zbora, da nadzire vežbanje članica. Neka i način organizacije ne bude takav kao da su članice podređene muškom prednjačkom zboru).
I kulturno-prosvetni rad stavlja nas katkada pred pitanja koja se tiču bilo samo članova ili samo članica, bilo da su takve naravi, da je shodnije18) raspravljati o njima odeljeno; da spo-
menem samo seksualni odgoj, materinstvo, negu dece i t. d. Čini mi se zgodno, da i ove stvari obravnavamo za članove i članice posebno; možda je oblikmuškog i ženskog odseka zato primeran.
Neprimernim pak smatram sadanji oblik ženskog odseka, ko ji izaziva utiša k, kao da su muškarci članovi društva a ženske članice odseka; da imadu muškarci sva prava u društvu a ženske samo u odseku. U upravi uopče ne treba činiti razlike obzirom na pol, 19j kod so-kolskog odgoja moramo ju uvažavati u koristi stvari činiti u pu-noj meri.
(Upozorujemo čitaoce na »Sokolski Glasnik" za god. 1920. br. 3., str. 113., na članak pod naslovom „Za naše sestre". Pr. Ur.)
Naš naraštaj
ii.
Osnovni temelji na kojima su građeni poslovnici odseka za naraštaj: društva, župa i Saveza jesu: 1. zaključci So-kolskoga Sabora predloženi po sokolsko-škol-skome odboru; 2. stanovište ministarstva prosvete izraženo do sada sa naredbama od 19. ja-nuara i 4. okt. 1920.; 3. stanovište da je Sokolstvo d e o školskogavaspitanja idatadvafak-tora unutar svoje organizacije imadu da se podudaraju i slažu; 4. načelo da se sokolskim va-spitanjem imade dete da razvija u svim prav-cima prvo: njegovih dušcvno-fizičkih potreba, drugo: izvan sokolskoga vaspitanja nema ni jačega ni bol j ega vaspitanja. Unutar organizacij e o p š t e s o k o 1 s k e dete kao člandruštvai buduči član naroda ima da dobij e sve što traži njegova duša i telo, kako nebi detetražiloi drugo vaspitanje i drugo društvo, i s tim u celini sokolsko vaspitanje ne bi bilo izrađeno, celovito i sokolsko.
Unutar sokolske organizacije imadu da budu dva odelenja,,
•) prihaja; s) dela; 3) treba je; ‘) vprašanj; 6) navodila; e) nujnih;
’) zmeraj; 8) občutek; e) očitati; 10) sicer; »') prodrejo; “) strokovnejšem;
18) nadaljuje; 14) pokliču; 15) dejstvo; ie) volilne pravice; 17) ugaja) 18) primerneje; '.•) spol.
koja se bave naraštajem i pitanjem deteta; jedno: stari j i Sokoli-učitelji koji vode rad odseka i dete je u tome predmet; drugo: sama deca vode i raspravljaju u svom delokrugu, na osnovu dečje samouprave, dete je u tom radu aktivno.
To je drugo, što se treba da ima na umu, a da se razume i ocene ovi poslovnici. Za razradu poslovnika služio sam se člancima braće: Dr. Laze Popoviča (Sokolstvo i škola; Sokolski četnici; Načrt zakona u obvezatnom tel. obrazovanju u državi); Dr. Franjo Bučar (Referat na Sokol. Saboru); Ivan Bajželj (Predloži o reformi telesne vzgoje); Dr. Miloš Popovič (Novo Sokolstvo). Osim zvaničnih zaključaka i članaka sokolskih radnika, proučio sam rad i organizaciju Ceškoga Sokolstva, kao i sve pokrete u istom pravcu od pojedinih radnika, koji se nisu bavili Sokolstvom nego telesnim uzgojem.
Sve ideje, sve pokrete, kako sokolskih i drugih radnika u tom pravcu, sveo sam na princip: rešiti čim pre i prema našim prilikama i potrebama problem deteta unutar Sokola i Škole i maknuti pitanje naraštaja s mrtve tačke i dati mu kolotečinu.
Poslovnik
odseka za sokolski naraštaj ---------------------------------- župe.
Ime: Odsek za naraštaj sokolske župe u -----------------------
§ 2.
Zadatak: Odsek ima da vodi, pojačava i nadzire celo-kupan rad oko naraštaja u odsecima društava spojenih u župi, te da stoji u vezi sa odsekom za vaspitanje naraštaja u Savezu.
§ 3.
Svrha se postiže: I. nastojanjem da se u središtu župe sakupi čim veči broj Sokola-učitelja u odseku; II. održavanjem veze sa odsecima društava spojenih u župi; III. priređivanjem i održavanjem tečajeva za učitelje i prednjake naraštaja; IV. skup-Ijanjem statističkih podataka o radu i broju dece u naraštaju; V. izdavanjem dečjih listova, knjiga i brošura, kako u pravcu sokolskoga tako i opštega vaspitanja dečje duše i tela; VI. priredi vanjem dečjih izložaba iz glave nauke o dečjem zadatku,
radu i životu; VII. osnivanjem dečjih biblioteka, muzeja, pozo-rišta, bioskopa, pevačkih i tamburaških odelenja; VIII. priredi-vanjem sokolsko-naraštajskih sletova; IX. izveštavanjem o raz-vitku i radu oko naraštaja u Sokolstvu; X. izašiljanjem učitelja-predavača medu sokolsku decu; XI. šahiranjem podataka o isto-riji dece u Sokolstvu; XII. vezom i radom sa ustanovama državnim i privatnim, koje rade u istom pravcu i sa ciljem sličnim Sokolstvu; XIII. otvaranjem šumskih škola; XIV. izašiljanjem dece na letovalište u planine ili na more; XV. otvaranjem dečijih trapeza.
§ 4.
Članovi odseka: Članovi odseka dele se na dvoje: a) prirodni i b) izabrani.
§ 5-
Prirodni članovi jesu: načelnik, predsednik prosvetno-kulturnoga odelenja župe i sve vode naraštaja društava spojenih u župi i oblasni referenti za telesno vaspitanje.
§ 6.
Dužnosti i prava: načelnika-ce. predsednika prosvete jesu: da paze da se rad u naraštaju župe u tehničkom i prosvet-nom pogledu harmonično razvija sa radom cele župe. U slučaju sukoba rešava spor zajednička sednica prednjačkoga i prosvetno-kulturnoga odelenja župe.
Vode naraštaja društava spojenih u župi imadu pravo pji-sustvovanja svim sednicama odseka za vaspitanje naraštaja u župi i kao takovi imadu pravo predlaganja, govora i rada, isto tako i referenti.
§ 7.
Izabrani članovi jesu: a) voda-učitelj i njegov zamenik; b) zapisničar; v) učite!j-predavač; g) novinar); d) nadzornik; e) osam odbornika (koji mogu da budu iz redova: učiteljskih, lečničkih, iz oblasti za zaštitu dece, ped. društava i društava, koja imadu vezu sa radom odseka župe.
§ B.
Prednjački zbor: Prirodni i izabrani članovi sačinjavaju odsek za vaspitanje naraštaja u župi. Voda (njegov zamenik) zapisničar, učitelj-predavač, novinar, nadzornik i osam odbornika sačinjavaju prednjački zbor naraštaja u župi, čiji članovi moraju. biii iz središta župe.
Dužnosti članova prednjačkoga zbora:
Vođa-učitelj: da vodi brigu o radu i pokretu celokupnoga naraštaja društava spojenih u župi. On vodi sednice župskoga odelenja, te je dužan na svaku sednicu da pozove načelnike župe i predsednika odelenja prosvete u župi. Član je tehničkoga odbora župe u kome referiše o celokupnome radu u svom delokrugu. On potpisuje dopise i otpise u ime odelenja. Nastoji, da se javnost zainteresuje za pitanje naraštaja u Sokolstvu — te drži vezu sa sokolskim vlastima — naročito nadzornicima, koji preporučuju rad Sokolstva medu naraštajem u školi. On vodi javne istupe župskoga naraštaja prilikom naraštajskih sletova, izleta, izložaba i t. d. Čini vezu sa vodama-učiteljima naraštaja i odsekom za vaspi-tanje naraštaja u Savezu. On pazi da se zaključci u sednici u život provedu — te u javnosti zastupa odelenje. U odsutnosti vode-učitelja u svemu ga sa istim pravima i dužnostima zamenjuje njegov zamenik.
Zapisničar: Piše knjigu sedničkih zapisnika, drži u redu arhiv odseka, čini prepisku; sastavlja izveštaj, koji pomaže teh-ničkom i prosvetnom odelenju. Vodi statistiku naraštaja.
Učitelj-predavač: drži predavanja, iz glava nauke za du-ševno-telesni razvitak deteta u društvima spojenih u župi.
Novinar: izveštava sokolsku štampu o eelokupnom radu naraštaja društava spojenih u župi. Izdaje ili vodi brigu o sokolskim dečjim listovima, knjigama, brošurama, kartama i t. d. Preko njega šalju se savezna izdanja dečje sokolske biblioteke i naražtajskoga lista „Sokolica".
Nadzornik: obilazi i nadzire rad društava, spojenih u župi. Podnaša izveštaje i prema torne se odobrava ili odreduje način rada odelenja društva.
Ostali odbornici odelenja vrše dužnosti, koje im odelenje odredi, kao brigu o muzeju, izložbi, biblioteci, bioskopu, pevač-kom, pozorišnom odelenju i t. d. Vanjski članovi odseka t. j. vode-učitelji naraštaja vrše dušnosti, koje im odelenje naredi i stoje u neprestanoj vezi sa odsekom župe.
§ 10.
Potvrda: Upravnom odboru ima da se dostavi do znanja konstituisanje prednjačkoga zbora naraštaja.
§ H-
Biranje članova: Vođu-učitelja biraju vođe-učitelji dru-štava spojenih u župi. Ostatak članova bira zajednička sednica prosvetno-kulturnoga odelenja i tehnički odbor župe.
§ 12.
Sednice: sednica ima dve vrste: a) odseka za vaspitanje naraštaja u župi; b) prednjačkoga zbora.
A) Sednice odseka za vaspitanje naraštaja u župi drže se dva puta u godini i to prva koncem meseca juna i druga koncem meseca decembra. U obadvema sednicama pretresa se celokupan rad naraštaja u društvima spojenih u župi sa izvešta-jem funkcionara prednjačkog zbora i vode-učitelja društava. Stvaraju se odluke i zaključci za celokupan naraštaj u župi. To isto i u decembarskoj sednici s dodatkom, da se bira voda-učitelj naraštaja župe i predlaže se tehničkom i prosvetnome odelenju i sastavlja se celokupan izveštaj o radu naraštaja u župi.
B) Sednice prednjačkoga zbora drže se jednom u mesecu i to pre sednice tehničkoga i prosvetno-kulturnoga odelenja.
Dnevni red sednice otprilike je ovaj:
1.) Ustanovljenje prisutnih i odsutnih članova.
2.) Citanje i odobrenje zapisnika prošle sednice.
3.) Ustanovljenje da li su zaključci posljednje sednice izvršeni.
4.) Prispeli dopisi.
5.) Izveštaj funkcionara župe.
6.) Podela rada do iduče sednice.
7.) Diskusija o opštim potrebama naraštaja župe.
8.) Razno.
§ 13.
Sednice dečije sokolske župe drži se dva puta godišnje.
§ 14.
Pečat odseka jeste:
Odsek za naraštaj
Slučajnosti: slučaji koji nisu predvideni u poslovniku naraštaja i tiča se pogrešaka ili potreba u opšte Sokolstva — neka se vrše prema pravilima: župe, tehničkoga zbora i prosvetno-kulturnoga odelenja župe.
Poslovnik
odseka Južnoslov. Sokol. Saveza za vaspitanje naraštaja.
§ 1.
Ime: Odsek Južnoslov. Sokol. Saveza za vaspitanje naraštaja.
§ 2.
Zadatak: da vodi, nadzire i upravlja celokupnim vaspi-tanjem naraštaja, u pravcu potpunog razvitka dečjega tela i duše a u zajednici sa onima državniim zvanjima, koja rade u istom pravcu, da provede organizaciju i rad na vaspitanju naraštaja, kako u školama tako i u Sokolstvu.
§ 3.
Svrha se postiže: I. skupljanjem i razmeštanjem učitelja stručnjaka prema potrebi škole i Sokolstva; II. izdavanjem knjiga, brošura, udžbenika, karata, propagandističkih plakata za decu; III. izdavanjem stručnih listova za naraštaj prema doba i dušev-nom razvitku deteta; IV. priređivanjem anketa sa ličnostima i ustanovama, što se slažu sa idejama Sokolstva o dečjem pitanju, životu, radu i polrebama; V. priredivanjem izložaba u vezi sa dečjim životom i radom, n. pr. izložbe dečije lepote, na-tecanjem vrlina i t. d.; VI. stvaranjem prednjačkih kurzeva za učitelje - prednjake, učitelje - vode, učitelje - vaspitače; Vil. priredivanjem naraštajskih kurzeva za rad dečje samouprave ; VIII. izašiljanjem učitelja - predavača među decu ; IX. pisanjem isto-jije sokolskoga naraštaja; X. stvaranjem dečjega sokolskoga muzeja i biblioteke; XI. izradivanjem planova za sokolske dvorane s obzirom na potrebu dečjega vaspitanja u Sokolstvu; XII. pro-vadanjem zaključaka Vidov-danskoga Sabora (odsek sokolsko-školski) XIII. priredivanjem naraštajskih sletova; XIV. izradivanjem planova za dečja igrališta, radione, polja i njive; XV. izašiljanjem štipendista u strane zemlje; XVI. izradom stručne terminologije za školu i Sokolstvo ; XVII. izradivanjem načrta
za odela i značke; XVIII. održavanjem veze preko uprave Saveza sa svim onim javnim ustanovama, ko j e rade na istom cilju kao i Sokolstvo ; XIX. sakupljanjem statistike celokupnoga naraštaja;
XX. opštom izvedbom organizacije i rada dečje samouprave;
XXI. internacionalne veze sa poduzećima iste vrsti.
§
Članovi odseka: dele se na dvoje: a) izabrani ; b) pri-
10 dni.
§ 5.
Prirodni članovi: načelnik-ca Saveza, predsednik pro-svetno-kulturnoga odelenja Saveza, učitelja-vođe župskih odseka, kao i glavni referenti za telesno vaspitanje u ministarstvima.
§ K-
Dužnosti i prava: načelnika-ce, predsednika prosvete jesu, da paze da se rad odseka Saveza u tehničkom i prosvetnom pogledu harmonično razvija sa radom celoga Saveza. U slučaju sukoba rešava spor zajednička sednica tehničkoga odbora Saveza i prosvetno-kulturnoga odelenja Saveza. U slučaju da je spor rešiti nemoguće, predaje se čitava stvar upravnom odboru Saveza.
Učitelji-vođe župa spojenih u Savezu imadu pravo pri-sustvovati svim sednicama odseka i kao takovi imadu pravo predlaganja, govora i rada, a isto tako i glavni referenti od ministarstva.
§ 7.
Izabrani članovi jesu: a) učitelj-voda i njegov zamenik; b) sekretar; v) lečnik ; g) novinar ; d) nadzornik ; e) knjižničar; đ) onoliki broj odbornika, koji je potreban za rad: na istoriji, za uredništvo lista, za učitelje za predavanje, za muzej, za izradbu planova za igrališta, radtone, polja, njive i t. d.
§ 8.
Sastav odseka : prirodni i izabrani članovi odseka sači-njavaju prednjački zbor naraštaja u Savezu, koji članovi moraju biti radi iakšeg rada iz sedišta Saveza.
§ 9-
Dužnosti članova prednjačkoga zbora:
Vođa-učitelj: da vodi brigu o radu i pokretu celokupnoga naraštaja spojenoga u Savezu. On vodi i sazivlje sednice savez-npga odelenja — te je dužan na svaku sednicu pozvati načel-
nika-cu, predsednika prosvetnoga odelenja Saveza i referente iz ministarstva. On je član tehničkoga odbora i tehničkoga sa-veta Saveza i kao takovi referent za naraštaj. On polpisuje dopise i otpise u ime odelenja. Zastupnik je odseka u javnosti — te održava vezu sa svim zvaničnim i privatnim ustanovama, koje se bave dečjim pitanjem. On vodi javne istupe naraštaja — na-ročito naraštajskih sletova. Drži vezu sa učiteljima-vođama žup-skih odelenja. On pazi da se zaključci sednica u život provedu-U odsutnosti učitelja vode zamenjuje ga u svemu sa istim pravima i dužnostima njegov zamenik.
Sekretar: piše knjigu sedničkih zapisnika, te drži u redu arhivu odseka, čini prepisku i sastavlja izveštaj, koji podnaša telmičkom i prosvetnom odelenju.
Lečnik: vodi celokupnu zdravstvenu propagandu medu na-raštajem u pogledu poboljšanja, održanja zdravlja i dečje higi-jene. Piše upute i brošure i rasturuje medu naraštaj.
Novinar: iznaša u dnevnim političkim novinama celokupan rad naraštaja, piše o tom razvoju u stručnom listu za naraštaj. Cini propagandu u novinama za dečje pitanje i rad u Sokolstvu.
Nadzornik: vrši nadzor nad radom odseka naraštaja župa spojenih u Savezu.
Knjižničar: drži i vodi u redu saveznu knjižnicu. Drži vezu sa izdavačima knjiga za decu i nastoji da listove i knjige ra-sturi medu celokupan naraštaj Saveza.
Odbornici vrše dužnosti, koje im odelenje poveri kao n. pr. sastavljanje naraštajske historije, organiziranje muzeja, izložaba, kinematografa, anketa, planova za igrališta, radione, polja i njive i t. d. Vanjski članovi odseka vrše dužnosti, koje im odelenje naredi i stoje u neprestanoj vezi sa Savezom.
§ 10.
Potvrda : Upravnom odboru Saveza ima da se dostavi do znanja konstituisanje prednjačkoga zbora i odseka naraštaja.
§ H-
Biranje članova : Učitelja-vodu biraju župski učitelji-vode spojeni u Savezu. Ostale članove bira zajednička sednica pro-svetno-kulturnoga odelenja i tehničkoga odbora Saveza.
§ 12.
Sednica: ima dve vrste: a) odseka za vaspitanje naraštaja u Savezu; b) prednjačkoga zbora.
Sokolski Glasnik	0
A) Sednice odseka za vaspitanje naraštaja u Savezu, drže se dva puta u godini i to: prya posle meseca juna, kako se održi sednica župskoga odseka a druga meseca decembra. U obe sednice pretresa se o naraštaju u Savezu, podnašaju se izveš taji župskih učitelja, izveštaji prednjačkoga zbora odseka, te se, ujedno prelresaju sva pitanja, koja su u vezi sa radom i životom naraštaja.
To isto i u decembarskoj sednici s dodatkom, da se čita izveštaj za Saveznu upravu i da se bira učitelj-voda naraštajskoga odseka u Savezu.
B) Sednice prednjačkoga zbora odseka drže se jednom u mesecu i to pre sednice tehničkoga i prosvetno-kulturnoga ode-lenja.
Dnevni red sednice otprilike je ovaj:
1.) Ustanovljenje prisutnih i odsutnih članova.
2.) Citanje i odobrenje zapisnika prošle sednice.
3.) Ustanovljenje dali su zaključci poslednje sednice izvršeni.
4.) Prispeli dopisi,
5.) Izveštaji i pretres funkcionara Saveznoga odeienja,
6.) Podela rada do iduće sednice.
7.) Diskusija o opštim potrebama i pitanjima naraštaja.
8.) Razno.
§ 13.
Pečat odeienja jeste:
Odsek za naraštaj
Slučajnosti: slučaji koji nisu predvideni u poslovniku, a tiču se pogrešaka ili potreba uopšte Sokolstva, neka se vrše prema pravilima: Saveza, zatim tehničkoga i prosvetno-kulturnoga odeienja.
Poslovnici su predloženi upravi našega Saveza. Ujedno sam ih poslao glavnom odboru Južnoslavenskoga Učiteljstva te Ministar-stvu Prosvete, i inače pedagoškim udruženjima.
Držim, da je ovaj način zajedničkoga rada sa svim ustanovama, koje se bave pitanjem deteta preko potreban radi toga, da se Sokolstvo zaista shvati kao pokret celoga naroda — a ne pokret sitan i malen — k o j i može na n a j m a n j i potres s koje strane bilo da se sruši ili samo da životari.
Ovaj smer rada zastupaju i braća Cesi i kažu: „Vycho-vavejme dorost popravajice mu uvnitr sve organisace jakousi samospravu a pestrijme vedomi zodpovednosti nejen pro život spolkovy, ale pro život verejmy, vychovavejme pristi občany, ktery svym duchem i počtem utvori stat, jak si jej predstavujeme a prejeme, vychovavejme k’ počtivosti a pravde". (Clanak Hiller-Stefanek:	„Ukoly Sokolstva v’ slobodnem statu", Sokolskj
Vesnik broj 1., 1921.)	Dušan M. Bogunović
načelnik naraštaja
43-ći slet francuskih gimnastičara
Na Duhove o ve godine održade se 43-ći slet francuskih gimnastičara u gradu Lilu u severnoj Francuskoj. Prireduje ga Savez francuskih gimnastičkih društava (Union des Societes de Gymnastique de France) pod zaštitom i predsedništvom samoga predsednika francuske republike g. Miljerana.
Pozivi za ovu svečanost poslati su ved svima francuskim društvima, a tako isto i našem Južnoslovenskom Sokolskom Savezu.
Grad Lil, koji je u prošlome ratu strahovito stradao i u kome je porušeno više od 1800 kuda, u prkos sviju nedada pri-mio se organizacije sleta, i njegovi gradani, koji su se za sve vreme rata herojski držali, čine ved odsad pripreme da ovogo-dišnja svečanost postigne najvedi uspeh. Mesto gde de se slet izvesti nalazi se u neposrednoj bližini same varoši, i k njemu vodi divan put zasaden lisnatim drvedem. Tuda i obalom reke Dele kroz živopisan predeo okoline Lila ici de svečana povorka sviju učesnika sleta.
Pored zajedničkih prostih vedžbi, sastavljenih iz četiri dela, u programu sleta bide i utakmice i to za odelenja i pojedince.
A) Obavezne utakmice za sva društva odnosno njihova takmičarska odelenja,	sastoje se iz:
1. Dveju	prostih	vedžbi, koje odredi	tehnički	odbor;
2. Jedne	vedžbe	na razboju;
3. Jedne	vedžbe	bilo na vratilu,	krugovima	ili	konju, (za-
visi od volje odelenja);
4. Skoka u visinu, u vezi sa trčanjem.
Pored ovih obaveznih utakmica biče i neobavezne:
B) Pojedinačne utakmice :
1. Umetnička utakmica (šampionat);
2. Atletska	utakmica	„
3. Skok u	visinu	„
4.	„	u dužinu	„
0.	„	s motkom
6. Trčanje na 100 m.
C) Specijalne utakmice za odelenja:
1. Specijalne produkcije bez sprava;
2.	„	, sa spravama;
3. Skupine	bez sprava ;
4.	„	sa spravama;
5. Relejno trčanje na 400 m. (100X4);
6. Trčanje na 110 m. sa preponama ;
7. Brzo trčanje na 100 m. ;
D) Produkcije u kostimima :*)
1. Balet ili srednjevekovni turnir;
2. Plastične poze, žive slike i t. d.
E) Utakmica u gađanju puškom:
1. Utakmica odeljenja sa Masiranjem pojedinaca;
2.	„	pojedinaca (rezervisano za pomažuće članove,
dobrotvore i počasne).
Na ovome sletu i utakmicama uzeće učešća i francuska vojska, kojoj će ovo biti sedmi put, kako zajedno sa Savezom francuskih gimn. društava izvodi slične svečanosti. Tako isto učestvovače i mnogobrojna izaslanstva francuskih liceja, koleža, učiteljskih i zanatskih škola.
U zvaničnom organu Saveza „Le Gymnaste“ izašla su
*) Slično „sletskoj sceni* kod čeških sokolskih sletova.
opširna pravila i upustva za ove utakmice i opis zajedničkih vedžbi.
Naše Južnoslovensko Sokolstvo imalo je prilike da dode u dodir i tešnju vezu sa francuskom Unijom prvi put 1913. god. prilikom medunarodnih gimnastičkih utakmica u Parizu, gde su Slovenci bili na V. mestu, a 1919. godine „Jugoslovenski Soko“ u Parizu učestvovao je na 41-om sletu francuskih gimnastičara u Nansiju, Štrasburgu, Kolmaru i Mecu, sa 75 svojih članova u, svečanoj uniformi. Kako su tom prilikom bili primljeni naši Sokoli najbolje svedoče ova dva pisma, koja u prevodu donosimo a koja do sada nisu bila objavljena :
I.
Francu ska republika.
Opština grada
N a n s i
—	Nansi	21.	juna	1919. g.
Departman Mert i Mozel.
Predsednik opštine grada Nansija Gospodinu Mihailu Gradojeviču potpredsedniku „Jugoslovenskog Sokola" u Parizu, ulica Bertholiet, 15.
Gospodine i dragi druže,
Potvrdujuči Vam prijem Vašega pisma od 14. juna i pošiljke koja ga je pratila, čast mi je izvestiti Vas da smo bili prijatno dirnuti zahvalnošču, koju ste izvoleli izrazili odboru za organizaciju sleta, kao i delikatnošću osečaja koje gajite prema Francuskoj i njenoj gimnastičkoj mladeži.
Ako ste Vi za vreme Vašeg kratkog bavljenja u Nansiju dobili lepe utiske, molimo Vas da verujete, da čemo mi s naše strane sačuvati najlepše uspomene o poseti naše brače južnoslo-venskih Sokola. Svojom savršenom korektnošču, svojim slobod-nim i spontanim držanjem, oni su odjednom zadobili simpatije članova odbora i svojih francuskih drugova, a u isto vreme su zadivili celu varoš svojom urodenom elegancijom u njihovim živopisnim sokolskim odelima.
Sto se tiče divne fotografije Vašega društva, mi ćemo je staviti na najlepše mesto u našem muzeju, gde če ona opominjati naše gradane kao uspomena na ovaj slet, za vreme koga je na najsrdačniji način manifestovano francusko-srpsko prijateljstvo, potvrdeno več tako sjajno na bojnim poljima.
Izvolite primiti, Gospodine i dragi druže, ponovno uverenje
0 našim najiskrenijim osedajima.
Predsednik, s. r. Simon.
11.
Svečanost prilikom dolaska Saveza francuskih giranastičkih društava
u Kolmar 10. juna 1919. g.	Kolmar 21. juna 1919.
Gospodinu M i h a i 1 u G r a d o j e v i ć u, potpredsedniku „Jugoslovenskog Sokola“ u Parizu.
Gospodine predsednice i dragi druže,
Primio sam Vaše prijateljsko pismo od 15. ov. m. koje mi je donelo toplu zahvalnost južnoslovenskih Sokola za prijem koji im je bio učinjen u Kolmaru.
Verujte mi, dragi druže, da smo mi u tu	manifestaciju
uneli	svu našu dušu. Naš mali narod,	koji je 4S	godina robo-
vao, biče večito blagodaran svima onim junacima, koji su kao vi, naša braća, dali svoju najčistiju krv za pobedu dobre stvari, za oslobođenje potištenih i za krajnju pobedu pravde i pravice.
Ja se ponosim što sam jedan od	veterana iz	rata od 1870.
1	najstariji zastavnik naših gimnastičkih	društava;	meni je pala
u deo ta teška dužnost, bide torne skoro pedeset godina, da na sigurno mesto sklonim našu zastavu, da je zaštitim od varvar-skih uvreda do boljih dana koji su evo najzad došli.
Sada nanovo živimo pod kitama naše drage trobojne zastave, a vi, vi ste došli da nam bratski stegnete ruku, da biste potvrdili naše definitivno spajanje u Slobodi: nikad, nikad vam nedemo zaboraviti taj gest, koji vam daje pravo na svu našu zahvalnost, na potpunu našu odanost.
Molim Vas pozdravite sve naše drugove južnoslovenske Sokole, sa njima mi smo puni poverenja u bududnost slobode i bratske solidarnosti, što se otvaraju pred nama.
Zdravo! i srdačno Vaš	E. Oberlen.
Prošle 1920. g. bio je 42-gi slet francuskih gimnastičara u Nici na Rivijeri, u vezi sa uspomenom na velikog francuskog redoljuba Gambetu, čiji se grob tamo nalazi. Naš Savez nije učestvovao na tome sletu.
Ne bi trebalo propustiti ovu priliku 43-eg sleta francuskih gimnastičara i neučestvovati opet, tim pre što smo na njega
tako srdačno pozvani. Skorašnja slavna prošlost i današnjica, upučuju nas na bratsku i prijateljsku Francusku sa čijira gimna-stičarima treba mi, Sokoli, da smo u najtešnjoj vezi.
Dužnici
Po broju inteligencije u jednom narodu ceni se napredak njegov. Po broju inteligencije, koja je uzela za cilj jednu ideju. zavisi ostvarenje te ideje. Ideje u jedan narod donose, pronose i održavaju najbolja deca toga naroda. Bez oslona na takovu inteligen-ciju, odnosno ako ona nije temelj svemu i svačemu, narod se spusta nazad u Ijestvicama kulture i napretka. U kulturi preskaču ga susedni narodi, i takav narod lagano, ali pouzdano propada. Jasno je, da je u inteligenciji vojvodski duh naroda, u njoj je občen napredak Nacije. Jedna dobra ideja, bez sumnje, je — sokolska ideja. Dobra je što vedžbom telo snaži i neguje, i po tome upliviše i na dušu. „U zdravu telu — zdrava duša“, moto je ideje sokolske. Osim vedžbom, za promicanje ideje sokolske u široke slojeve našeg naroda, potrebna su predavanja o svemu onome, što doprinosij daj se duša osveži, prosveti, spozna šta je dobro i zlo i t. d. Za ovo treba inteligencije, mnogo inteligencije. Nje nema ... U nas je u Sokolstvu nema, naročito u Bosni i Hercegovini, gde se na prste može izbrojati inteligencija. Gde je ? Tu je, medu nama je. Javi se ponekad, izrekne pone-kad svoj merodavni sud i pohvali ideju Sokolstva, ali na delo da stupi ko, danas, još za to ima vremena . . . Uzmimo Sarajevo. Broji blizu 80.000 sanovnika. Vedžba u sokolu jedva 100 (stotina!) muških i ženskih, Srba, Hrvata i Slovenaca. A koliko je inteligencije medu njima? Ne pitajte ! Sramota je i žalost go-lema govoriti o tome. Ni jednog učitelja narodnog nema u redo-vima Sokolstva ! Nijednog lečnika, ni jednog akademičara koje bilo struke . . . Mi, naročito u Bosni i Hercegovini, nismo imali plemiča ni boljara. Naš narod je bio valjan težak, pošten trgovac
i	marljiv zanatlija. I ovaj narod, osiroteo i guljen od neprijatelj-ske uprave (koje nas rešiše i sokolovi južnoslovenski), otkidao je od usta svoje zalogaje, štedio i školovao na strani po gde koje sinove svoje, s nadom da vide i donesu nešto dobra, da nauče narod, da mu prednjače u svemu i dignu ga iz neznanja. Davaa
je, da	se oni	posle,	vaspitani, oduže	narodu kad	stupe u samo-
stalan	život:	da ga	čeliče,	oplemene,	reše poroka	i zabluda, po-
vedu u lepši	život,	uvuku	u dobre	ideje. Može	li svaki, tako
mukom školovani inteligenat reci, da se odužio ili bar da se pomalo odužuje narodu? Ne može, mnogo ih ne može. Dokaz je Sokolstvo. Svi do jednog hvale ga, imaju more dobrih reči za njega, ali na delo — nigde ih nema . . . Bratski češki narod, može se reci, oslobodili su njegovi sokoli ispod neprijateljskog jarma. Sva deca Češke su sokoli, izvedžbani i otuda je došlo ono lagano osnivanje čeških legija u tuctini, koje su disciplinom i junaštvom zadivile ceo prosvećeni svet. I naš narod zar ne oslo-bodiše Sokolovi : Srpska vojska i divizije Jugoslavena dobrovo-Ijaca, pod vodstvom inteligencije, oficira? Narod sam po sebi, mislimo masu narodnu, nikada ne bi izveo ovo što danas vidimo,	da se	inteligencija,	po cenu	života, nije	založila za tu
ideju: osloboctenje brade ispod jarma. Sokolovi, na kraju, to je narodna vojska, potrebna naročito u mutno doba, kada se razli-čite ptice štetočine otpočnu kupiti oko naše domaje. I zar je ko drugi pozvan da razgoni te zle ptice od sokola, ptice ponosite ! ? Ta vojska nema voda. Cak ni onih, što ih je narod svojim zalogajem odranio i oni obećali dug vratiti. Po pojmu na-šeg čestitog naroda ružno je, najružnije ne vratiti duga. Inteligencija, samo stupanjem u sokolske redove, može da izbegne proklestvu otkinutih zalogaja . . .	Kojo Čurčic
SOKOLSTVO
JUGOSLOVANSKI SOKOLSKI SAVEZ
Iz zapisnikov sej starešinstva. V rednih tedenskih sejah je starešinstvo rešilo mnogo tekočih zadev žup in društev. Sklenilo se je, da pristopi Jugoslovanski Sokolski Savez k mednarodni telovadni zvezi, katere sedež je v Antverpen; kak delegat je bil imenovan br. dr. Viktor Murnik. Zadeva glede sudeložbe pri mednarodni tekmi, ki se vrši letos v Anwersu_ se odstopi T. O. — Predloženi poslovniki za naraščaj se odstopijo T. O., da sklepa o njih. Z ozirom na ogromne stroške, ki jih zahteva tisk posameznih brošur in drugih stvari se sklene ustanoviti „Sokolsko Matico" zadrugo z o. z. Podrobnejši načrt se sklene predložiti odborovi seji Saveza, ki se vrši 26. in
27.	februarja v odobrenje. Sestri Cigojevi, načelnici ženskega T. O. župe
Ljubljana I. izriče brat starosta za njeno nad vse požrtvovalno in vzorno delo v župi zahvalo starešinstva.
Vsem župatn. Na skupščini v Mariboru je bilo sklenjeno, da se plačuje članarina Saveza v znesku 1 dinar za člana v dveh letnih obrokov in sicer dne 1. januarja in 1. julija. Poživljamo vsled tega bratsko predsedstvo, da čimprej plačajo prvi obrok.
Nove knjige. V založbi Saveza je izšla nova knjiga br. dr. Lj. Pivka: Kratka metodika telovadbe. Knjiga stane 10 K.
Dalje dr. Lj. Pivko in Schaup: Telovadba. Razlaga telovadne teorije in navodilo k vodstvu telesnih vaj po Tyrševem sestavu. Knjiga stane 20 K.
Luka Svetec. V Litiji je vmrl dne 21. januarja 1.1. v starosti 95 let eden naših najzaslužnejših rodoljubov in kulturnih delavcev, notar Luka Svetec. Rojen dne 8. oktobra 1826. v Podgorju pri Kamniku, je po svojih študijah služil kot sodni seradnik na Hrvlškom in na Kranjskem, nato kot mestni seradnik v Ljubljani, končno pa je prestopil k notarijatu ter opnavljal to službo v Idriji in Litiji. Udeleževal se je tudi političnega življenja ter je bil deželni in državni poslanec. Glavno pa je bilo njegovo kulturno delovanje. V njegovi glavi se je že 1. 1865. rodila misel o ujedinjenju vseh jugoslovanskih plemen in v ustanovitvi staro-ilirskega kraljestva. Med največje njegove zasluge pa moramo šteti njegovo sodelovanje pri ustanovitvi Ciril i Metodove družbe, ki jo je leta 1885. ustanovil v družbi navdušenih Jugo-slavenov in kateri je bil skozi 33 let neprestano najdelavnejši podpredsednik. Leta 1914. je še vzlic visoki starosti ovdeloval pri pripravih za vsesokolski zlet v Ljubljani. Zadnjo čast so mu izkazala vsa kulturna društva. Sokoli so mu dali častno stražo in ga prenesli na pokopališče. Ob odpritem grobu se je poslovil od njega podstarosta Jug. Sokolskega Saveza br. dr. VI. Ravnikar.
Sokolski koledar za leto 1921. je razprodan. Bratska društva, ki so dobila koledar v razprodajo, poživljamo, da čim prej pošljejo denar Savezu.
SOKOLSKA ŽUPA ZAGREBAČKA
Osnovana je 20. juna 1920. iz dijelova bivših hrvatskih župa, Fonove i Ljudevita Posavskoga, bivše srpske Krajiške i slovenske Celjske župe (Posavje).
U župi su udružena ova društva: Zagreb, Zagreb L, Jastrebarsko Glina, Petrinja, Sisak. Velika Gorica, Sv. Ivan Zelina, Dugoselo, Ivanič Grad, Kutina, Pakrac, Lipik, Samobor, Klanjec, Bizeljsko, Brežice, Krško (sa odsekom u Raki), Rajhenburg i Sevnica (sa odsekom u Boštanju).
Ukupno 20 društava sa preko 5000 članova i članica.
Za kratko vrijeme svoga rada župa je razvijala veliki aktivitet naro-čito minule ljetne sezone. Na sletu u Mariboru bila je jedna od največih župa, dok je osim toga gotovo svako društvo imalo svoje lokalne nastupe.
Kriza u zagrebačkom društvu imala je svoj uticaj i u radu same župe, jer je uslijed toga morao Izostati putujuči prednjački tečaj i župska natje-canja, koja su imala da dadu rezultat tečaja.
Prilike u Zagrebu rešene su tako, da je dozvolom Saveza osnovano drugo društvo, koje se nazvalo „Sokolsko društvo I.“ Ima nade, da če se sada prilike razvijati mirnije, jer če oba društva nastojati, da se posvete unutarnjem radu, koji če ih dovesti do zdrave sokolske utakmice u kojoj če nestati dosadanjih razmirica.
Dana 20. februara održana je prva redovita glavna skupština župe, na kojoj je osim starješinstva župe bio prlsutan izaslanik Južnoslovenskog So-kolskog Saveza brat dr. Bohinc. Društva su bila zastupana po delegatima i to: Zagreb, Zagreb 1, Jastrebarsko, Glina, Petrinja, Sisak, Velika Gorica, Pakrac, Lipik, Kutina, Samobor, Klanjec. Bizeljsko, Brežice, Krško, Rajhen-burg, Sevnica.
Nakon pročitanih izvještaja starešinstva, koji su primljeni na znanje što večinom glasova a što jednoglasno, prešlo se na izbor novoga starješinstva, pa je izabrana lista, koju je predložilo staro starešinstvo i to: star-ješina: Dragan Novak, 1. zamj. starešine: Dr. Josip Zdolšek, II. zamj. starešine : Tošo Janjanin, načelnik: Franjo Švarcvald, tajnik: Dr. Branko Mrvoš, predsjednik kult.-prosvj. odjela; Ante Brozovič, predsjednik odjela za na-raštaj: Stjepko Debeljak, blagajnik: Viktor Heumer. Zamjenici: Radoslav Muževič, Danica Kepert, Janko Ljuština. Revizori: Josip Hanuš, Ilija Bačič, Fran Sušnič.	Dr.	B.	M.
СОКОЛСКА ЖУПА У МОСТАРУ
Осим друштава у Хврцегновоме, Јањини н Мостару, одржане •су скупштине и у друштвжма у Љубушком, Невесиљу, Потоију, Стоцу, Гацку и Кољицу, а у осталим друштвима наше жуде одржаће се скупштине током овог месеца.
1.) У друштву у Љубушком изабран је: за старешину брат Матеј Петровпћ, за замеипка' Јаков Анић, за начелиика Владимир Смољан, за заменика иачелникова Ристо Витковић, за тајника др. Анте Мадирада, за благајника Владимир Буквић, за господар Влаж Вебер, за ревизора рачуна Ђуро Аралица и Мирко Рогић, заодбор-нпке Анте Гавран, Антвнија Витковић, Зулфо Пролић и Јозо Там-бић. Соколски суд : др. Иво Јелавнћ, Бернард Гризогоно и др. Анте Мадпраца. Делегатд за жупску скупштину Владо Смољан, а заменик Никола Ђук.
2.) У друштву у Невесињу изабраи је : за старешнну брат др. Владпмир Гаћиновпћ, за заменика старетине Лавослав Bajc, за тај-ника Јован Шупић, за благајника Данило Ракић, за цачелннка Јозо Стнлииовдћ, за заменнка иође Љубомир Вуковић, за одборнике Перо Перишић и Коста Михајловић, за господара Петар Ковачевић. Ре-визори рачуна: Данило Лажетић, Милош Радош и Даница Гаћиновић.
3.) У друпггву у Потомју изабран је : за старешину брат Нико И. Саптица, за замеппка старепшне Рудолф Ротер, за тајиика п бла-гајника Анте Пољанић-Тутић, за начелнлка Нико А. Сантица. Од-борници Јозо Ј. Радовић, Иво Ј. Пољаиић, Милан Пољапић, Аите Радовић, Петар Башић, Мато Апчић и Иво Кресаља.
4.) У друштву у Стоцу изабрап је : за старешину брат Јевто Михојевић, за заменика старешине Ристо Ћапнн, за начелвика Перо Хамовић, одборници: Оскар Шремер, Јанко Јејчић, Мухамед Шарић и Мустафа Ризвавбеговић. Заменици: Салко Пашалић, Халил Баљић и Винко Превишић. Надзорни одбор: Мато Шижгорић, Марко Ју-ровић и Хусо Капетановић. Соколски суд: Милан Курилић, Ђорђо Окука, Звонко Путица, Мујо Табаковић и Халил Марић. Ревизорн рачуна: Милан Хамовић и Бајро Пашалић. Делегати за жупску скуцштппу: Рпсто Ћапин и Перо Хамовпћ, заменици Лука Курилић и Јевто Мнхојеввћ.
Друштва из Гацка и Коњица нису још послала своје извештаје.
Соколско друштво у Херцегновоме. Наше је друштво одр-жало главну годишњу скупштиву дана 19. дедембра 1920. Брат ста-роота Секуловић, у подужем поздравном говору, ресумирао је рад друштва кроз 1919. годиву. Препоручио је соколски рад, доказујући да са народнпм уј*дињен>ем није престала потреба соколског рада иего напротив, сада j'e на Соколству да помогне одржати извојевану •лободу, јер пародној ствари, поред вањскпх, вријете и унутрашњи нвпријатељи: комунизам и клерикализам, те је при разглабању овв твме прочитао чланак из „Гласника“ „Рат Сокопова и Орлова“; по-кудио је нерад а потицао на рад; похвалио нашу славну војску која •војом храброшћу и дисцишганом пружа довољно јамства за наш државвп опотанак Његов је говор наишао на onhe одобравање.
У новој управи изабрани су слиједећа браћа: за старосту брат Јвво Секуловић кљижар и трговац (једноглаено), затим акламацијом: за аамјеника отароств брат Антун Марјановић мехавичар, за вођу (начелпика) брат Лука Вириговдћ фотограф; даље су бираии слије-дећи одборппцп; браћа Мирко Бакочевић управник поште, Крсто Трани трговац, Вељко Матковић трговац, Нико Ченић кључар, Ан-дро Клисура судски писар, Витомир Ломбардић агент парабродар-ског друштва, Јефто Ђоровић дрводјелац, сестра Мила Савић кон-тоарискиња, брат Раде Романовић трговац, Јосип Вуличевић инжи-®»ерски ппоручик, Душан Доклестић трговац, Јосип Ковшо шавац, Иуро Марјановић дрводјелац, Паско Бонтурин зидар. Даље, бирави еу као чланови замјеници браћа: др. Едуард Шереда лијечник, Ми-ливој Шабовић морнарички писар, Урош Ставншић банк. чиновник, Глиго Гудељ трговац, Јулије Мартинети трг. помоћвик. Ревизори: Spaha Јавко Томашевић кожарски трговац и Петар Тошић банковни чввоввпк. У културво-проовјетви одбор бирани су браћа: Иво Ста-нош нотар, Томислав Шамбуњак судпја, Ђуро Цар трговац, др. Ве-велиц Мрђен опћин. лијечник и Иво Вуличевић ивтевд. ппоручик. У воколски суд бнранн су сви члавови културво-вросвјетиог одбора.
Три дава касвије, на 22. децембра 1920., одржана је ковсти-туирајућа скупштина, ва којој се подвјелио рад во одборима (Одбор за еоколску музику, одбор за грађење соколског дома, позоришни •дбор, твхвички одбор за прире})ивав.е забава и излвта те сакупљач
претплате на Соколски Гласник. Културно-просвјетни одбор изабрао је себи за предсједцика брата дра. Веселина Мрђена а за тајника брата Ива Станоша.
И ако се ријетко пише о раду овог нашег врло агилног дру-штва, оно се може поносити са досадашњин успјесима и многпма служитн за прпмјер. Нова уврава пруша довољно јамства, да ће Се наставнти са досадашљим успјесима.
Sokolsko društvo Janjina. Na godišnjoj skupštini držanoj 16. jan. izabrana je slijedeča uprava sokolskog društva u Janjini. Starješina: Mato Kovačevič, zamjenik stariješine: Baselli Dinko, voda: Jasprica Frano Antov, tajnik: Jasprica Vlaho Matov, blagajnik: Bojanovič Božo Ivov, odbornici: Dežulovič Vlado Ivov, Poluta Mato pok. Iva, Antičevič Jožo Nakov, Militič Ivo Ivov.
Соколско друштво у Мостару одржало je 2. јануара 1921. у 10 часова пре подие редовну годишњу скупштину. Након поздрава старешиве брата дра. Пере Мандића прочитани су извештаји начел-иика, тајника, благајанка, господара иревизорарачуна. Из извешгаја брата начелника види се, да је током годиие вежбало: мушкнх чла-иова 5472 у 144 чаоа, просечио 38 на час; женских чланова 4399 у 144 чаоа, проеечно 31 на час ; мушки нараштај 5172 у 106 часа, npo-сечно 49 на час; женски нараштај 5189 у 144 часа, просечпо 36 на час; мушнп подмладак 2250 у 106 часа, просечно 21 на час; жеиеки подмладак 7215 у 106 часа, просечно 67 да час. Друттво је имало три излета у околици Мостара, трп спјела, једау дечпју јлвпу вежбу, два Јавна Часа, приредило нзлет у Столац са Јавним Часом летос, а тако исто и у Дубровнпк. Било је заступапо ua прашком слету са три делегата, такођер прп преносу впдовданских хероја у Терезину, учествовало па мариборском слету са 13 чланова вежбача и 10 чла-иица, у Сарајеву ири дочеку Н>. В. Регента Александра на Јавиој Вежби са 15 чланова у Хофмановој вежби и одсеком од 7 члапова .на справама, са 20 чланица у посебној тачкп прашких рнтмичких вежба п одсеком na коњу. Врат Петар Чолић одржао је са дром. Златком Нарделпјем шестнедељнп течај са чланпцама, о теоријп Тир-шова сустава, организацаји Соколства и хигијенп, који је успео врло добро. Укупљено је за Народни Свет у Велпковцу К 6295 n вмало је 126 претплатнпка на .Соколоки Гласнит". Брпгу око претплате на „Соколоки Гласник“ и „Соколић" водп старешниа брат др. Перо Мандић. Друштво је по нарејјењу Савеза из Љубљане организовало жупу у Мостару, позвало 23 соколска друштва лз Херцеговипе и Јужне Далмације иа ионституирајућу скупштииу жупе у Мостар
28.	марта прошле године и тако основало ову нашу институцију. Током године умрла су нам три врсна извршујућа члана: еестра Адела Брозовићева и Јованка Тркуљина, те брат Стјепан Куштреба. Слава им и вечнн мир ! У нови одбор нашег Сокола, који је према једногласном закључку скупштине, вршен акламацијом, изабран је за старешину брат др. Перо Мандић, за заменака старешине Марко
Крезнћ, начелника Никола Милићевић, тајника Миливој Једачић, благајника Јосип Виндшнурер, господара Владо Вујида, записни-чара Танасије Самарџић, прочелника културно-просв. одсека Никола Беговић, прочелника одсека за нараштај Петар Чолић. Одборници: Чедо Милић, Иван Солдо н Вукосава Кашиковићева. Заменици: Ан-Јјелко Влахо, Жарко Томић и Драшко Иавић. Ревизори рачупа: Фрањо Зламалик и Иван Куртошзћ. Заменнци: Коста Костић и Адам Микачић. Соколски суд: др. Цветан Спужевић, Ђорђо Перин, Перо Муса, Чедо Милић и Динко Зец. Делегати за жупоку скупштину: старешина и вођа. Замепици: заменик старешине и заменнк вође.
ЧИТУЉА
•f Брат Зоран Акшамовић свештеник у Кисачу, словачком селу, недалеко од Новог Сада, умро је, након кратке и тешке болестп, у четвртак дне 3. фебруара о. г. — Лака му била дрна зенља и ве-чац спомеи!
Брат Ашкам, како му је гласило чудио и борбено име, спадао је у круг оне десетнне, чија је лична историја чврсто везапа са исто-ријом Соколства. Акшам, Олимп, два Шувака, Симеон Мироточиви, Купус, Тимотије — Богобој, мали Милап, п још по гдекоји, ето то су карловачки богословцп, што оружани младошћу, лепотои, идеализмом н снагом, јуришаше на праг славе, и победише . . .
Сад Акшама нема више! Срели смо га последњи пут на сонол-скои сабору у Новом Саду, када је као рацки поп под соколском капом предводио стотинак Словака и Словакиња из Кисача. Снажан, висок, насмејан, добар, овај је hoca остао и иосле рата сокзлац без махне, и разумео је дивно све, као да је на договорима у Загребу био...
Једва 33. годиие стар легао је у гроб, силом, с леђа, изненада, срушен, оборен, као млади храст. И док за н>цм горко плачу двоје сиротице његове, двоје дечице. Ддавшаж Mapa, савија нам се око срца срдита и тешка жалост, и једно упорно ћутање затвара нам уста . . .
Лака му била дрна земља и вечан спомен!...
БЕЛЕШКЕ
Sokolsko društvo u Pakracu. U drugom broju ovogodišnjeg Glasnika iskazali smo iznos od K 20.010-60 za gradnju Sokolskog Doma u Pakracu, a danas iskazujerao daljnje prinosnike kako slijedi: Narasli kamati u prošloj godini na ulogu K 149-70. Brat Franjo Hošek (doprinaša svoju plaću općinskog mjesnog suca) u iznosu od K 250. Bratsko Sokolsko društvo u
Lipiku K 1000. Sakupljeni priloži na akademiji Strosmajerovog dana K 575. Do sada rasprodane „Cigle za Sokolski Dom“ K 479. Ukupno K 2453 70. Gore iskazano K 20.01060. Do sada sakupljeno ukupno K 22.46430.
Sokolske sprave. Tvornica vježbaćih sprava Baš in i drug u Ljubljani izveštava nas, da ima na stovarištu (slagališću) vedi broj lijepo izrađenih sprava za lahku atletiku, kao diskose, kopija, kugle za bacanja i t. d. Bratskim društvima preporučujemo najtoplije ovu našu tvornicu i upozoru-jemo, da se kod nje sve sprave mogu dobiti uz najpovoljnije cijene.
IZ UPRAVE
Pretplata. Još ima pretplatnika, koji nisu prošlogodišnju pretplatu podmirili. Ovi če biti Savezu predloženi.
Pretplatu za ovu godinu treba takoder marljivo ubirati i slati je, jer mi moramo sve račune svakiput i odmah podmirivati.
Kod š i 1 j a n j a pretplate i narudžaba za Sok. Glasnik, treba uvijek vidljivo istaknuti dali se radi o jednom novom ili staro m pretplatniku. Osim toga se treba uvijek na kuponu doznačnice (uputnice) označiti, u koju svrhu se novac šalje, da se time izbjegne nepotrebnom traženju i dopisivanju i gubitku skupocjenog vremena.
Naručbe. Kod uprave Sokolskog Glasnika mogu se dobiti:
Knjižice sa vježbama brata Hofmana i Vidmara. Cijena K 10, sa poštarinom K 12.
Slike za vježbe .Oslobodenja i ujedinjenja“. Cijena sa poštarinom K 10.
Dopisne karte „Tri junaka — tri Sokola11, čirilicom i latinicom. Cijena K 1 po komadu.
Sokolske Glasnike godišta 1919. i 1920., ali bez broja 3-ćeg 1920. godine. Cijena K 36 po kompletnom godištu.
Pretplatnici Sokol. Glasnika, koji ova prva godišta još nemaju, treba da ih naruče, jer su vrlo važna.
Tehnički prilog. Ovom broju Sok. Glasnika prllaže se tehnički prilog svima pretplatnicima, koji su ga naručili a i onima, koji nas nisu oba-vijestili da li se na tehn. prilog pretplačuju ili ne. Oni pretplatnici, koji na ovaj prilog ne reflektiraju, neka ga natrag povrate.
Tehnički prilog se može naručiti i posebno, t. j. bez Sok. Glasnika. U tom slučaju če pretplata iznositi K 30—35.
Jedan lep primer. Na 19. pr. mj. venčao se u Mostaru gosp. Jovo Pejovič trgovac iz Beograda s g-đicom Rozinom Biličevom. Tom prilikom skupio je brat Žarko Milišič sa sestrom Lenkom Biličevom svotu od 470 K. Priložili su: Jovo i Rozina Pejovič 100 K, Velimir Oborina 50 K, Božidar Petkovič, Ljubomir Bilič, Đorđo Doder i Tošo J. Njunjič svaki po 40 K, Đoko M. Perovič, Jeftan P. Milišič, Nikola Pejovič, Branko Ivaniševič, Mitar Bogdanovič, L. Koprivica, Vidoje Bandur i Boško Bulut svaki po 20 K.
Polovica ukupljene svote predana je sokolskom društvu u Mostaru a polovica našoj administraciji za jačanje našeg fonda oko izdataka za Sokolski Glasnik. Svima hvala ! Zdravo !
Даљњи добровољни прилози. Брат др. Иваи Јенко, Љубљана, 10 К; Др. Јосиф Шустер, Петровац, К 14; Бошко Машић., Ириг, К 80; Јован Тотовић, Нови Сад, К 100; Алиипије Иоповић, Нсши Сад, КЗО; Перо Бекнћ К 100 (свој годишљи прилог); Ђуро Душица, Загреб, К 30.
Хвала и Здраво!	"	Т.	Јањанин.
Almanah „Kraljevina SHS 1921.“
Adresa Glavnog Uredništva: Novi Sad, Trg. Zanat. Komora.
Tekući račun kod Srpske Trgovačke Banke u Novora Sadu.
P. G.
S odobrenjem Predsedništva Min. Saveta, po zvaničnim podacima svih Ministarstava i uz sarađivanje uglednih ličnosti cele Kraljevine izačiče u prvoj polovini 1921. prvi opširni Almanah Kraljevine S. H. S. u veličini 24X30 cm. od prilike 800 do 1000 stranica.
Almanah če dati punusliku sadašnjeg života Kraljevine: kratku istoriju, geografiju, uređenje, kulturu, f i n a n s i j e, industriju i trgovin u.
Dalje če Almanah doneti nov pun spisak svih velikih finansijskih, industrijskih i trgovačkih poduzeča, statistiku, i pregled sadašnjeg političko-ekonomskog stanja Kraljevine, i nove informacije i tarife za trgovinu, uvoz i izvoz.
Sem toga u Almanahu če biti prvi put spisak društava svih vrsta, raznih časopisa i novina, advokata, inžinjera i iekara a takoder pni put spisak najboljih knjiga raznih struka i grana književnosti na južnoslovenskom jeziku kao bibliografska preporuka.
Kratak sadržaj svakog odeljka i svi naslovi biče štampani na 4 jezika, a za svaku inostranu državu spisak firmi, koje su u vezi sa našom državom.
Ovaj Almanah treba da ima svaka kancelarija, poduzeče, banka i svaki industrijalac i trgovac, jer če u Almanahu nači veoma važnih i potrebnih stvari i podataka.
Cena je knjiži od prilike u mekanom povezu 100 dinara u divot po-vezu 125 dinara.
Najtoplije preporučujemo svima trgovačkim poduzečima da uvrste svoje oglase u Almanah na nekoliko jezika, jer on pruža svakomu lak način, da dođe u dodir sa domačim i inostranim firmama.
Oglasi če biti uvršteni: 1.) U samom tekstu i njima je cena: cela strana 600 din.; '/. strane 350 din.; '/« strane 200 din.; ‘/e strane 125 din.; */ie strane 75 din.
2.) Na kartonu pre početka svakog poglavlja: cela strana 1000 din.; Vj strane 600 din.; */* 350 din.
3.) Za štampanje besplatnih kratkih podataka uvrštenih u spisku pre-duzeča, ako seštampaju večim slogom (masno) 25 din., a ako pak u okviru 45 dinara.
Tekst i n o v a c za oglase treba slati naSrpsku Trgo-v a č k u Banku u Novom Sadu na tek. račun Glavnog Uredništva. Molimo da nam javite možemo li računati na Vas kao pretplatnika.
Uzevši u obzir da je ova stvar od vrlo velike, privredne i kulturne važnosti za celu našu Kraljevinu, to se nadamo da čete nam pomoči i materialno i moralno.
Novi Sad, 1. januara 1921.	S	poštovanjem
<■	Glavno	Uredništvo
Прва југословенска творница гимнастичких справа
= БАШИН И ДРУГ =
ЉУБЉАНА, Пред Шкофијо 19.
Израђује све врсти гтшастичких п шпортских справа, те оруђа за игре. Преузима уређење читавих везкбаона соколских, школ-ских и засебних. Поправл>а све справе. Фурнира притке за прече и т. д. — — — На захтјев шаље прорачуне и нацрте.
Magnezia v Kockah, društvene le-
Karnice, obveze itd. vedno sveže ima v zalogi   Drogerija „SANITAS" Celje. ------------------------
Zahtevajte cenik.
PRVA JUGOSLOVENSKA TVORNICA GIMNASTIČKIH SPRAVA
 — BAŠIH I DRUG —
LJUBLJANA, Pred Škofijo 19.
Izrađuje sve vrsti gimnastičkih i športskih sprava, te oruda za igre. — Preuzima uređenje čitavih vežbaona, sokolskih, školskih i zasebnih. Popravlja sve sprave. Furnira pritke za prefe i t. d. — Na zahtjev šalje proračune i načrte.
GRADJEVNO PODUZEĆE
ARAIJ081 POPOVIČ
OVL. GRADITELJI
TELEFON 7 Д riPFR GAJ EVA BR. 6-53. LrtVJKLD UL 10
BUDJEJOVAČKA RESTAURACiJA
„KOLO“
preporuča se braći Sokolima