KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 88 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE Izdan 1. Februara 1927.
PATENTNI SPIS Bit* 4©S5
Dr, Ing. Manfred Reiffenstein, Beč.
Vodeni motor.
Prijava od 30. juna 1925.	Važi od 1. oklobra 1925.
Traženo pravo prvenstva od 2. jula 1924. (Austrija).
Kod poznatih akcionih kola (Peltonovih kola) specifičan broj obrta iznosi od prilike 25 do 30 pri punjenju sa jednim siskom. Veći specifični brojevi obrta ne mogu se postići sa jednim jedinim siskom, jer bi u tom slučaju mlaz morao biti suviše debeo prema prečniku kola, što pak utiče nepovoljno na stepen dejstva. Za veće količine vode moraju se postavljati nekoliko siskova, eventualno nekoliko kola na jednom vratilu i to jedno pored drugog. Onda specifičan broj obrta raste u odnosu sa kvadratnim korenom iz broja siskova, te kod četiri siska iznosi samo 50—60. U ovome leži glavna prepreka za upotrebu, inače vrlo povoljnih, akcionih kola kod većih količina voda i manjih padova.
Cilj je vodenom motoru po ovom pronalasku, da ukloni ove nezgode.
Suština pronalaska leži u tome, da punjenje obrtnog kola biva po celom obimu mlazem kružnog preseka, koji je koaksialen sa rotorom, pri čem se površina preseka pri ulazu poklapa sa površninom, koju dodiruju ulazne ivice rotorovih lopatica.
Zatim se suština pronalaska odnosi na obrazovanje kovitlavog mlaza, koji postaje time što se v odau spiralnom omotu kovitla t. j. istoj saopštava kružno kretanje, i unutarnji slojevi tako obrazovanog kovitla-nja otiču preko ivice jednog kružnog otvora u boku spiralnog omota.
Poboljšavajući dalje ideju pronalaska spiralni omot ima na obe strane kružne otvore za obrazovanje dva ukoviilana mlaza i ispred svakog po jedan rotor.
U sl. 1 šematički je pokazano obrazovanje ukovitlenog mlaza u uzdužnom preseku i u si. 2 u aksialnom preseku kroz omot. SI. 3 i 4 šematčki pokazuju dva razna primera izvođenja predmeta pronalaska u glavnim delovima.
Omot (sl. 1 i 2) sastoji se iz oba ravna bočna zida 1 i 2 i spiralnog omotača 3. Kroz naglavak 4 voda se uvodi tangencialno. Voda kroz omotač 3 skreće u vidu kruga i onde gđe je pritisak nula, dakle onde gde je neposredno u dodiru sa vazduhom, dobija brzinu C, koja odgovara padu.
Kroz omot prolazeća voda sledi zakone po kojima je u svakoj tačci proizvod r. Cu konstantan, t. j. proizvod iz razstojanja od osovine i obimne brzine. Prema tome postoji određeno najmanje odstojanje od o-sovine u čijem prostoru ne teče voda. Dakle unutarnji cilindričan prostor oko o-sovine je bez vode.
Usled stalno proticajuće vode unutarnji prečnik mlaza postaje sve manji dok ne padne ispod prečnika otvora 5 u bočnom zidu 2. Voda sad teče preko ivice izlaznog otvora sa tangencialnem brzinom Cu. Pojedine linije mlaza upravljene su u sl. 1 tangencialno prema obimu izlaznog otvora a u si. 2 pod uglom a prema bočnom zidu
2.	One obrazuju u celini hiperboloid, čije asimptote obrazuju ugao «.
Rasporedom po ovom pronalasku, obrazuje se mlaz, čije pojedine proticajne linije (vlakna) izuzev deformiranje usled teže, presiavljaju prave linije, koje su sve nagnute pod istim uglom a prema ravni izla-
Din. 10.
znog otvora, pri čem je njihova brzina ravna | 2gH manje izvesni mali gubitci u otporu.
Koaksialno sa otvorom 5 leži rotor 7 (sl. 3) čije su lopatice radi potpunog punjenja (koje biva u opisanom pravcu) naročito izrađene.
SI. 4 pokazuje naročiti oblik izvođenja, kod koga oba bočna zida 1 i 2 spiralnog omota imaju kružne isečke. Ispred svakog izreza stoji jedan rotor 7 odns. 8. Pored dva puta većeg kapaciteta ovaj raspored daje i tu dobru siranu, što se osovinska po-meranja izjednačuju na oba rotora.
Iz rotora izlazeća voda zauzima sledeče karakteristične oblike pri raznim položajima rada:
1.	Prazan hod: voda zadržava svoj hiper-boloidni oblik, kao da ne postoji nikakav rotor.
2.	Rotor ukočen: vodeni mlaz skretan kroz nekretne lopatice rotora, obrazuje telo, koje je izdeljeno lopaticama.
3.	Odgovarajući broj obrta: mlaz se lopaticama skreće u pravac osovine i ostavlja rotor kao mlitavi mlaz, koji odlazi u pravac osovine, koji je jasno uvijen prema jednom ili drugom pravcu, čim se prekorači odgovarajući broj obrta ili se ne dođe do njega.
Regulisanje količine vode vrši se sužavanjem preseka dovodne cevi 4 (iglasti si-sak i t. d.). Time se menja količina Q_ i izlazna aksialna brzina Ca, đok pak apsolutno izlazna brzina C ostaje nepromenjena. Debljina mlaza smanjuje se i izlazi ugao « postaje oštriji, usled čega pri odgovarajućem obliku lopatica stepen dejstva postaje povoljniji pri spadajućoj količini vode. Vodeni motor može se graditi sa horizontalnom ili vertikalnom osovinom. U mesto jednog siska 4 mogu se uzeti i više, koji se kružno postavljaju. Isticanje iz omota ne more biti samo kao na sl. 1 i 2 t. j. na široj strani omota, već i kroz otvor na čeonoj strani. Zatim se rotor može postaviti tako, da se lopatice ne pune aksialno kao u si. 4, već radialno.
Ne izlazeći iz okvira pronalaska, može se obrazovanje kovitlanja postići i na druge načine sem gore opisanog. N. pr. ko-vitlanje može se proizvoditi u jednoj spirali, koja leži na većem odstojanju od ro-
tora i odvoditi voda u drugu odgovarajuće profilisanu cev, pri čem rotor ne radi više akciono već reakciono.
Prema gore opisanom, koristi vodenog motora po pronalasku mogu se izraziti sledeće:
1	Velika moć prijema vode pri velikom specifičnom broju obrta, i otuda mogućnost primane tog korisnog akcionog kola za male padove počev od 2 metara na više a sa velikim količinama vode.
2	Prosta i jeftina konstrukcija, sprovodni aparat otpada.
3	Smanjenje gubitaka usled trenja vode, pošto ne postoje siskovi ni sprovodne lopatice.
4	Stepen dejstva ne odpada sa odpadanjem količine vode za punjenje.
5	Prosto regulisanje, t. j. samo iglama ili tome slično.
6	Najprostija konstrukcija dvojnih kola sa izjednačenjem aksialnog potiska i dvostrukom sposobnošću za prijem vode.
Patentni zahtevi:
1.	Vodeni motor, naznačen time, što se rotor puni po celom obimu vodenim mlazom, koji je koaksialan sa rotorom i ima kružni presek a koji se ne proizvodi sprovodnim lopaticama, pri čem vodena vlakna tog mlaza imaju kako aksialnu tako i tan-gencialnu brzinu.
2.	Vodeni motor po zahtevu 1, naznačen time, što se ukovitlani mlaz proizvodi time što se voda u spiralnom omotu tangencialnim upuštanjem kružno obrće i unutarnji slojevi tako obrazovanog mlaza otiču preko ivice jednog kružnog otvora, koji u istoj osi leži sa mlazom.
3.	Vodeni motor po zahtevu 1 i 2, naznačen jednim spiralnim omotom, kroz koji prolazi osovina jednog ili više rotora (7 i 8) sa jednom ili više dovodnih cevi (4), koja na jednom bočnom zidu (7) ili na o-ba bočna zida (7, 8) ima po jedan kružni otvor (6), koaksialan sa rotorom, pored čijeg obima prolaze lopatice rotora.
4.	Vodeni motor po zahtevu 1, naznačen time, što se mlaz, koji ima aksialne i tangencialne brzine i koji rotor potpuno puni, proizvodi jednom spiralom i vođa odvodi kroz sifon, tako da motor radi sa reakcijom.
Adpafienfbroj4055.
-T%rJ