SOKOLSKI GLASNIK
ORGAN JUGOSLOVENSKOG SOKOLSKOG SAVEZA	Ljubljani, Narodni dom,
a meseca. - Godišnja pretplata 50 Din. - Uredništvo i oprava o i. - Telefon nred. 2543. - Račun pošt. šted. 10.932. - Oglasi po tarifi.
God. X.	Ljubljana,	1.	augusta	1928.	Broj	15.
L j u Тг> I j a n a, 1. augusta 1928.
.la ca j mo sc!
Tijrševo geslo.
Dr. Miroslav Tyrš, osnivač Sokol« stva, urnro jc 8. auiguista 1884. g. dale? ko od domovine, tražeči u Oetzu u Tirolu le'ka svome zdravlju, koje jo naruišilo prenaporno delo. Njegovo truplo našli su trinaest dana po smrti u reci Aachi, ko ja je velikom našem učitelju i vodi iskopala hladan grob Med,u onima, Koji su sa bol oni u srcu tražili ljtibljenog, oboižavanog, genial« nog muža i prvog najidealnijeg Sokola, bio je i sadašnji starosta bratske Če* hoslovačke O’bce Sokolske, ibrat dr. Josip Scheiner, kojem se još danas na« kon 44 godine orosi oko, kada -se seti toga, u istoriji Sokolstva najtragični« jeg dogodaja.
Medu ličnostima, koje su stvorilc šilom svog duha, snagom svoje moral« noisti i toplinom svoga rodolj ubija svome narodu velika dela trajne vred« nosti i značenja, stoji dr. Tyrš medu prvima. Mi Sokoli izmedu odličnika, koji su se u prošlom stoleču bilo kako izrazito i značajno udejstvovali u kul« turnom i nacionalno*političkom pokrc« tu slovenskih plemena, ne poznamo znameniti jeg muža od Tvrša.
Poznavaj,uči sudbinu svoga naro« da, spciznao je njegove preko potrebe, zato mu je oisnovao Sokolstvo, da s time ostvari mogučnost organizacije1 svih moralnih i fizičkih snaga najširih slojeva naroda, koji noka sa svojim So« kolstvom stupi u službu vlaistitih za« htova, vlastite nacionalne časti i vlasti* tog nacionalnog života: »Naša stvar nije za stranke i pojedince, nego je za čitav narod! Naša stvar je večno isti« nita i znamenita te stoji u tom smislu visoko nad svim svagdanjim sporo* vima!«
Tvrševo Sokolstvo je skupljanje sviju čudorednih vrlina i kreposti na« roda, svih telesnih snaiga i spretnosti naroda", koje predstavljajo najvišu me« iu sviju dobrina i bogatstva isvega Slovenstva. Ta spoznaja čini sposob* ni m Svakoiga od nas za svaku žrtvu, koju drži /.a potrebnu, da pcmogne na« rodu do poibede njegovih ideala. Za« poved s oko ls ko g rada upravlja sve naše puteve u smer opčenitog napret« ka; m j rad odstranjuje svaku zapre« ku, koja bi htela narod izadržati u du* pevnom i fizičkom razvitku: »Mi smo pred svima drugima pozvani, da oču* vamo svoj narod piri takvoj svestranoj mladosti, koja neda narodima da iz« umru; pri takvoj stalnoj i svežoj sili pri takvom telesnom, duševnom i ču« dorednom zdravlju, kojc neda da mik« ne nijedna .nesreča, koje ne dopusta n.kakvog zaostajanja, nikakvog natra« žnjaštva, tog najgoreg, da, zločina umorstva, izvršenog na narodu!«
Temelj svojoj epohalnoj tvnitoi postavio je Tyrš u demokratizmu i u' idealu sokolskog bratstva, u delu i lju« bavi svakQg za sve i sviju za svakoga, jer »boz koncentracije sila nije nitko
0 ničem izvrši o ništa znamenita ... Lj.udska snaga se ispoljuje u skupno« sti u najiširem smislu reči, u skupnosti, ti kojoj se jedino mogu razviti sve snage naroda i čovečanstva!« A jer bez slobode nema za nikoga pravog, kulturnoig života, dodao je Tyrš idea« lu sokolskog bratstva ideal jednakosti
1 slobode, da je tako podvukao svena* rodni značaj Sokolstva: »Svoju slobo« du dokazujemo time, da si sami hitno stvaramo red, koji po potrebi menja« mo, a dotle dok traje ta j red, poko« tavamo mu se dobrovoljnom discipli« Pom «
Bezuslovni sluga i glasnik istine se s otkrivanjem greišaka i rana sam brinuo za zidravlje naroda: »Ništa ni« je narodnom razvitku toliko škodilo, kao naturena krotka kritika našeg ži« vota.« A s obzirom na sokolska dru« štva: »Koliko poznam istoriju naših dmštava, naj|brže su i najlakše propa. la ona, gde je bila tdovežba več una« pred i prvobitno sporedna svrha te jo n,isiu nikad ozlbiljno gajili, gde su dru« štvo osnovali po svoj prilici samo u demonstrativnu ili dapače paradnu svrhu.« I dalje kaže Tyrš: »S ponosom smo svesni, koliko su sokolska dru« štva sa svojim javnim nastupima pri« ipomogla k narodnoj sve,sti; u tom je jedna od njihovih zasluga za čitav naš narodni život, Zašito je narod svuda tako toplo pozdravljao upravo samo nas, zatšto je tako oduševljeno slavio naše sletove i posetc? Zato, jer se je slagao s pravom našom svrhom, jer je pod sokolskom odorom iiiaslučivao i sokolsku misao i snagu, jer je sokolsku raldiinost odobravao s opravdanom va« trom te jc brzo i živo shvačao važnost te radinosti za čitav narod.«
DUŠAN M. BOGUNOVlc (Zagreb):
/ ja sam
U životu i razvoju svih naroda sveta, ličnosti kulture, politike, ekono« mije i sociologije — znanjem, radom i životom da ju sadržinu tih naroda.
Cim naredi imadu veči broj tih li« čnosti i čim ličnosti imadu više znanja i rada i upriliče svoj život tako, da nji« liovo znanje i rad postane svojina na« roda time se narod razvija kulturno, politički, ekonomski i sociološki.
Na ta j način izjednačuje se du« ševna svojina naroda sa duševnom svojinom velikih ličnosti.
Svaki vek naroda daje i take lično« sti. Naistaju novi veko-vi i radaju se nove ličnosti i po njima novi život na« roda. Kad ne bi bilo ovakih ličnosti, život naroda u svim smerovima za« ostao bi iza života drugih naroda. Na« stala bi stanka u životu naroda, a stanka u životu naroda — smrt jc na« roda.
Tako je u životu naroda bili oni brojem veliki ili mali. Ali za život ma« lih naroda po'itoji jedna posebna za« poved za odnžanje u borbi s večim na« rodima, a ta je: »Da čim smo brojem man ji, tim veču i svestraniju delatnost moramo pokazati u razvoju i težnji naroda svoga.«
I naš narod brojem je malen. Brojem malcn — ali brojem velik u ličnostima kulture, politike, ekonomije i sociologije. Da nismo brojem lično* sti, koji su davali snagu narodu u raz« n im smerovima narodhoga života ve« liki, verovatno da bi nas — na jednom delikatnom tlu Balkana, gde se večito sudaraju interesi velikih — nestalo. Ali baš ta j položaj, t. j. da smo u src« dištu borbe evropskih interesa i da smo pozvani da čuvamo duh i kultura Slovenstva, njegovu slo|bodu i samo« stalnost, stvorio jc u narodu našemu u davnoj i davnoj prošiosti, pa sve do dana današnjega izvestan tip naših ljudi, čitave vojske, koji u doba fizi« oke borbe zadavahu strah i trepet, a u doba mimoga života posvečuju se ra= du na narodnoj njivi. Učcnjaci, politi« čari, prosvetni radnici u doba mira, vojskovode, borci i vojnici u doiba rata.
Ne samo u doiba slolbode, več i u doba robstva imamo take ličnosti i ta« kav narod.
A što je najglavnije, te se i take ličnosti ne radaju u palačama bogata« ša, več u k uči naših Seljaka. I tako u narodu stvaraju se ličnosti, koji po« stavši veliki i učeni i bogati nikad ne zaboravljaju narod, selo, kraj iz koga su se rodili. Ovo je prvo što treba da znamo.
Ali — ako prolistamo istoriju ro« da našega unatrag 100 godina dana — onda vidimo očima svojim, osečamo dušama našim, da kroz naše narodno i državno' telo kao zlatna nit, kao os, oko koje se kreče ceo naš narodni i državni život, kao zvcizda predhodni« ca, kao sunce koje dbasjava njivu na« roda i države naše — protkiva
Sve ovo,, kao da bi bilo govoreno i pisano danas i za sva vremena!
1 na temelju toga možemo sagi a* siti sa poznavaocem Tyrševog život« nog dela, koji kaže, da je Ty,rševo So« kolstvo harmonična jednovremenost i skladnost naših težnja po moralnom i fizičkom naprotku; moralan napredak stvara bogatstvo našeg unutarnjeg sveta, kome je vida,n izraz oblik, gib i kretnja zdravoig tela, a fizički naipre« dak daje našoj duševnolsti odvažnost, samosvest, odlučnost i vedrinu, pa i misaonost :za uživanje svih plodova znanosti i umetnosti. Jedno i drugo nam bil ježi neizlbrisive erte značajno« sti te nas odeva u neprolbojan štit na« cionalne, kulturne i državljanske slo« 'bode! U Sokolstvu je dana moguonost skalupiti zdrava čoveka, idealnog dr« žavljana, požrtvovnog rodoljuba.
Takva ličnost bio je Tvrš sam. Na dan njegovoig sprovoda u Pragu, 9. no« vembra 1884, naiglasdo je br. dr. Edo Gregr, da je bio, Tyrš Soko, koji se vinuo na krilima svog plemenitoig du« ha tako visoko nad bare današnjice, da smo skamenjeni gledali za njim. I isa višina svojih idealnih nazora ne« prestano nas jc dozivao svojim lju« bežnim glasom: Za mnom, bračo! Za mnom, uvek više i vise, tamo do sa« vpšenstva! — Tyrš je poznao samo je« dno nastojanje, samo jednu zapoved: služiti svojoj domovini i svome naro« du! Najuzvišenije svojStvo bila mu je vatrena ljubav do domovine, kojoj je tim veča zadovoljština, čim veče su žrtve, koje može pružiti domovini i narodu. Dalje svojstvo mu je biio
Soko . . .
rod Karadordeviča — rod Sokolova — rod nade i težnje u robstvu, rod srečo i blagostanja u budučnosti naroda i države u slobodi.
Od o nog a časa — od kako Črni Dordc, nemogavši trpiti ruiku Turaka, podigao raju i od male Šumadijc — s tvorila se velika Jugoslavija — od ta« da pa sve do danas, od danas pa da« leko i daleko, struj ati če kroz nas — • Rod Karadordeviča!
Što je to što tako spaja? Kralja i nas? Što je to samo pri roči Kara« dordevič v u najtežim časovima živo« ta naroda, uzdrži nas u nadi, da bila i največa, nesreča u narodu i državi našoj pri reči Karadordevič mi se ose« čamo jakim i silnim, mi verujemo, da nema te nesreče, koju on sin roda Karadordeviča ne če moči rešiti na korist i sveču: naroda i države.
To je, bračo i sestre, krvni ose« čaj — da je Kralj izraz vekovnih tc« žnja roda našega, da je en zalog velike i sretne budučnosti roda našega. To je osečaj, da bili velikaši i poglavice na« roda našega zavadeni i da se uhvate za zlačane nože, da če on doči i reči: Dosta — dovle je Vaše, a odavle moje i moga Naroda. A dobru Naroda—ne služite samo Vi—* dobru naroda imam da služim i ja. To mi je u amanet osta« vio praded, ded i otae moj — to mi jo kraljevski amanet. Ne pazi on u tomc radu »ni po ibabu ni po stričevima, več po pravdi Boga istinoga«. Ne pazi ni po veri »jer brat je mio, koje vere bio«, Ne pazi ni po plemenu, ni po le« poti, ni po zdravlju, ni po junaštvu, več »po pravdi Boga istinoga«.
1 eto — tome Kralju, a u dosta teškim časovima života naroda a s tim u vezi .i života Sokolstva, došla je pe* toriea braee našega bratstva, da u do* ba kad sve vri, kad se gospoda krščan« ska hoče da uhvate za zlačane nože ? dele blago otaca naših i da nište celinu za pojedinosti — dođoše petorica bra* če našega bratstva, da ga pozoru i za* mole za pomoč — da dode k nama na istorijsko i klasično Kosovo polje, da proslavimo složni i jedinstveni Šo* koli, koji ne gleda ju kao ni On ni ko* listi ni slave; ne gleda ju razliku po veri, plemenu i staležu kao ni On; koji rade samo za celinu naroda i države kao i On; koji odgojeni u najljepšim vrlinama prošlosti kao Op; koji rade u duhu najboljih za ibudučnost kao On; koji u odgoju samih sebe u du* žnosti kao gradanina i vojnika radom pesvedočuju svoju ljubav i odanost narodu i državi kao On.
I je li čudo, da u tome razgovoru
—	osetio je Kralj — naš sokolski Kralj, a to znači Kralj ne po zakonu i dužnosti, več po našem sokolskom od* goju, radu, osečaju i težnjama, da jc osetio u doba težko, kad mu so prila* ži sa botbama, ne jamicama', interesima i t. d., da su pred njim oni gradani njegove i naše države, na koje, ma ka*
plemenita težnja za duševnom i mo* ralnom savršenošču, koja tim više če* zne za istinom i krepošou, čim više napreduje narod u prosveti i naoibraz* bi. Pre svega pa je potrebna malim na* rodima ona junačka hrabrost starog veka, koja nikad ne broji neprijatelje, več svojim p.rsima zagradujc termo* pillski klanac, da sp asi svoju domovi* n.u. Upaliti u srcima češke omladine oganj olimpijslkog junaštva, bila je Tyršu najmilija misao. Sa višine uni* verzitetske stolico hteo je govoriti če* škoj omladini vatrehim rečima, odavle je hteo pokazivati kao od Boga odu» ševljen prorok one večno sjajne zvez* de lju:dskog duha: ljubav do istine i kreposti, do domovine i slobode!... Neumorno, uizrujano; bosprekidno de« lo je podkopalo korenje njegovog or« ganizma; nqp,reis'tani plamen svete va« tre, koji je plamtio u njegovim gru« dima, uništio je njegovo telo. Ali za tako hrabrotg borca, za takav antilčki zinačaj ne pristaje plač i ječanje. Ka gomili ponečemo ga s ponosom spar« tanske majke. I naša majka domovi* na puna je ponosa uiz grob takvog st» na, jer i on je pao u 1 juto j borbi života za njenu čast i slavu! Diignite, bračo, tolo mrtvog Sokola i predajte ga onim večnim silama, u čijoj tajanstvenoj radionici stviara smrt nove živote!...
I jugoslovenski Sokoli sečamo se smrtnog dana Tyrševog s osečaj im a drvi j en j a i oduševljenja, jer njegova grobnica je u našim dušama. Njegovo ime i njegovo delo ovijaju ruže za« hvalnosti. Ostanimo kod njega i ho« dajmo za njim!
ko naš politički život bio razrovan, dogodilo se ma što u životu naroda ima jedna vojska:
sokolska vojska,
koja ee za dobro naroda, Kralja i dr* žave, dati jez,gru da spasi ono, što nam je najmilije i n ajd raž e, a to jo
država iznad svega.
Na usta našega staroste brata Gangla — rekosmo mi svi članovi so* kolskoga bratstva.
Л Kralj naf čuti, sluša, posmatra, lice mu se menja — a mi osečamo da imamo pred sobo m ne Kralja, ne sa« mo oca —
več brata svoga.
A on u tom času osečaše da ima prod isobom
braču svoju.
1 u tom času reče ove reči:
I ja sam Soko!
I mi smo Sokoli — Kralju Naš!
I Ti Kralju naš Soko si — i mi Kralju naš Sokoli smo! Mi posle ove
20. jula o. g. po odluci starešinstva Jugoslovenskog Sokolskog Saveza, primljena je u audijcmciju kod Nj. V. Kralja delegacija JSS. Delegaciju su sačinjavali: starosta JSS br. E. Gangl, zamonik staroste skopljanske župe »Kraljevič Marko« |br. dr. Vladimir Zagorski, načelnik iste župe br. Dra« gutin Kubiček, prosvetar zagrebačke župe »Kralj Petar Svačič« br. Dušan M. Bogunovič i prosvetar beograd« ske župe »Dušan Silni« br. dr. Milo« rad Dragič.
Nj. V. Kralj primio jc tačno u 17 časova sokolsku delegaciju .u svom kabinetu.
Kralja je u ime JSS pozdravio starosta br. Gangl, predstavivši poje* dinu braču i upoznao sa svrhom audi* jencije, t. j. priredivanje VI. pokra* jinskog sokolskog sleta JSS u Skoplju i pohod na Kosovo Polje, koji če se održati od 5. do 9. septembra o. g.
Ujcdino je br. starosta umolio Nj.
V.	Kralja, da lično prisustvuje ovim sokolskim i narodnim svečanostima na jugu naše otadžbine. Predao je takode Kralju i raspored tih svočanosti.
Kralj je sa ineobično velikom paž* hjom pratio obaveštenja o tome sletu, koji je ujedno i sokolska proslava de* setogodišnjice oslobodenja i ujedinje* nja, koja če se izvršiti na Kosovu Po* lju prilikom ovih značajnih sokolskih dana.
Posle toga Kralj je ra.zgovarao sa svakim članom delegacije, interesu*
audi jencije imamo samo nekoliko re* či, a tc su:
Mi u Tebe verujemo. Ti si nam naš voda države i naroda. I kad Ti tieba nas za odbranu naroda i države — je* dna reč i mi svi Sokoli jugoslovenski i slovenski smo uz Tebe za narod i dr« žavu. 1 kad trebaš da Ti u časovima svade velikaša, odahno duša i čuje ne samo zlo>, več i dobro, zovi nas Kralju
—	jer mi Tebi — pa pripadali ma ko« joj Stranci, kazačemo ono, što če biti melem za rane naroda našega. .
I ako bi zapretila opusnost i veli« kaši ne bi hteli slogu, ljutbav, snošlji« vost i jedinistvo naroda i države — mJ je hočemo — a Ti je hočeš.
Ti — Kralju naš imaš pravo po pirošlosti i sada šn j osti roda Karador« deviča — a i mi imamo pravo — Jer najbolji, najvredniiji, najradiniji, naj« patriotskiji delovi, sinova i kčeri, maj« ke i očeva naroda našega — jesu u Sokolstvu
Ti si Soko — Kralju Naš! Mi smo Sokoli — Kralju Naš! I u tome je sreča:
i uči se o svim momentima Sokolstva u zemlji.
Pri rastanku, Kralj je olbečao, da če po mogučstvu lično prisustvovati sletu i učiniti sa svoje Strane sve što je potrebno, da ovaj slet ima punog sokolskog uspeha, kako želi Jugoslo« venski Sokolski Savez.
1 om # prilikom, opraštajuči se sa delegacijom Kralj jo izgovorio i ove značajne reči: »I ja sam Soko.«
*
Delegacija JSS je posetila mi,ni« stra saobračaja Milosavljeviča, da ga obavesti o Vi. pokrajinskom sokol« skom sletu JSS u Skoplj,u. Ministra Milosavljeviča pozdravio je starosta br. Gangl.
Ministar saobračaja zahvalio se delegaciji na poseti i kazao da če, ka? ko po želji Kralja tako i kao dugogo« dišnji, a i sada&nji član Sokola prenet! 6ve povlastice od meseca juna na sep* tembar.
Delegacija je nato posetila i br. Scbu, poslanika Čehoislovačke republi« ke na našem Dvoru. Takode poseta je očinjena i poslaniku Poljske repu« blike.
I jedna i druga poseta imale su za svrhu, da se obaveste poslanstva brat« skih država o sletu i učestvovanju brače Čchoslovaka i Poljaka na njemu.
Sokolska delegacija posetila je i redakcije »Politike«, »Pravde«, »Vre* mena« i »Reči« i zamolila pomoč štam« pe prilikom VI. pokrajinskog sleta u Skoplju.
Naroda i Države!
Delegacija Jugoslovenskog Sokolskog Saveza kod Kralja.
t-
I
!
:Жда
zaključili da dopremimo plaketu ku> u tc ju smestimo u Tyrševom domu. I ovde jc Haid rado pomogao i pobril nuo se za prevolz plakete, žaleči, da шје mogla dobiti mesto, pod ko ji m je bilo pronadcno hlaidno telo Tyr* ševo.
Još krajem prošlc godine raspravs Ijao sam s Haidom o slkromnom ozna* čivanju omog mesta te je on s jedna* kom uslužnošču obečao udovoljiti na* Šim željama, ali llagla smrt je pokosila plemenitog muža u rctkoj starosti od 80 godina s kojima je otišao marljiv,
dobar čovek, svedok poslednjih Tyr* sevih dana, veran njegov prijatelj i štovaoc. Polažem na njegov grob ove nelke uspomene sa zahvalnim prizna« njem usluga, ko j e je iskazao našemu vodi i nama. Njegov sin Klomens do* daje k svom izvesta ju o očevoj smrti, da on čuva u jednako dragoj uspome* ni »gospodina profesora«.
Kad čete ići u Oetz zaustavite se u hotelu Kassl, stisnite mu desnieu i pozdravite u njemu njegovog vrednog oea Tobias Haida.
Slovenski pregled.
Bugarski „ Junači“ u Beogradu.
Izjava predsednika Saveza bugarskih gimnastičkih društava.
Bečkim brodom »Helios« proputo* vala je 15. jula u noči pored Beograda jednn grupa od 47 bugarskih gimnasti* čara »Junaka« —• na čelu sa predsedni* kom Saveza bugarskih gimnastičkih društava »Junak« Dimitrijem Lazovom iz Sofije, načelnikom Saveza Nikolom Glad niškim, seikretarom Saveza Niko« lom Buževom, blagajnikom Saveza Mi* hailom Dimitrovom i sa četiri župska načelnika. Sa zastavom i u punim uni* formama, bugarski »Junači« putuju na 59. federalni slet švajcarskih gimnasti* čara, k o ji se drži u Lucernu, — i/ za* hvalnosti što su Švajearci pre 35 godina organizovali gimnastički pokret u Bu* garskoj. U ovoj sc baš grupi nalaze dvojica od tih prvih švajcarskih učite* Ija gimnastičkog pokreta u Bugarstkoj.
Po nalogu starešine beogradske so* kolske župe br. Dure Paunkoviča, koji jo odsutan iz Beograda, bugarske »Ju* nake« pozdravio jc na brodu u ime beogradske župe br. dr. Mihailo Grado* jevič sa nekoliko drugih sokolskih funkcionera.
Saradniku »Politike« je predsednik Lazov izjavio:
— Želeli smo da se ovde susretne* mo sa večim brojem funkcionera jugo* slovenskih Sokola, i žalimo što nam se za to sad nije dala prilika, jer su se go<* tovo s vi oni razišli po banjama. Ali na* damo se da čc nam se pražiti prilika pri povratku u Bugarsku, a to če biti oko 6. avgusta, kada čemo se opet za* ustaviti u Beogradu.
U daljem razgovoru predsednik Lazov je rekao:
— Politikom se mi ne bavimo. Na* ša je jedina politika velika slovenska ideja. Doči če vreme kada če svi slo* venski narodi biti duhovno ujedinjcni, i onda če prestati razmirice i trvenja izmedu njih. To je velika ideja celog bugarskog Junačestva.
— Mi verujemo da se slovenska kultura može s uspehom da meri sa kulturama romanskom i germanskom.
I verujemo da čemo samo kroz Sokol* stve i Junačestvo dostiči slovenski ideal: ujedinjenje cele slovenske kul* ture.
Brod »Helios« produžio je put sa bugarskim Junacima 16. jula ujutru u 8 sati.
• •
Rezultati III. prebirne utakmice čos za Amsterdam.
U nedelju, 21. o. m. održana je na igralištu sportskog kluba Slavij e u Pragu poslednja prebirna utakmica za sastav vrste ČOS za olimpijadu u Am* sterdamu. Zanimanje za tu priredbu bilo je medu sokolskim članstvom i sportskim opčinstvom vrlo veliko te je utakmici prisustvovalo preko 5000 ljudi. Utakmica je sadržavala sve oba* vezne i sltobodne vežbe na svi m pro* pisanim spravama i Skokove na konju u šir i uzduž. Ukupno se moglo posti* či najviše 270 tačaka. Rezultati su bili sledeči: kao prvak je izašao iz borbe br. Šupčik sa 253-875 tačaka, nato sle* de brača Effenberger, Vaeha, Gajdioš, Lofflcr, Tykal, Vesely, Koutny, Bruck* ner, Tintera i Vidlak. Za sastav vrste dolaize u otbizir prva devetorica brače, koji odlalze iz Praga u Amsterdam po* sebnim vozom 26. jula t. g. Kao sudije odlaze u Amsterdam brača Miiller, Bilek i Havel.
*
Čehoslovačke Sokolice idu u Amsterdam.
Na Olimpijadi u Amsterdamu na* stupiče uz člansku vrstu ČOS i izalbra* na vrsta članica na ručama s razno vi* sokim pritkama, vežbe s čunjevima i s njihaljkama. 8. jula o. g. Ibilo je ko* načno po prebirnoj utakmici odlučcno, da idu na Olimpijadu 16 takmičarki i dve zamenice. Zajedničko vežbanje je počelo odmah po prebirnoj utakmici i traje do odlaska vrste, koja napušta Prag isti dan kao i članovi.
*
Važna 60 godišnjica.
Ovo godine 19. juna prošlo je 60 godina, od kako je austrijska vlada zabranila udruživanje do tada pošto« ječih čehoslovačkih sokolskih društava u »Savez sokolskih društava«. Ideju saveza iznio je neumrli osnivač So* kolstva dr. M. Tvrš. koji 4® izrekao,
kad je čuo vest o zabrani, sledeče muževne reči:	Bračo!	Molili	smo za
kruh, dobili smo kamen. Kad smo na* tueravali tazvati zbor sokolskih dru* štava,,bili smo osvedočeni, da je pravo na našoj strani i da važi svečano pro* glašen zakon u istoj meri za sve. Ali bračo! Onaj, koji je osvedočen, da je pravda na njegovoj strani, ne moli milosti, jer to ne bi bilo dolično nje* gove muževnosti. Alko se ne sme odr* žati zborovanje, neka otpadne i javna telovežba. Sve ili nista! To neka bude 2'eslo našeg naroda u ovo vreme! Sve ili ništa! — neka bude i geslo naše!
1 ako mora postupati muž, tako mora postupati društvo, koje si je napisalo na svoju zastavu gajenje muževnih vrlina.
Novi Sokolski dom u Olomoucu.
U petak (i. jula o. g. održan je u Olomoucu slet istočnomoravske so* kolske župe, koji je bio spojen s otvo* rcnjem i predajom novog sokolskog doma njegovoj svrsi. Svečanosti su prisustvovali: načelnik ČOS br. dr. J. Vaničelk, za grad Prag dr. Nemeček i za grad Olomouc gradonačelnik dr. Fischer, za ministarstvo narodne od* brane general Weis, brigadir general Kroutil, general Prikryl i za političku pokrajinsku upravu dr. Žaček. U 11 i po sati bio je svečanim govorom tvorničara ibr. Formandla otvoren so* kolski dom, iza njega govorio je još gradonačelnik br. dr. Fischer.Presidentu republike bio je odaslan brzojavni po» zdrav. Posle podne bila je povorka kroz grad i javna vežba na stadionu, na kojoj je nastupilo 5000 sokolskog članstva.
Iz Poljskog Sokolskog Saveza.
Poljski Sokolski Savez imao je svoju glavnu skupštinu 3 jula u Var* šavi. Prisutno je bilo svih šest velikih župa, a sedma, koja ima svoje sedište u Parizu se ispriičala. Župa jc bilo za* stupljenih 46. Ukupno je prisustvova* lo skupštini 145 delegata i članova starešinstva. Glavna tačka dnevnog reda bila je u'z uobičajenc iizveštaje veliki svepoljski sokolski slet u Po* znanju g. 1929, koji če sadržavati i na* stu.pe Slovenskog Sokolstva, razne utakmice i nastupe poljskog Sokol* stva te je mišljen i kao odgovor na neprestane provokacije Ncmaca uz poljsku granicu. Za slet se ubire po članu po dva zlota za sletski fond. Daljnji rad glavne skupštinc bio je podelen medu četiri odseka, koji su pripremili mnogo važnih zaključaka, koje je plenum prihvatio kao obave* zne za čitaviu organizaciju. Pre svega je bila odobrena ostra protivalkoholna resolucija, koja nalaže članstvu, nara* staja i deci neke stroge dužnosti. Na* idaljc je zauzelo poljsko Sokolstvo stav protiv boljševizma. U organiza* cionom pogledu je zaključeno, da se ukinu velike župe i preuzima organi* zacijski način, kao što je u važnosti kod čehoslovačkog i jugoslovenskog sokolskog saveza. Pitanje ženskih ode* lenja nije bilo još definitivno rešeno, ipak je naglašena tendenca, da se osnuju po društvima posebna ženska odelenja. Tehničkim vodstvom je bi* la privremeno poverena s. Jadviga Za* moyska, koja če sastaviti načelništvo. Prcdsedništvo Saveza bilo je opuno* močeno, da sastavi u slučaju potrebe nekakav zbor »starijih«, koji neka bi bio predsedništvu u pomoč i savet. Članovi tog zbora mogu biti samo So* koli, koji se posavetuju o pitanjima, koja su veće važnosti. Sličnu ustanovu imaju i bugarski Junači, t. zv. Narod* ni komitet, koji je ali sastavljen i iz nečlanova junačkog saveza, što bas nije pravilno. — Izbor u predisedni* štvo doneo je neke promenc o kojima smo več iizvestili u broju od 1. jula o. godine.
*
Pokrajinski slet ČOS u Plznu 1929.
Za godinu 1929. sprema se veliki pokrajinski slet U Plznu. Računa se, da če učestvovati na s letu preko 5000 članova i tipravo toliko članica. Sle* tište' biče sagrađeno za- 20 do 30.000 gledalaca. Na sletu če uzeti učešča 17 župa iz zapadne Češke i okoline Pra* ga. 20. juna biče dan dece, 30. juna slet naraštaja, a glavni sletski dani 5.—7. jula 1929.	i
Uspomeni Dr. Miroslava Tyrša.
Prilikom četrdesetčetvrtog smrtnog dana.
Saznao sam, koliko brige i pozornosti je posvečivao njegovoj supruzi poma* žuči joj snositi grozno, trenutke neiz* vesnosti i tamnu slutnju i videči njeno uzrujanje brzojavio je u Prag po pomoč. Sluteči beznadnost, dapače ne* mogučnost ponovnog susreta sa živim Tyršem, molili smo gospodu Tvrševu. da bi se vratila kuči sa mesta, koje je po svoj prilici postalo grob njenog su* pruga. U Oetzu ostadosmo sami, da bi tražili iizgubljenog vodu.
A prijatelj Haid — da dobar ta j i redak prijatelj — podupirao je sa svim srodštvima naše nastajanje, slao ljude, pisao na sve Strane, tražio sam i s nama, a kad smo na večer nakon bezuspešnog napornog traženja sedali k njegovom obiteljskom stolu u hotelu Kassl, pričao nam je o »gospodinu profesoru«, kakav je to тотао biti vt*-liki čovek, kako je s njime rado razgo* varao, kako krasno je znao rasprav*
1 j ati, divio se njegovom govoru nje* mačkog jezilka, njegovim izrazitim cr* tama lica i oirlovskom pogledu punom energije, a opet i neohične nežnosti.
0 kako sam mu u duhu hvalio za tc tako pripTOistc i iskrene izljcvc div* Ijenja i naklonosti, koje je u njemu probudio kratak dodir s našim vodom.
Morao sam im pričati o njemu f njegovom genialnom znastvenom de* lovanju, o Sokolstvu, o njegovom ži* votu, kod čega je čitava njegova broj* na porodiea oko stola slušala s nape* tošču i zanimanjem naročita kad sam pokazivao na Tyršev životni cilj posvečen unapredenju i oplemenjivanju svoga naroda. Ovamo onda još nije stigao val stras'tvenc germanske na* jezde i pošteno srce bodrog Tirolca osečalo je i ocenilo značemje čoveka, koji jc žrtvovao za korist i sreču svo* je domovine čitav svoj život, kao da bi to bio njegov zemljak, koji je služio svome narodu i borio se zanj.
Pa smo opet nagadali i spremali načrte kako da nastavimo žalosno de* lo da ga pronademo. Tobias Haid pronalazio je uvek nove i nove pu* teve, nove staže, nova mesta kamo snio se morali ujutro uputiti. Rano u jutro več se šetao po hotelu u punoj planinarskoj opremi, davao je narede* n ja i otpremao se samnom u šume, u planine, na ledenjake vršeči mi meJu brdanima neprocenivu službu istraž;* vača.
r'tpremio sam se nekoč radi kr;» vog izveštaja na dvodnevni pohod u
planine i prestupivši gorski pojas, vra* tio sam se p j dogovoru iz stranske doline k Innu, da bi s vlakom došao na stan;cu Oetz. Tamo me je čekao Haid i pristupivši k meni rekao je: »Naša ibojazar; jc potvrdena, našli smo danas »gospodina profesora« u reci Aachi kod Halbichena.« I njegova ru* ka se tresla u mojoj, a oči su zaleva* le suze. Nato je dodao mirnočom brdanina: »Neka je Bogu potuženo — mi čemo ga zadržati u najlepšoj uspo* meni. I vi se morate s time sprijate* Ijiti.<<
Njegove neočekivane reči, delova* le su duboko na mene, umiravajuči moje uzrujane misli i učvrščavajuči me za teške, žalosne dužnosti, koje su me sada čekale.
1 kad smo polagali telesne ostatke Tyrševe na malenom grdblju k privre* menom počinku, smatrao sam ,za svo* ju dužnost, da održim govor mnogo* brojnim učesnicima, koji su ga ispra* tili, da im sc zahvalim iza pozornost umrlome predočivši njegove velike za* sluge za naš narod te nije bio to sa* mo Haid, več je bio to čitav Oetz, koji se klanjao u poštovanju nad nje* govim svežim grobom.
Od tog vremena ostao mi jc Haid veran prijatelj te smo si oesto dopisi* vali sečajuči se nesretnog »igospodina profesora«. U jednom od njegovih pi* sama gorko mi se potužio na razkala* šenost i neuljudnost mlade nemačke gcneracije, koja je zamrljala u knjiži gostiju nekoliko čeških reči, koje sam tamo napisao pri odlasku iz Oetza u spomen Tyršu. Opravdao se mi je i dodao, da jc pripremio novu knjigu, da bi odstranio onu ogavnu mrlju, ko* ja ga je palila kao živa vatra i ljutila ga kod pomisli na nesretnu sudbinu Tyrševu.
I kadgod sam kasnije došao u Oetz, primio je mene i one koje sam mu preporučio s istinitom radošču, a našem pričanju i uspomenama nije bilo kraja. U godini 1914. pokazali smo namjeru, da bi označili na obali Aache nalazište te smo poslali u Oetz veliku brončanu plaketu s Tyrševim poprsjem, delo majstora Kavke, da bi ju kojom prigodom namestili, ali po* četak rata nam je pokvario naš načrt. I'z dobivenih iskustava bili smo osve* dočeni, da je bila po svoj prilici ukradena, ili da je pala u ruke vojne rekvizicije, da Ibi bila prelivena u sli* tinu za nova ubojita oružja — ali sta* nitc, kad sc rat svršio javio mi je To* bias Haid, da je plaketu brižno sakrio pred znatiieljnim pogledima i da ju čuva nepovredenu za nas. Dakako da je zabranjivao njeno uzidavanje u to vreme razuzdanih strasti i zato smo
Kip izradio J. V. Pekarek.
Tyršu.
Ko narod tvoj je u robstva brezdno tonil, da ga pogoltne zle usode noč, ti si v ljubezni ves se nanj naslonil, v trpljenju črpal si pogum in moč.
Duha je sili narod se uklonil, ob tebi zbran in vate verujoč; ko si k vstajenju mu junak pozvonil, razvil sokolski prapor je pojoč!
Očistil duše si in srca naša s plameni bratske ljubavi pregrel,
Slovan z imenom tvojim se ponaša.
l'se nam si dal, kar si iz sebe vzel, zdaj pesmi viteške se grom oglaša: v bodočnost Sokol stopa jak in smel!
E. Gangl.
Hotel Kassl u Oetzu u kojem je stanovao dr. M. Tyrš, vlasništvo Tobijas Haida.
Tobijas Haid.
Što o njemu piše br. dr. Scheiner, starosta ČOS u „Sokolu“ god. 1924.
6. februara donela mi je pošta pi* smo iz Oetza. U njemu mi je javio Klemens Haid, da je njegov otac To*
Tobijas Haid.
bijas Haid, vlasnik hotela Kassl, za* kupnik pošte i načelnik opštinc Oetz
2.	felbruara mirno umro. Predamnom
je uskrsnuo obralz junačkog diva, tipa Hoferovog sa silnim brkovima i bra* dom i plemenitim muževnim črtama u licu, kao što sam ga prvi put upoznao kad sam septembanskog večera 1884 s bratom Rixym istupio iz voza na ma* loj stanici na bregu Ina, da bi potražili trag za nestalim vodom Sokolstva.
Pozdravio nas je svojim pripro* sfcim načinom, stisnuo toplo naše ruke i sa nekoliko <reči objasnio žalosnu si* tuacij.u po neohjašnjenom odlasku »gospodina profesora«, koji je bio gost u njegovom hotelu. Iz njegovih reči odzvanjalo je iskreno postavanje, kojim je gledao na dr. Tyrša kao na neoihičnog muža, koji je izabrao Oetz za mesto svog boravka i oporavka, st na žalost po svoj prilici i za svoj svr* še tak. Čim je njegova neprisutnost na večer, po ranom odlasku bila pirimeče* iia, otpremio se Haid još u noči sa či* taviim odelenjem ibrdan'a u dolinu, tra* žio čitavu noč i piretraživao sve što bi ga dovelo na njegov trag, te je drugi i treći dan po torne neumorno nasta* vio, sa uvek mimjom i manjom nadom.
i»Ništa nije pomoglo, morao sam brzojaviti njegovoj porodiei u Prag i ne mažete si predstaviti moju bol, kad sam očekivao dolazak siromašne nje* gove gospode te joj morao reči okrut* nu istinu. da njdzin suprug nije pro* naden. Bio je to za mene najžalosniji trenutak u mom životu.«
Verovao s'am mu, iz njegovih do* brih očiju potekošc suze, a njegov glas se tresao, kao da je izgubio najdraže b^če.
Шг
ШШ-
Veliki isnivač i časni predsednik Tedčration Internatioinale de Gvmna« ^tic|ue« je mrtav. Belgijski gimnastički •:avez javio nam je, da je preminilo njegov »eminent eamarad. << N. .1. ! ,'upčrus, 14. jn 1 a o. g. u Anversu. Po; kojnik je bio dugogodišnji predsednik Mcdunarodnog Gimnastičkog Savez.i i Helgi jskog Gimnastičkog Saveza, oduševljeni pobornik /a gajenje prave lelovežjbc medu europskim narodima, \eli'ki prijatelj Sokolstva, koje je upo« znuo na svojim čestim pohodima u
Brat Ton ko Madirazza.
1.	j n la u. g. umri) je u 21. ged živo« ta mlad iagilan brat. društv. prosvetar, Гопко Madiraztza, študent prava. Ost.: v:o je tuižne svoje roditelje i ražalošče« nu 'raeu Sok le u času .ada su svi po« lagali velik e na,de. da če svojim radi -in ko:istiti veliki: j sokolskoj ideji i opeem
Prag i na mnogim mcdunarodniin i olimpijskim utakmieama.
Belgijski Gimnasti 'ispratili su svng časnivg pieidsednika k večnom počinkiu 17. jula o. g. sa svim počasti« ma, svim svojim društvima i zasta« vama.
Jugoslovenski Sokolski Savez iz« razili je prijateljskimi Belgijskimi GimnastMSkom Savezii pismelio sa* uee.šee na gubitku e.vog plemenitog i
veli.v og
organizatora.
Slava
molitvam! roditelja i rodbine,' lira če . sestara, naš u-zaboravni 'Гопко živet če. u tlugoj u.sporne ni svi ju nas koji smo ga polznavali, živet če večno u .sr* cima Sokola i Sokolica koje je silno volio. Umro je mlad, njegova andeoska duša ustavila je ovu tužnu dolinu suza. a njegov posmrtni esmeh kao da je poručivao 1'nrači So .olima: »Ne klonite kadite jaki i ustrajte u s vi. m radii za napredak Sokolstva.« Večna mn S ava!
f Brat Leopold Luznar.
Lep pogreb mladega Sokola.
Kranj, 23 julija.
Bil je solnoen dan piretcklo ne« deljo, ko je gorenjsko Sokolstvo in napredno delavstvo pokopalo na tu« i,;■ j'.šnjem mestnem pokopal šču enega svojih najagilnejših delaveev, še m la« dega člana javorniškega Si kola in ta« mošnjih delavskih društev ter korpo« racij br. Leopoldi Luznarja. Razvila se je mogočna žalna manifestacija hvaležnosti do njegovega dela ter so« čustvovanja zaradi njegove tragične usode.
nacionalnom radu. kr: z kratak tok s v Oig života pokazao je odlične sposoti« ■i sti, veliku volju i cnergiju te uziiTn;; sokolsku disciplinu, ta da je medu svirna bio silno obljubljen. Svojim hi. dom u Sokolskim društvima u Tn:giru i Šibeniku stekai: je op-če isimpatijc i bio jedan od najvidenijih u sokolskim redovima, što najbolje dokazuje činjc« uica, da je poslednje vreme zauzimao jedno vrlo odgovorno mest;: u trogir« чкот Sokolu, naime mesto proisveta.ra. Svoje dužnosti ispunjavao je retkorri sa vesnošču i bio jedan od najagilnijih Pionira isooolskog rada. Njegovim gu« bitkom prestalo je da kuea jedno ml;: do ali dobro sokclsk; sree, <koje je Sokolstvo držalo na da vse i koje je So« kolstvu žrtvovalo svaki Slobodan čas Najboljim dokazom njegov;-, rada bila ie velika i žalokna povorka u kojoj j; učestvova:: ogr. man broj njegovih po znani ma i braoe Sokola da od* zadnju Poštu zalsluženom bratu Dirljivim go-yorima oprostili sit -se po zadnji put u ,rne Sokolstva starešina šibensike S :, kolsk e župe, brat prof. Bruno Marčič i starešina trogirskog Sokola brat. An« tun Frlan, u ime akademske omladine ;ikademičar J. Cinotti te u ime S. D. K. ur- Josip Kašeina, Nije bilo oka, koje st' nije osuzilo, nije bil,: duše ko ja n je zaiP laika la nad tako ranim gubittkoiTi mladog brata, koji oštarija tužne i ne*-utješive roditelje, čija je nada i ponos bio. Alj u-sprkos krute sndbine, ko ja S1-' nije smilovala brojnim vapaj;ma i
Od petka, ko je podlegel Luznar smrtnim poškodbam, dobljenim pri padcu z motorja pri Medvodah, je le« žalo njegovo truplo v mrtvašnici na tukajšnjem polkopalH.šču. V nedeljo so dospeli člani ScJ;i.'iškega društva ;z Ja« vorn'ka, kjer je bil pofltojm doma, ter s: mu menjaje se ves čas tvorili čast« no stražo z golimi sabljami. Tekom Dopoldneva je prispela z vlaki z Go« renjskega, zlasti z Javornika, Jesenic ir. Save velika množica Sokolov in
njegovih znancev. Pred peto uro sta odkorakala izpred Narodnega doma močna četa Sokolov v krojih in sta« rešinstvo G S* I društvenimi prapori ter z jeseniško sokolsko godbo na čelu. Za njimi so se vristile številne deputacije raznih domačih društev, pevsko delavsko diuštvo »Sava« ter močna skupina član. v jeseniškega Motokluba. Na pokopališče je prispe« la tudi velika množica kranjskega meščanstva.
Po cerkvenih ob ed:h in po prvi pesmi društva »Save« z Javornika so odnesli Sokoli rak e v k grobu Pozor« nest so vl/bujali številni lepi venet
vseh društev, katerih član je bil po« kojni. Na grobu so se poslovili od po« kojnik.i starosta OSŽ Janko Sajovic iz Kranja, Rakar za pevsko društvo »Sava«, Toman za sodelavce iz marti* nartie k ID, starosta javorniškega So« kola in Baraga ml. za jeseniški Motu-klub, vsi z Javornika. Vmes je zaigra« hi v slovo tudi jeseniška godba in za« pelo društvo »Sava«. Najbolj je prc« vzelo množico, ko so ob zaključku za« peli pevci znano pesem »Slovenec,. Srb, llrvat«, katero je pokojni Luznar najraje prepeval. Z težtkim srcem se je razhajala množica 0'd groba komaj 25 letnega sokola.
Savezna idejna škola.
Na kragujcvačuoj g'avnoj skup« štini . IS S, odnosno na sednici zbora župskih prosvetar.i primljen je pred« u,g brata Dušana Bogunoviča, prosve tara zagrebačke župe, tla se od rži so* kolsk n idejna š<ola u trajan ju od :> oana — s nadopunom, da to bude meseca augusta (u ferije), u jednom ma« njem letovalištu Slovenije, gde ima sokolski dom (tla bi učesniei bili upa« čeni jedino na s.imi sebe, bez drugih Miveresa, što nije moguče provesti u velikom gradu). Još jc zaključeno, da je svaka župa ijoavtl/ana da u tu ško« lu pošalje po jednog učesnitka.
Rok se sve više približava, l.'ioi mi se da o tuj školi, o njezinoj za. dači i organizaciji vlada prilično o p rečno mišljenje u našim redovima. Zbog toga treba malo o njoj prodiskutovati u našo j sokolskoj javnosti.
Nikako se ne bi zalagao za tu ško-lu, ako to ima biti samo tečaj za da« vanje kvalifikacije »prosvetnim pred« njacima«. birokratski šablonizirana, s »profesorima« i »dačičima« i »škr skim klupama.«
Zamišljam tu »školu« ovako:
Ovogodišnja bi savezna idejna škola morala da sakupi najjače naše sokolske radnike iz župa, i da ih tlo--vede u kontakt medusobno i sa Sa« veznim fun'kciotierima A to zbog je« dinstvenog pravca rada u našoj orga« nizaciji, naročito /bor ilzjcdnačetija metode rada 11 tome pravcu ona bi imala da izvrši ulogu III. sokolskog sabora -— mnogo temeljitije i bolje, nego glomazni saborski aparat. Vele, da III. sabor ne bi imao što tla ras* pravlja. rl'o bi bio los znak za našu organizaciji!. Zar nema još kod nas
mnogo pitanja, koja treba rešiti. Da i ne govorim o nekim osnovnim sokol« skim problemima, več da nabacim sa« mo neke »popularnije« teme: odnosi zmedli vežbanja i prosvetnog rada (koji se forsira u poslednje vreme u no.;im društvima na štetu telovežbe), pitanje Sokolstva na selu, slovenska sokolska pitanja, jednoobrazna i ,->i« skmatska inanjinssa akcija u celoj državi, socialna pitanja itd. . . .
Jedi); in reči, trebalo bi one naše ra/govore sa saveznih sediiica, na brzu ru^'u, u vozu, izmed u dvaju obro« ka, nakon sedniea — lepo srediti i mirno raspraviti, temeljito i tlokumen« tovano.
Tako zamišljam i organizaeiju prosvetne šuole: Ne šikolski, predava« nja od 8 do 12 i od 2 do 6, nego tl!« skusija, što slobodmija, s harem dva stvarna referata u svakom pitanju : tlovcljno vremena za razgovore izvan 11tlovnog rasporeda.
Onda bi ta škola izvršila jedmi eažnu funkciju u životu naše stiKolske oigani'zacije, kad bi stručno i savesno P r i > d i skutovala s a v r e m e n a	soik o' s k a
pitanja, lnače če naša »sokolska ideologija« oslati, kao i dosada, skup nii-< nje ili više opčenitih principa, koje svaki sokolski radiiik shvača i tumači na svoj način
Nap. ured.: Ptosvetna škola, o ko« joj je ovde govora, odgndena jc na božične blagdane, tla se referenti temeljito spreme. — Po'zivamo i drr.gu braču, tla iznesu svoja mišlenja i preti« loge po toin pitanju u »Sokolsikom Glasniiku«; moguče če mala diskusija rediti dobrim plodom!
Iz starešinstva JSS.
VI. pokrajinski slet JSS u Skoplju.
BRACO I SESTRE!
U smislu proglasa, koga smo pri« I 9. IX
občili u 13. broju »Soikolskog Glasnika« od 1. jula o. g, zatim na temelju miš« ljenja sedamnaest bratskih župa, a oso« bito s obzirom na usmeni izveštaj, koga su nam dali delegati bratske sokolske župe »Kraljevič Marko« u Skoplju 16.
o.	m , odredujemo, da se održi
VI.	pokrajinski slet JSS u dane 5.-9. septembra o. g. u Skoplju.
Raspored sleta je odreden ovako:
5. IX.: dolazak članstva župa i sloven« skoga Sokolstva u Skoplje, prc« gled zajedničkih vežbi i sveča« ne večernje akademije;
6 IX.: pokusi na sletištu; u 11 sati pre podne povorka, koja se zavr« šava sa svečanim otvorenjem Sokolskoga Doma u Skoplju; u
v-ežba, a u večer
IX:
15*30 javna akademija;
pohod na Kosovo polje spojeno s proslavom desetgodišnice oslobodenja i ujedinjenja, koja se završava sa svečanom prise« gom Kralju, narodu, državi i Slovenstvu;
8. IX.: izleti; a društva ili župe, koja nisu bila u poseti društvima Južne Srbije, polazc u pohod;
povratak žuna, koje nisu otišle na izlete ili posete.
Taj raspored nam zapoveda, da radi časti i ugleda Sokolstva pozovemo svo članstvo,
da sudeluje več po prijavljenim prija« vama i da se podvostručenom snagom i voljom pripravlja na slet,
koji če nam omogučiti uspeh i daljnji rad nama mile pokrajine Južne Srbije.
U svesti, da se, je sokolska disciplina u 'zadnjim danima odrazila u potpunoj i zdravoj snazi i moči i da nas ta iskre« na i samovoljna disciplina vodi na jug naše države
na slavno, istori jsko i sokolsko Kosovo polje, gde evate kosovski božur i odiše vaz« duh snagom prošlosti i veličine naše; hočemo mi jugoslovensiki i slovenski Sokoli, tla se poklonimo uspomeni ko« sovskih heroja; da, sečajuči se njihova rada, života i smrti, nadahnemo novim sokolskim požrtvovanjem i č'ste bez ikakve koristi i slave otadžbeničke ljuba vi; te da dokažemo, da soikolski rad obnavlja slavu, moč i veličinu prošlosti u sadašnjosti. Svoj brači i sestrama šaljemo brat« ske pozdrave uz poklik:
Na Jug, na Jug u carski grad Skop« I Ije, u Južnu Srbi ju!
Zdravo!
Ljubljana, 16. jula 1928.
Starešinstvo Jugoslovenskog Sokolskog Saveza.
E. Gangl, starosta.
Dr. Viktor Murnik, načelnik. -	Dragutin	Šebenik,	tajnik	II.
Ugledale se i ostale župe!
Sokolska župa »Aleksa San tič« u Mostaru isplatila jc 19. jula 1928. sa« nacijski 20.«dinarski doprinos do po« slednje pare za sva društva svoje župe. Poslednje društvo ovc ižupe, koje je uplatilo taj sanacijski tlopri« nos (za prvi jugoslovanski svesokolski slet 1922) onako kao što jc bilo pro« pisano s obzirom na tadanji broj članstva bilo jc društvo v Janjini.
Župa u svom popratnom pismu daje sledeči komentar:	»Slučaj dru«
štva u Janjini za svaku je pohvalil, jer su članovi društveni večim delom siromašni zemljoradnici, koji uzimlju brašno na) 1 i 2 kg jer nemaju vSše novaca. a svojim samopregorom nisu h teli da zaostanu iza oistale svoje bra« če i uplatili su 20.«dinarski sanacijski doprinos.
Time su sva društva naše župe isplatila sanacijski 20.«dinarski do« prinos.
Dajemo taj svetao primer ovili »najsiromašnijih« za uzor sokolske discipline i osečaja dužnosti, svim ostalim društvima, koja duguj.u tlopri nos, a ‘koja su na svaki način »boga« tija« otl Janjine.
Savezni dan uplatila su za g. 1927. društva (XI. iskaz):
Krividbl, Vodice, Žalec, Mirkovci,
1) a rti a.
DELOMIČNO NA RAČUN SA« VEZ NOG DANA UPLATILA SU ZA* G. 1927. DRUŠTVA:
Župa Banja Luka: Prijcdor; župa Bjelovar:	Kupinovac,	Križevci;	župa
Celje: Trbovlje, Šoštanj; župa Kranj: Tržlič, Železniki; župa Ljubljana: Dol Logatec, Ježica, Kamnik, Ljubljana I., Ljubljana II., Loška dolina, Vič, Žiri; župa Maribor:	Beltinci, Oplotnica,
Prevalje, Središče; župa Mostar: Ne« vesinje, Perast; župa Niš: Surdulica, Vranje; župa Novi Sad: Bačko Gradi« šte, Novi Sati. Petrovaradin; župa No« vo Mesto: Gradac, Semič; župa Rijeka na Sušaku: Novi Vinodcl; župa Skop« Ije: Prizren; župa Split:	Donja	Ka«
štela. Milna, Vranjtic; župa Vel. Bečke« rek:	Vel. Kikinda; župa Zagreb:
Krško.
Sokolska društva, koja još do danas nisu platila Sav. dan za g. 1927., iako je rok potekao već 15. dec. 1927.
Župa Banja Luka: Bos. Petrovac; župa Bjelovar:	Grubišno polje, Ko«
privnica, Podravski Kloštar, Sokolo« vac. Vel. Z'dcnci, Virovitica, Vukovje; župa Celje: Rogatec, Vransko; župa Kranj:	Dražgoše, Kranj, Mojstrana,
Stražišče, Škofja Loka; župa Ljubija« ha: Domžale, lg«Studenec, Komenda, '■Aoste, Radomlje, Ribnica, Šiška, St. Vid nad Ljubljano, Vače; župa Mari« bor: Čakovec, Dravograd, Noče Jare« trna, Križevci pri Ljutomeru, Mareti« berg, Maribor, Pragersko, Ptuj, Gor Radgona,'Slav. Bistrica, Sv. Lovrenc na Pohorju; župa Mostar; Danilovgrad, župa Niš: Aleksinac, Boljevae, Cari« brad, Knjaževac, Kraljevo selo, Lazo« vo, Ncgotin, Malčevo, Kuršumlija, Pi« iot, Prokuplje. Vlasotinci; župa Novi Sad: Bačko Petrovo selo, Bački Bre« stovac, Irig, Kulpin, 1'itel; župa Novo mesto:	Bojancli, Mirna peč, Straža«
V'altavas, Št Janž, Št. Jernej; župa Osijek: Čepin; župa Rijeka na Sušaku: Gospič, Kastav, Korenica, Krasicu. Oguiin, Srpsike Moraviee, ŠkrljevO, Sv. J ura j; župa Sarajevo: Bugojno, Čajni« če, Goražda, Sjetlina, Vlaiseniea, Zeni« ca; župa Skoplje:	Berovo, Bogdanac,
Carevo selo Devdelija Kieevo, Koča« ne, Ohrid, Priština, Pirova, Tetovo, Veles; župa Split: Igrane, Jelša Pu« čišča, Po.dgora, Postira Stobreč, Supe« tar,. Vis; župa Šibenik; Betina, Nin, Novigratl, Stankovei, 'ГерIjtih«Biočič; župa Vel. Bečkerek:	Bašah:d,	Čenta,
Kovačiča, Boka, Perlez, Potiski sv. Ni« kola, Snpski Aradac, Srps i Itebej.
'iki Krstur. Srpska On ja, Sanad, Veliki Bečkerek, Vršac; župa Zagreb? B'zelji-ko, . Jasenovac, Kostanjevica, Okučami, Pakrac, Petrinja, Rajhen« burg, Sevnica, Sisak. Virginmost, Za« greh L *
Je si li več namirio pretplatu za Sokolski Glasnik i Prednjak?
Sokolska vrsta JSS za Olim-pijadu u Amsterdamu.
Od leve na desna Ibraća: Gregor« s a, Orel Primožič. Malej, Porenta, ;1 r. Murnik, načelnik JSS i voda vrste, Derganc, Giotti, Antosicvviez, Štukelj.
Jugoslovensko Sokolstvo zastupa« če nva vrsta na IX. Olimpijadi u Am« s ter da mu gde če se takmičiti u dani« nra od 8. do K) augusta sa ostalim telovežbaič.\im vrstama drugih naroda. Naša vrsta odlazi 2. augusta u Am« sterdam, a o uspehu, u što ne dvojimo, koji če postiči obave-stiti čemo naše članstvo več u narednom broju
Našoj vrsti želimo mnogo sreče i sokolskog uspeha.
Iz župa.
Iz sokolske župe — Mostar.
I. NARAŠTAJSKI SLET SOKOLSKE ŽUPE »ALEKSA Š ANTIČ« U DU= BROVNIKU.
2. i 3. jima o. g. održan je u D,u* brovniku prvi naraštajiski slet, sokol« Sike župe »Aleksa Šantič« na 'kome je učestvovao i naraštaj župe »Vojvoda Ur voj e« i z Splita. Sem toga o-voga pu* ta su prvi put i Skole zvanično učesš tvovale na sletu sa dosta jakim bro* jem učesnika.
Prvi dan sleta posvečen je bio utak* mieama, a drugi dan nakon svečane po* у-отке kroz grad održana je j a vin a ve« žba na polno toku Lapadu. Povorka je krenula sa sletišta na Lapadu u Dobrovnik, gde je pred solkolanom zame« nik starešine dubnovačkog društva i predsednik Obllasnog Odbora Narod* ne Odbrane pukovmik brat Miroslav Piletič pozdravi o sokolska vojsku i njen naraštaj sa vrlo lepim toplim i patriotskim rečima preporučujuei im uistrajnost u radu na opšte dobro i korist Kralja i Otadžbine. Posle toga položen je vcnao na spomenik slav* nog dubrovaSkog pesnika Gunduliča kojom su pri likom pozdravili naraštaj starešina župe brat Čodo Milič i iza* slanik Saveza brat Josip Jeras.	Po*
zdravljajuči .naraštaj i jedan i drugi govornik istakao je njegovo važnost, njegov značaj po sokolski -rad propo* ručujuči mu is trajnost da odgojen od svog defcinjstva u sokolsko m duhu, kad odras'Lu sokolsku stvar povodu umešnije od nas starih.
Kritični promatrajuči ovaj	slet
imalo bi sc da primeti dosta nedosta* taka kako u tehničkom tako .u organi* zatorskom a i disciplinskem pogledu. Rokušačemo da ovde iznesemo objek* tivno sve ove nedostatke u nameri da ih dobro zapamtc oni kojih se tiču i u budu en os ti izjbegavaju.
Sokolslka župa »Vojvoda Hrvoje« učestvovala je sa 126 učeisinika. Prema, tome je bilo prijavljeno na slet: muš. nar. 251. žen nar. 111, muš. deee 165, ž. d. 143, m. d. 335. ž. d. 175. Učestvo* valo na sletu: m. n. 211, ž. n. 88,	m. d
86, ž. d. 80, m. d. 370, ž. d. 275.
Prema ovome su društva poslala 194 učesnika man je nego što su pri* javila, dok su škole is to pil c sa 135 učesnika više.
Sem 'toga što su društva podbacila brojem prijavljenih učesnika i na sa* mornc se je sletu zapazila sva kodu e v> na loša navilka i sokolska neodgoje* nost, da je veliki broj članova odra* slih bilo u sdkolskoj uniformi bilo sa značkom u gradanskom odelu. prola* žilo mimo svoje brače Sokola bez ika* kva pozdrava kao da ih orvene košu* lje ne ujedinjuju i ne zovu na bratsku dužnost. Još je bolni ji utisaik morao da proizvede fakat da su sokolsKi na* raštaj i sokolska deca u uniformi pro* lazili ulicom mimo uniformisjmc stari* je brače kao mimo mrtvo groblje i ne pozdravljajuči ih. Pred ovom činjenl* eom moramo da stanemo i da se za* pitamo: Sme li, ovo ovako u buduče da bude? Odgojitel ji sokolski, upravni odbori, a naročito načelnici i pročel* niči’ prosvetnih odbora po društvima treba da kažu svojoj brači članovima, a naročito naraštaju da je ovo nedo* statak sokolskog odgoj-a, koji nas u očima neaokola prikazuje kao .razbije* no stado umesto 'kao jedinstvenu bra* ču. Stalno i uvek treba da ih upozore, da im je jedna od prvih dužnosti, kad na ulici sretnu ina koga pripadnika svoje sokolske zajcdnicc, tla ne produ mimo a da ga ne .pozdrave sa bratskim Zdravo!
Jedno isto tako veliko zlo, koje se moglo ovde da zapazi je, to, da su se mogli videti mnogi naraštajei u svo* jim uniformama gde puše na ulici. Akt koliko štet ah 'po zdravlje našo omladino toliko i nepiriistojan obzirom na stariju braču. I ovo izlo treba oz* hiljno i sistematski koreniti iz naših redova.
2, Organizaciji je prlmctiti da utakmica n i j e počela u zakazano vre* me jer za n ju ni je' bilo na vreme pri* premljeno sve potrebno, pa se moralo cukati da se uklone nedostatci. S tiru* ge opet isbraine lokarska pomoč organi* zovana je vrlo shilbio,_ jer pri početku utakmice niti jo bilo dežurnog lekara niti se je moglo dobiti najnužnijih le* karija potrebnih za ove prilike/
3. Tehničkoj strani utakmica ima* lo bi se primetiti da večina sudaca nije bila dorasla svo me pozivu jer sc ni je držalo dobivenih uputa za sude* nje pa su se radi toga i mogle da do* gode neke nejasnoče pri sudenju vi* ših odelenja, radi čega su, rezultati utakmica ovih odelenja predati narc* Sito ilzabranoj anketi na proučavanje, koja če stvar razbistriti,
Na žups-koj javnoj vežbi učestvo* valo je naraštaja i dece kao i školske omladinc:
Iz župe Split: a) muSkog na.raštaja 68, b) ženskog naraštaja 38, c) muške dece 10. d) ženske docc 10; svega 126. Čehoslovaka: a) muške dece i narašta* ja 36, b) ženske dece i naraštaja 41; svega 77. Iz župe Mostar: *) muškog naraštaja 143, b) ženskog naraštaja 52,
e) muške dece 76, d) ženske dece 78, e) učenika osnovne škole 65, f) učeni* ca osnovne škole 62, g) učenika sred* njih škola 318, h) učenica srednjih škola 213; svega 1007. — Svega jo na* stupilo na javnoj vežbi iz obadve žu* pe svih osnovnih i srednjih škola kao i Čehoslovaka i to: a) Čehoslovaka 77. h) Župe Splitske 126 c) Župe Mostar* ske 349, d) Omladinc osnovnih škola 127, e) Omladinc srednjih škola 531: svega 1210
Javna vožJba nije mogla ta,koder da zadovolji ni kvalitativno ni kvanti* tativno, a naročito se moril da prigo* veri vežban ju naraštaj ki.
Rcsumirajuči krit čki sve nedoistat* k e ovog prvog našega sleta upueujc* mo sva bratska društva na bolju i sa* vesniju aktivnost u buduenosti kaiko bi mogli jednom da konstatujemo izo* stajanjo uolbičajemih i toliko puta spominjanih nedostatalk'a da mognemo' reci:	Nije nam bi,o uzaludan toliki
trud na sokolskom radii, krenuli smo sa mrtve tačke i idemo stalno nap,rod 'Pada čomo samo i opravdati one nade koje se iu nas polažu. — Zdravo!
•
DRUŠTVO AUTOVAC.
Ovo je društvo u zadnje vreme svojim radom zaslužilo da ga se stavi u red dobrih društava naše župe, a tim više što se ono nalazi u ve orna siromašnom kraju, gde ljudi s te.škom m'ukom moraju da pribavljaju najele* mentarnije ž’votne p.ci.Vebe. AH i po* red ovakvih prilika društvo, hvaleči požrtvevnom radu njegovih voda osetno napreduje i razvija se.
Pošto nema svojih prostorij,a je* dino mu je moguč rad za vreme leta, kada mciže da održajc časovo vežbe napolju Porod članova ima do sada organilTOvanu mušku i žensJku decu s kojim so najiozbil j nije priprema za ovogedišnju svoju javnu vežbu.
*
SOKOLSKO DRUŠTVO U DU* BROVNIKU.
Več nekiolilko godina ovo društvo živo radi i dajo iizgled jodnog od naj* beljih sokolskih društava. Tehničko i administrativno pitanje odavna je uspešno rešeno. Još ostaje samo jo* dno, a to je finansijalno. Gledajuei go* dinu kao celinu ni finansije ne prave nikako pitanje jer je i na prošloj glav* noj slkupštini društvena bilanca bila aktivna; ali glavni dio prihoda ubirc* mo od deceinhra do marta i tele ta d a možemo da podmirimo zaostanke do decembra. Tek onda kad buden o re* dovito pcidmirivali naše izdtdke moči čomo kaizati. da je u društvu rešeno: co vrlo važno pitanje, koje je bilo ne* koliko puta na dnevnom redu žups:<e glavne sknpštino i uvek, .za Dubrov* nik, nepovoljno rešeno. Ali uspešan i marljiv rad donosi bolju budučnost, pa se na taj način bar tešimo tla nam idučih sknpština noče trobati uzalud* nih diskusija.
Svaka godina znači za društvo razdoblje boljeg, intenzivnijeg i koris* nijeg rada. Na zadnjoj glavnoj skup* štini polažuči račune o radu konstato* vali smo veliki progres od predzadnje. Do da nas pak, i ako ješ nema ni pola godine od gl. skupštine, več možemo komstatovati ogroman napredak. Po* red ineprekidnog rada u vežbaonici vidimo uspešan i intenzivan Sokol* s k i rad i a: s vi m ostalim sekcijama.
Ove je godine porod ostalog, na* še društvo polagalo jspite svojih spo* sof.mosti na taj način, što je preuzel : na sebe organizacij u naraštajsikog sle* ta župe Aleiklsa Šantič. Ispit je polo* žen sa" najboljim .uspehom jer je slet jspao vrlo dobro.. Organizatorna stra* na sleta bila je odlična. Sve jo bilo predvideno u svoje vreme, tako tla su učesnici bili u svakom pogledu ohezbedoni.
K a desno gledamo na uspeh ovog sleta, jer političke i ekonomske neprl* like kao i geografsku raštrkanost sela preče u okolini Dubrovnika razvija* nje Sokolske ideje i o.snivanjo Sok d* skih gnezda. Uspeli sokolski sletovi i izleti jedini su nač'n pomoeu kojeg bi se mogao probuditi interes za So« kolstvo u solima dubrovačke okolice.
—	Sokolstvo če društvo u Dubrovniku još ovu godinu posvetiti unutar* njem intenzivnom radu oko saniranja finansijskih prilika i oiko uzgojc pred* lijaka, a iduču če so godinu 'haciti pre* tožno na propagandistički rad, kako bi i naša sela imala koristi od Solkol* stva. U sela treba iči i ako smo uve* reni da so noče tako lak o nizati uspes' jer je seljaik, naučan na obznaae i pralna cbečanja razn>h političkih agi* tatora, postao nepoverljiv pa mu je čudno i neolbično kad vidi pred so* bom nesebične' ljude koji su došli be/ Pčlcg interesa ili nekih drugih proton* eija da u današnje dane propovedaju poštenje iiskrenost, bratstvo, ljubav, jednakost i radinost. — U sela* čem o pa če to biti glavna snaga naša, u sela čemo, pa če tu (biti eontar Sokolstva; u sola čomo jer tu ima najviše cesti* tih duša sa Sokolskim vrlinama kao što je poštenje, iskrenost, dobrota i prirodna jačina duše i tela.
Iz sokolske župe — Ljubljana.
Obračun zbirke za I lereegovco in Črnogorce potom Sokolske župe Ljub*
1 ja na.
Prejemki:
L sokolska društva:
Radeče 100 DTn, Višnjagora 125 Din, Metlika 50 Din, Hrastnik 300 Din, Gor. Logatec 460 Din, Domžale 100 Din, Borovnica 1500 Din, Mokronog 230 Din, Semič 75 Din, Vič 270 Din, Litijasšmartno 1540 Din, Radomlje 50 Din, Laško 450 Din, Petrovče 62 Din, Cerknica 825'50 Din, Karlovae 1000 Din, Ruše 400 Din, Mežica 100 Din, Trebnje 100 Din, Žiri 240 Din, Vrhni* ka 1081*50 Din, Novo mesto 1355 Din, Št. Pavel ,pii*l’reb. 100 Din, Unoe*Ra* .ek 36'50 Din,, Mengeš 50 Din, Sodra* ž.ea 250 Din, Preserje 200 Din, Vojnik 130 D.n, Ljubljana 11. 200 Din, Stepa* nja vas 300 Din, Polje 300 Din, Zagorje oh Savi 766 Din, Ormož 100 Din, Vol Lašče 200 Din. Celokupna vsota 13.046'50 Din.
1!. Privatniki in zbirke:
Tvrdka Ambrožič in I lrehorie 200 Din, Učiteljska tiskarna 500 Din, Ka* idunc Olga, učit. 20 Din, Madon, učite* Ijica 10 Din, Tvrdka kovine in rude 1000 Din, Tvrdka M. Drenik (zbirka) 1417 Din, Volk Ivan 300 Din, Štebi Ku* dolf 100 Din, Smrkolj Albin 100 Din, Prosene Ivan 10 Din, Neimenovan, Dob 10 Din, Trtnik Fran 50 Din, 2 ne* imenovana a 100 Din 200 Din, Urad* niš.ea menza, Vevče 1560 Din, Uradni* ki Mestne hran. ljubi j. 960 Din, Krstič Rudo 940 Din, dr. Kropivnik Frane 50 Din, Kukce Vilko 50 Din, Novak Alojzij 20 Din., Lcirger Alfonz 50 Din, Orlova vas (zbirka) 58'60 Din. Vsota 7605'60 Din. Prejemki skupaj 20.652‘K) Din. Izdatki: 1. nakazilo br. starosti Čodo Miliču 10 000 Din, 11. nakazilo br. starosti Čodo Miliču 10.652 Din, stroški —'10 Din. Izdatki skupaj 20 652-10 Din.
Vsem bratskim sokolskim dru* štvom in vsem bratom in sestram, ka* kor tudi tvrdkam in posameiznikom, ki so pomagali s svojimi prispevki laj* šati nepopisno in nezasluženo gorje in s tem poka.zali lepoto srčno kulture, najiskrenejša bratska zahvala! Zdravo!
Starešinstvo Sokolske župe Ljubljana.
*
Iz sokolske župe — Split
POSVETA TEMFLJNOG KAMENA SOKOLSKOG DOMA U MAKARSKOJ.
Misap gradnje sokolskog doma u Makarškoij poktonuta jo več nekoliko godina iza osmi tik a samog sokolskog društva, u Maikarskoj, a pred punih 20 godina pristupa se u društvu kon* krdtizkanju ta misli i prvim pokuša* jima u cilju njonog oživotvorenja, što jo svo bilo posledica nastojanja, da su u ono doba robovanja i značajnih na* Oionalno*P'olitičkih borbi, što jače po* krono i razvije sokolska delatnost, št:i uspošnije raširi i afirmiše misao sokoi* ska u mestu i na makarskom primorju.
Do početka isvetskog rata ucinjeno je u društvu dosta pozitivnih i koris* nih pokušaja, kao predpriprema za pristupanje gradnji doma, ali je počc* tak-rata svo porometio. Jedan od naj* glavnijiih pothvata tada, bi-s> jo u nasto* janjima, tla se priskrbi podesno zemlji* šte za dom,, što je bilo i uspelo, ali ne potpuno, jer iako je zemljište bilo kup* Ijeno, društvo nije moglo da ude u po* sjed tog zemljišta sve do posle rata, kada je god. 1920 bila konačno dobita parnica'. što ju jo nekolieina gradana bila podigla protiv društva.
Sa oiživljenjem društvene delatno* sti, posle oslohodenja, oživljava ne po* sredno i neodvojno i pitanje izgradnje doma. Sva nastojanja društva bila su o prvom rodu svračena na to, da bi se po* stoječa parnica što pro svršila u ko* rist društva i tako došlo ono u zakon* s k i posjed svog zemljišta. A kad je ko* nacno dobivona parnica i društvo po* stalo potpunim, zakonskim gospoda* rom svog zemljišta, ose bila se nužda što :;korijo gradnje doma. U kratko vreme počelo se raditi na orgaivzovi* n ju. akcijo u tom pravcu, koja je oct tada uvek bila na dnevnom reuu i sve to daljo h vata ž'votni koren u društvu i mestu.
Posle 20 godina neprekinutih na* stojanja na ©stvarenju, ove davno na* misli i životne nužtlo našeg sokolskog društva, došli smo e to dana,s i do onog, gde se gradnja doma začinje i počinje: po'ožili smo temeljni kamen, uz sveti blagoslov. Nastavljamo gradnjom u u veren ju nas So.Vola i gradanstva, da' eo na tem blagoslovljenem kamenu biti sk ro podignut, u celosti dograden —• uz potporu najveeu jednih i drugih — onakav sokolski tlom, koji če biti na, ure.s grada Makarsko, a na veliku ži* votnu korist makarskog i makars.ko* primorskog naraštaja.
Dan 8. j ul a 1928. godine ostače u istoriji sokolskog društva Makarske najznačajniji i na j svečani ji momonat njegovog života i razvitka, a u uspomo* ni grada Makarsko jedini dogadaj je* dne uzvišone, tihe i spontane slave so* kolske slave i visoke manifestacije so* kolsko duše pri delu da, sokolskog čina, ali za tlelo otl Sokola namenjeno opštoj narodnoj koristi, našem nara> štaju i potomcima.
Raspored slave pomenutog dana bio je skroman .i tih po svome vanj* skom aranžmanu, ali zato .proživesmo velik dan, dan velike slave, po spo n ta* nom izrazu opšteg sveča nog oduševlje* nja i po sadržini obavljenog čina, što je zaseklo u dušu i mozaik gradanstva i nas Sokola. — U 8 sati jutrom, broj* na sokolska četa, (rti svij.u kategorija u kroju i oivilu, izvela je obhod pre.-.\ grada, uz svirku grads m glazbe, što je svratilo prvu pozornost gradanstva i brojnih.kupališniihgoistiju, te ihinstink* tivno p-ovuklo za soh o m na mesto gra* dn jo Is.kupio se tako velik i bi ran skup, da smo uz prvo zadovoljstvo osetili i spontano pouztlanje, tla ec ovaj značajni pothvat makarskog so* kolskog društva biti priveden kraju u/, daljna i trajna, svesna oduševljenja i obilate moralno i materialne potpore sviju onih. koje je prvi početak ovog dela mogao onako neposredno da pri* vu.ee i oduševi. - Porod mnogobrojnog gradanstva i kupališnih gestiju p risu* stvovali su slavi predstavnici mesnih nadleštava i javnih, ustanova, te četa skauta i odi o ratne mornarico s a zapo* vodništvom ratnog broda »Orao«, koji se slučajno našao tog dana u našem mostu Prisustvo. naše mornarice i pred* stavni k a državne vlasti, dalo je ovoj sokolskoj slavi onaj široki opšte na* rodni značaj i istaklo vozu vojske i So* kolstva, što se do sada nije imalo pri* like zapaziti u našem gradu.
Svečanost je otvoric;. načelnik tiru* štva br. Marin Novak, pozdravom i za* hva'om prisutnima i lepim govorom e značaju čina što se ohavlja, iznosoči kratki istorijat gradnje doma i ističuči važnost izgradnje doma u Makarskoj za korist samog grada, poselbiee za kp» rist uzgoja .naraštaja Makarsko i njo* nog primorja. Obrača so. konačno, to* plim, apelom na gradanstvo i članstvo, za potporu Sokolskem društvu pri ovom velikom započetom dolu, koje je eto na putu ostvaronja posle dvadeset godišnjih žoljkovanja i nastojanja. — Izabr. Novaka uzeo jo reč br. Dr. Stan* kovič, podstarešina mariborsko župe, k'oji so nalazi na letovanju u Makar* skoj. Govor br. Stankoviča bio je p 141* va sokolska roč trazven, proisltodušan, pun ljubavi za Soko’stvio, pun biranih misli i vrednih saveta za trezven sokolski posao. N joge,vi saveti i preporukc naraštaju našeg sokolskog društva bile su uzvišone, tople očinske reči s ta rog sokola*borea budučim sokolskim borci* ma i pregaoeima. Dojam govora ovog sedog sokola imap. jo veliki učinak za što svečaniji ishod svečanosti, a uvo* reni smo, da su mnogi od prisotnih našli u njemu jaki potlstrek za ispravnijo poimanjo sckoliskog života, sokolskog ra tl a i pregaranja, — Hvabi, naša sokol* ska hvala, br. Dr. Stankoviču, na svemu!
Pri izvršonju svečan og čina — bla* goslova temelj*kamena, pr'očitana je povelja, koja bi ukopana u temelj* kamen. Tada pristupa za blagoslov ka* nonik Veločasni Don Hrzič, koji je iz* rekao nekoliko blagih pastirskih reči 1 blagoslov za uspeh sokolskog rada, u ovom i 11 svakom drugom pothvatu i u1/ u'olbičajenu molitvu obavio blago* slov tem el j nog kamena, koji jo tada, na rukama četvoriee Sokola i uz.svirku državne himne, bio. spušten i ukopan u temelj. — Time je svečanost završena a preko da,na i u večer rasprodavali su Sokolisice otkupne znakovo i evočč, što je imalo lepog moralnog i matorjalnog uspeha, radi čega smo u mnogome za* hvalni kupališnim gostima mesta, koji su najpripravnije i. s ljuhavlju dali svo* ju pomoč u 'oba pravoa.
*
Dom so podižo nasrod lepe«makarske obale, a na najlepšem položaju i prostranom zemljištu. Naorte doma iz* radio je mladi i vredni arhitekt Mate Maylon, po svim modernim principima za gradnju sokolskih domova i sa v * sok im teh ničk o*CLStetiskim shvatan jem tako da če dom biti retiki ures grada, a po svome iinutarnjem-urodaju moder n i smabdeven svim nužnim u.redajom za svestan, pregrosivan i h'gijeničan sro--kolski rad našeg društva,.
Sa gradnjom se intezivno nastavlja. Več su priskrbljena sredstva za po* stavljenje krova i još nekih urodaja, pa čemo tako, кПок veoma kratko vreme, imati podignutu i pokritu zgradu, Za izvedbu ostalih uredaja moračomo ulo* žiti mnogo napora, u više pra.vaoa, da se priskrbo i ostala sredstva, što su za dovršenjo nuržna, što ćp nam, ponzua* vajuči se u volju i svost unutar tiru* štva, u razumnu naiklonost gradanstva i ostalih sokolskih prijatelja van me* sta, verujemo, uspeti da postignomo, ješ ranijo, nogo što mislimo, da je to moguč e.
Na svima je nama Sokoli*icc, Ma* karani i Makarke, na Vama oče vi i majke, da, ovo zapečoto delo potpo* megnemo svojim moralnim i materija! nim potporama u koliko god je to kome moiguče, u cilju da ovaj sokolsko-uzgojni hram prvi na našem makar* skom primorju, čiji smo temelj evo postavili, hude što skorije dovršen i predan sokolskom društvu na u potre* bu, za visoki, životvorm sokolski uzgoj* ni rad, na*k'orist i sreču nas, naših mla* dih i našeg naroda, koji može da bude velik i močan jedrno po kreposnom, što znači: sokolskom obrazovanju narašta* ja Jugoslovonskog.
Radimo, progarajmo i verujmo u uspeh svog cilja, dejo če biti dovr*
šene.!
Vlade Lalič.
Sokolskim knjižnicama i članstvu.
Prilikom 44 smitnog dana neumr* log našeg osnivača 1 votle Dr. Miro* slava Tyrša, preporučamo svim sokol* skim društvima i člainstvu, tla naroči u pisarni JSS za oenu od 3 Din, k ra snu ‘j<njižic.u »Miroslav Tyrš« od br. tir. Civ Sajovica. Knjižica kratko, lepo i jezgrovito opisuje Tyršev život i delovanje.
O	nom članstvu, koje još nema ove knjižice toplo ju preporučamo, a i dužnost je njihova, da opo.znaju ži* vot i rad osnivača Sokolstva.
Iz sokolske župe — Maribor
VII.	OKROŽNI ZLET V VERŽEJU.
Mursko sokolsko okrožje je pri redilo dno 10, junija t. 1. svoj VII. okrožni zlet, tokrat v starem, naproti nem Veržeju ob Muri.
Jasen in sebičen je bil ta dan in res slavnosten za mladi nov-o-u,stanov*
1	jen i sok. odsek v Verže ju. Sokolske četo iz Prekmurja in Pomurja so se strnile tu in zaživele te stare verzen* ske hrame. Točno oh 12. uri je bil pred vhodom v trg prijazen sprejem go* sto v iz Maribora, Ljutomera in Mur* ske Sobote Došle jo pozdravil navdu* šenu in iskreno br. podstar. verž. sok. odseka .1. Senčar, za kar se mu je top* lo zahvalil starosta matic. sok. društva iz Ljutomera br. Baukart .1 , nudeč vso pomoč odseku s kočno željo, tla bedo tako ‘.nekoč zasejane idejo naše* ga mojstra Tyrša v sleherno solo naše domovine.
V slavnostni povorki je dajal duška navdušeni Veržej Sokolstvu, ki je prvič korakalo pe teh ulicah. Stari ljutom. prapor so je v bratskem ob* jemu s soboškim vil smelo — solneu naprotj.
Na lepo urejenem telovadišču br. Bunderla, zavitem v zelenju junijske prirode so ,se takoj vršilo skušnjo, ki so pokazale dovolj pripravljenosti za nastop
Točno ob 15'30 je tlal s trobko znamenje za začetek br. okr. načelnik Franjo Lubej, nakar je strumno priko* rakalo 40 moško deee', veselih in bistrih junačkov z Mur. polja, pod mojim vodstvom. Kakor bi posul travnik z makom je v solneu zatelovadila deca
4.	žup. vaje — sestava br. Mira Ve*
l.jaka na češko godbo. Nastop k pro. stim vaj.am ni bil ravno točen, a so bilo zato vaje izvajano obče dobro ter skladno. Zlasti so se odrezali naj* mlajši. Sledil je nastop 30 naraščajni* kov z br. okr, podnač. Cirilom 1 loče* varjom, ki so zadovoljivo podali težke žup ske vajo — sestava br. žup* skog nač. Mačusa, žal — na štetje. Tudi kritje je včasih slabilo vtisk na* stopa. Sicer strumna izvedba. Lahnih korakov je pridrobilo 24 žen. dece z okr. podnač s. Danico Grudnovo in primerno odveižbalo 3 žup. Mačusovo v.jjc na češko godbo. Škoda, da je kvar'lo sliko neskladnost in netočno kritje. Vaje po svoji sestavi ravno niso primeeno izbrane. Šopki zelenja, namesto evetja so bili uprav neokusni. 40 članov je izvajalo nato pod oikr. nač br, Fr.- Ljubejem Vidmarjeve —■ Skopljanske vaje, zopet okrnjene ,in ira štetje. Primeroma so telovadili ostro in točno-«, le nekritje je Ikazilo neenako izvajanje. Tudi mnogo gibov se ni v jemalo, kar v tolikem času tav* no ni pohvalno za nastopajoče. Več voljo, pa pojde! Zadovoljil je 19 žen. naraščaja z okr vodnico s. Emo Soha* tenorovo z 2 Mačunovimi vajami na prijazno češko godbo. Vse dobro; le razdalje v karejih in nekateri gibi niso bili točno podani. 17 član'e z okr. nač. s. Minko Severjeve, na čelu so nasto* pile le z 2 skopljanskimi vajami od s. Jugovo — na_štetje. Izvedba v sploš* nem dobra Zal, ila kljub bližnjemu mar. zletu M. S. ž. ni.so bile vaje po* polno, kar ravno ni v ponos Sokol* stvu. Vihar navdušenja je zajeli občin* stvo, zlasti kmet. ljudstvo, ko je pri* korakala na telovadišče naša narodna vojska iz Murske Sobote 40 je bilo teh ogoreMh junakov iz našega juga, ki sv° pod vodstvom g. podporoč. Kru* šovčanina >kakor eden strumno in od* rezano izvajali na štetje učinkujoče vežbe s puškami, sestava brata Naji* noviča. Preprosto ljudstvo je sedaj Pokazalo velike simpatije do junaške armade, ko je videlo to resnično pri* jateljstvo med našo vojsko in Sokol* stvonn. Čakalo pa nas je še drugo iz* nenaden jo. Moško ko mladeniči, je pr/ko.rakalo 12 starejših bratov iz Ljutomera z br. nač Sl. Stoparjem na čelu, ki so odlično _ odvežbali 4 če* ško vaje s palicami na češko godbo. Je to prvi javni nastop tega oddelka v marib. šok. župi — po zgledu bratov Čehov ob priliki zadnjega praškega zleta. .
Občinstvo s pohvalo ni štedilo. Pozdravljamo to naše brate kot prve pijonirje, ki so kljub teži svojih lot stopili zopet na telovadišče! Posne* majte jih, .bratje!
Sledila je orodna telovadba moš. naraščaja iz Mur. Sobote s svojim vod*
ni kom br. C. Hočevarjem, ki je poka« zala sistematično vadbo mize in dro» ga. Zlasti so vzbujali veliko pozornost bratci s ikrasnimi preskoki čez mizo. Br. C. Hočevar je lahko s temi uspeh' zadovoljen, a društvo nanje ponosno. Sklepna‘točka je bil nastop Ljut. sok. društva (člani) na bradlji in Mur. So= bota (člani=naraščaj) na krogih. Obe vrsti ista podali svoje vaje res vzorno in tako danes smelo povemo, da ima tudi to okrožje' dobre telovadce. H ikoncu je pozdravil Sokolstvo in na* p,redni Veržej br. star. iz Mur. So* bote dr. Ferikaš, ki je z lepimi bese* dami poudarjal sveto misijo Sokol* stva med narodom, kamor prinaša So* kol le bratstva, pravice in resnične? ljubezni. Omenja tudi našo nar. voj* siko in nje zastopnike na zletu in naj* višjega pokrovitelja Sokolstva Nj. Vel. kralja Aleksandra, kateremu je občin* stvo s Sokolstvom navdušeno klicalo. Z impozantnimi akordi drž himne sc je nastop svečano zaključil.
Pri vsej prireditvi je sodelovali neumorno mestna ljutom. godba pod kapclstvom g. Iv. Zacharla. Ves tel. nastop se je vršil z veliko preciznostjo in točni 'Stjo, /a kar je le častitati br. okr. nač. Fr. Ljubcju na taki lepi in hitri izvedbi tako obširnega programa. Pa tudi ostali del prireditve se je lepo izvršil, kar je največ pripomogla ve* lika agilnost vsega članstva dom. od* seka. Ta odsek šteje danes že nad 16 moš. članstva in okrog 30 dece obojega-spola, kar je veselo znamenje, da sok misel napreduje tudi med narodom na deželi.
In v duhu teh zmag, Sokol, smelo Sled a j v svojo bodočnost! Zdravo!
M. T.
•
IZ SOKOLSKOG DRUŠTVA U VARAŽDINU.
Povodbm pokrajinskog sleta, koji se imao održati u Skopiju, a za koji
je u društvu vladao iznatan interes, održao je brat Lujo Piehler početkiom meseca juna predavanje »Od Morave
1 Vardara do Albanije« u kojem je prikazao geografske prilike i lepote Južne Srbije. Na Vidovdan prisustVo* valo je društvo vojničkoj svečanosti, a posle iste je brat dr. August Engcl* haridt održao članstvu predavanje o značenju Vidovdana.
Društvo je prisustvovalo i nastu* pilo na okružnom sletu dravsko« ckružja u Središču ob Dravi, javnoj vežbi u Ormožu te na župskom sletu u Marijboru, gde je u natccanju nara* štajac Stjepan Boltižar postigao treče mesto.
Javna vežba društva održana je mesto na Vidovdan, 22. jula o. g. Ve*, žbi su prisustvovala u večem broju i društva iz Ptuja, Ormoža, Ljutomera, Središča ob Dravi i Čakovca. Župu je zastupao podstarosta iste, brat dr. Ša* lamun i‘z Ptuja. Nastupilo je u pro*
■ tim vežbama 48 članova i te su vežbe, kao i s ve ostale, točno izvedene. Na spravama nastupilo je sedam vrsta. Vežbe je vodio društveni načelnik br. Mrzljak. Vojniči ovdašnjeg pešadij* skoig puka nastupili su sa prostim i vežbama oružjem pod vodstvom brata potp. Iliča pa je i ta j nastup bio burno pozdravljen. Iza vežbe Razvila se uz svirku vojne muzike i društvene im* fare pučka izpihava.
*
Iz sokolske župe — Veliki Bečkerek.
VII. SLET BANATSKE SOKOLSKE ŽUPE.
Ovaj slet održan je u Beloj Crkvi
2 i 3. juna. Slet je počeo s a natecanjem subotu. Natecala isu se dva odclcnja Ruskog Kadetskog Konpusa iz Bele Crkve, jedno 'odelcnje Sokola iz Vršca
i	jedno odelcnje Sokola iz Bele Crkve.
Sva su odelenja bila muška. Žalosno je, da se i ostala društva nisu takmi* čila. Natecalo se na vratilu, razboju, Joonju u šir i duž, bacanju ikugle, skok u vis i trčanjc na 100 m Prvo mesto postiglo je odelenje Ruskog Kadet* skog Korpusa, drugo Soko Vršac, treče Ruski Kadetski Koirpus, a četvrto Soko Bela Crkva.
Posle natecanja bila je župska sed* nica u prisustvu saveznog izaslanika brata Dure Paunkoviča, saveznog pod* starešine, a predsedavao je župski podstarešina brat Ante Tadič. Bilo je prisutno još 15 delegata. Kao gosti pri* su stvo vali su sednici brača Branko Živikovič, podstarešina Beogradsfce So* kolskc župe i dr. Igor Vidic. — Na sednici se iznelo rdavo stanje župe i što bi bilo potrebno poduzeti da sc Sokolstvo ukoreni u Banatu. Odlučeno je saizvati jednu širu komferenciju pod predsedanjern brata Dure Paunkoviča uz sudelovanje društvenih funkeionara svih sokolskih društava Banatske žu* pe. Još jc odlučeno, da se ponovo po* krene pitanje naziva naše župe ime* nom brata Laze Popoviča. — Sa skup* štine je pozdravljeno Njegovo Veli* čanstvo Kralj ovim telegramom: Nje* govom Veličanstvu Kralju Aleksandru Prvome — Beograd. Sa krajnje istoč* ne granice, pozdravlja prigodom sed* mog sokolskog isleta Banatska Sokol* ska Župa svoga Uzvišenoga, Junačko* ga i Plemenitoga Kralja Sokola. — Sa sedmog sokolskog sleta u Beloj Crkvi.
— Starešina župe: Ante Tadič, stare« sina društvai:	Toma	Irovič, tajnik
župe: Aca Jovanovič. — Savcz jc po* zdravljen ovako:	Bratskom	Jugoslo*
venskom Sokoliskom Savczu — Ljub*
l	jana. Sa sedmog župskog sleta u Beloj Crkvi bratski pozdravljamo Jugoslo* venski Sokolski Savez. —• Zdravo! — Starešinstvo Banatske Sokolske Župe.
— Od Njegovog Veličanstva dobili smo ovaj odgovor: Sokolsko j župi — Bela Crkva. — Prijatno dirnut toplim
pozdravom poslatim sa sleta Sokolske Župe u Beloj Crkvi, Nj. Vel. Kralj blagovoleo je narediti, da se izjavi srdačna Izahvalnost. — Ministar dvo* ra: Jankovič. — U veče jc bila akadc* mija u dvorani »Burg« na kojoj je iz» vedeno 10 tačaka sa 92 vežbača*ice sa odličnim uspehom. Kao gos: sudelo* valo je svojim lepim pevanjem Srpsko Pevačko društvo iz Bele Crkve.
U nedelju u jutro bila je proba na slctištu. Posle toga povorka. U po* vorci je sudelovalo 1147 učesnika sa četiri zastave i četiri muzike. Pripad* nika JSS bilo je 348, a nepripadnika 799. Od nepripadnika bili su Ženska Zadruga Srpkinja, Pitomc-i Vojne Mu* žičke školc i njihove muzike, 18. arti* Ijeriiski puk, vatrogasna muzika, Fi* nancijska škola, ruska muzika, Ruski Kadetski Korpus, Ruska gimnazija. Ruski Donski institut, te predstavnici vojske i Ruskog Sokoliskog Saveza. — Pred opštinskom kučom pozdravio je Sokole 'u ime opštine g. Mladen Novi* čič, veliki Ibeležnik, u ime JSS brat Dura Pauinković, koji je u svom go* voru pozdravio i Rusko Sokolstvo, a u ime župe govorio je brat Ante Tadič.
Posle povorke izvršilo se osveče* nje izastave Sokola u Beloj Crkvi, koju jc društvu poklonio brat dr. Živa Mi* letič. Osvcčenjc je izvršio Visokopre* osveeeni gospodin Ilarion Radonjič, vršački vladika uz asistenciju svešten* stva i pojanje Srpsikog Pevaokog dru* štva. — Ovom su prilikom govorili vladika g. Radonjič i brača Toma Iro» vič, društveni starešina i kum zastave dr. Miletič. — U podne je održan sve* čani banket, kojemu su prisustvovali l predstavnici Ruskog Sokolstva brača Artamonov, Kambulin, Promin i Vjcr* mitinov uz predstavnike svih mesnih vlasti. — Nai banketu nazdravio je Nj. Vel. Kralju brat Dura Paunkovič, a Sokolima vladika g. Radonjič. U ime ruskih Sokola zahvalio se brait Vjer* mitinov, a u ime župe brat Tadič.
U 4 sata održana je javna vežba sa 12 tačaka svih kategorija, te raznih gostiju ovim redom: m. i ž. deca sku» pinske vežbe (144); m. naraistaj: sku* pine (155); članovi: sldbodne (96); pi» tomci Vojne Muzičke Škole: vežbe sa puškama (48); ž. maraštaj i Ruskinje: vežbe sa trakoma (102); Krimsiki Ka^ detski Korpus: vežbe sa kopljima (27); članice: slobodne vežbe (84); članovi: vežbe na spravama (15); Ruska gimna* cija — Kikinda: vežbe na krugovima (30); V. M. Š.: slobodne vežbe (144); 18. artilerijski puk: vežbe sa puškama (96); Krimski Kadetski Korpus: pira* midc (30). — Vežbe su vrlo dobro iz* vedene. Pripadnici JSS nastupili su u pet tačaka sa 494 vežbača*ice,a nepri* padnici u sedam tačaka sa 477 vežba* ča*ica. Sletište jc bilo odlično posečeno.
— U veče je bila akademija sa zafoa* vom u hotelu »Ružička« i Srpskoj Či* taonici. Na akademiji vežbali su: Vr* šac — šestica; Ruska gimnazija — Ki* kinda: igra sa trakama; Ruski institut
— V. Bečej: ruske vežbe; Vršac — na* raštaj — petorka sa dugom palicomf Donski institut — B. Crkva: slikovite vežbe; Vršac — polka; Ruska gimna* zija — Kikinda: ritmičke vežbe; Vojna M. S. — Vršac: devetka i ruski kor sa pevanjerri — Vežbe su bile odlično iz* vedene. Načelnici i načelnice Al. Po* gačnik, N. Bogdanovič. V. Martinek, M. Nikolič, V. Hlod o voski, Weber* Dolska, A. Kolosovski, te načelnica Ruske gimnazije iz N. Bečeju i Ibr. La* za Simonovič, podporočnik izaslužuju svaku pohvalu za trud oko uvežba* vanja.
I	celokupan sletski odbor sa energičnim starešinom bratom Irovl* čem uložio je mnogo truda da slet do« bro bude izveden. — Na sletu su su* delovala ova društva: Veliki Вебксгек, Velika Kikinda, Bela Crkva, Vršac, Novi Bečej. Bočar, Sanad i Nova Ka* njiža. A gde su bila ostala društva?
— Zdravo!	Ante	Tadič.
MALI OGLASI
Oglase prima po naplati uprav-ništvo Sokolskog Glasnika u Ljubljani, Narodni dom. Svaka reč pri svakom objavljivanju 50 para, najmanji iznos 5 Din.
Prosvetnim odborom.
Pri izpopolnjevanju društvenih knjižnic se poslužujte cenikov, ki jih dobite brezplačno v Učiteljski knjigarni v Ljubljani, Frančiškanska 6.
Za sokol, mladinske knjižnice!
Priporočamo sokolskim mladinskim knjižnicam znamenito ilustrirano knjigo pravljic z Ju-trovega „Tisoč in ena noč“. Poslovenil Andrej Rape. Vezana Din 28'—. Naročila na Učiteljsko knjigarno v Ljubljani.
Jezikoslovcem!
Priporočamo iz lastne založbe znamenito delo: Univ. prof. dr. Ramovš, Historična gramatika slovenskega jezika. Broš. Din 260'—. Plačilo tudi v obtokih po dogovoru.Naročila izvršuje založništvo: Učiteljska knjigarna v Ljubljani.
Iz naše preteklosti.
Sokolskim mladinskim knjižnicam priporočamo dve povesti iz naše davne preteklosti, in eicer: Šilih. Nekoč je bilo jezero. Vez. Din 24.—; Waštetova, Mejaši. Vezana Din 24 —, Naročila izvršuje Učiteljska knjigarna v Ljubljani.
Sokolom sadjarjem
priporočamo iz lastne založbe bogato ilustrirano knjigo: Belle. Sadjarstvo. Vez. Din 64'—. Učiteljska knjigarna v Ljubljani.
Posetiocima Ljubljane
preporučamo, da si kupe za uspo-menu kolekciju 6 umetničkih razglednica u krasnom barvotisu „Stara Ljubljana", po origi-nalima prof Saše Šantla. Cena kolekciji Din 6. Učiteljska knjižara u Ljubljani, Frančiškanska ul. 6.
Posetiocima Slovenačke
preporučamo, da si kupe za uspo-menu kolekciju 6 umetničkih razglednica u savršenom tisku bojama po originalima akadem. slika-ra Maksima Gasparia : Seljačka svadba, Proleče, Slovenac, Slovenka, Mlada Breda, Lepa Vida. Cena kolekciji Din 7 —. Učiteljska knjižara u Ljubljani, Frančiškanska 6.
ALB. RUTAR
PUŠKAR CELJE, Slomškov trg 4
priporoča vsakovrstno lovsko in žepno orožje, municijo in vse lovske potrebščine.
PISARNA Jugoslovenskog Sokolskog Saveza u Ljubljani preporuča svoje bogato skladište struCnlK knjiga) diploma, nota, tlskanlca i t. d« Cenik u Sokolskom ===== kalendaru 1928.	—
Preporučamo tvrtke, koje oglašuj u u Sok. Glasniku!
umm
V$£« VIHT il DELU 7 E SOLIDNO
Selitve
v mestu in na deželo, strokovno in najcenejše potom
Slovenia
transport
Ljubljana Miklošičeva cesta št. 36
Telefon St. 2718
===== Stara renomirana tvidka =====
M. URBAS
LJUBLJANA, Slomškova ul. 13 (poleg mestne elektrarne)
Izdelovanje pristnih kranjskih klobas
Razpošilja od 5 kg naprej v vsaki množini po najnižji ceni
KAREL HLUPIČ
STRUGARSKI MOJSTER LJUBLJANA, GOSPOSVETSKA;c![i6
izdeluje vsa v to stroko spadajoča dela; n. pr.: stojala, električne lestence, kije za telovadbo, krogle i. t. d., i. t. d.
Dežnike in solnčnike
v največji izbiri priporoča po nizkih cenah
L. MIKUŠ
LJUBLJANA - MESTNI TRG 13
Najstarejša vrtnarija in cvetiiarna
KORSIKA* LJUBLJANA
Bleiweisova c. — Aleksandrova c.
ima v zalogi vedno sveže rezano cvetje in cvetje v lončkih ter izvršuje vence, šopke in aranžmane po najnižji ceni in najfinejši obliki. Bratska sokolska druStva Imajo 10 7» popusta.
Telefon St. 2.341.	Telefon	št.	2.341
I MI1KO KRAPEŽ ■ URAR j
■	LJUBLJANA, JURČIČEV TRG 3 "
■
S	se	priporoča
J vsem bratom in sestram. J
i miiiii kipi
priporočamo iz lastne založbe narodno blago v besedi, pesmi in podobi.
Erjavec: Srbske narodne pripovedke. Vez. Din 22'—.
Flere: Babica pripoveduje. Vez. Din 10’—. Flere: Pripovedne slovenske narodne pesmi. Vez. Din 24’—.
Gaspari-Košir: Sijaj, sijaj, solnčece! (Koroške narodne.) Vez. Din 8'—. Romanova: Narodne pravljice in legende.
Vez. Din 16'—.
Krasnohorska: Pripovedka o vetru. Vez.
Din 20-—.
Lah: Češke pravljice. Vez. Din 12'—. Moderndorfer: Narodne pripovedke iz Mežiške doline. Vez. Din 24'—.
Račič: Belokranjske narodne otroške pesmi. Vez. Din 8'—.
Naročila izvršuje
Učiteljska knjigarna v Ljubljani.
Pii direktnem naroEilu celotne zbirki 25% popusta. Sklicujte se ni ta oglas!
| | J''"‘ч— .......................................................................................——■ »o—mi« »«»*»—	.........	.
Al. Ščurk
Ljubljana, Dunajska c. 12
priporoča vedno sveže delikatesne izdelke ter pristna domača in tuja vina.
Zaradi preselitve prodajam ure, zlatnino, srebrnino, briljante, stenske ure (hišne stoječe ure). Alpaka srebro, nastavke z 25%
popusta.
Ivan Pakii
LJUBLJANA STARI TRG 20
UČITELJSKA TISKARNA
V LJUBLJANI, FRANČIŠKANSKA ULICA
TELEFON ŠT. 2312. RAČUN POŠTNE HRANILNICE ŠT. 10.761
JE NAJMODERNEJE UREJENA IN IZVRŠUJE VSA TISKARSKA DELA OD NAJPREPROSTEJŠIH DO NAJMODERNEJŠIH
Tiska Šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige; ilustrirane knjige v enobarvnem ali večbarvnem tisku; brošure in knjige v vseh nakladali, časopise, revije in mladinske liste. Okusna oprema ilustriranih katalogov, cenikov in reklamnih listov.
LASTNA TVOR NICA ŠOLSKIH ZVEZKOV. ZALOŽBA IN UPRAVA »SOKOLIČA* IN „NAŠE RADOSTI".
UČITEU/KA KNJIGARNA
V LJUBLJANI, FRANČIŠKANSKA GLICA
prodaja znanstvene, strokovne, leooslovne, pripovedne in mladinske knjige kakor tudi knjige za osnovne, srednje in obrtne Sole ter ima v zalogi vsakovrstni papir, pisalni, risalni in šolski pribor in učila kakor tudi umetne in pokrajinske razglednice v največji izbiri.
Ф:
<»:
TVORNICA
„DISKOBOLOS"
STANE VIDMAR nasl. AVGUST KOZMAN
LJUBLJANA, Sv. PETRA C. 75
Vhod Vidovdanska cesta štev. 22 — 24
Telefon št. 2890
PRVA JUGOSLOVANSKA TVORNICA
telovadnega, športnega in gasilnega orodja in potrebščin. Zimsko-sportne potrebščine.
Lestve vseh vrst.
Specijalna trgovina športnih potrebščin: Tavčarjeva ulica štev. 1
JPMM
Vkuhavajte v
i WECK- ovih
čašah, ki jih uporabljajo naše gospodinje že desetletja in so se izkazale za najboljše.
TovarniSku zaloga za Jugoslavijo
pri tt. FRUCTUS, Ljubljana
= KREKOV TRG 10/1 =
HOJI FUCHS - JIILIH
LJillMA, lELEllGDIIt K. i
priporoča bogato zalogozlat-nine, ur in srebrnine. Popravila v lastni delavnici točno in solidno.
HOTEL JUGOSLAVIJA - KRH
Tko želi jeftin i ugodan
ljetni odmor.......
Dobra domača te bečka kuhinja. Prvorazredna dalmatinska vina. Moderni radioaparat! Cijela opskrba sa sobom 57 — 62 Din.  neka traži informacije kod vlasnice
Marice Festini
FR SLAMIČ, LJUBLJANA
OOSPOSVRTSKA CESTA ŠT. (i
priporoča fine mesne izdelke, vsakovrstno sveže meso, perutnino, divjačino ter izborne mesne konzerve in paštete TELEFON 29-73 - NIZKE CENE !
STAMPILJE
ETIKETE
REZBARSTVO
LJUBLJANA Sv. Petra c. 13.
Za izvršitev modernih portretov ter vsakovrstnih fotografičnih slik, kakor: skupin, povečav, interjerjev i. t. d. se priporoča
Foto grafični ATELIJE
„VIKTOR"
LJUBLJANA
Knafljeva ulica 4
nasproti Narodni tiskarni
i
Sokolom planincem in ljubiteljem prirode
priporočamo iz lastne založbe:
Bučar, Slovenski metuljar. Bros. Din 12'— Kabaj, Cerkniško jezero in okolica. Vez.
Din 40‘—
Kunaver, Na planine! Vez. Din 28’— Kunaver, Kraški svet in njegovi pojavi. Vez. Din 38'—
Vsaka knjiga bogato ilustrirana.
Direktna naročila na založništvo:
Učiteljska knjigarna
v Ljubljani.
I
I
I
4
I
H
I
i
i
I
I
I
K
Препоруча ce творница теловежбеног и шпорт-ног оруђа
Ј. Оражем, Рибница I
ДОЛЕЊСКО * УТЕМЕЉЕНА ГОД. 1881. I
Опрема вежбаоница за друштва и школе — летна вежбалишта. Елегантно, солидно оруђе. Ниске цене. — Ценик и прорачун франко.
M.TICAR
LJUBLJANA
veletrgovina s papirjem in pisarniškimi potrebščinami
na malo
na veliko
priporoča cenj. društvom svojo bogato zalogo najrazličnejših karnevalskih predmetov kakor: konfeti, serpentine, guir-lande, kotiljone, krep-papir etc., po najnižjih konkurenčnih cenah! Zahtevajte ponudbe!
Restavracija
NOVI SVET
Ljubljana
Oosposvetska c. 14
se priporoča vsem Sokolom. Domača kuhinja, točna postrežba
„JADRANSKA STRAŽA“
Udruženje za propagandu i zaštitu naših nacionalnih interesa na našem moru i primorju.
Glavni (izvršni) Odbor u Splitu. Oblasni Odbori, Mjesni Odbori i Povjereništva u svim sjedištima oblasti i ostalim mjestima naše Kraljevine, te u inostranstvu.
Članom može postati svaki punoljetni gradjanin Kraljevine SHS. Patriotska je dužnost svakog rodoljuba, da radi za sigurnost pomorske Jugoslavije, da osniva ogranke i širi edicije, artikle te brošure o najaktuelnijim pitanjima našeg mora i pomorstva itd.	ČUVAJMO	NAŠE	MORE!
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREBŠČIN
BRANKO PALČIČ
ZAGREB, KUKOVIĆEVA UL. ŠT 13
Glavni dobavitelj Jugoslovenskega Sokolskega Saveza. Brzojavni naslov: Trikotaža Zagreb.
Izdelujem točno po predpisu JSS vse vrste sokolskih potrebščin za javni in izletni nastop članov, članic, naraščaja in dece. Prevzemam v izdelavo vsakovrstne trikotaže za lastni in tuji račun. Dalje se priporočam bratom za izvršitev najmodernejših civilnih oblek, ki jih izdelujem po najnovejšem kroju v lastni delavnici.
Dragotina Čutiča vdova
PUŠKARNA - MARIBOR Slovenska ulica št. 18 Prodaja smodnika, trgovina i orožjem in strelivom
Delavnica za popravila in nova dela. Priporočam se strelskim družinam in strelskim odsekom sokolskih društev.
FRANC STRUPI, CELJE
Vam priporoča svojo bogato zalogo steklene in porcelanaste posode, svetiljk, ogledal, okvirjev za podobe, raznovrstnih šip itd.
Najsolidnejša in točna postrežba.
ZEUEZARA VARES
Poslanska i željeznička slanica: Vareš — Majdari Brzojavna adresa: Željezara Vareš Telefon inlerurban broj: 2, 3, 4 i 5
*jt*
Salonska peč za ugljen.
Rudarski proizvodi: hematit sa garantovanom sadržinont željeza od 60% na više. Prženi siderit i limonit.
Proizvodi Visokih peči: sivo željezo taljeno sa drveniin ugljern za ljevaonice. Belo željezo i besemerško željezo za Čelik.
Melalni odljevi: od bronza, mjedi, bakra, aluminija - sirovo i apretirano. Specialni fosforni bronz za velika naprezanja.
Strojni delovi: za svakovrsnu industriju. — Kompletne transmisije itd.
Odljevi Od Sivog željeza: vodovodne i plinske cevi sviju dimenzija prema normalijama nemačkih inženjera sa kol-Čakom i pelešom, sa svim armaturama. Građevinski ljev, kao stupovi, armature za kanalizaciju, kompletne ljevane ograde itd.
Trgovatki Ijev: specijalni ljev otporan protiv vatre i kise-linama. Strojni ljev kao remenice, ležaji, spojke, slogovi (Radsatze) u sirovom stanju i apretirano u vlastitim ra-dionicama.
I
I
I
I
JADRANSKA PLOVIDBA D. D. * SUŠAK
sa svojih 60 parobroda podržava službu na 47 redovitih pruga, uzduž cijele domače obale, Albanije, Grčke i Turske do Smirne, u vezi sa Rijekom, Trstom i Venecijom. — Sva točna kretanja parobroda razabiru se iz plovidbenog reda, kojega društvo šalje na zahtev badava. — Društvo ima u Sušaku vlastiti odpremni ured (Speditions bureau).
Interurbani telefoni: broj 2-36 i 2-37 ===== Brzojavi: JADROPLOV
CELJSKA POSOJILNICA, d. d.
V CELJU
TNl P*LaČI
STANJE GLAVNICE IN REZERV NAD 8,000.000 DIN STANJE HRANILNIH VLOG NAD 65,000.000 DIN
Sprejema hranilne vloge na hranilne knjižice in tekoči račun ter jih izplačuje točno in nudi zanje najboljše obrestovanje in največjo varnost. Izvršuje vse bančne, kreditne in posojilne posle. — Kupuje in prodaja devize in valute. —
PODRUŽNICA V MARIBORU IN ŠOŠTANJU
MEDIĆ-ZANKL
tvornice olja, firneža, lakov in barv, družba z o. z. Centrala v Ljubljani »a Lastnik Franjo Medič Tvornice: Ljubljana-Medvode Podružnice in skladišča: Maribor — Novi Sad
Lastni domači proizvodi:
Laneno olje, firnež, vse vrste lakov, emajlno-lakastih in oljnatih barv. Kemično čiste in kemično olepšane, kakor tudi navadne prstene barve vseh vrst in barvnih tonov, čopičev, steklarskega kleja itd. znamke „MERAKL* za obrt, trgovino in industrijo, za železnice, pomorstvo in zrakoplovstvo.
CENE UMERJENE.
TOČNA /N SOLIDNA POSTREŽBA.
Izdaje Jugoslovenski Sokolski Savez (E. Gangl). — Odgovorni urednik dr. Riko Fuz. —
za nju
Uređuje Redakcijski odsek, odgovara France Štrukelj.
Za oglase odgovara Vlado Simončič. — Tiska Učiteljska tiskara u Ljubljani,