Da hi bilo po selih, kak,	iOfJIŽKISA
više po gradovih, mislim di -V ©„i
reda i mira u društvu čoi £_■, .J TJ p T f .« a Nigdje i nigdje mi nije oi	v	s- II A
kao kad sam usred seljačkog puka«. |
Đobrila u pismu Temi Gajtieku 1873.	^

TRAI
Prestara je več riječ: Vojna je život čovječji. Borit nam se je na sve strane, a i proč onim gdješto, koji su dužni bit nam braniči.
Naša brača pogiba. Tišču je od avje strane uprav kao klišči! Gore nego sad nije nam još nikada bilo! Pobrila u pismu popu Karabajiću 1870.
GLASILO SAVEEA JUGOSLOVANSKIH EMIGRANATA IZ JULIJSKE KRAJINE
I »ISTRA« izlazi svakog tjedna n petak. — Uredništvo i uprava nalaze se u j Zagrebu, Masarykova ulica 28. IL — Broj čekovnog računa 36.789.	[
Pretplata: Za cijelu godinu 50 Din; za pol godine 25 Din; za inozemstvo dvostruko; za Ameriku 2 dolara na godinu. — Oglasi se računaju po cjeniku.
PRILIKOM PROSLAVE U ZAGREBU	J|^
ĐOBRILA U SVOJE VRIJEME
Dobrila nosi u sebi ne malo značajka velikih ljudi, on je bio centralna ličnost u Istri kroz 2 decenija, od šesdesetih pa do osamdesetih godina prošloga stoljeća. Ponikao iz seljačkoga svijeta tog gotovo jedinog hrvatskog staleža onodobne Istre, odgojen u Banskoj Hrvatskoj u vrijeme nastajanja ilirskog pokreta, ličnost jaka i potpuno izgrađena, on je bolje nego itko od suvremenika mogao shvatiti, koji je najbolji put da se osvijesti i narod u Istri. Slobodan od predrasuda, bliz narodu, s kojim je uvijek zadržao neposredan kontakt, vodeći jednako računa o dobrim i manje dobrim stranama njegova karaktera, zacrtao je realistički pravac politike, koja je poslije njega postala tradicija, od koje se nije otstupalo.
Moglo bi se činiti da veličina Dobrile potiče otuda, što u ono vrijeme nije bilo u Istri mnogo inteligencije i da nije bilo teško istaknuti se u okviru onih v uskih prilika. Ali Dobrilina pojava znači daleko više nego obično isticanje. Buđenje života u mrtvim prilikama, kako ih je danas teško zamisliti, moiže se pripisati tek izvanrednim svojstvima, kakve je u ono vrijeme posjedovao u Istri samo Dobrila.
Istina, Dobrila je po svom biskupskom položaju bio u mogućnosti da za narod učini više nego drugi. Ali on je mogao lijepo i spokojno da proživi svoj život bez potrebe da aktivno zahvaća u prilike i da izaziva protivnike. Dobrila je bio više nego samo biskup. Bio je čovjek, koji je o svemu vodio računa i
svagdje uzimao uečešća. I zato da ga se ličnost pravilnije ocjeni ne smije se u njega gledati samo s biskupskom kapom na glavi i štapom u ruci.
Samo u nekoliko točaka da kažemo, što je bio sve Dobrila u svoje vrijeme.
Dobrila je prvi u istarskom pokrajinskom saboru g. 1863 digao glas, koji je najavio da se budi jedan narod, kome su oduzeta sva prava i koji će ustati da ih zatraži. Dobrila je sam taj narod budio, obilazio selima, skupljao mladiće i školao ih da budu dorasli svojoj zadaći.
Dobrila je pokretač, suradnik i mecena »Naše Sloge«, glasila istarskih Hrvata, koje je od g. 1870 do u rat časno vršilo svoju ulogu.
Dobrila brinuo se oko podizanja škola; brinuo se da selo dobije rodoljubnog učitelja i svećenika.
Dobrila je književnik. Jednu od njegovih knjiga, molitvenik »Oče budi volja Tvoja« poznalo je svako istarsko dijete. To je bio prvi udžbenik iz koga su djeca učila čitati u mjestima gdje nije bilo škola.
Dobrila je od gladi spašavao narod u Istri, kome u ono vrijeme nije bila rijedak gost. U kulturne i socijalne svrhe potrošio je Dobrila sav svoj imetak.
čitav taj rad bio je u jednoj liniji, koja je značila program.
Na tamnoj pozadini onoga vremena ime Dobrile sjaji svjetlom koje dopire do nas — i još dalje u — budućnost.
Matko Rojnić
DOBRILINA POLITIČKA LINIJA
Dvije su bile temeljne zadaće, koje su se postavljale pred Dobrilu uoči sedamdesetih godina prošloga stoljeća. Trebalo je osvjestiti hrvatski seljački puk u Istri, dignuti ga gospodarski 1 prosvjetno te od njega stvoriti politički faktor u onim zemljama, za koje su svi tada u Beču mislili da su nacionalno talijanske. S druge strane trebalo je uspostaviti prosvjetne i političke veze sa narodnom maticom u Hrvatskoj i otvoriti mogućnost kasnijem političkom sjedinjenju.
Da postigne prvi cilj, Dobrila je znao da mora svoj glavni rad posvetiti seljaštvu iz kojeg je sam nikao i da mora na seljaku temeljiti ono narodnjaštvo koje je budio, kao i svoj gospodarski i politički program. Dobrilina politika je bila nada sve realna. Bila je to uporna i žilava borba da se otme kmeta po kmeta izrabljivanju talijanskih lihvara, da svaki seljak postane svjestan svojeg prava na ljudsku i narodnu slobodu i da se politički organizuje u tom smislu. Sve njegovo nastojanje oko uzgoja narodnog svećenstva i učiteljstva je bilo upravljeno u tom smjeru. Svi ti ljudi su imali da se vrate u narod iz kog su potekli, da nastave rad, kojemu je on svojim primjerom označio putokaz.
Dobrila se doista može nazvati ocem Istre.
Njegovim stopama su pošle generacije, koje su bile uzgojene u njegovom
duhu i narod je polako postajao ekonomski neovisan, kulturno napredan i politički organizovan, tako da je u roku od nekoliko decenija Istra postala jedna narodna cjelina koja je bila unutar čvrsto organizovana a prema vani je svjesno označila svoje težnje (govor Spinčića u Zagrebu 1891) za pripojenje Hrvatskoj.
Ova težnja istarskih Hrvata da svoj kulturni i politički program orijentiraju prema Zagrebu je bio naglašen već od Dobrile. On je držao veze sa Pavlinovi-ćem, Kukuljevićem, Račkim, a poznata je suradnja koju je štrosmajer ukazao Dobrih na dizanju naše prosvjete. Istarski preporod nije bio neki odvojeni preporod, on je nužno bio sav pod utjecajem duha koji je dolazio iz Zagreba, u kom su prvi istarski preporoditelji Dobrila, Baštijan i ostali našli najjače pobude. Kasnije programatsko djelovanje Spinčića nije bilo nego nastavak one Dobriline političke linije koja je težila Hrvatskoj, kao što je rad Laginje bio nastavak Dobrilinog socijalnog narodnog rada u samoj Istri.
Dobrila je znao da za slobodu jednog naroda treba više nego pjesma i riječ. I tom njegovom zrelom naziranju na društvo, narod i na politiku imamo zahvaliti ako je istarski narod svjestan u borbi za ljudska prava i ako nosi teški križ svog života jakom vjerom u jedno novo Uskrsnuće. Dragovan Sepie
DOBRILA I ISTARSKI TALIJANI
Uz ostale mnoge svijetle crte u ka-akteru biskupa Dobrile, što. čine da nam a njegov lik i pored sve vremenske cutanee idejno tako blizu, jest i njegov dnos spram istarskih Talijana.
Patriota na riječi i djelu, nacionalno tajispravnije orijentiran, Dobrila, ma a mu se često s protivničke strane spor itavalo, nije bio nepravedan prema Ta-
.janima.	. .	,	^ ;
Njegovo svećeničko djelovanje u Trstu rije nego što je postao porecko-pulj-kim biskupom, bilo je takovo da je iza-valo rešpekt i priznanje i kod onih koji e nisu slagali s njegovim narodnim rogramem i osvjedočenjem.	_
Kad je poslije uspješnog 17_ godišnjeg iskupskog djelovanja u Istri,_ bio po-van na čelo tršćanske biskupije hrvat-ko i talijansko svećenstvo Istre opro-tiio se od Dobrile zajedničkom adre-om, u kojoj ga nazivaju boriocem za stinu i pravdu.
Na zemaljskom saboru u Poreču, kad e župnik Jurinac, 1863 godine, postavio iredlog da se saborski zapisnici i zar djučci pišu i na hrvatskom jeziku, a ne amo na talijanskom, Dobrila podupi-ajući taj predlog izjavio je; »... ja sani ijedno pastir Slavena i Talijana i trim se da premaknem blagostanje i jed-lih i drugih, što ja znam, ne može ae nitko obijediti da sam kada Talijanu krivo učinio a
da Slavenu ugodim. Zato mi je dužnost, a imam i pravo tražiti od Talijana da budu pravedni prema Slavenima.
Nekoliko dana prije svoje smrti, izjavio je Dobrila nekom svom pouzdaniku: Bog mi je svjedok da ih ne mrzim (Talijane); ako sam više radio za Hrvate nego za njih, jedini jest uzrok, što su Hrvati potrebniji nego li oni.
Ovo nekoliko citata (koje smo iznijeli prema Dobrilinoj biografiji od Cvjetka Rubetića) jasno govore kako je biskup Dobrila, naj tipičniji pretstavnik preporodne Istre bio na visini i u delikatnom pitanju narodnosti u vrijeme kad se u Istri u Hrvata počela da formira narodna svijest, koja je prirodno, morala i mogla ići samo na štetu talijanske neopravdane i nepravedne ekspanzije. Usuprot šovinizma na protivnoj strani, koji je vrlo lako mogao izazvati takvu (razumljivu!), reakciju s naše strane (to više što smo u Istri u većini) nije se to dogodilo. Ova crta ne izražava se samo kod Dobrile, nego je ona uopće karakteristična i u daljnjoj borbij koju su vodili Hrvati i Slovenci Istre za, svoja prava, nacionalna, socijalna, P<H litička i vjerska. Idejni začetnik te borbe, Dobrila koji je formulirao narodni program istarskog seljaštva i kasniji njegovi nasljednici, bili su rukovodjeni i u ideji i metodama neprispodobivo
«
širih, etičkih i moralnih koncepcija nego li oni na drugoj strani, koji su vidjeli i vide spas jednog dijela Istre u gaženju prava prije, a u potpunom uništenju drugog dijela naroda, u današnje vrijeme.
Ova činjenica promatrana sa najšire
Nemamo doduše već danas velikih književnih djela inspirisanih na liku Dobrilinu, ali ono što do danas postoji ukazuje možda najbolje kako je Dobri-lin lik postao predmetom literarnih obradba sve boljih i boljih, te nam daje pravo očekivati da ćemo možda u nedalekoj budućnosti dobiti djelo i najveće umjetničke vrijednosti.
Legende brzo niču nad grobovima velikih ljudi, a Dobrila je još za života postao legenda.
Literarno su lik Dobrilin obradili tri značajna naša pisca Trnski. Pregelj i Dukić. Različito se u njih odrazio Dobrilin lik. Svaka je obradba za sebe posebna cjelina. Svaki od ove trojice osvijet-Ijuje Dobrilu s neke strane; najsigurniji znak kako se stvara jedan veliki lik.
Ivan Trnski, Hrvat iz Banovine i veliki prijatelj biskupov bio je prvi koji je u našu književnost unio lik Dobrile, dobrog pastira naroda. Učinio je to u svojoj pripovijesti »Učitelj Dobrašin«, da sačuva trajnu uspomenu na velikog biskupa svoga prijatelja. Pripovijest ova nije bila pisana sa nikakvim velikim umjetničkim pretenzijama. Pisac ju je napisao samo zato, da bi njom poučavao narod kako da si sam pomogne. Prosvjetiteljsko djelce iz knjižnice Sveto-jeronimske gdje se crta idealan učitelj Dobrašin, u radu oko podizanja zaostalog sela Divljakovca i isto tako idealan svećenik župnik koji radi kasnije u selu Pitomom zajedno, rame uz rame sa učiteljem Dobrašinom na podizanju nepismenoga i zaostaloga naroda. Tomu svome idealnom župniku dao je Trnski na uspomenu Dobrilinu ime — Dobrila. U liku župnika Dobrile ocrtao je Trnski nekoja lijepa svojstva našeg biskupa što sam u knjizi i kaže: »Pisac ove knjižice počastio ga (misli župnika) tim imenom, jerbo je taj župnik svojim svećeničkim i domoljubnim marom i veledušjem mnogo naličio slavnom blagopokojnom istarskom biskupu Dobrih, društva jero-nimskog i piščevu velikom prijatelju, komu bila čast i dika toga harna spominjanja«.
Nas ovdje momentano ne zanima drugo i zadovoljavamo se ovom činjenicom.
Drugi je, Slovenac Ivan Pregelj, koji je Dobrilin lik unio u svoju pripovijest
mogućeg objektivnog stanovišta, ne samo što daje nacionalno i ljudsko opravdanje i smisao našoj borbi u prošlosti, nego nam i u današnjim teškim prilikama može služiti na čast i biti pod-strek u budućim nastojanjima.
Ante Rojnić
iz istarskog života »Božji mejniki«. Jedna lijepa i draga knjiga gdje duša Dobriline Istre kuca najistinskije i najjače. Prikazani su u njoj majstorski istarski ljudi i prilike iz perioda kada je Dobrila bio tršćanskim biskupom i kada uz njega počinju da se u Istri pojavljuju prvi njegovi učenici, vrijedni narodni svećenici. Pitoma Istra puna bijede i sivog kamenja u osvitu svoga preporoda.
I tu je pisac ocrtao Dobrilu, u njegovoj rezidenciji u Trstu, u posebnom poglavlju, u dvije umjetnički dotjerane scene. Sav Dobrila je tu. Onaj što brani pred nekakvom Ekscelencom prava svoga naroda i onaj što daruje narod školom i šalje svog učenika popa Simu Kri-zmanića za piovana. U reteima drhće Ježenj, rodno mjesto Dobrile, istarski Betlehem, pod perom vrsnoga pisca.
Treći je, Istranin Ante Dukić, koji nam nije u svom djelu »Dnevnik jednog magarca« ocrtao Dobrilu u liku svog biskupa Dobrašina. Ma da pisac ima svoj naročiti pogled na Dobrilu, i donosi nam Dobriliu gledanog kroz svoju naročitu prizmu i dao je do sada umjetnički najbolje djelo, sliku Dobrile umjetnički dotjeranu.
Još se jedamput vratio Dukić Dobrih u uvodnoj pjesmi svoje najnovije zbirke pjesama posvećenu Dobrih, gdje je dao profinjeni, duhovni portret Dobrile.
Iznijeli smo ovo nekoliko redaka za ilustraciju toliko da se vidi veličina jednog lika koji se izgrađuje.
Od mile, harne uspomene Trnskoga, koji je iz osjećaja prijateljstva orisao Dobrilu u svom župniku Dob rili, preko Pregelj evog biskupa Jurja Dobrile u »Božjim mejnikima« do Dukićevog biskupa Dobrašina, jedan je isti motiv, koji će sigurno biti još češće obrađivan.
Dobrilin život i legenda o Dobrih takvi su da nužno iziskuju pisca pripovjedača ali i pisca modernog biografskog djela.
Hoće li se naći koji naš moderni pisac, koji će nam, — poslije jedne kratke i za danas već zastarjelo pisane biografije, što ju je napisao C. Rubetić o Dobrih — dati moderno biografsko djelo kakvoga uspomena na velikog biskupa, njegov život i značenje za našu Istru zaslužuje?
Blaž Zuccon
DOBRILA DANAS
Ima i velikih ljudi, koje historija slavi, I a koji su ipak bili veliki samo u uskom okviru svog zemaljskog života ili možda čak samo u jednom dijelu svog života. To ne znači, da oni doista nisu bili veliki.
Ali Dobrila ne spada u red takvih historijskih veličina. Njegov život i njegova djela nisu u granicama njegovog ličnog ro-djenja i smrti.
Ne snujemo dakle da lik Jurja Dobrile gledamo samo iz historijske distancije, ostavljen u prošlosti, u svojem vremenu. Moramo aktualizovati, to jest moramo primijeniti na sadašnjost njegovo učenje. Jedino tako odužit ćemo se dostojno njegovoj velikoj sjeni.
Treba samo pravilno i sa razmišljanjem gledati na Dobrilu. Za Dobrile su dosta bila drugačija vremena nego što su danas i današnji Dobrila sigurno ne bi imao ni vremena, nj sklonosti, da popu Velikanji u Roveriji piše opširno pismo o tome kako da obojadiše prozore na plovaniji.
Ali uza sve to i bez ikakvog forsiranja stvari: Dobrila, veliki i neuporedivi praktičar u sitnom narodnom radu (masary-kovac prije Masaryka), nosio je u svojoj genijalnoj duši projiciranu budućnost čitavog svog naroda. On je svojim životom i radom zacrtao jedan izradjen, utemeljen, prokušani politički program. Taj program ima i danas u osnovnim, a i u mnogim detaljnim linijama, svoiu živu vrijednost.
Bez sumnje — danas se Dobrilin program mora da izvodi drugačijim metodama i savremenijim sredstvima. Ali kad bi se danas javio nekim čudom uskrsli Dobrila, on bi sigurno znao da nastavi prošlog sebe. da aktualizira i aktivizira svoj stari piogram.
Sve osnovno za naš stav prama najvitalnijem našem problemu nacionalnog opstanka i slobode moramo dakle da učimo od njega. Najprije od nj;ga jer je on naše prvo evandjehe. Prvo, bez kasnijih komen-ara, boji i af mogu n.uzda zavesti u zabludu.
I kad naučimo to osnovno od Dobrile, opazit ćemo kako postoji jedan divan sklad izmedju onoga što je on činio i propovijedao (više činio, nego propovijedao!) s onim što danas čine najidealniji medju nama: naši mučenici i heroji od Gortana do Sedeja.
Metode šu se promijenile. Nasilnik je promijenio metode i narod je morao, da ih mijenja. Ali duh je t danas u narodu Dobrilin. Njegov politički program narod izvodi. Dobrilina teorija nije bila papirnata, a praksa nije bila eksperimentalna i zato je to tako.
Ali ne samo u osnovnom, nego i u detaljima možemo na Dobrili da nastavljamo.
Još i danas važe Dobrilina socijalna načela u vezi s problemom našeg naroda u Istri. U tom pogledu bio je u svoje vrijeme pravi revoluci'oner (mnogo napredniji i od Štrosmajera!), a savremen i moderan bio bi i danas.
Savremeno je i danas programatski važno njegovo stajlište prama. odnosu kulturne i nacionalne zajednice Istre i ostalog Primorja prama Hrvatskoj i Slovenji.
Prijateljstvo i veliko poštovanje prama Strosmajeru determiniše dosta jasno i Dobrilino jugoslovenstvo.
Dobrilina precizna odlučnost, ali i poštena korektnost prama Talijamma aktuelna je i važan putokaz za borbu u Julijskoj Krajini i za naš odnos prama antifašizmu.
Dobrilina korektnost, ali i muškost prama Vatikanu nije bila samo na liniji Štros-majerovoj, nego i — Sedejevoj.
A i samoj emigraciji daje Dobrila velik primjer, doduše više simboličke naravi u uporedbi s današnjim prilikama, ali ipak velik primjer: on se vratio oboružan znanjem iz Karlovca u Istru i donio je prvu slobodu Istri.
Mi ćemo se vratiti, poučeni njegovim primjerom oboružani ne samo znanjem, da donesemo Julijskoj Krajini drugu i konačnu slobodu.	Ive Mihovilović

FAŠISTIČKA „AMNESTIJA" '
PRAVO ZNAČENJE OVE NO VE FAŠISTIČKE KOMEDIJE.
Trst, novembra 1932. — O amnestiji, koja se najavljivala za desetgodišnjicu fašizma pisalo se mnogo još prije nego li je bila proglašena, a piše se mnogo i sada poslije njezine objave. Naročito su u fašističkoj štampi o amnestiji piše mnogo. Veliča se velikodušnost Mussolinija, koji je pokazao ovim svojim gestom, da je jak i da se neboji svojih protivnika. Interesantan je u tom pogledu jedan članak tršćanskog »Popola«, pod naslovom »Generosità dei forti«... Medjutim iz svih tih članaka ne može se ipak da razabere sasvim točno prava zamašitost amnestije, a naročito je Mussolinijeva amnestija nejasna u pogledu političkih djela.
Dogodilo se naime to, da je Mussolini propustio da u dekretu o amnestiji kaže po kojem će paragrafu biti amnestirani politički kažnjenici, a po kojem obični zločinci.
U dekretu se govori bez tih distinkcija. To su zapazile i fašističke novine, pa je na primjer rimska »Tribuna« napisala u jednom članku, da je Mussolini tako postupao zato, jer za fašizam nema razlike iz-medju običnih zločina i političkih. U prijašnja vremena smatralo se čak časnim kad je neko bio osudj^n iz političkih motiva, danas pod fašizmom nema više toga i ne smije biti, kaže »Tribuna«. Da bi se dakle moglo doznati u koliko amnestija obuhvaća i politička djela treba analizirati pojedine paragrafe dekreta o amnestiji, koji je potpisao kralj Viktor Emanuel na dan 4 novembra.
Prema 1 članu dekreta ne bi uopće dolazili u obzir politički kažnjenici. Drugi član odnosi se općenito na sve zločine, pa prema tome j na političke i obuhvaća ove mjere:
oslobadjaju se sasvim oni, koji imaju kaznu do tri godine. Onima, koji su osudjeni do deset godina snižava se kazna za tri godine. Onima, koji su osudjeni na kaznu višu od deset godina snizuje se kazna za pet godina!
U nijednom slučaju se u drugom članu dekreta o amnestiji ne pravi razlika izmedju običnih i političkih zločina. Ali širinu i zamašitost ovog drugog člana ubija 4 član, koji govori o slučajevima, koji su izuzeti iz amnestije.
Nemaju pravo na beneficij amnestije oni, koji su se 4 novembra 1932 nalazili u konfinaciji ili pod policijskim nadzorom (ammonizione), kao i oni, koji su već prije osude, koju izdržavaju bili sudjeni dva puta na zatvor. Isključeni su i oni, koji nisu u zatvoru, nego se skrivaju. Bit će i na njih primjenjena amnestija, ako se prijave u zatvor u roku od četiri mjeseca od dana stupanja na snagu dekreta o amnestiji.
Takav je sadržaj četvrtog paragrafa dekreta o amnestiji, pa se odmah vidi koliko vrijedi onda 2 paragraf: Politički kažnjenici bili su u većini slučajeva već i prije kažnjeni po dva puta. To znači, da
oni ne dolaze u obzir. Mnogi osudjeni zbog političkih djela nalaze se u inostranstvu. Oni bi se morali prijaviti u roku od četiri mjeseca, da im se kazna oprosti. Ali to sigurno neće niko učiniti.
U pitanju konfiniranih je paragraf četvrti vrlo važan. Oni su -isključeni ta-kodjer od amnestije.
Ima u tom pogledu dosta kontradikcije, jer dok se na jednoj strani dozvoljava amnestija za sve zločine, dakle i za političke, na drugoj se strani isključuju konfinirani i politički opomenuti, ma da je njihova kazna blaža od kazen zatvorom. Fašistička štampa tumači to time, što amnestija obuhvaća samo kaznene prestupke, a ne političke. — Konfinacija je naime policijska mjera.
Medujtim, kako javljaju fašistički listovi, imala bi izići jedna posebna naredba, koja će obuhvatati konfinirane. Rimska »Tribuna« javlja, da će ih biti pušteno na slobodu 595. Čudno je ipak to, da se u zakonu o amnestiji sasvim isključuju konfiniranci. Prema tome treba sačekati djela, kad su riječi tako nejasne.
I ako je po svemu vidljivo, da će am-^ nestija obuhvatati vrlo neznatan broj političkih kažnjenika,
interesantne su cifre, koje je u tom pogledu objavilo fašističko ministarstvo unutarnjih poslova. Paragraf drugi oslobadja navodno 423 politička kažnjenika. Redukcijom od 3 godine za one, koji su kažnjeni do deset godina, oslobadjaju se 204 kažnjenika. Redukcijom od pet godina za one, koji su osudjeni na više od 10 godina oslobadja se 12 kažnjenika. Ukupno bilo bi oslo-bodjeno prema objavi ministarstva unutarnjih djela 640 kažnjenika. Taj broj treba uzeti s rezervom, a onda: Šta i znači taj broj ako se uzme u obzir hiljade i hiljade onih, koji su osudjeni?
Našu emigraciju interesovat će, da su amnestirani oni, koji su prešli preko granice bez putnice, pa su zato bili osudjeni. Ali bijeg né smije imati politički karakter. Obustavljen je i kazneni postupak protiv vojnih obvezanika, godišta 1901—1911, koji se nisu odazvali pozivu za stavnju, ali moraju da se u roku od šest mjeseci jave u vojsku.
«Najveća amnestija na svijetu« — nije baš tako sjajna, kako želi fašistička štampa da prikaže.
Bit će pušteno iz zatvora na hiljade tatova, bandita, prevaranata i bankara, koji su prouzrokovali slomove svojih banaka, ali politički borci ostat će u glavnom u zatvoru.
Dobro je pisao u jednoj svojoj studiji
0	fašizmu Mussolinijev prijatelj Mario Mis-siroli: Ako bi kojom nesrećom Mussolini preuranio s davanjem starih sloboda narodu, u vrlo kratko vrijeme došlo bi do velikog kaosa u Italiji. A to Mussolini zna
1	to se osjeća i u povodu ove »velike amnestije«.
NOVE VELIKE ARETACIJE U ILIHSKOJ BISTRICI
Rijeka, novembra 1932. — Za proslavu fašističke desetgodišnjice pripremali su fašisti u Ilirskoj Bistrici velike stvari. Ali uza sva nastojanja vlasti, fašističke organizacije i karabinjera, narod se nije odazvao. Dogodilo se čak, da su nepoznati na dimnjaku tvornice opeka u Bukovju izvjesili jugoslavensku zastavu u znak protesta. To je jedno. Medjutim dogodilo se još i ovo: proizveden je kratki spoj na električnom transformatoru, pa su uslijed toga sve javne zgrade, bile bez ikakvog svijetla, a spremala se za tu večer iluminacija. Čitava Ilirska Bistrica bila je demonstrativno u potpunoj tami. Nepoznati ljudi izlijepili su na vrata nekojih izdajica napise »Smrt izdajicama«. Drugog jutra nadjen je takav letak 1 na vratima Adolfa Valenčiča, vlasnika brijačkog salona i negdašnjeg učitelja, koji se preselio iz Gorice u Ilirsku Bistricu.
Na sam dan proslave i slijedećih dana bila je radi svega toga Ilirska Bistrica u pravom opsadnom stanju. Čitave čete ka-
rabinjera, milicionera i članova »Ovre« u civilu, finansijskih stražara i mlađih fašista išle su ulicama i terorizirale pučanstvo. U mnogim kućama bile su izvršene stroge premetačine.
Aretirani su bili: Milan Šajn, sin vlasnika kavane, Anton Tomšič, Gustav Ambrožič, Fran Derenčin, Ciril i Bogumil Princ, sinovi gostioničara na stanici u Trnovom, dva seljaka iz Kuknice, Ivan i Josip Masle iz Trnovog, kovač Anton Tomšič, Josipa i Antona Bastjančića i više mladića iz okolice. Aretirani su osumnjičeni, da su izvjesili zastavu i prouzrokovali kratki spoj. Iz sela Topolce odvedeno je u zatvor oko deset ljudi.
Još se ne nalazi u zatvoru ona grupa, koja - je btla nedavno aretirana u vezi s navodnom antifašističkom propagandom letačima. Vodi se istraga. Sad je aretirana Fanika Urbančič, zaručnica Vinko Bobeka, koji je aretiran s tom prvom grupom.
NASILJA NA KOFERŠČIHI
e e ž a r j i, novembra 1932. Prvega 'maja t. 1. se je siromašni bajtar Vatovec Jože, oče treh majnih otročičev podal na polje, da iztirja iz nerodovitne zemlje kos kruha sebi in svojim. Med potoma je opazil na nekem drevesu rdečo zastavo, ustavil se je in gledal. Tisti hip so pristopili iz zasede fašisti, s poznanim vohunom Lavriha Jožetom iz Dekani na čelu. Ubogega Vatovca so pretepli in ga potem kot zločinca pripeljali na motornem kolesu v Koper. Vse priče, da je zastava visela poprej so
bile zastonj. Vatovec je bil pripeljan iz koperske ječe v puljske zapore, kjer še danes čaka na svojo usodo. Doma pa stradajo žena in otroci, katerim so fašisti zagrozili pomagati.
Iz Firenc je prišla vest, da je Vatovec Ernest, ki je bil obsojen na štiri leta zapora hudo bolan.
Pred štirimi meseci je bil aretiran Avgust Vatovec o katerem ni nobenega sledu. Zadnje vesti so dobili njegovi domači pred par meseci iz bolnice, kjer je ležal ves pobit v težki situaciji. (Mos)
NEKOLIKO NOVIH PROCESA PROTIV NAŠIH LJUDI
Trst, novembra. 1932. — Na plesu u Rihembergu je France Lokar star 28 godina uvrijedio navodno karabinjera, koji je bio nasilan. Uza sve svjedoke, koji su branili Lokara, on je ipak bio osudjen na 8 mjeseci zatvora kondicionalno od suda u Ajdovščini.
U Ajdovščini se vršio proces protiv Maksa Lozeja, Ferdinanda Potočnika iz Vipave, te Štefana Souvana iz Lokavca, koji su bili optuženi, da se nisu na vrijeme prijavili na stavnju. Oni su uspjeli da dokažu, da nisu primili nikakvog poziva. r’J,! s'- riješeni
Ivana Rejca iz Sv. Križa karabinjeri su prijavili, da je držao par puta sastanke s mladićima iz Sv. Križa, a da zato nije imao potrebne dozvole vlasti. Bjo je osudjen na 20 dana zatvora kondicionalno i 2000 lira globe.
Josip Hrovatin, star 75 godina iz šemT pasa sakupljao je staro neupotrebljivo orul žje, koje je kanio prodati da dobije koju liru. Bilo je to prije staro željezo nego orm žje. Karabinjeri su ga prijavili sudu i pred goričkim sudom.vodiia se rasprava. Bio je osudjen na mjesec dana zatvora kondicio-naino i 2000 lira globe.
NDVE KONFINACIJE U GORIČKOJ I U ISTRI
Trst, novembra 1932. — Nedavno su komisije za konfinaciju u Gorici i u Puli osudile nekoliko naših ljudi na konfinaciju. Bili su konfinirani Sirk Franc, Karel Korenjak, Alojz Simčič iz Biljane svaki na 5 godina konfinacije, a Alojz Mušič iz Biljane na 2 godine. Optuženi su, da su lanjske godine na obljetnicu streljanja u Bazovici izvjesili jugoslavensku zastavu. Tim povodom oni su bili aretirani, ali su nakon četiri mjeseca bezuspješne istrage bili pušteni na slobodu. Sad su pak konfinirani. U
vezi s nedavnim seljačkim pobunama u sjevernoj Istri bili su osudjeni na konfinaciju Alojz Primožič i Metod Ivančič te još jedan treći čije ime još neznamo.
St Viška gora, novembra 1932. Letošnjo pomlad so ubili na št. Viški gori davkarja Kumarja iz Cerknega. Bil je fašist. Takoj po uboju so aretirali mnogo fantov iz št. Viške gore in okolice. Izpustili so vse, razen dveh, ki sta bila pred kratkim konfinirana prvi na dve leti, drugi pa na tri leta. (Mos)
©SUDE RADI BIJEGA PREKO GRANICE
Rijeka, novembra 1932. Fašističke vlasti i fašističke straže paze vrlo oštro na granicu. Legalnim putem dolazi se vrlo teško do pasoša, jer ga fašisti izdavaju samo najpouzdanijim. Nije onda čudo. da mnogi pojedinci, kojima ie iz bilo kojih razloga potrebno da predju granicu prolaze — bez isprava. -Fašističke vlasti kažnjavaju takove pojedince vrlo strogo. Tako je ovih dana od riječkog suda osudjeno 8 osoba zbog rie-ovlasnog prelaza granice:	Osudjeni su:
ajković Josip, 24 godine star iz Lindara na 3 mjeseca zatvora j 2000 lira globe: Antun Ladavac, 18 god. star iz Pazina: Franko Jurčič. 20 godina star iz Žminja, Antun Fer-luga, 20 god. star iz Milja, Anka Bikak rodj. Lenassi. 45 god. stara iz Postojne, Eufemija Peruško iz Peruški, 31 god stara, Josipa Ladavac rodj. Trošt, 28 god. stara iz Pazina: svi na 3 mjeseca zatvora ( 2000 lira globe; konačno Josip Ladavac iz Pazina na 4 mjeseca zatvora i 2100 lira globe.
Gorica, novembra 1932. V Gorici je bilo pred dnevi soienib pet Slovencev zaradi bega čez mejo. Obsojeni so bili: 411et-ni Josip Koncut iz Vedrijana nad Šmartnem
v Brdih, 241etni Josip Štrukelj iz Košane, 281etrri Nikola Marčič iz Gorice. 191etna jo-sipina Štrukelj iz Ozeljana pri Šempasu ter 241etni Lojze Skarabot iz Šempasa, in sicer prvi na 8 mesece'" ječe in 3500 lir denarne kazni, drugi na 4 mesecev in 2300 lir. tretji na 6 mesecev in 300 lir. zadnja dva pa na trimesečno iečo in po 200 lir denarne kazni.
Zaradi bega V Jugoslavijo so prijavili karabinerji gonškemu sodišču 201etnega Friderika Stepančiča iz Ivanjega grada pri Komnu jn 30 letnega Viktorja Umeka iz Komna.
Na sodišču v Ajdovščini je bil zaradi bega čez mejo obsojen 201etm France Koca! iz Budanj na 4 mesece zapora in 3000 lir denarne kazni.
Reka, novembra 1932. Na Rèki so obsodili IPletnega Leopolda Preglja na tri mesece ječe in 2000 lir denarne kazni, ker ie skušal brez potnega lista zbežati v Jugoslavijo. V Goric; je bil zaradi enakega prestopka obsojen 261etni Filip Vončina iz Tri-buše prav tako na tri mesece zapora in 2000 lir denarne kazni.
ARETACIJE, ARETACIJE, ARETACIJE...
ARETACIJE V VREMSKI DOLINI IN OKROG DIVAČE
Divača, novembra 1932. Zadnje dni so v Povirju pri Divači aretirali precej ljudi. Vzrok je neznan, širi pa se govorica, da so baje nameravali, izvršiti napad na otroški vrtec in šolo, ter so menda tudi našli nekaj dokazov.
Po zadnjih poročilih, so aretirali veliko število ljudi v Vremski dolini. Tudi za te aretacije je vzrok neznan. Domneva pa se, da so vse te aretacije v zvezi s proslavo desetletnice fašizma. Vsekakor lepa in velikodušna amnistija velike fašističke Italije.	(Mos)
ARETACIJA V SEVERNI ISTRI Prešnica (Istra), novembra 1932. Iz Jugoslavije, kamor je zbežal, da bi sl poiskal dela, katerega pa ni našel, se je vrnil nazaj domov Mesmon Franc. Takoj drugi dan po povratku, ga je aretirala policija iz Pazina. Obsojen je na šest mesecev zapora.	(Mos)
ARETACIJE U TRNOVOM KOD RIJEKE Rijeka, novembra 1932. — Koncem oktobra bilo je u Trnovom aretirano pet ljudi, u vezi s zastavama, koj'e su bile iz-
vješene u onom kraju. Aretirane su odveli u riječki zatvor Onih petnaest aretiranih koji su odvedeni u zatvor prošlog Meta nalazi se u rimskom zatvoru misli se. da će biti dovedeni pred specijalni tribunal JEDNA ARETACIJA U ŠMARTNOM PRI KOJSKOM
Gorica, novembra 1932. — U Šmart-nom pri Kojskom bio je od karabinjera aretiran i odveden u gorički zatvor [van Vendramin, star 26 godina. Kod njega ie naime bila izvršena premetačina, pa su mu karabinjeri našli nabijenu pušku 1 ako oružje nije bilo Vendraminovo. nego kućnog gospodara, kod kojeg je mladić bio namješten, on je ipak bio odveden u zatvor i nezna se što s njime kane.
NOVE ARETACIJE NA V1PASKOJ Aretirani su i dr. Vereon i prof. Kalin.
Vipava, novembra 1932. — Karabinje-ri su aretirali pred nekoliko dana u Ajdovščini veći broj domaćih budi. a medju ostalima i dra Branka Vrčona i profesora Franceta Kalina. Aretirali su ih u karabinierskoj stanici, kamo su bili pozvani navodno za neke informacije. Zašto su aretirani nezna se. Valjda zato, jer su Jugoslaveni...
OSUDJEN RADI UVRIJEDE MILICIONERA NA DESET MJESECI ZATVORA!
Gorica, novembra 1932. —- Dne 7. novembra bio je pred goričkim tribunalom proces prativ Pavla Freliha Andrijinog, starog 60 godina iz Idrije, koji je bio optužen, da je u prisustvu drugih ljudi uvrijedio čast i prestiž pograničnih milicionera Giacoma Meninia i Paola Todia, nazvavši ih pogrdnim imenom. Oni su ga aretirali. Milicioneri su ga hteli optužiti da ih je navodno htio korumpirati, to jest da ih je htio podmititi. To sud nije mogao dokazati, a za uvrijede, koje je izrekao Frelih je bio osudjen na 10 mjeseci zatvora i troškove procesa.
POLICIJSKI TEROR NA BUZETŠTINI.
Buzet, novembra 1932. — Pred nekoliko dana došli su karabinjeri u kuću Bu-ijevac na Vrhu i izvršili su premetačinu. Zahtjevaii su od starog Buljevca, da im dade sliku njegovog sina, koji je emigrirao u Jugoslaviju da se skloni pred progonom. Morao je da im izruči zadnju fotografiju sina. Treći put poslije sinovljeg bijega u toj - je kući ovakva premetačina.
U Marčenigli zabranili su karabinjeri iz Sovinjaka držanje plesa na dan sajma, koji se održava svake treće nedjelje u oktobru. Toga dana u dva sata popodne došla je u Marčeniglu čitava četa policije: bilo je sedam karabinjera iz Sovinjaka, dva iz Buzeta i tri detektiva. Nikad nije bilo u tom selu toliko karabinjera. Stražili su i ispitivali ljude, a naročito su osorni bili prama onima, koji imaju nekoga u Jugoslaviji. Na Buzetštini je u posljednje vrijeme uopće policijski aparat pojačan i opaža se kao neka nervoza, neki strah od naroda. STRATEGICNE CESTE I NAŠA POLJA
Kanomlja, novembra 1932. Po Kanomljiski dolini gradijo cesto, ki pelje iz Dolnje Tribuše v Idrijo. Kmetje nimajo in ne bodo imeli od ceste nikakršne koristi, pač pa škodo. Cesta ne gre po dolini temveč po sredi pobočja tako, da je uničen precejšen del že itak slabo rodovitnega polja. Davki so jako veliki, kmetje jih ne morejo plačevati Pripretilo se je že parkrat, da so neusmiljen: davkarji prišli rubit. Tako so pred kratkim zarubili par krav in par volov za skupni znesek Lir 400.— Isti mesar pa, ki je živino kupil od davkarjev jih j je uroda! še tekom dneva za Lir 4.000.
(Mos) j
OSUDA JEDNOG KOJI JE VRAĆEN IZ EMIGRACIJE.
Trst, novembra 1932. — Tršćanski tribunal osudio ie na 4 mjeseca zatvora i 3000 lira globe nekog Vetulia Salvetia* koji je bio u augustu ove godine prebiegao u Austriju. U izvještaju tršćanskih novina javlja se, da je on bio u Celovcu, ali nije mogao naći posla, pa se obratio na talijanski konzulat .. Konzulat ga je predao policiji austrijskoj, a austrijska policija odvela ga na granicu i predala talijanskoj policiji i doveden je u tršćanski zatvor, i sada je osudjen. Medjutim izgleda da se Salvetti uopće nije prijavljivao na konzulatu, nego je i bez toga talijanski konzulat zamolio austrijsku policiju, da Salvetti-ja uhapsi i prebaci u ftaliiu. A Austrija je saveznica Italije..
JEDAN VELIKI PROCES PRED TRŠĆANSKIM TRIBUNALOM Trst, novembra 1932 — U Kopru je bio 12 novembra osudjen na 21 godinu zatvora Poropat Jerolim iz okolice Vižinade, koji je bio optužen da je ubio Valerija Gri-maidija, o čemu su u svoje vriieme novine mnogo pisale, i isticale, da se ne radi o umorstvu iz nekog koristoljublju ii' obične osvete, nego da je po srijedi mržnja, koju je Poropat osjećao' prama Grimaidiju izrazitom fašisti koji je progonio slavenske seljake.
IDRIJA OGROMNA TRDNJAVA Idrija, novembra 1932. Po vesteh, ki prihajajo bedo v bližini Idrije v kratkem začeli graditi veliko finančno kasarno. Kakor se vidi bo v kratkem Idrija postala velika trdnjava. Lansko leto je bila dograjena velika vojaška kasarna, v katero so se že vselili vojaki.
(Mos)
POGRANIČNI POLICIJSKI PSI
Postojna, novembra 1932. — U blizini Postojne fašističke policijske vlasti uredile su poseban zavod za’ odgajanje pograničnih policijskih pasa. Taj zavod pod nadzorom tehničke škole za policijske pse u Rimu vodi marešlajo karabinjera Mon-gieilo. U zavodu ima do sada 29 pasa. U tu svrhu zauzet je teren od 20.000 kvadratnih metara, ima nekoliko specijalizovanih lica za pogjanične pse. Svaki pas mora da bude u tečaju 6 mjeseci. Zatim biva izručen policijskim pograničnim organima, da njima love one, koji bježe preko granice bez putnice.
,-J=
BLAŽIMA FAŠISTIČKI HEROJ ...
Nabrežina, novembra 1932
Ob obletnici pohoda na Rim, so nesli nabrežinski fašisti na grob ustreljenega miličnika in občinskega sluge Bla-žine. vence. Kakor toliki mučeniki fašizma na Primorskem, je tudi Marko Blažina značilen zgled, kakšnim značajnim in zanesljivim ljudem podajajo fašisti plamenico nasilne kulture v roke, da jo ponesejo med naše ljudstvo. Ta človek, ki se je v delpmržnosti zatekel od orožnikov k milici, ne le da ni bil priljubljen pri domačinih, ki so ga bolj pomilovali kot sovražili, ker ni bil posebno prebrisan, ampak tudi pri tovariših Italijanih, ker je bil domišljav in nadut, ker se je postavljal pred njimi s trstiko in visokimi rdečimi lasmi kakor kak poveljnik. Treba je bilo samo poslušati ljudi, ko so ga pripeljali iz Hru-ševja na domače pokopališče. Zraven pa se ta zvesti čuvar ni branil prepeljavati ljudi čez mejo in je znano, da se je za to tudi ponujal, ko je služil pri Postojni. Njegov brat Viktor, ki je še miličnik ker mu delo ne diši, je bil vsaj toliko moder, da v domačem kraju ni delal ljudem sitnosti a drugod so si ga zapomnili, zlasti fantje, katerim je ukazal nesti težak in dolg mlaj iz Skopega v Dutovlje. Podobna malovredna človeka in ovaduha sta občinski sluga Lojze Kovačev iz Cerovega in mešetar Pepo Lupinj iz Mavhinj, podrepnika nabrežinskega župana in karabinerjev.	(Mos)
NOVČANE NAGRADE ZA »DRUGOROD-NU« DJECU KOJA NAJBOLJE NAUČE TALIJANSKI JEZIK.
Trst, novembra 1932. — Dne 31 oktobra sastala se u Rimu u Palazzo Firenze administrativna komisija Ustanove za novčane nagrade za duhovnu i jezičnu asimilaciju drugorodnih učenika u osnovnim školama oslobodjenih krajeva«. Talijanski se ta ustanova zove: »Opera borse di premio per assimilazione spirituale e linguistica degli alunni allogeni delle scuole elementari delle terre redente«. Komisija je sa zadovoljstvom konstatovala (tako pišu novine) da se ta ustanova vrlo povoljno razvija. Njezin kapital iznosi 630.000 lira, a od toga se moglo 39.000 lira upotrebiti za dijeljenje nagrada. Na predlog predsjednika odobreno je 128 novih nagrada po 300 lira koje će se podijeliti »drugorodnoj« djeci, koja će biti predložena od školskih vlasti jer su pokazala najbolji uspjeh u učenju talijanskog jezika. Otkako postoji ova ustanova, podijeljeno je 100.000 ovakvih nagrada. Na sjednici je osim toga zaključeno, da se osnivaju tri nove nagrade u tu svrhu. Predsjedao je veliki admiral Thaon de Revel.
GLADNO TRŠĆANSKO PUČANSTVO NE BRINE SE VIŠE ZA UMJETNOST Circolo Artistico pred likvidacijom.
Trst, novembra. 1932. Sasvim je razumljivo da se gladni Tršćani ne brinu više za umjetnost, da ne polaze kazališta ni koncerte. Do toga je doveo fašizam. Koncertne dvorane toga grada, na glasu po ljubavi prama umjetnosti, sasvim su prazne. O tome je ovih dana bilo već i u fašističkoj štampi otvoreno govora. Stvari su se već tako daleko razvile, da se ne da više ništa sakrivati. U fašističkom »Popo-lu« pisao je pred nekoliko dana poznati tršćanski muzičar Jancovich Augusto o žalosnoj situaciji umjetnosti u Trstu, a naročito se osvrnuo na pitanje glasoyitog tršćanskog orkestra, koji će morati da se razidje, ier mu je opstanak onemogućen... U svom broju od 12 novembra (na dan Rapalla!) »Popolo« donosi članak pod naslovom »II circolo artistico destinato a finire?« i u tom se članku kaže, da je ta ustanova zapala u velike finansbske poteškoće. U članku se traži od fašizma da spasi tu prvoklasnu kulturnu ustanovu Trsta, koji je zaslužna za talijansku kulturu toga grada. »Popolo« na koncu članka kaže: »Di questo passo arriveremo all abbrutimento«. Naški bi se to reklo: Podjemo li ovim korakom naprijed postat ćemo divljaci. Pa to je ono, što mi stalno naglašavamo, kad govorimo o ulozi fašizma u JU' lijskoj Krajini.
EKSPROPRIJACIJA SLAVENSKIH POSJEDA U ISTRI Lukave metode fašističkih vlasti Sušak. 17 novembra. Talijanska vlada putem svojih vlasti u Istri, pozvala je sve stanovništvo Istre da prijavi sve svoje, dugove koje pojedinci imaju na svoje ne nokretnosti Prijave su se imale učiniti do kraja oktobra o. g Kad su prijave učinjene specijalni agenti pošli su po selima u kojima je bila jača zaduženost i počeli nuditi seljacima specijalno naše narodnosti zajmove po vrlo povoljnim uslovima. lako su ti agenti izjavljivali, da je talijanska vlada odlučila da dade 45 milijuna lira slavenskim seljacima u Istri na dugoročni zajam uz 1 posto kamata i 4 posto amortizacije. indiskrecijom jednoga agenta otkrivena je rredjutim prava namjera talijanske vlade koja ide zatim, da u slučaju pomanjkanja isplate na zgodan način dodie do zemlje naših sunarodnjaka, je su uslo-vi pod kojima se nudi zajam vrlo strogi, tako da izostanak otplate jedne kvote može povući oduzimanje dobra, koje će daka-ko pod tom fašistička vlada predati Talijanima. kcje bude dovezla iz unutrašnjosti
NAS PAVILJON NA SOKOLSKOJ IZLOZBI
NJ. VEL. KRALJ S ENTERESCIM JE PREGLEDAO
PATELJON
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije priredio je u Beogiadu veliku sokolsku Izložbu u svim prostorijama Oficirskog Doma i to pod pokroviteljstvom Nj. Vel. Kralja. Na svečani način otvorio je tu izložbu dne 13, o. mj. Nj. Vel. Kral! sa Prestolonasljednikom Nj. Vis Petrom, starješinom Sokola Kraljevine Jugoslavije u prisustvu gotovo sviju članova kr. vlade Prilikom razgledavanja same izložbe Nj. Vel. Kralj počastio ie svojini visokim posjetom zajed no sa Prestolonasljti nikom u pratnji svite takodjer paviljon sokolstva, u kojem su Smješteni mnogobromi predmeti, stari barjaci, slike, knjige 1 d. uge dragocjene uspom ene, koje dokazuju nekadašnju snagu sokolstva u Istri, Trstu, Gorici, na Rijeci t u Zadru. Na ulazu u paviljon pozdravio je Nj. Vel. Kralja brat starješina zagrebačkog S okoia III. dr. Ivo Ražem, koji tumačio značenje pojedinih predmeta i u kratko prikazao stanje sokolstva u Istri prij-’ rata.
Njegovo Vel. Krali 1 NJ. Vis. Prestolonasljednik sa interesom pregledali^ su taj paviljon lijepih naših uspomena Dr Ivo Ražem zahvalio se »Isokim poskocima na tom odlikovanju, a na to je Nj. Vel. Kralj produžio razgledavanjem ostalih paviljona pojedinih sokolskih župa.
Ovaj paviljon pobudio je naročiti in teres kod svih posjetioca počam oc članova vlade i članova diplomatskog kora i kod ostale mnogobrojne publike, tako da ie upravni odbor morao da postavi u paviljonu jednog stalnog tumača sokola, a ti« je funkciju rado preuzeo bi at A. Bizjak iz Gorice.
KATASTROFALNE PRILIkTtRŠĆMSKOG PAROBRODARSTVA
PRED SLOMOM KONCERNA »ITALIA« —VRLO ZNAČAJNO
SKOG »PICCOLA«
PISANJE TRŠĆAN-
Trst, novembra 1932. Talijansko paro-brodarstvo doživljaje teške dane. Za njegovo održanje uloženi se besprimjerni napori. Fašistički je režim i na tom polju htio pod svaku cijenu da spase svoj prestiž. Ali je uspjeh izostao.
Kako je poznato, već od dulje vremena bjesnila je neobuzdana konkurencija između pojedinih talijanskih parobrodarskih društava. Ta ih je konkurencija imala dovesti do kraha. Najveća je konkurencija bila između društva Cosulich Line i geno-veških društava Lloyd Sabaudo i Navigazione Generale Italiana. Ova je konkurencija dovodila u desperatne prilike i ostala talijanska parobrodarska društva, jer im je bilo onemogućeno svako jače poslovanje.
Da se ta konkurencija eliminira i da se očajne prilike na talijanskom pomorskom tržištu bar nekako saniraju fašistički je režim doduše energično zahvatio u stvar i doveo ju dotle, da ie primorao spomenuta društva na to, da osnuju koncern. U tu je svrhu talijanska vlada morala dati znatnu novčanu potporu. Koncern se prozvao »Italia« i u nj su ušla tri spomenuta parobrodarska društva, kako ie to već svojevremeno javljeno u talijanskoj, a dosljedno i u našoj štampi. Zadatak je tom koncernu bio. da se nakon tolikih konku-rencijskih trzavica konsolidira talijanska parobrodarska služba. U javnosti ie transakcija dobila ime koncerna, ali je faktično to bila prava fuzija, uslijed koje je odmah osnovana zajednička uprava, tako da su i po raznim mjestima sve odnosne agencije koncentrovane u jednu. Vrijednosni papiri ovog koncerna t. j. njegove akcije u nominali od 500 lira notirale su odmah poslije fuzije nešto ispod 400 lira, ali su s dana na dan padale i pale u posljednje vrijeme na ispod 150. To je padanje bilo u vezi sa silnim deficitima, s kojima se ie koncern svaki dan to teže borio. I dok ie fašistička štampa u času ove fuzije navije-štala bučnim frazama preporod talijanskog parobrodarstva, danas se, eto, vidi, da ie cijeli ovaj pothvat bio bez pravog i zdravog ekonomskog temelja, i da su se ogromni prekoceanski brodovi na silu, pošto poto, gradili samo da se udovolji jednom šovinističkom nacijonalnom (([’ stižu, koji se danas tako skupo 1 žalosno otplaćuje. Koncern »Italia« nalazi se već pred financijskim bankrotom. Ravnateljstvo »Italie« podnijelo je demisiju te je sazvana vanred-na skupština akcionara za 14 novembra u Genovi, gdje će se o toj krizi raspravljati. Prema pisanju raznih rimskih listova radi se o izboru novog pretsjedništva i o mjerama, koji svi očekuju, da bi se stvorilo ono, čega sada nema: homogenost u unutrašnjem radu, brzina u odlukama, sigurnost i hitrina u djelovanju, zdrava finan-sijska politika i savršenija tehnika.
Još je bila u punom jeku proslava de-setgodišnjice fašističkog režima kad je »Piccolo« (2 novembra) donio na uvodnom mjestu na prvoj stranici velik članak pod naslovom »Un problema«. Dok su ostali fašistički listovi pjevali slavu Mussoliniju »Piccolo« je pisao po prilici ovako: Sasvim je iluzorno vjerovati, da jedna vanredna skupština akcionara može donijeti rješenje problema »Italie«, kao da se radi o unutrašnjim pitanjima kakvogagod anonimnog društva. Problem je od ogromne važnosti, jer su ogromni i interesi koje je vlada s tim koncernom povezala i zato je jedino rješenje problema u stvaranju

Naročujte „Emigrant"
DŽEPNI
KALENDAR IZBJEGLICA^
IZ JULIJSKE KRAJINfel/A
potpune harmonije između države i društva.
Tvrdi se, da je problem »Italie« u prvom redu finansiiskog karaktera. No nije tako, jer ako se taj i riješi, doći će se tek na početak puta. jer je to koncern brodo-vlasni sa problemima tehničkim, komercijalnim i industrijskim od najveće važnosti, a ne tek kakvagod banka ili koje drugo novčano preduzeće iz sretnih vremena inflacije.
Privreda se ne unapređuje jedino sa stanovišta finansiiskog. Dešava se upravo protivno: Uslijed prevelike zauzetosti fi-nansijskom stranom pitanja gube se iz vida ciljevi, koja su si preduzeća postavila. Mnogi dobri industrijalci postali su rđavl finansijeri i doveli su na rub propasti svoja preduzeća. Mnogi finansijeri bacili su se u nezdrava industrijska preduzeća, veoma riskantna i nekorisna po nacionalnu ekonomiju, a samo u nadi za dobitkom. Prošla su vremena dobrih finansijskih posala i svi još i danas osjećamo od toga posljedice.
Kriza »Italie« nastala je baš na finansij-skom području, tamo. gđie su kriteriji i ciljevi čisto finansijski prevladali nad onima tehničkim, industrijskim i maritimnim.
»Transatlantski parobrodi, — kaže se dalje u članku — oceanski superkolosi, naveli su nas da zaboravimo na stare jedre-njače, s kojima su brodovlasnici od nekada polazili na put oko svijeta i vraćajući se u domovinu donosili bogatstva, poznavanje novih tržišta, ideje i novac. Ali, kao što se i danas smatra, da ie nemoguće stvoriti dobrog komandanta ratnog broda, ako ga se ne poučava već u mladim godinama me-dju konopima jedrila na školskom brodu, gdje uči razapinjali jedra, vući konope, poznavati vjetar i more kao nepromjenjive prirodne sile, tako isto treba smatrati, da nije dovoljno premetati pakete akcija, vladati ili si umišljati vladanje na finansij-skim tržištima, provlačiti se kroz burzovne poslove, pa da se nekoga smatra dovoljno spremnim za rješavanje problema jednog parobrodarskog društva«.
»Može se riješiti, pa i brzo, finansijska strana problema našega velikog brodovla-sničkog koncerna; može mu se osigurati kolaboracija naših najboljih finansiiera; ali se ne smije zaboravljati, da za upravljanje brodovima s najmanje mogućih pogrešaka treba i brodovlasnika, to jest ljudi, koji po svojem tehničkom znanju, po poštenju u stavljanju prijedloga, znadu, da problem jednog broda, osobito onog velikih dimenzija, nastaje tek onda, kad ie on sagrađen, i da, prije negoli bezvrijedne vrpce, treba brodu osigurati tržište«.
Iznosimo bez komentara izvadak iz ovih lamentacija tršćanskog organa, u kojima je i suviše prozirna aluzija na prvo putovanje oceanskog superkolosa »Rexa«, na bezvrijednost »plave vrpce« za kojom je uzalud pošao u lov i besmrtno obrukao ta-iansko brodogradilistvo i talijansku trgovačku mornaricu. A iz ove lamentacije izbija očito i nostalgija za starim, dobrim vremenima, kada su tršćanski brodovlasnici polazili u svijet na svojim brodovima i vraćali se kući s bogatstvima i novim saznanjima, na ponovno sticanje i donošenje kućama novih bogatstva, što su danas tek pusti snovi o starim, dobrim vremenima, iščezlim u nepovrat... »Piccolo« cilja i na poznatu činjenicu, da su Cosulichi bili sasvim izgurani iz uprave »Italie«, koju imaju sasvim u svojim rukama Genovežani.
PETA OBLETNICA USTANOVITVE
OTROŠKEGA VRTCA
Prem, v novembru 1932. Pet let je; kar je Italia Redenta (s sedežem v Trstu) ustanovila v naši vasi otroški vrtec — asilo infantile.
Vest o ustanovitvi je nas, male kmetiče hudo zadela. Zavedali smo se da bo z ustanovitvijo otroškega vrtca, zadan našemu, že itak obremenjenemu gospodarstvu nov udarec. Občinska uprava, ki se je zavedala kbliko važnosti ie bila ta ustanovitev zi poitaljančevanje, se je brez nadaljnega obvezala preskrbeti primerne prostore. Zadela pa ie na upor. Nihče v vasi ni hotel da(| na razpolago primernih prostorov, čeravno so obljubljali visoko najemnino. Poleg, tega smo vsi, prav vsi, bili proti ustanovitvi vrtca, kajti videli nismo v tem nikakih posebnih dobrot za našo deco, tudi za one ne — najrevnejše. Vsak se je branil vzeti po-
tujčevalnico pod lastno streho, tako je občinska uprava vzela v najem prazno poslopje. ga popravila in preuredila. Že ti stro ški so bili veliki, poleg teh pa znaša najemnina mesečno Lir 500. Ni mala svota in če računamo, v teku petih let se ie v to svrho izdal že lep znesek.
Naše nezadovoljstvo ni zadržalo občinske uprave prav v nobenem pogledu. Dobili smo se tudi tu pa tam občani, ki so protestirali, toda vsaka njihova beseda, vsi dokazi so bili zaman. In nekega dne v nq-vembru, se je razširila po vasi vest, da ie došla učiteljica otroškega vrtca. Kljub njeni prijaznosti in preprostosti, ni naletela na lep sprejem. Mrko so jo gledali stari in otroci. V vsei vasi ni bilo zanjo sobe na razpolago. Par dni po učiteljičinem prihodu se je vršila slovesna otvoritev otroškega
vrtca. Nemo so se zbirali povabljenci (v kolikor so se odzvoli), mirno so sledili oteo-, r)tyi.;.Težko so padale besede govornikov v ''srca-domačinov.
Prvi učiteljici, ki je menda najdalj ostala pri nas, so sledile v istem letu še tri. Prva jim mogoče ni odgovarjala, ; ker je znala hrvaški jezik, druga ker je bila preveč otročja, tretja bog ve s kakšnega razloga. In v teh petih letih je šlo skozi naš otroški vrtec veliko število učiteljic iz naj-različnijih krajev Italije.
In to vse plačujemo direktno in deloma indirektno mi, mah brkinski kmetiči; da, poitaljančevanje naših otrok plačujemo z lastnimi žulji.
Ko se opoldan vračamo domov, utrujeni od poljskega dela, se nam nehote korak ustavi pri poslopju otroškega vrtca. Mogoče desetorica malčkov se podi po dvorišču za žogo ali se zbira v kopici pripravljajoč se za svoje otroške igre. Ob takih trenutkih nas zvonki otroški smeh zaziblje v pozabljenje. Toda le trenutek. Iza okenskega omrežja se ozira po dvorišču učiteljica in njeno opozorilo: »Bambini non parlare sloveno«, zadene globoko vdušo. Otroci se ozirajo po njej, za hip potihnejo potem pa nadaljujejo s svojim ščebetajem in igrami vsim vprek. Govorijo pol italjansko pol slovensko, tako, da jih skoraj ni mogoče razumeti. Počasi odhajamo proti domu s težkimi mislimi. Ob takih prilikah je nam očetom in materam, ki ne razumemo popolnoma nič tuje govorice težko v duši. Že drugih vsakdanjih skrbi ne zmoremo, poleg teh pa pride na vrsto še vprašanje kaj bo z našimi otroci. Časi so slabi, naša zemlja kot bi bila zakleta, ne rodi več kot nekdaj. Kmalu bo beda potrkala na vrata premožnejših kmetov. Zato ni čudo, da stariši pošiljajo svoje otroke v otroški vrtec — v potujčevalnico, kajti tam sigurno dobijo vsaj nekaj malega za njihove majhne a nenasitne želodčke.
Velike svote žrtvuje, Italia Redenta, za šole. Človek bi se vprašal, kje dobijo toliko potrebnih sredstev. Toda kaj bi se čudili, saj fašističnemu režimu ni nobena svota prevelika za vojaške in strategične naprave in ravno tako ni nobena svota prevelika za ustanavljanje in vzdrževanje potuj-čevalnih postojank med našim ljudstvom. (Mos)
»IZGLEDA NEMOGUĆE!« FAŠISTIČKI LIST NE DOZVOLJAVA DA SLAVENSKI SVEĆENICI OBEŠCAŠĆUJU LATINSKI JEZIK LOŠIM IZGOVOROM.
Trst. novembra 1932. Pod naslovom »Pare impossibile« donosi tršćanski »II Popolo di Trieste« jedan člančič, u kojem iznosi ovo:
U Rojanskoj crkvi već se više godina na dane velikih blagdana izvodi muzika tršćanskih kompozitora Rota i Riccia. To je ispravno, kaže »Popolo«, ier kad se u Beču, dozvolom viših crkvenih vlasti može da izvodi muzika Mozarta i Schuberta zašto se ne bi u Trstu izvodila muzika domaćih kompozitora. Župnik Giorgi uspio ie da na tu muziku primami u crkvu veliki broj vjernika. Ali kolikog li razočaranja, kad na misi. dok je crkva puna' publike koja ie došla da sluša tu muziku, mladi svećenici Slaveni koji asistiram i pjevaju latinski, izgovaraju taj latinski tekst slavenskim izgovorom. Sad »Popolo« navodi neke riieči. po kojima se opaža, da su izgovorene slavenskim izgovorom: evangeli, discipuli, fecit itd. Talijani bi to drugačije izgovorili. »Popolo« misli, da ti mladi svećenici, koje plaća Italija, bez sumnje zaboravljaju, da je Italija ušla u XI fašističku godinu! Oni prelaze preko talijanskih osjećaja vjernika (u Rojanu!) »Popolo« se prijeti nekome kad kaže: »Neka znade izvjesni profesor i doktor, da on neće moći biti nikada više Slaven od biskupa Karlina«. (Biskupa Karlina su Talijani u svoje vrijeme protjerali iz Trsta). Popolo na koncu kaže:	»Ali naj-
ljepše ie to, da spomenuti slavenski svećenici, reformatori latinskog izgovora, imaju zaledje u biskupskom kancelaru. »Pare impossibile!« I mi smo rekli kad smo sve ovo pročitali »Izgleda nemoguće!« Ali ipak prenosimo u »Istru«, da ostane zabilježeno, da se vidi kako se daleko ide u progonu naših svećenika
LIPO SO POSEKALI — SMREKO ZASADILI . . .
Kobarid, novembra 1932. Le redkokdaj se sliši kaj novega iz Kobarida. Saj ni čudno. Tu živijo samo še betežni starci, ki iečijo svojo bolezen, ženske, ki na pokopališču objokujejo svoje drage, zapeljana dekleta, pozabljena in prepuštena usodi in tročad, ki vzbuja slabe nade, ki se vsiplje iz šolskih poslopij vreščeč po italijansko. Kje je oni zdravi in krepki rod...?
Nekdaj najlepša gospodarstva danes propadajo. Samo en žalosten slučaj: starček je bil oskrbnik nekega premoženja v Starem selu. Bil je v stiskah in ko je dobil vojno odškodnino od onega posestva, je denar porabil zase. Dediči so zahtevali naj jim izplača dobljeno vojno odškodnino. In ker ni imel denarja, ie moral starček od 82 let preko štiri mesece v zapor.
V hišah, ki so jih pustili prazne oni, ki so se izselili, gospodari vojaštvo. Za časa vojaških vaj pa se nastanijo v njih oficirji, njih kuhinje, magacini itd. Vojaštvo nič ne vpraša, ali je to komu prav; sai je v zavojevani deželi! In ne smemo se čuditi če je ljudstvo obupano. Srečo imajo samo še podrepniki, ki se znajo dobro prilizovati novim gospodarjem. Za nje se še vedno dobi možnost življenja, četudi na najbolj podel’ način. V teh žalostnih časih se jim je zahotelo in postavili so si v vasi kino. ki je sta! preko 10.000 lir. A mogočno lipo sredi trga so posekali in zasadili so na njeno mesto — smreko. Očividno jim ni tudi to dalo mira in hoteli so nam tudi na zunaj dati pečat suženjstva.
Upamo na boljše čase! (Mos)
ili
»piccolo« napada »istru« ,	ISTAM-SKI DAM U ZAGKEBU
Trst, novembra 1932. rscanskl5fa' DESETGODIŠNJICA DRUŠTVA »ISTRE«-DOBRILINA PROSLAVA U MALOM KAZALIŠTU.
Kako je več bilo objavljeno u »Istri«, 20 o. mj. proslavit če društvo »Istra« u Zagrebu svoju desetgodišnjieu. Prije podne predvidjen je dosta opširan program koji završava sa akademijom u velikoj dvorani Glazbenog zavoda. Poslije podne je sjednica odbora društva »Istre« zajedno sa delegatima vanjskih emigrantskih organizacija, koji taj dan budu sudjelovali na proslavi. Na večer je u Malom kazalištu svečana proslava u spomen biskupa Dobrila. Pokroviteljstvo nad priredbom u Malom kazalištu preuzeo je zagrebački nadbiskup Dr. Ante Bauer.
Točan program kroz cijeli dan je slijedeći:
U 9 sati prije podne misa u katedrali na Kaptolu. Prije toga sastanak članstva »Istre« pred društvenim prostorijama (Boškovićeva ul. 40). Poslije mise posveta društvenog barjaka.
U 11 sati u Glazbenom zavodu akademija povodom 10 godišnjice društva »Istre«. Na programu su pored referata o dosadašnjem društvenom djelovanju još i neke koncertne točke, u
JGŽE GOElČKls „2A MAŠU GRUDU”
Pred izvedbom u Malom kazalištu
U programu Dobriline proslave u Malom kazalištu (u nedjelju 20. o. mj.) nalazi se uz prigodne točke, izvedba drame »Za našu grudu« od poznatog slovenskog književnika.
Publika, koja će te večeri doći na proslavu. vidjet će na pozornici dramu u kojoj su prikazane naše istarske prilike, one najnovije, poslijeratne.
Kako i sam naziv kaže, komad »Za našu grudu« (kome ie autor u slovenskom o-riginalu dao drukčije ime) djelo je u kome se prikazuje borba istarskog seljaka za očuvanje vlastite grude.
U drami, koja ima tri čina prikazuje se sukob koji nastaje izmedju novih došljaka i njihovih pomagača (Gorjan) i stare naše seljačke obitelji (kuća Jakova Gravnara) koja čuva svoje dobro, kuću, zemlju i — poštenje. Alj otkad su »oni« došli, nije samo u mjestu (u kojem se radnja odigrava 1922-godine) nastalo zlo. Ono se uvuklo i u Gravnarovu kuću. Dok su svi njegovi ostali vjerni, i dok u kući vlada uvjerenje da će tako i ostati, dotle se sin Gravnarove pokojne žene — Andjelo — (koji nije Grav-narovo dijete) prodao tudiincima. Iz tog odnosa dolazi i do porodičnog sukoba (borba izmedju cijele obitelji s jedne i Andjela s druge strane!) koji se proteže kroz prvi i drugi čin, da dosegne vrhunac u trećem činu, kada Andjelo prodaje obiteljsku kuću Gorjanu u času, kad starog Gravnara i djecu njegovu odvode oružnici u zatvor. Drama završava prizorom izmedju stare bake i Andjela u kući, koja postaje plijenom podmetnutog požara.
Ovu dramu su istarski akademičari, kojih je ovdje zaposlen veliki broj, davali, ka-
aaaBHaaBuanMaBHMUilgSSSMaBMMBUfluuMni
ODLIKOVANI KROJAČKI SALON ZA GOSPODU

Vavee
ZAGREB
Mesnička ulica tif. 1. Telefon br. 74-43 VELIKO SKLADIŠTE NAJMODERNIJIH PRVORAZREDNIH ENGLESKIH ŠTOFOVA

kojima će nastupiti J. A. K. Mladost-Balkan i pod ravnanjem maestra Jakova Gotovca, i simfonijski orkestar društva »Merkur« pod ravnanjem dirigenta g. Mihokovića. Istarske djevojke izvest će plesnu točku u istarskoj narodnoj nošnji. Ulaz je na akademiju slobodan.
U 4 sata poslije podne je sjednica u prostorijama društva »Istra« (Boškovićeva ulica 401), na kojoj će se pod pret-sjedanjem saveznog pretsjednika pretresati zajednička pitanja naše emigracije.
Na večer u 8 sati je u Malom kazalištu svečana Dobrilina proslava. Program je ovaj: Predobri Bože (istarska himna) od M. Brajše izvodi orkestar »Merkur«. Spomenslovo o biskupu Dobrih, govori dr. Gjuro červar. Ante Du-kić »Osvit«, deklamira Zora Dragman. Jože Gorički »Za našu grudu« drama u tri čina,-izvode istarski akademičari.
Ulaznice mogu se dobiti u društvu »Istra«, uz cijene od Din. 6 do 40. Preostale ulaznice na dan same pretstave u nedjelju na večer u Malom kazalištu.
ko je već u »Istri« bilo govora, ovih ferija na Krku. Uspjeh u Krku i Aleksandrovu bio im je poticajem da je sada davaju i u Zagrebu povodom Dobriline proslave. Ma da izvedba ove drame iziskuje osim dobre volje i ambicije i realnije sposobnosti, ipak se smije očekivati da će predstava opravdati uloženi napor i ambiciozna nastojanja. To je uostalom početak i u Zagrebu prvi puta da ozbiljno dramsko djelo, iz naše sredine dolazi na pozornicu u Izvedbi naših diletanata. Pokaže li se ovaj korak uspješnim, znači da bi se tim putem moglo nastaviti. Ne samo što bi se tako riješili jedne šablone u programu naših priredba i podigli njihov nivo, nego bi to bio i vrlo zgodan i praktičan način uspješnijeg upoznavanja poslijeratne Istre putem kazališnih dasaka. I dokaz da naša istarska sredina posjeduje i dublji smisao za izvodjenje ozbiljnog kulturnog programa.
Naša publika (u Zagrebu) vjerojatno ne će kraj toga ostati ravnodušna. (a. r.)
NOVI ODBOR KLUBA .IUGOSLOV. PRIMORSKIH AKADEMIKOV.
Na IV. rednem občnem zboru 7. novembra je bil izvoljen naslednji odbor: predsednik cand. iur. Bidovec Stane, podpredsednik cand. iur. Vekoslav Valentičič. tajnik I. stud. med. Mrmolja Zdenko, tajnik II. stud. iur. Perne Vera, blagajnik stud. ing. Lavrenčič Rudi, arhivar cand. iur. Laharnar Tone. gospodar cand. iur. Šuler Anton, odbornika: stud. iur. Kramar Drago in stud. stud. phil. Kodrič Albin; revizorji: abs. iur. Bačič Zdenko, abs. iur. Hrovatin Viktor in cand iur. Tonkli Anton.
Piccolo« posvetio je ovih dana jedan nak našem listu. Izazvan je bio našom bilješkom o novoj knjizi Michela Risola, koja je nedavno izišla i u kojoj se iznosi historija fašizma u Julijskoj Krajini. Ovaj napadaj na »Istru« insceniran je, da bi se Risolova knjiga što bolje prodala ...
DESETLETNICA IN NAŠE LJUDSTVO.
S v. Lucija, 10. novembra 1932. Pri nas se je proslavila 10-letmca fašizma z mašo, katere so se morali udeležiti vsi ki imajo le kako obrt, ter z veliko večerjo v gostilni Mikuž, na katero je bilo povabljenih čez 100 ljudi. Poleg neštetih pritepencev z juga, ki so dobili pri nas najboljša uradniška in druga mesta, so bili povabljeni tudi razni trgovci in obrtniki, kateri so se pač radi ljubega miru morali odzvati, čeprav bi gotovo raje v miru doma zavžili svojo večerjo, kod pa, da so neprestano poslušali oni prismojeni »Eja, alala!« Z veseljem moramo povdariti, da se naši ljudje, posebno še mladina prav dobro drži in da je v naši občini le par izvržkov ki se prodajajo za Judeževe groše. Za te bo pa prišel dan obračuna. PROVEDITOR MONDINO O FAŠISTIČKOJ ŠKOLI U JULIJSKOJ KRAJINI.
Trst, novembra 1932. — Pred nekoliko dana održan je u sjedištu tršćanskog skrbništva za Julijsku Krajinu sastanak svih školskih inspektora. Tom prilikom održao je proveditor Mondino veliki govor o dosadanjem i ’ budućem radu fašističke škole u Julijskoj Krajini. Govorio je o akciji medju Jugoslavenima, pa je medju ostalim rekao: »Jezikovni problem ne postoji više, jer djeca i u zonama, gdje se obično govore »Kraški dijalekti«(?l) s interesom i profitom uče talijanski jezik«. »Učitelji vrše svu svoju dužnost s oduševljenjem. Njihova zasluga je tim veća, u koliko su velike razne poteškoće na koje nailaze žrtve i patnje koje podnose vršeći dužnost.«
TALIJANSKI URADNIKI SE UČIJO SLOVENSKI JEZIK.
Podbrdo, 8. novembra 1932. Tukajšni italjanski uradniki so se začeli učiti slovensko. Vsak teden pride dvakrat neki gospod iz Sv. Lucije kateri jih podučuje. Čudno, kaj jih je prijelo da se učijo jezika ki ga govori le narod pastirjev-barbarov, kot se sami izružajo. Morda pa jim že uhaja pogled čez Črno prst in čez Petrovo brdo? Naj poiskusijo.
EKONOMSKA KATASTROFA NA PRIMORSKEM
Sv. Lucija ob Soči, novembra 1932. že leta in leta propada zadružno življenje v Primorju. Malo je še zadrug, t. j. kmetskih, gospodarskih hranilnic in posojilnic, ki še niso prišle v koh-kurz ali pa vsaj dobile fašističnega komisarja. Zadnje čase, je zašla v neprilike to pa radi tega, ker domačini ne morejo plačevati obresti in vračevati p osoj U, tudi hranhnica in posojilnica pri Sv. Luciji ob Soči. Na zadnjem občnem zboru, ki se je vršil pred mesecom dni in kateremu je prisostoval tudi prefekt Tiengo, so sklenili, da podpišejo vsi člani menice za gotovo vsoto. Ker pa so se takoj po občnem zboru uprli in ni hotel nihče plačati, je odbor sklenil, da se izterjajo vsa posojila. Posojila imajo seveda samo domačini, ki pa se nahajajo v gospodarskih neprilikah. Par posestnikov je že prejelo opornih, naj v kratkem roku poravnajo svoj dolg, ker pa nimajo gotovine, bodo posestva šla na dražbo.	(Mos)
DOGODJAjI U PRESTRANKU I AMNESTIJA
Trst, novembra 1932. — U povodu amnestije, koju je Mussolini odredio za de-setgodišnjicu fašizma iz tršćanskih zatvora izišlo je vrlo malo osudjenih za politička djela. Tršćanski »Piccolo« donosi u jednom članku imena 1 djela nekojih od puštenih iz tršćanskih zatvora. Iz Coronea i Gesuiti bilo je otpuštenih oko 250 ljudi. Medju ostalim spominje se u »Piccolo« da je pušten Petar Žele, koji je bio osudjen pred par godina u vezi s dogodjajima u Prestranku.
JOSIPA ANDREJAŠIČA SE NISO IZPUSTILI
Podgorje (Istra) novembra 1932. Pred tremi meseci se je vrnil iz Jugoslavije Josip Andrejašič. Aretirali so ga in obsodili na tri mesece ječe. Tri mesece je že preteklo toda še vedno ga niso izpustili.	(Mos)
UTRDBE NA SABOTINU
Gorica, novembra 1932. Skoroda sleherni človek, pa bodisi bojevnik ali nebojevnik pozna goro Sabotin pri Gorici. V svetovni vojni ,je bila imenovana skoro vsak dan. Nešteto ljudi je pustilo tam svoje življenje. Vojna vihra jo je popolnoma razrovala. Ostala je kot spomin na preteklo vojno, kamor so trumona prihajali italijanski bojevniki vzbujati spomine na pretekle boje. Toda miroljubivi Italiji, še to ni za dosti. Ni dovolj, da je Sabotin prestal eno vojno. Italija je začela graditi na vrhu nove kavarne in utrdbe, ki čakajo na nove žrtve.	(Mos)
IZ TOLMINSKE GIMNAZIJE
Tolmin novembra 1932. Na tolminski gimnaziji Se ie pričel pouk. Ves učiteljski zbor in dijaki so se za pričetek novega šolskega leta korporativno udeležili maše v cerkvi sv. Marije. Dijaki so bili vojaško postrojeni in na ukaz vsi v balilskib krojih.
Letos ie v tolminski gimnazij, vpisanih nekaj manj nego 200 dijakov. Večinoma so nastanjeni v Skodnikovem zavodu.
KAVERNE POD MENGORAH Tolmin, novembra 1932. Med Sv.
Lucijo, Tolminom, Volčami, čiginjem in Kozarščami stoji znana romarska božja pot Mengore, kraj, kamor so se zatekali verni in uporni tolminci k materi Mariji, sanja vsakega tolminskega otroka. V svetovni vojni je bila mala cerkvica popolnoma uničena. Ob hudih ofenzivah ob Soči so Italijani neprestano imenovali: Santa Maria. Po vojni so tolminci znova zgradili romarsko cerkev. Bili so prepričani, da se je z novo cerkvico naselil v te kraje novi mir in da bo Manja na Mengorah po dolgih letih prelivanja krvi zopet mirno gledala na delavno ljudstvo po poljih in lazih. Toda ni tako. Letos meseca maja so začeli v dolini pod goro, ki pelje od vrha Modreje (od Lazarjeve hiše na Pelancih) proti Mengorah graditi kaverne. Teh kavern je že do danes zgrajenih 15. Ob kavernah peljejo betonirane »laštane« poti. čeravno delajo samo civilisti, ki so povečini iz nižje Italije in imajo delavno pogodbo podpisano za šest mesecev, za dobo katerih se ne smejo odstraniti iz barak, ki so nalašč za nje zgrajene, je vstop drugim ljudem (domačinom) strogo zabranjen. Celo tisti, ki imajo v tem kraju svoja poslstva, morajo imeti za prehod posebna dovoljenja in še to le ob gotovih urah. Vso dolino, ki je precejšnjega kompleksa, bodo ogradili z visoko žično ograjo. Lazarjevo hišo pa, ki stoji na kraju kjer se utrdbe začno, bodo posuli.	(Mos)
KOMISAR PRI KMEČKI HRANILNICI V VIPAVI
Gorica, novembra 1932. Goriški prefekt je odstavil dosedanjega predsednika Kmečke hranilnice v Vipavi g. Ignacija Breitembergerja. Fašistični listi z neko škodoželjno gesto poročajo, da mu iašistične oblasti očitajo, da ie kršil pravila in zakon o kmečkih hranilnicah. Mesto g. Breitember-gerja ie bil postavljen za komisarja Pri hranilnici Italijan dr. Josip Endrizzi, občinski tajnik v Vipavi.
FRANCESCO SOTTOSANTI »PAO ZA FAŠISTIČKU STVAR«
Trst, novembra 1932. — O umorstvu učitelja u Vrhpolju nagadialo se svašta i govorilo se, da nije ipak umoren iz političkih motiva, nego da ga ie ubio jedan njegov rodjak. Medjutim ovih dana donosi list »Le Forze civili«, organ fašističkog udruženja državnih činovnika, koji je pod vodstvom Ahila Staracea, spisak »palih za fašističku stvar« — »Caduti per la causa fascista«, i u tom spjsku nalazi se i ime Sottosantia.
VATIKANSKI SLUŽBENI LIST SLAVI FAŠISTIČKI REŽIM.
Trst, novembra 1932. Povodom deset-godišnjice fašističkog režima donio je rimski »Osservatore Romano«, službeno vatikansko glasilo, članak, u koiem se veliča fašistički režim i bez rezerve priznaje, da su zasluge fašizma, za Italiju velike. Taj je članak izazvao veliku pažnju u fašističkim redovima i Mussolinijev ured za štampu naredio je svim fašističkim listovima da prenesu ta< članak iz »Osservatore Romano«.
T
E
G j KI A R\
o|
vi
I
€
Zopet stare nieke cene.
DOŠLO JE:
Vseie blago za zimske suknje in velika množina pletilne volne v vseh barvah.
Na drobno in debelo ! Magazin tovarne- Gradišče 4
ISTARSKI AKADEMSKI KLUB U PROŠLOM SEMESTRU
Semestralna glavna skupština kluba. — Jedan predlog koji bi trebalo provesti.
Svake godine dvaput, početkom semestra održava Istarski akademski klub svoju semestralnu glavnu skupštinu. Tako je i nedavno, 3. o. mj na početku zimskog semestra, održao Klub svoju glavnu skupštinu. Skpuština je održana u društvenim prostorijama Boškovićeva 40./I. uz sudjelovanje neobično velikog broja članstva. Pretsjedavao je dipl. fil. Ante Radoslović. On je u svom uvodnom govoru istakao glavnije stvari u radu dosadašnjega odbora te podcrtao značajnije momente u razvoju Kluba kroz prošli semestar. Spomenuo je glavnije priredbe u radu unutar Kluba (predavanja, sastanci) i izvan njega (pokušaj sa predavanjima za radništvo, sudjelovanje pojedinih članova u radu ostalih naših zagrebačkih organizacija itd.). Osobito je naglasio rezultate Ije-tošnje kolonije u Krku, gdje je Klub održao tri javna predavanja i dvije pretstave (u Krku i Aleksandrovu) osim toga što je organizacijom kolonije pružio mogućnost članovima da uz relativno neznatne troškove provedu nekoliko tjedana na moru.
Poslije govora pretsjednika, pročitao je Blaž Zuccon zapisnik prošle glavne skupštine, pa pošto je ovaj nakon kraće diskusije primljen, podnio je tajnik Grzetič Milan svoj izvještaj. Blagajnik Race izvjestio je o stanju blagajne, pa je zatim na prijedlog Milan čoka dan odboru apsolutorij.
U novi odbor na čelu sa studentom prava Dobrilom Srećkom kao pretsjeđ-nikom, ušli su još ovi članovi: Zaharija Ivan, Pribetić Stjepan, Bratulić Vjeko-slav, Radetić Nikola, Grakalić Josip. Velenik Ivan i Opašić Josip. Nadzorni odbor čine: Gržetić Milan, Grakalić Ivan i Poropat Zvonimir.
Sama skupština potrajala je oko 3 sata. Diskusija je u nekim pitanjima bila dosta duga, ali je za cijelo vrijeme skupštine vodjena na terenu stvarnog i ako na momente temperamentnog objašnjavanja.
Skupštini, kojoj su po statutima nove univerzitetske .uredbe mogli prisustvovati samo stuđenti-članovi, uputili su pozdrave g. Fran Baf u ime Jugoslavenske Matice i dr. Ražem u ime društva »Istra«. Sa svoje strane skupština je poslala pismene pozdrave pretsjedniku Saveza emigranata dru. I. M. Coku i ravnatelju gimnazije u Krku, g. Nakić Vojnoviču.
U eventuali}ama bilo je govora o skoroj Dobrilinoj proslavi u Malom kazalištu, kojom prigodom nastupaju diletanti Kluba u izvedbi drame »Za našu gradu«. Iznesen je i prihvaćen jedan interesantan i aktuelan predlog, time da ga novi odbor nastoji provesti u djelo. Predlagač (Ante Radoslović) govorio je
0	potrebi da se svi oni članovi, koji uslijed završenih studija na sveučilištu, ostavljaju Klub, organiziraju u jednu posebnu svoju organizaciju, koja ne bi izgubila kontakt sa Klubom. Nova univerzitetska uredba naime ne dopušta se-niorat, tako da Klub ne može da ima-de kao što je to bio dosada slučaj po uzoru i ostalih akademskih društava, seniore kao svoje članove. M.djutim tome se može doskočiti na taj način da se dosadašnji seniori Istarskog akademskog kluba udruže da tako raštrkani kojekuda ipak održe kontakt sa Klubom odnosno sa sadašnjim studentskim naraštajem a i sami medjusobno. Bilo bi od potrebe i koristi da novi odbor ovu stvar uzme odmah u početku u ruke.
»POHOD« PIŠE...
Novi ljubljanski tednik »Pohod« donosi
1	ove bilješke:
Eja, f i a • ■ • Prva tekma med nami in Italijo se je že odigrala. Prisrčne prijateljske odnošaie je otvorila prestolnica. Naj se odigravajo tekme kot se hočejo, v Ljubljani, še enkrat poudarjamo, Italijani ne bodo igrali.
O sole mio Poročali smo. da jeziku, v katerem je bilo izrečenih v vsej naši zgodovini za naš narod največ sramotilnih psovk, rti mesta v Ljubljani, Toda kljub temu je »Matica« predvajala film, poln italijanskih popevk.
OSPJELIKOMEBORATIVNI SASTANAK ČLANOVA DRUŠTVA ISTRA NOVI SAD
POVODOM OBLJETNICE
Novi Sad, novembra 1932.
Povodom 12-te obljetnice Rapalskog Ugovora, održan je u nedjelju, dne 6 novembra o. g. komemorativni sastanak članova društva »Istra« u Novome Sadu u prostorijama hotela »Zlatno Bure«. Ovome sastanku prisustvovali su svi novosadski emigranti, a zapažen ie i veći broj članova iz provincije: iz Erdavika, Iloka, Petrovaradina i drugih mjesta Dunavske Banovine, kao i znatan broj naših prijatelja.
Sastanak je nešto poslije 3 sata po podne otvorio pretsjednik »Istre« g. Dr. Ivan Prudan, apelacioni sudija i pozdravio sve prisutne, zahvaljujući im se ujedno na tako lijepom odzivu. Iza toga je održao značajan govor o Rapalskom ugovoru i med ju ostalim je rekao:
Svrha današnjeg sastanka je da se sjetimo Rapalskog Ugovora, koji je sklopljen dne 12 novedbra 1920 g. Po tom ugovoru odlučena je sudbina Istre„-. Svi mi vrlo dobro znamo i osjećamo težinu tog dogadjaja i Kalvariju Istre. Svi osjećamo potrebu, da se tog Ugovora uvijek sjećamo, a naročito na njegovu obljetnicu,^ te da se sjetimo svega onoga što nas veže s našom grudom, gdje smo ostavili svoju mladost, svoje najmilije j najdraže. Sjećajući se tog ugovora, po nas toli zlokobnog, održavamo vezu sa onim najmilijima, koji su ostali dolje. Rapalski ugovor mora da je za nas ono isto, što je za braću Srbe bilo Kosovo Polje. Braća Srbi slavili su vjekovima Vidovdan kao dan, kada su izgubili na Kosovom Polju boj i slobodu.
Poslije ovog uvoda dr. Prudan opširno iznosi historijat talijanskih težnja. Londonskog pakta i svega onoga što je dovelo do Rapalla
U svom dobro zasnovanom govoru dr. Prudan iznio ie tu historiju u detalje: ukazao je na one okolnosti, koje su prisilile Jugoslaviju, da je je taj ugovor potpisala. U svom daljnjem govoru dr. Prudan govori s osjećajem o životu našeg naroda u Ju-lijskoj Krajini i povlači iz toga logične kon-zekvencije, s obzirom na rad naše emigracije. Isbče veliku potrebu organizovanog i smišljenog rada u svim pravcima.
Dr. Prudan govori zatim o novosadskoj »Istri« Poziva članove na što intenzivniji rad, koji je toliko potreban, da vrše svoje dužnosti, opominje nemarne članove, kao i one, koji se današnjom krizom izgovaraju da ne mogu vršiti članske dužnosti, i ako su zaposleni. Govori o budućim smjernicama i o radu koji treba poduzeti za što bolji napredak društva, te o potrebi što češćeg
RAPALSKOG UGOVORA.
zajedničkog sastajanja, barem jedanput mjesečno.
Nakon kraćeg odmora uzima riječ sekretar »Istre« Juričić, koji u svom prikazu govori o najaktuelnijem pitanju i potrebi društva, o društvenim prostorijama. Iznio je dosadašnji rad Uprave u tom pitanju i što se do sada u tom pravcu postiglo. Iznaša svoj predlog, kako bi se moglo najlakše riješiti to pitanje, koji je načelno prihvaćen od svih prisutnih, dok će uprava na idućoj svojoj sjednici taj predlog potanko proučiti i odmah pristupiti realizaciji tog plana. Završio je poklikom: Napred za Istru, Trst i.Goricu, napred za našu braću, napred za našu ideju! Nemojmo se obazirati na žrtve Oni žrtvuju sebe! Ogroman je naš rad, polje rada široko, zadatak velik i plemenit, cilj uzvišen.
Govor tajnika saslućan je sa najvećom pažnjom, te je njegov predlog naišao na potpuno priznanje i prihvat, te će, ako bog da, u kratko i novosadska »Istra« doći pod krov i sa još intenzivnijim radom nastaviti rad oko ostvarenja svojih ciljeva. Pitanjem prostorija biti će odstranjena i posljednja prepreka radu ovog agilnog društva, te će u dogledno vrijeme otvoriti svoju vlastitu kancelariju sa čitaonicom, u kojoj će biti smješten i statistički otsjek našeg Saveza, koji je na zadnjem Kongresu u Beogradu dodjeljen Novome Sadu. odnosno društvu »Istra«. Tu će se smjestiti i filijalna administracija našeg lista »Istra« iz Zagreba, dok će ostale sekcije, kao športska, koja, kako je već poznato, postoji, pjevačka, muzička, diletanska, ženska, dječja i druge, moći takodjer da razviju svoj program.
Iza govora tajnika, govorio je još g. Ante Modrušan iz Erdevika, nastavnik na tamošnjoj gradjanskoj školi, koji je u svom govoru naglasio, da predlog o prostorijama treba da naidje na solidarnu pomoć i razu-mjevanje sviju članova. Govorio je i član društva g. StanKo Cuk.
Time je završen službeni karakter sastanka. te se pretsjednik g. Dr. Prudan ponovno zahvalio na dobrom odzivu i posjeti, nakon čega su članovi ostali u razgovoru do poslije 8 sati na večer, kada su se svi, u najljepšem raspoloženju razišli, izjavivši želju, da se ovakav sastanak čim prije ponovi. Tako je društvo »Istra« u Novome Sadu na dostojan način sjetilo godišnjice Rapalskog dana u svom užem krugu, dok će proslava Rapalskog dana za širu novosadsku javnost uslijediti još tokom ovoga mjeseca, te su pripreme već u toku.
Barba Lujo.
DVANAJSTI REDNI ODČNIZDOR DRUŠTVA ,S0ČA‘ - MATICE V LJUBLJANI
V torek 8. t. m. se je vršil ob 20 uri v restavraciji »Pri levu« občni zbor »Soče« matice v Ljubljani. Največje, najmočnejše in tudi najstarejše emigrantsko društvo je že dvanajstič polagalo obračun za svoje delovanje. Otvo-ril ga je zaslužni predsednik tovariš dr. Dinko Puc, ki že od prvih početkov in z vso vnemo ter z največjo agilnostjo vodi to društvo. Uvodoma je pozdravil delegate podružnice »Soče« iz Celja tov. Kompare, delegata Mladinske podružnice »Soče« iz Ljubljane in delegata kluba primorskih akademikov iz Ljubljane. V svojem nadaljnem izčrpnem poročilu je podal sliko našega zunanjega in notraniega političnega položaja. Dotaknil se je vseh važnejših dogodkov, ki so vplivali na naše prilike, zlasti pa je povdaril veliko gospodarsko stisko našega naroda v Italiji, ki je izročen na milost in nemilost ki je prisiljen, da se gospodarsko uničen izseljuje. In ravno to nas postavlja pred nov problem: skrb za te izseljence, ki pribeže preko brez vsega tudi najpotrebnejšega za življenje. Toda naša vera v lepšo bodočnost v osvobojen j e vseh naših bratov združenih v enem telesu, v veliki Jugoslaviji, pa je velika. Po vzkliku močni Jugoslaviji, kralju in kratkem molku posvečenem vsem našim žrtvam, je nadaljeval svoje poročilo v katerem ugotavlja, da se je društvo v pretekli poslovno dobi močno ojačilo. Naloge društva pa se z dneva v dan večajo. Zato ie potrebno, da se zanese misel vtisnjena na našem praporu v slednje slovensko in jugoslovanskog selo. Naša organizacija mora postati vsenarodna organizacija. Suženj mora^ raztrgati verigo in mi moramo oteti nas colme!
Za predsednikovim poročilom je podal poročilo tajnik tov. Simčič Franc. Podal je točno in izčrpno sliko društvenega delovanja. Društvo šteje okoli 1000 članov. S podružnicami vred pa združuje preko 6.000 naših ljudi, število dopisov dokazuje kako ogromno je bilo poslovanje društva. Sestanki s predavanji M jih 3e bii° 11 so postali za članstvo nujna potreba in bi brez njih le težko izhajah. Poleg treh izredno dobro uspelih prireditev je društvo priredilo tudi 3 spominske večere. S svojimi delegati in deloma tudi s svojim članstvom se je društvo udeleževalo vseh nacionalnih prireditev.
Tov. Sfiligoj Josip drust. blagajnik, je v svoj6ni poročilu najprej povdaril vaz— nost ugodnega blagajničkega stanja v društvu in izredno važnost tega mesta samega In res se vidi iz blagajniškega ooročila sešteto veliko delo pretekle poslovne dobe. Prosilci ki jih je bilo 514
so prejeli skupno 30.400 Din. podpore, kar povprečno 60 Din za vsakega. Vendar pa izkazuje blagajna le prebitek, ki ga namerava društvo uporabiti za socijalne potrebe emigrantov. Celokupni promet v poslovni dobi pa je znašal okoli 210.000 Din.
Tov. Cotar je podal poročilo prireditvenega odseka. Odsek je imel 26 sej ter 3 dobro uspele prireditve vštevši proslave ob priliki razvitja društvenoga prapora. Odsek pa je organiziral pick-nlck ter več dobro uspelih društvenih izletov, ki so poglobili prijateljske stike med nami.
Po odobrenju poročil je podal revizorski odbor zauponico celokupnemu odboru kar je članstvo z odobravanjem sprejelo.
Temu je sledila sprememba pravil. Stara pravila niso nikakor odgovarjala novem položaju društva. Zato so nova pravila, ko jih je predložil občnemu zboru tov. dr. Joakim Ražem, popolnoma v skladu s tem. Vstope v društvo tudi domačini, uvede se eksekutiva, predvideva se podpora članom društva samega, uredi se zadeva društvene zastave predvidi se dosmrtno častno članstvo in drugo. Po stvarnih razgovorih so bila pravila s prav majhnimi spremembami sprejeta. Društvo šteje redno 3 odseke to su gospodarsko-socijalni, prireditveni in predavateljski. Njih delokrug je točno določen po pravilih.
Občni zbor je z velikim odobravanjem sprejel predlog tov. dr. I. Ražma, ki je predlagal kot nosilca nove liste za predsednika tov. dr. Dinka Puca, ki se je za zaupanje prisrčno zahvalil in obljubil še nadalje pomoč. V odbor pa so bili izvoljeni še sledeči:
Bačnar Lipe, Baudaš Ivan, Bačič Josip, čotar Anton, Ivančič Josip, Kajin Anton, Klavora Hinko, Pavšič Ivan, Dr. Ražem Joahim, Sancin Ivo, Sfiligoj Josip, Simčič Franc, Simčič Miha, Dr. šapla Tone, Trampuž Lojze, Urbančič Lojze, Dr. Vavpotič Lado, Velikonja Matko, žemlja France. — 4 namestnika: Beriot Stefan, Gorkič Franc, Jedrlinič Tomaž, Saksida Rudi. — 3 nadzornika po par. 29 novih pravil: Batjel Franc, Golja Saša, Žiberna Ludvik.
Pri slučajnosti so se udeležili razgovorov in posegli v debato tov. Mikuletič, Slamič, Zupančič, čotar, Bednarik, Jurčič, Bavdaž, Urbančič in drugi. Razgovori, ki so bili zelo stvarni so se nanašali v prvi vrsti na potrebe naših emigrantov in na potrebo poglobitve stikov z domačini. Po pozdravih delegatov je tov. predsednik v pozni uri zaključil občni zbor.
BESEDA BBATOM EMIGRANTOM OB DVANAJSTI URI!
Leta našega bivanja v Jugoslaviji so pretekla- v znamenju poostrenega pritiska nad našo ožjo domovino in našim ljudstvom v Italiji. Krivični politiki fašizma se je pridružila gospodarska kriza, ki zajema ves svet in zadeva zatirane in nezaščitane. Ta svetovna gospodarska kriza je tudi odvrnila pozornost Evrope od narodno-manjšinske-ga problema, preden se je zastopnikom teh manjšin posrečilo doseči delno rešitev. S tem položajem se je naš položaj še poslabšal. Ostali smo osamljeni in popolnoma odvisni od boja za goli obstanek.
Iz tega nevzdržnega položaja nas more rešiti le novo delo za skupnost.
Naša naloga in posebno mladine je strnitev naših vrsta.
Dvigniti moramo življensko sposobnost naše emigracije!
Poiskati moramo času in razmeram primerne poti, po katerih si morata naš človek in naš narod priboriti življensko pravico doma in na tujem. Dolžnost naše emigracije v Jugoslaviji je, da ta emigracija sama, samostojno in odločno krene na novo pot.
Aktivizirati mora mladino ki v emi-
graciji in težkih razmerah izgublja stik z domovino in predragoceno življensko moč.
Ti cilji zahtevajo nov način društvenega delovanja, predvsem pa raz-čiščenje emigrantske miselnosti.
V času ostrega boja za osebni obstanek je nujno potreben jasen pogled na ževljenska in za nas važna vprašanja. Tu čaka naše organizacije še ogromna naloga.
Pritegnitev vsega članstva je združena z uveljavljanjem ' demokratičnega načela, v priznanju temeljne enakosti in utrditvi temeljne skupnosti.
Zato je potrebno naslednje:
1.	Vse delo društev mora najti skupen, sistem.
2.	Potreben nam je študij za temeljito obdelavo važnih problemov.
3.	Ločitev društev po konkretnem cilju.
Vse tri točke so temeljnega značaja za obstoj celotne organizacije.
Danes se kažejo v marsičem slabe posledice dosedanjega delovanja in ravno je zadnji čas, da pričnemo resno razmišljati in delati v smeri k skupnosti.	(Mos)
BEBOVANJE „TABORA” V L JU BL J AHI
AKADEMIJA ZA PRENOČIŠČE.
Mi delamo, delamo dan za dnem. Pripravljamo se na akademijo, ki se bo vršila dne 19. t. m. ob 20 uri v dvorani Udela »Union«. Poleg našega pevskega, in dramatičnega odseka ter mandolinistov, so nam iz prijaznosti obljubili sodelovanje čl. kr. opere in sicer g. Poličeva,. g. Polič, g. Primožič in dirigent opere g. dr. Švara. — Vstopnina bo_ z ozirom na sedanje prilike primerno znižena, tako. da bo mogoč dostop vsakomur. Čisti dobiček je namenjen za opremo prenočišča ki ga gradimo. — Po svojih močeh bomo spet stopili pred javnost, da pokažemo kako bijejo naša srca, srca polna bolesti in upanja.
Na vsakem članskem sestanku je tudi predavanje. Imeli smo komemoracijo bazoviških žrtev. V zato primerno opremljenih društvenih prostorih je imel g. Širok predavanje. Govoril nam je o pijonirjih naše ideje, o naših mučenikih — o prerokih naše svobode. V počastitev Bidovca, Marušiča, Miloša in Valenčiča je bila tudi minuta molka.
Imeli smo tudi komemoracijo Gortana. Govoril nam je tov Pahor. Povedal nam je zgodbo o Velem Joži. Stoletja so ga Lahi iskali in so ga našli. Veli Jože — Vladimir Gortan je bil ubit. Ubili so ga in so oddahnili: »Velega Jože ni več!« Pa glej, v naših srcih ni joka, ni obupa, v naših srcih je — Veli Jože. Dokler bije poslednje naše srce je Veli Jože živ. V naših srcih je moč — je Pulj in Bazovica!
Spomnili smo se tudi žalostnega plebiscita na Koroškem. Predaval nam je tov. F i g a r. V duhu smo hodili po naši lepi Koroški, ki smo jo gledali na skioptičnih slikah. Navzočih je bilo tudi več Koroščev. Kdo bolj kot mi čuti z usodo naših bratov na Korotanu?
Istotako je držal predavanje tov. Pigar o Rapallski pogodbi. Na skioptičnih slikah so nam bili prikazani naši kraji, naši domovi, naši ljudje. Videli smo ob tržaškem
- ŠTEVILNA PREDAVANJA.
obrežju naše Istrane kako prinašajo v mesto svoje borne pridelke, videli smo našo Istro. Kras in Goriško. Čudno nas ie stisnilo v duši ob pogledu na vojaške grobove ob pogledu na Krn pa smo se nehote spomnili na Trentarskega študenta, ki pravi:
»A Krna, Krna ne kopajte!
Če kdaj bo razkopan
potem znajte,
da bliža nadenj se pregrozen dan«
Dočakali smo prerokovanje, dočakali — pregrozen dan. — Kot zaključek ie sledila slika, kj simbolično prikazuje naš narod, kot mučenika polnega ran. so sledila imena vseh onih. ki so dali za 'svobodo svojega naroda življenje in je sledil črn križ s svetlim napisom: SEiDEJ.
Na enem članskem sestanku smo Imeli proslavo bitke na Kumanovem. G. dr. Lah nas ie poučil o takratnem položaju Srbov in pa o razmerah, ki so vladale pred bitko na Kumanovem s posebnim ozirom na Primorce. G. predavatelj nam le predočii vso Golgoto bratov Srbov in njih osvobojenje. osvo-bojenie teptanega ljudstva kj ie od roda do roda trdno verjelo v veliki dan Svobode. — Članstvo se ie tudi mnogoštevilno udeležilo manifestacij ob priliki proslave bitke na K11-manovem.
V zadnjem času smo imeli nad vse poučno in v poljudni obliki podano predavanje g. prof. Mihaleka o denarnem vprašanju in predavanje sodnika g. dr. Bučarja o sedanjem notranjem položaju Nemčije in o hiter-janstvu.
Kakor 6. sept. in 17. okt. tako tudi na praznik vernih duš so prinašali člani cvetlice in lučke k spominski plošči pred univer-zo. — V veliko zadoščenje nam je, da si naši mučeniki vsak dan boli osvajajo srca širše mase.
Za danes naj zadostuje. Vsekakor pa upam. da se bodemo oglasili v naši mili »Istri« takoj po akademiji.
SCICIEDABE CULTURAL YU ©©SLAVA „PRIMORJE”
V S. PAOLU
Pismo iz
S. Paulo, dne 20. oktobra 1932.
Pozdravljena »Istra«, glasilo naše lepe Primorske. Sprejmite pozdrav vsi njeni naročniki in čitatelji, pozdrav našim društvom, našim beguncem širom sveta Srčen pozdrav tudi Tdbi — zemlja naša, zasužnjena Primorska, pošiljajo potem »Istre« primorski emigranti iz daljne Amerike.
Neizmirno nas veseli, da ste organizirani ter, da imate svoje glasilo. Mislili smo, da ie »Primorski glas« vzel s seboj v grob vse, — za »Istro« nismo vedeli. In evo koj mi je prišla ena številka iste v roke, si štejem v potrebno, da napišem pismo in ji povem, da nas je primorskih Jugoslovanov v Braziliji kakih 300 (200 v sami državi Sao Paulo). Zadnje dve leti živimo klaver-no ine revno življenje, da se je za zjokati nad vsodo. Zaslužek je tako majhen, da se ne zasluži kot za jesti, mnogi pa še tega nimajo. Revolucija vrhu revolucije (v zadnjih dveh letih smo doživeli kar dve) nezaposlenost, mizerja, to je naš spremljevalec. Uboge naše matere, ki čakajo na pomoč svojih sinov, žene na moža, otroci na očeta... In tega ne bi bilo nam treba; naša grada je rodovitna, naš dom je Imel kos kruha pod svojo streho. Prišel je tiran — fašizem — vzel nam zemljo, zaprl dom, vzel kruh vzel svobodo, vzel naše pravice — pognal nas v nepoznani daljni svet.
A živi smo — in dokler nam bije zadnja žila v srcih hočemo in moramo kazati odpor proti našemu tlačitelju, tlačitelju jugoslovanskega naroda v naši lepi, nikdar pozabljeni Primorski. To zahteva človeška in božja postava, rotijo nas v to naši mučeniki, kliče nas dolžnost. In to je mogoče samo potom skupnosti, organizacije. Tako, kot imajo naši Primorci širom Jugoslavije svoje organizacije in društva, tako imamo tudi mi svoje.
Že meseca aprila 1929 leta smo v S. Paolu ustanovili Slovensko Izobraževalno društvo »Primorje«, katero je danes najmočnejša jugoslovanska organizacija v Braziliji.
V svoji nad tri letni dobi društvo beleži lepe vspehe. Ima pevski, dramatski odsek in knjižnico. Pevski zbor. kateremu je pevovodja profesor glasbe g. Emil Pavlov-
(BRAZILIJA)
Brazilije. .
sky, je nastopil že pri čeških, ruskih in poljskih prireditvah. Tudi društvo samo ie že priredilo številne prireditve in koncerte o katerih se ie čestokrat zelo pohvalno izrazil tudi braziljanski tisk.
Najbolj se razumemo s brati Čehi, s katerimi imamo skupni sedež ter delujemo roko ob roki...
Pred enim letom so nam se pridružili tudi bratje Srbi in Hrvati iz svobodne Jugoslavije tako, da danes smo lahko ponosni, da naše društvo zastopa Jugoslovan, tako kot iz starih mej (Srbije), tako Hrvat, Dalmatinec ali Primorec: in vsi smo eno, vsi smo Jugoslovani: saj smo en narod, ena duša, eno telo.
Če tudi smo vedno in povsod stali na tem stališču, sta se vdobila v naši koloniji dva pokvarjena elementa (ne Primorca) ki sta nas v javnosti napadali da smo »ita-Ijanske poturice«, da nočemo o Jugoslaviji ničesar slišati itd. To ie podla laž, ki jo morejo izreči sami podleži in hinavci. »Primorje, je bilo in bo vedno odkrito v svojih načelih.
»Istra« naša si, glasilo primorskega naroda širom sveta si, zagovariaš ga, vspodbujaš k vstrajnostl ter vodiš do končne zmage, ki mora priti in v katero mi trdno verujemo. Zagovori tudi nas. nedopuščaj, prosimo te, izmečkom našega naroda, da bi nas one-čaščall s nestvarnimi poročili, zlasti v domovinskih listih, da nam bodo prizadejali takšne udarce. Radi jugoslavenstva smo morali zapustiti našo grudo. Veruj, »Istra« da baš s tem storila je svojo dolžnost do svojih bratov daleč kraj Oceana, za kar ti bodo večno hvaležni primorski Jugoslovani.	F. C.
PREDAVANJE »SOČE« V NOVEM MESTU.
Podružnica društva »Soča« v Novem Mestu priredi specijelno predavanje o petnajst letnici smrti Velikega Kreka dne 19. XI. 1932. ob 20 uri v salonu g. Kavčiča (hotel Koklič). Govoril bo g. Strbenk Karol, učitelj meščanske šole. Vljudno so vabljeni člani društva in vsi občani. — Odbor.
RAPALLSK1 DAM
RAPALLSKI DAN V LJUBLJANI, .cs
Kot še nikoli, se je letos Ljubljana spo* ranila obletnice Rapalla. Razen emigr. organizacij so se te obletnice spomnila tudi drugk društva kot »Prosvetna zveza«, »Sokol«, »Klub koroških Slovencev«, in dr. »Ml. podr Soče« je imela v torek dne 8. t. m. svoj redni članski sestanek s predavanjem člana Kosmača v katerem se je spomnil obletnice Gortana ter Rapalla. V četrtek dne 10. t. m. je v društvu »Tabor« predaval član Figar o Rapallu s predvajanjem skioptičnih slik. V petek, 11. t m. je Zveza slušateljev ljublj. Univerze priredila spominsko zborovanje na Univerzi, katerega so se akademiki udeležili polnoštevilno. Na zborovanju je govoril med drugimi tudi rektor dr. Slavič. Pred spominsko ploščo zasedenenega ozemlja (pred Univerzo), ki je že od Vseh svetih okrašena dnevno s svežim cvetjem so se akademiki po prosiavi na Univerzi poklonili spominu naših neosvobojenih bratov.
V	soboto zvečer je Klub jug. prim. akademikov priredil »Primorski večer« v studiju ljublj. radia. Članstvo emigr. organizacij (Klub jug. pr. ak in Mlad. podr. »Soče« ter »Tabor« in »Zora«) je sledilo izvajanjem v društvenih prostorih, kjer so imeli v ta namen postavljene zvočnike. Isti večer je član Kluba jug. prim. akad. v kratkem nagovoru opozoril občinstvo v Opernem gledališču na rapallsko obletnico.
Razumevanje domačinov se je dvignilo ter upajo kot mi, da bo prišla obletnica, katero bomo lahko v svobodi praznovali v naših domovih (Mos)
NA UNIVERZI
Na univerzi se je vršilo v spomin 12. obletnice Rapalla akademsko zborovanje, ki so mu prisostvovali tudi g. rektor dr. Slavič in dekani fakultet- Svečanost so uvedli pevci z mogočnim »0<l Urala do Triglava«. Nato je slavist Zemljak v lepih izvajanjih označil pomen tega črnega jubileja in v počastitev spomina vseh, ki so padli kot žrtve, pozval zborovalce na minuto molka. In sredi v molk pogreznjene, zatemnele dvorane so iz skioptika druga za drugo zablestele na belem platnu slike Vladimira Gortana, Draga Bajca, Ferdinanda Bidovca. Zvonimirja Miloša, Franja Marušiča in Lojzeta Valenčiča.
Tišino so pretrgli pevci s pretresljivim, v srce segajočim »Oj Doberdob«. Nato Je rektor v kratkih besedah sporočil študentom svojo poslanico za ta dan. Pričel je s svetopisemsko primero o strahotni, nečloveški kazni, ki so jo Gibeoniti izvršili nad potomci premaganega kralja Savla, in o veliki, neskončni, vse zidove rušeči ljubezni matere, ki ie nazadnje otela svoje otroke iz sramote v čast. Naročil je visokošolcem. naj postavijo častno stražo nad grobovi žrtev — in ta častna straža naj bo slovenska in jugoslovenska kultura, katere luč naj s slovenske univerze sije do Raba in Gosposvetskega polja in do Soče v Istro in Primorje. Pozival je študente k zaobljubi, da se nikoli nihče ne umakne s te častne straže — samo tako bo lahko nam vsem zasijala lepša bodočnost.
Lepo. mirno, dostojno svečanost ie zaključil predsednik Zveze slušateljev Vilfan z obljubo, da se bodo naši študentje na univerzi znali vzgajati v kulturne delavce in borce.
PRIMORSKI VEČER V LJUB. RADIU
V	ljubljanskem radu je priredil Klub ju goslovanskih primorskih akademikov »Primorski večer« Kot prva točka ie bila na sporedu govor g. prof. Ivana Rudolfa o pomenu Rapalla. Govornik je dejal, da je pred dvanajstimi leti slovenski "narod dokončal svojo Kalvarijo. Tisoče nam ie ugrabila avstrijska požrešnost s pomočjo laških goljufij na Koroškem, 600.000 Slovencev in Hrvatov Pa je pogoltnil »sacro egoismo«. »Velika je tuga v naših srcih, z bolestnim očesom te pozdravljamo naša dobra zemljica tam na Pivki, v Vipavski dolini, na Krasu, po Brdih, na Goriškem, v Soški dolini in tudi tebi tužna naša Istra naš sveti pozdrav!« Temu predavanju je sledila vedno lepa: »Oj Doberdob«. Dovršno je zapel akademski oktet. Člana kluba sta recitirala Kosovelovo »Kdo je hodil« in Esenovo »Gospodu moje Goriške«.
Pisatelj Magajna je pročital svoje delo »Regina coeli«, kjer pretresljivo opisuje življenje slovenskih jetnikov v zloglasni rimski leči. Nekaj pesmi primorskih skladateljev je zapela konservatorištka gdč. Jelka Igličeva, ki jo ie spremljal na klaviru gojenec konservatorija g. D. Vargazon. Mando-linistični zbor društva »Tabor« je zaigral »Buči morje Adrijansko!« Načelnik zbora g. Sancin je tudi sam zaigral na mandolino primorsko narodno »Oj rožmarin«. Prav virtuozno je predvajala klavirske komade gdč. Silva Krašovec. Svoje delo »Študenta povest o materi« je recitiral g. Ciril Kosmač. Tudi njegova povest je polna ljubezni primorskega človeka do svoie zemlje. Baritonist Milan Jankovsky je zapel tri pesmi, izmed katerih je bila odlično podana podoknica iz opere »Teharski plemiči«. Kot zaključek glasbenega programa je oktet zapel štiri pesmi. »Primorski večer«, ki je trajal dve uri in pol je zaključila Brežnikova molitev: »Sveta zemlja jugoslovenska«.
VSE PRIREDITVE ODPOVEDANE
Na dostojen način je obhajala Ljubljana dvanajsto obletnico Rapalla. Vsi plesi, vse dttfžabne prireditve, vse godbe po kavarnah in gostilnah so bile odpovedane. Drama je bila zaprta, v operi pa so igrali j, tBlapca Jerneja«. Pred pričetkom predstave ie akademik Dragan Kramar razložil občinstvu v kratkih besedah pomen Rapalla, nakar so poslušalci v enominutnem molku počastili narodne mučenike in se zamislili v trpljenje
s ji
svojih bratov onkraj meje. V radiu so zvečer priredili primorski akdemiki »Primorski večer«, katerega je poslušalo po vsej širni, domovini na tisoče in tisoče ljudi.
Medtem ko je kino Matica uvidela, da bi na obletnico Rapalla predvajanje filma motilo resno raspoloženje slovenske Ljubljane, se gospodje pri dveh ostalih kinih niso zmenili za prošnjo deputacij, naj opuste ta dan predvajanje. V obeh kinih so predvajali nemške filme.
PROSLAVA V PROSVETNI ZVEZI
Ljubljanska Prosvetna zveza je za svoje člane in prijatelje organizirala v petek zvečer resno obhajanje žalostne obletnice ra-pallske pogodbe. V mali unionski dvorani so nastopali primorski pregnanci in odlični
kulturni delavci, prof. Joža Lovrenčič, pisatelj Narte Velikonja in Bogomir Magajna, kj je že nekaj svojih knjig posvetil trpljenju slovenskega ljudstva pod Italijo, in vsak z druge strani osvetlili tragedijo našega življa ob Soči. Večer je prav lepo uspel.
»PRIMORSKI VEČER« V KREKOVEM
PROSVET. DOMU NA JESENICAH.
Krekovo prosvetno društvo je priredilo v nedeljo 13 t. m. Primorski večer. Na sporedu je bil lep govor o Primorski, re citacija »Bratom iz Trsta«, pesem »Oj Doberdob« in igra »Kajn«. Tudi članstvo društva »Soče« se je polnoštevilno udeležilo tega večera in iz srca je hvaležno vsakomur ki se spominja nesrečnega ljudstva ob Soči in v Istri.
TRBOVLJE JE OBGOVOR1LO
Rapalski večer, ki ga ie priredila dne 12. nov. t. 1. Org. jug. emigrantov v Trbovljah se je izpremenil v prisrčno manifestacijo trboveljskega prebivalstva za naše zasužnjene brate. Take nacionalne manifestacije m v Trbovljah že dolgo bilo.
Dvorana sokolskega doma je bila polna, ko se je zastor dvignil. S poltemnega odra je zakipela pesem minerjev, ki jo je pred-našal majhen, a dobro naštudiran zbor recitatorjev. Recitacija je bila efektna in je dosegla svoj namen: srca poslušalcev so se odprla in ko je nastopil govornik je vsa dvorana v grobni tišini poslušala njegovo besedo. V svojem govoru se je spomni] najbolj črnih datumov naše zgodovine ki padajo vsi na iesen; 6. september — Bazovica, 17. oktober — Pula 12. november — Rapallo. A rapalske pogodbe primorsko ljudstvo ne priznava, ker je oškropljena s krvjo naših mučenikov in ker je v zgodovini kri vedno bolj odločala kot črnilo. — Nato je govornik orisal imperialistične težnje fašizma na Balkanu in povedal trboveljskemu občinstvu, kako je fašistični tajnik v Idriji obljubil trpečem rudarjem v Trbovljah odrešenje in združenje z materjo Italijo. Posmeh občinstva je bil prvj odgovor Trbovelj nadutemu g. tajniku v Idriji. Ko pa ie govornik prikazal razliko med lepimi besedami in groznimi dejstvi, pod katerimi trpi naše ljudstvo na Primorskem", ko je vprašal navzoče ali se hočejo odpovedati vsemu, kar dviga človeka nad žival, je vsa dvorana enodušno z gromovitim aplauzom potrdila naš odgovor:
»Roke stran od naše zemlje In našega
življenja} Živela svobodna slovenska
Idrija! ' Živelo svobodno primorsko ljudstvo!«
Trbovlje le odgovorilo, kot ie bilo pričakovati. Ta odgovor naj si gospod tajnik v Idriji vzame na znanje in pove naj ga tudi vsem svojim somišljenikom.
Mladinski pevski zbor pod vodstvom našega rojaka A Šuligoja je zapel štiri istrske narodne pesmi. Lepo, zelo lepo ie zapel in poslušalcem je bilo le žal, da ni na programu več. mnogo več petja teh nežnih slavčkov. Za tem je nastopil zbor recitatorjev, ki je recitiral Kosovelovo »Balado«. Recitatorji, ki so se v večeru vživeli in so imeli
tudi pred seboj najbvaležnejšo publiko, so prednašali tudi to recitacijo sigurno in z vsem občutkom, četudi zbor nastopa prvič.
Po odmoru so otroci odigrali igrico v dveh slikah »Deca išče kralja Matjaža.« Naša deca na Primorskem, oropana materine besede, vzgajana z nerazumljivimi italijanskim srazami, brez tople besede vzgojiteljeve, gre in išče kralja Matjaža Saj ie napočil njegov čas in trena je priklicati kralja pravica na zemljo. Iščejo ga pod Triglavom. Krnom, Nanosom in Učko. Vrnejo pa se razočarani, kajti nihče ni našel kralja Majtaža. Lojze, ki ga je iskal po Istri, pa pride s spoznanjem. da spi kralj Matjaž vsakemu v srcu Sedaj pa se kralj Matjaž budi in njegova vojska se veča. Ko bo vojska dovolj velika, nam pribori svobodo, — Igrica je bila dobro naštudirana in otroci so nastopa'; z vso grtovostjo. Svoje vloge so prednašali tako življensko občuteno, da je postalo marsikatero oko solzno ob spominu na našo deco v Primorju, kj jo s sovraštvom vzgoje tuji učitelji.
Vrhunec večera pa je dosegla zaključna simbolična slika, ki je prikazovala trpljenje v verige uklenjenega naroda pod tiranovo knuto,^ odpor in končno zmago teptanih! Navdušenje občinstva, ki je stoje zapelo skupno z izvajajočimi ob zaključku slike vseslovansko himno »Hei Slovani«, e prekipelo in ploskanja ni bilo konca. Občinstvo ie čakalo in zahtevalo ponovitve. Tudi ponovitev slike ni bila sprejeta z nič manjšam navdušenjem kakor prvič. Dostojna za-ključitev lepega večera.
Primorskim emigrantom je bila ta večer toplo pri srcu. saj smo vsi spoznali, da kijub včasih premrzlim pogledom, ki jih zakrivi v glavnem težek boj za vsakdanji kruh in Predvsem nerazumevanje in nepoznanje razmer, kljub vsem tem težavam, vendar bile
tudi v prsih trboveljskega prebivalstva srce. ki ima košček ljubezni tudi za nas izgnance in za ono našo lepo ali toliko nesrečno zemljo, katere sinovi smo. Spoznali smo, da bomo v medsebojnem spoznavanju križev in težav, ki nas tarejo našli pot tudi do razumevanja in ljubezni. Za to spoznanje in za vaše toplo sočustvovanje, Trboveljčani prisrčna Vam hvala!	Emigrantk
POČAŠČENJE SPOMINA GORTANA IN BAZOVIŠKIH ŽRTEV V CELJU.
Agilna Mladinska sekcija celjske «Soče« je priredila v nedeljo dne 13. t. m. v veliki dvorani Narodnega doma komemoracijo v spomin Vladimirja Gortana in bazoviških žrtev. Vabilu so se odzvala vsa oblastva, korporacije in društva ter mnogo občinstva, tako, da je bila dvorana polna. Zlasti veliko zanimanja je kazalo naše narodno ženstvo.
V uvodu je odvetnik g. dr. Mikuletič Fortunat orisal trpljenje našega naroda onstran mej ter podal kratek razvoj dogodkov, ki so dovedli do žrtev v Puli in Bazovici. Nato je sledila zbdrna deklamacija članov Mladinske sekcije. Predvajala se je Bajčeva »Pesen« primorskih emigrantov«. — Sledil je g. Čebular z deklamacijo Gradnikove »Molitve beguncev«. Akademik g. Črnigoj je v izbranih, temperamentnih besedah orisal primorske žrtve in se še posebej bavil s krivičnim rapallskim ugovorom. Predvajanja je zaključil g. Ciril Velušček z deklamacijo Zupančičeve pesmi »Naše pismo«. Svečanost je zaključila krasna alegorija.
Vsa prireditev je imela svečan značaj, bila ie zelo dobro pripravljena kar se je tudi videlo Po hitrem in točnem razvoju sporeda. Mnogobrojno občinstvo je vshičeno in z zadoščenjem zapuščalo dvorano.
Mladinski sekciji društva »Soče« v Celju želimo še mnogo tako lepih uspehov.
AKADEMIJA NA SPOMEN VLADIMIRA
GORTANA i DRUGOVA. TE RAPALL-SKOO DANA U ČAKOVCU Jugoslavenska Matica — podružnica Čakovec uz sudjelovanje Drž. učit. škole i Vježbaonice priredila je u nedjelju 13 o. mj. u 4 sata popodne u velikoj dvorani Učiteljske škole Akademiju na spomen Vladimira Gortana i drugova, te Rapallskog dana. — Pošto je mješoviti zbor otpjevao Državnu himnu, prisutan mnogobrojni je narod pozdravio Pretsjednika Jugoslavenske matice — Podružnice Čakovec g. Dušan S. T e-m e r i n a c, direktor Drž. učiteljske škole. U duljem govoru jasno i lijepim je riječima prikazao značenje te Akademije, koja se daje na spomen našim mučenicima, koji su dali živote svoje za svoj jugoslovenski narod 1 za svoju zemlju. Ubiše im tijelo, ali duh i idem ne mogu da unište. Ideja i dalje da bukti u nama, a naši će se heroji spominjati u našoj historiji dok god bude sviie'ta i vijeka. — Rapallo, to je naš
tužni datum, koji je otrgnuo 600 hiljada Ju-goslovena pod tuđu vlast. U našoj historiji ne smijemo više da doživimo takav datum. Misao na našu zarobljenu braću neka nas ujedinjuje sve više i više, jer će jedino tako sinuti Sunce slobode i našim otetim zemljama«...
Pjevane su mješovitim zborom naše istarske pjesme Matka Brajše: Tamo dole puli mora, Bilo vavek veselo i Himna družbe Sv. Cirila i Metoda za Istru. — Prikazivao se je igrokaz »Moć žrtve« od Klonimira Š k a 1 k a. — Učiteljski maturanti kao i djeca Vježbaonice prikazivali su taj igrokaz s osjećajem i velikim razumijevanjem.
Ova nacionalna manifestacija izvršena je dostojanstveno i u veličajnom duhu, kao što su veličanstveni i naši istarski mučenici i muke naše zarobljene Istre, Trsta, Gorice. Rijeke, Zadra i Lastova...	R.
KOMEMORACIJA RAPALLSKOG DANA U ŠIBENIKU.
Jugoslovenska Matica u Šibeniku priredila je u sokolskoj dvorani pomen-slovo na tužnu uspomenu dvanaeste obljetnice tragičnog Rapallskog dana. Komemoraciji su prisustvovali uz ostalo gradjanstvo gradski načelnik g. Karađole i pođnačelnik g. dr. Medini te članovi općinske uprave. Bio je prisutan i velik broj omladine.
Komemoracija je otpočela kratkim proslovom istarskog svečnika prof. g. Jerka Grškovića, koji je u dubokom uzbudjenju prikazao rapallsku tragediju. Nakon toga je učenik VII. razreda gimnazije Frano Ba-ričić deklamirao sa mnogo osjećaja i ganuća Gregorčićevu pjesmu »Soči«.
Zatim je prof. Joško Batinica održao dokumentovano i dubokim rodoljubljem prožeto predavanje, u kojem je iznio historiju rapallskog ugovora i na koncu prikazao teške patnje i stradanja naše braće u tudjini.
Posljednji je govorio književnik g. dr. Ilija Despot, iznijevši u pjesničkom zanosu Golgotski put neoslobodjenih Jugoslovèna.
RAPALLSKI DAN NA SUŠAKU Predavanje Jugoslavenske Matice.
Dne 12. o. mj. u večer održano je naj%y.-Ueno predavanje Jugoslavenske Matice, o značenju Rapalskog dana, koje ie bilo veoma dobio posjećeno. Uvodnu riječ je održao g. Josip Bačič, upravitelj š’tole n Sušaku. a nakon njega je tajnik Marice sna-
izvrsno je sredstvo za čišćenje želuca i crijeva
mai
čisti bez boli, a brzo
ÀMGN4
I* ..
uklanja sve želučane boli, ako se uzimlje poslije objeda i večere u malo vode na vrhu od noža
AIAGN4 ^ ..
preporuča se djeci i odraslima U apotekama jedan omot stoji 4 dinara
žnim r ječima baš na dvanaestu miietniru potpisa Rapallskog ugovora prikazao kulturni i nacionalni rad naših ljudi u 'strt u vrijeme pnje rata, te poslije rata Zatim ie opširno govorio o teškom stanju •’aših sunarodnjaka u Juliiskoj Krajini Predavanje je izazvalo medu svim prisutnim dubok do jam i učvrstilo sve misli u ponovnoj zakletvi saosjećanja i solidarnosti s našom braćom.
RAPALLSKI DAN V JESENICAH.
Društvo »Soča« na Jesenicah je priredilo dne 11. t. m. spominsko svečanost, ob priliki obletmee Rapaliske pogodbe katere se je udeležilo okoli 250 ljudi. Kot uvod je imel predsednik ing. Šapla kratek nagovor, nakar je predaval akad. Figar o Primorski in o Rapallski pogodbi V drugem delu tega predavanja nam je pokazal mnogo lepJi skioptičnih slik iz naše nesrečne domovine.
RAPALLSKI DAN KOD ISTARSKE OMLADINE U ZAGREBU Zajednički sastanak studenata i omladine. — Novi odbor omladinske sekcije društva »Istra«.
Omladinska sekcija društva »Istra« održala je svoj redoviti glavni sastanak u subotu 12 o. mj. u prostorijama društva »Istra». Sastanak je otvorio dosadašnji pročelnik Stanko Žerjal kraćim po-, zdravnim govorom poslije čega se odmah prešlo na dnevni red. Pročitan je zapisnik prošlog glavnog sastanka (skupštine), pa je tajnik Josip Vidmar dao izvještaj o radu Omladinske sekcije u minulom periodu. Pošto je blagajnik podnio još blagajnički izvještaj, a nadzorni odbor stavio predlog da se dosaš-njem odboru dade apsolutorij, što je jednoglasno prihvaćeno, prekinuta je skupština na kraće vrijeme, zbog dogovora o novom odboru.. Novi odbor je sastavljen ovako:	pročelnik Vidmar
Josip, odbornici: Renko Rade, Maretić Josip, Dobrila Marija, Krančić Mihovil, Pucelj Danilo, Prodan Zvonimir. Nadzorni odbor:	Terpin Stevo, Nabergoj
Zora i Rojnić Ante. — Medju ostalim zaključcima, skupština je usvojila i zaključak, prema kojem će se redoviti glavni sastanci (skupštine) održavati odsada samo jednom u godini (a ne kao što je dosada bilo predvidjeno pravilnikom, dvaput) i to 12. novembra, na Rapallski dan.
Prije skupštine održan je zajednički sastanak Omladinske sekcije i Istarskog akademskog kluba, kojemu je predsjedavao pretsjednlk Kluba Srećko Dobrila, a prigodni govor o Rapallskom danu održao je stud. Jakac Dušan. I sastanak i skupština bila je dosta dobro posjećena omladincima i omladinkama. Jugoslovenska Matica bila je takodjer zastupana a od društva »Istra« bili su prisutni nekoji odbornici.
RAPALLSKI DAN U ZAGREBU
I u Zagrebu se na dan 12 novembra manifestovaio sjećanje na tragični Rapallski ugovor. Opazilo se da slobodna braća Jugoslaveni ne zaboravljaju svoje sunarodnjake u ropstvu. Toga dana po čitavom grad« bili su oblijepljeni veliki plakatu koji su govorili o tragediji našeg naroda pod Italijom i o značenju Rapallskog ugovora. Plakat je bio napisan snažnim riječima i čitav taj dan i dan zatim ljudi su se u grupama okupljali da ga čitaju. U zagrebačkoj radiostanici održano je predavanie o Rapalskom ugovoru i o Mussolinijevoj politici prama Jugoslaviji uopće. Po sokolskim društvima priredjena su takodjer predavanja.
I Ig* Ba*@3xiikap g
B Trgovina kave i čaja. — Vihtita O B elektropržiona i elektromlin za a ■	mljevenje.	fl
ZAGREB, ILICA BROJ 65	■
Telefon 7657
FOETIFIKACIJSKA BELA ITALIJE OB MEJI
DOCIM SE FAŠISTIČNI DELEGATI V ŽENEVI ZAVZEMAJO ZA POPOLNO RAZ-OROŽITEV. PA SE ITALIJA V JULIJSKI KRAJINI PRIDNO OBORUŽUJE.
Iz Julijske Krajine poročajo, da izvršujejo zadnje čase Italijani na Snežniku in bližnjih gor ab zelo pospešno utrjevanje. Letos je bilo zgrajenih tudi mnogo kilometrov novih cest v teh krajih. V zadnjem času so prepeljali v Komačno pod Snežnikom 200 železnih kabin, ki bodo nameščene na raznih krajih kot zakloni proti strupenim plinom. Za prevoz kabin so uporabili traktorje iz Avstrije, ker v Italiji ne jzdelujejo tako težkih motorjev. Kabine so težke do 50 in več ton. Pri prevažanju se ie zaradi silne teže porušilo nekoliko mostov, tako da so morali domačini v naivečji naglici dobaviti les za njihovo popravo. Pod Snežnikom je izkopan dolg rov, v katerem je toliko prostora, da lahko skozi njega prevažajo tudi topove največjega kalibra. V to svrho je bil v njem položen tudi železniški tir. V Trnovem grade pet novih objektov za arti-lieriiski polk. Vojašnica mora biti dovršena do prihodnje spomladi. V Ilirski Bistrici grade pet novih vojaških objektov 'za vojašnico pehote.
Splitski list »Novo Doba« poroča Iz Zadra da Italijani Zadar že dalj časa utrjujejo in so ga pretvorili v pravo vojno taborišče. Dela se vrše z vso naglico, kakor da bi že jutri izbruhnila vojna. Strelski jarki in žične ovire so zgrajene vzdolž vse jugoslo-venske meje. sedaj pa na veliko utrjujejo neposredno okolico mesta. Vojna skladišča so prenapolnjena, a še vedno dovažajo nov vojni materijal. Pred tremi dnevi je prispelo 35 vagonov municije in raznega drugega vojnega materijala.
f MATILDA VDOVA BAJC.
V Ljubljani smo koncem oktobra shranili v svobodno mater zemljo goriško ro-doljubkinjo Matildo Bajc, roj. Mozetič, vdovo po zelo poštovanem in zaslužnem nadučitelju Antonu Bajcu v Renčah pri Gorici kateri je že skoraj pred tremi desetletji umrl vsled žalosti, ker se mu je edini nadepolni sin Avgust vstrelil v Ljubljani, ko ni napravil učiteljske mature radi preganjanja krivičnega in zagrizenega nem-škutarskega profesorja. Blagopokojnica je bila narodno odločna za\ edna mati in uzorna gospodinja, ki je vzgajala svojo deco v strogo jugoslovanskem duhu že v tedanjih dneh goriškega narodnega preporoda. S teškim srcem je zapustila kot begunka svojo cvetno Vipavsko dolino, katero je tako zelo ljubila, ker ie bila po rodu iz zavedne Prvačine, kjer je razširjal sokolsko miselnost njen brat Josip Mozetič, ki je že pred približno 45 leti ustanovil eno najstareiših Sokolskih društev na Primorskem in ga vodil kot starosta do svoje smrti pred par leti v Novem Mestu. Za ni im ie prišla tudi sestra Matilda in se preselila k svoji hčeri gospi Miri Žnidaršičevi, soprogi sreskega načelnika v Ljubljani ki je zelo agilna narodna delavka v naših emigrantskih organizacijah, posebno v klubu Primork in bila kumica društvenega pra-porja naše »Soče«. Blagopokojnico smo spremljali vsi ljubljanski emigranti na zadnji pot v mehko naročje svobodne domovine da dokažemo svojo ljubezen vrli jugo-slovenski materi, ki je šs v zadnjih teških trenutkih svoje bolezni molila za odrešenje svoje ljubljene rodne grude izpod tujega jarma. Bodi uslišana njena in- naša mo-litevl____________________________
Naročajte „Emigrant"
PITANJE EMIGRANTSKE ŠTAMPE
nije ledno od posljednjih, niti jedno od sporednih pitanja naše emigracije. To pitanje prelazi ! sam okvir emigrantstva. Ako se pomisli kako veliku ulogu ima ovaj list n životu našega naroda u Julijskoi Krajini, onda padaiu sve eventualne rezerve i mi svi moramo priznati:
»Istra« je potrebna, ona ie od vitalnog značenja za naš narod pod Italijom, njezina je uloga veiika, nenadomjestiva. »Istra« ie zaslužna, niu treba da podu-premo. Pred tim saznanjem padaju svi eventualni prigovori, svi prkosi, sve sićušne intrige i tobožnje kritike.
Niko ne može a da ne prizna (ako ie iskren i pošten) da je iist »Istra« od svog postanka, a naročito u posljednju godinu dana otkako ie postala glasilo Saveza emigranata zaorala jednu duboku vidljivu i piodnit brazdu. Emigracija možda i niie sasvim svjesna toga, ali bez traga preuveličavanja možemo da kažemo; nova orijentacija i novi duh u emigraciji, koji se u posljednje vrijeme opaža sve više, stvoren je u prvom redu akcijom »Istre«. Da je od emigracije postao pokret i da se taj pokret ocrtava u sve preciznijim	linijama —	zasluga	ie u	prvom redu
»Istre«.. Ona iutimnn veza. koja je uspostavljena u nosi'edule vrijeme medju emigrantskim organizacijama nije samo rezultat njihovog pristupanja Savezu, nego u tome veliki udio ima baš »Istra«, koja ie postala najbolji posrednik medju organizacijama.
AH iznad svih tih zasluga za emi graciju, koje nisu bez značenja »Istra« može s ponosom da istakne svoi rad za narod u ropstvu. Nikad kao do sada otkako je fašizam uništio našu štampu u	Trstu i Gorici niie se	život	našeg	naroda
pod Italijom registrirao s ovoliko pažnje	i s ovolikom	točnošću	kao sada u	»Istri«.
Ovaj naš list postao je glasni megafon,	koii raznosi	svijetom	krik	našeg	izmu-
čenog naroda. »Istra« pretstavlja danas najvjerniju kroniku života i krvave borbe u Istri, Trstu, Gorici, Zadru i Rijeci. Ona ie gias. koji traži od svijeta pravdu, ona ie molitva našega naroda pod Italijom, ona ?e takodier i kletva toga naroda. U našim selima no Istri, Krasu i Goričkoi zna se, da u Zagrebu izlazi ovaj list i da on bilježi sve muke, koje se tamo dogadiaiu i našem je narodu bar malo lakše kad zna, da ima neko ko u njegovo ime pro testuje.
Pred završetkom ove godine rada »Istra« postavlja pitanje emigraciji:
hoćete Ii dozvoliti, da ovaj list pre stane izlaziti, hoćete Ii dozvoliti, da naš narod u Julijskoj Krajini ostane bez ovog svog iedinog lista, hoćete li dozvoliti, da se kletva tog naroda obori i na nas, koji smo mogli a nismo htjeli da za nj učinimo ono. što nam ie bilo najlakše da učinimo?
Pregledaite ovaj list, uzmite sve dosadanie njegove brojeve u ruke i budite kritičari, budite čak i oštri, ali ne pakosni kritičari, metnite ruku na srce i recite: niie li ovo jedan plemenit rad, nije li taj rad izveden s brigom, niie H »Istra« bila doista pravi organ Saveza emigranata i pravo glasilo zarobljene Julijske Krajine?
I onda učinite ono. što vam savjest nalaže, ono što mislite, da možete učiniti. Pomognite ovaj list Ne tražimo mnogo. Tražimo od vas da budete savjestan ' pretplatnik »Istre« I da nas tako poduprete. Ako ste već preplaćeni na »Istru«, pa niste učinili svoju dužnost prama listu, učinit? to što prije, jer smo sada pod konac godine zapali u velike poteškoće. Preporučite list svojim prijateljima i znancima I javite nam njihov pristanak, da ih unesemo u spisak pretplatnika. Sakupljajte u fond »Istre«.
Nova godina je blizu. Ta godina mora biti godina procvata za ovaj" naš list. A to će biti samo nastojanjem i shvaćanjem čitave naše emigracije.
CERKEV BI RADI VPREGLI V SVOJ VOZ
V Ajdovščino ie nedavno prispel duhovnik, pristen Italijan jz stare Italije, ki bo formalno opravljal službo kurata mladinske organizacije »Balila«. Toda njegova resnična uloga je druga. Poučeval bo verouk v šoli in v domovih »Balille«. V slovenskih krajih učijo duhovniki otroke verouk v cerkvi, torej ne več v šoli.
Država je namreč zahtevala, da bi slovenski duhovniki poučevali verouk v italijanskem jeziku. Rajši kakor da bi vero postavil) v službo raznarodovanja, so slovenski duhovniki zapustili šolo in se zatekli v cerkev, kjer z velikim trudom poučujejo slovenske otroke krščanski nauk v slovenskem jeziku. Upravitelj goriške nadškofije
mons. Sirotti bi rad na vsak način spravil duhovnike nazaj v šolo. Ker se temu slo-venska_ duhovščina dosledna prvotnemu sklepu' upira, so zdaj oblastva našla drugo pot. kakor nam kaže primer v Ajdovščini.
Tudi na Južno Tirolsko so skušali fašisti spraviti okoli 50 italijanskih katehetov, ki naj bi izpodrinili nemške. Ako so informacije nekaterih listov točne, sta briksenški in tridentski škof posredovala pri Vatikanu proti temu ukrepu in sv. oče se ie zavzel za pravice iužno-tirolskih Nemcev v cerkvi in šoli.
Prepričani smo. da se bo Vatikan prav tako zanimal tudi za naše uboge otroke, ki jih hočejo fašisti ugrabiti slovenskim staršem pod pretvezo, da jih bo njihov katehet učil krščanskega nauka. (»Slovenec«).
»POHOD« IMA PRAVOI
»Pohod« ljubljanski tjednik u svom 7 broju donosi i ovo:
Ne pomaga nobena beseda. Na naš poziv, naj »Radio-Ljubliana« ne predvaja na obletnico Gortanove smrti le italijansko glasbo, nam ie radio ustregel le v toliko, da je v resnici predvajal, pri opoldanski reproducirani glasbi le domače komade.
Naše zadovoljstvo pa se je zvečer preobrnilo v nezadovoljstvo. Pred univerzo lučke — znak žalosti, v radiu poveličevanje znane italijanske opere — Trubadur. Gospoda okrog radia se bo sicer zagovarjala, češ da je bil prenos iz prestolnice — Beograda. Te pregrehe ne odpuščamo niti Beogradu. Toda greh Ljubljane je večji. Pomisliti moramo. da smo blizu meje in da ljubljansko postajo poslušajo vsi radio imejitelji v Primorju. Kaj so si poslušalci tam doli ta večer mislili, ni treba omenjati. Gotovo so se veselili skrbi in pozornosti, ki jim jo nudi in izkazuje majka Jugoslavija.
Ponovno se ie vodstvo našega radiopro-grama tozadevno že opozarjalo. Ne zaleže nobena beseda. Gospoda noče slišati. Treba bo poseči po radikalnejšem sredstvu. Čudimo se, da imajo tako važno vzgojno in propagandno nacionalno sredstvo kot je radio v rokah ljudje, ki se tako malomarno spominjajo naših žalostnih obletnic, Ker ne pomaga nobena beseda, smo prisiljeni smatrati, da oni to nalašč delajo. Ne bo drugače kot da se z njimi pomete, da se iim vodstvo radio-programa odvzame in da preide vsa stvar v roke ustanovi, ki spoštuje dneve naše žalosti in ki ne bo izzivala nas in naše nesrečne zasužnjence.
DRSKO... UPRAVO FAŠISTIČKI DRSKO
Pod ovim naslovom donosi sušački »Novi list« ovo: Ovih su dana neki naši ugledni građani primili pozive iz Rijeke upućene im sa strane fašističke organizacije sveučilištaraca (GUF) grupe »Arnaldo Mussolini«. U tom se pozivu kaže, da će spomenuto fašističko udruženje održavati svake subote prigodnu zabavu (trattenimento goliardico) na koju se pozivaju i naši sugrađani. Sada to, što gospoda Guf-ovci priređuju zabave i »trattenimento« to je njihova stvar, ali da na takove svoje zabave pozivaju i naše ljude, odlične patriote, to je drsko... upravo fašistički drsko. Ili zar misle gospoda riječki Guf-ovci, da će im naši ljudi puniti »Salu Biancu« kao nekada (nažalost je bilo tako) i omogućivati različne priredbe. Gospodine uredniče, molim Vas da upozorite sve naše ljude u koliko prime sličan poziv, da ga i ne otvaraju već jednostavno vrate »Retour« i pošalju do sto vragova sve fašiste i njihove priredbe ... — M. S.
RAPALSKI DAN U DUGOMRATU.
U Dugomratu (Dalmacija) je i ove godine 12 o. mj. povjereništvo Jugosl. Matice održalo u Sokolanj komemoraciju Rapal-skog dana u zajednici s bratskim društvima Sokolom i Jadr. Stražom. Pred punom dvoranom, koju posjetiše i gg. Francuzi, medju njima i g. direktor tvornice »La Dalmatienne«, uzeo je riječ povjerenik Jug. Matice g. učitelj Pravdoslav Culum i spomenuo se prigodnim slovom kobnog dana. Slijedio je dječzj igrokaz »Nada istarske djece«, koii se je davao i pred dvije godine, a sastavio ga je isti g. P. Culum. Komad obiluje potresnim nacionalnim momentima, te ostavlja dubok dojam na slu-šaoce i služi na čast auktoru. Djeca su izvela igru odlično. Bilo je deklamirano zatim nekoliko Nazorovih i Katalinićevih pje. sama, kao: Rapallo, Mojoj Istri, Pjesma c Istri te Velebit i Učka. Program ie završio igrokazom uz pjevanje »Dječje želje«. Čitav program je bio izveden po školskoj djeci, a izvježbao ih je učitelj g. Culum. Komemoracija je uspjela moralno i materijalno. a inkas je namijenjen raznim dobrotvornim svrhama.
ILICA 128	^2) fi	fUCAiaSi
Vi%Tl(* *&&^fèuÒL
ULICA 128	62*9 ILICA !28
Pripovijest „Istre"
Zastava na vjetru
Jože Jeram
(Svršetak.) Karabinjerima su
— Kako? Nisu počinili djelo? priznali sve! — reče sudac. ..........
Mladići na to nisu odgovorili nista. Njihove oci su plaho gledale sad na odvjetnika sad na suca.
__Dozvolit", gospodine suče, da im postavim jedno
pitanje, — javi se jedan odvjetnik.
— Molim.
__Da li ste priznali, da ste zastavu rastrgali? —
upitao je odvjetnik mladiće slovenskim jezikom.
__
— Vi ste zastavu dakle rastrgali? — pitao je dalje odvjetnik sav izvan sebe.
__Ne
— Zašto ste pak — priznali?
Nastao je trenutak šutnje. Po toj šutnji javio se Cigoj:
— Jer su nas mučili i tukli!
— Tako? — razrogačio je oci odvjetnik I od zaprepaštenja sjeo.	,	,	..
— što su rekli? — pitao je sudac kao preko volje. — Tu govore pola sata a čovjek ne razumije niti rijeci.
_ Rekli su, da su priznali zato, jer su ih mučili 1 tukli!
— Ko? — plane sudac.
— Karabinjeri.	_	„	,	.
— Ja se čudim, gospodine suce — reče gorko odvjetnik, — da vi toga ne znate.	n
— Gospodine odvjetniče pazite sto govorite! Da U imate svjedoke? Da li imaju optuženi svjedoke? Upozoravam vas, da postoji jedan član zakona, koji govori o ovoj vrsti kažnjive klevete!	.
_ Dozvolite! — reče odvjetnik prama sucu i obrati se Cigoju: — Da li je neko vidio, kad su vas mučili?
__karabinjeri, — odgovori mladić. — Da me je
marešjalo tukao, to je vidio i Koritnik.
— Onaj, koji je optužen ne može u isto vrijeme biti i svjedok — rečp sudac; kad su mu preveli ono što je Cigoj’rekao.
— Dobro, — reče odvjetnik. — Pa uzmimo da su priznali. Za pravdu nije važno, da se neko djelo u momentalnoj zbunjenosti ili pod bilo kojim uplivom prizna. Treba ustanoviti, da li je optuženi neki čin doista učinio ili nije. Imamo pak svjedoke, koji su mladiće vidjeli kroz čitavu onu večer...
Pozvali su kao svjedoka Cirila, čudno mu se činilo kad je vidio suca u crnoj togi pred sobom. — »čemu ta, maškarada? — mislio je u sebi. — Odmjerite nam pravdu, koja nam pripada«. — Zaboljelo ga je, kad je vidio, da moraju optuženi mladići na svojoj rodjenoj zemlji da se razgovaraju s Pravdom preko tumača u tudjem jeziku.
— Ba li ste bili s ovim mladićima one večeri zajedno? Đa li ste ih vidjeli čitavu večer?
— Da.
— Ne, da! Gdje ste ih vidjeli i koliko vremena?
— U društvenoj sobi približno do pola noći, a zatim smo otišli zajedno cestom.
— Svjedoče Cirile Misleju, vi ste prisegli! Da li ste imali pred očima ove mladiće čitavim putem do kuće? One je noći bila velika tama!
— Za svaku minutu ne mogu tvrditi, ali...
— Da neko odlomi, rastrga i pogazi zastavu potrebno je samo pola minute.
Preslušana su još dva svjedoka. Pitanja i odgovori bili su kao kod Cirila. Sudac je zaključio ispitivanje svjedoka.
Odvjetnik se naslonio na stol, gledao je Koritnika, koji je gledao u nj svojim djetinjim očima i kao da ga nešto pita. Nije mu mogao odgovoriti. Bilo je zapleteno.
Oba odvjetnika u svojim obranama grmili. Njihove su riječi bile oštre. Sudac ih je prekinuo dva puta, ali su oni opet morali da govore oštro i opet su prelazili granice, koje su bile postavljene. Osjećali su krivicu, ali borili su se s — bogovima.
Sudac je pročitao osudu ...
Dvije godine i dva mjeseca strogog zatvora za svakoga.
Optuženi su se pogledali. Nastao je muk u sudskoj , dvorani. Takav muk da su čuli udarce svog srca.
Kad su optuženi izlazili iz dvorane, digli su glave. Neko svjetlo herojstva sjalo je na njihovim licima. Aureola mučeništva sjala je oko njihovih glava.
— Za dvije godine vidjet ćemo se, — govorili su svojim roditeljima.
Jedna majka je kriknula i malo da nije pala na
pod.
Pesnice su se stiskale...
Sa zida je režao u prazninu ukrućeni obraz rimskog imperatora, poškropljen krvlju...
•
• •
Strelovitom brzinom stigla je ta vijest u Stožice i u momentu obuzela sve duše. Ali odmah u drugom momentu po selu se raznio Kovačev glas:
»Stožice su dobile mučenike. Nisu posljednji. Prvi su!«
U nedjelju je molio u crkvi župnik očenaš za sve one, koji nedužno trpe.
U ponedjeljak su stajala u selu upregnuta kola, pored njih je stajao kovač i davao je Cirilu ruku.
— Da ne bi zaboravio, čiji si sin! — govorio mu je. — NikadaI
Kola su se makla. Pred školom je cestom prama kolima izišla Karmen. Ciril je zaustavio kola i pružio joj ruku.	,(.ir
— Idem, — reče joj.
— Već? A kad ćete se vratiti?
— Kada? Možda i doskora. AH stalno onda, kad budu ovdje vijorile drugačije zastave na vjetru. Do onda bit će još mnogo posla. A onda ćemo se vidjeti! Do vidjenja!
Djevojka je ostala na mjestu i gledala je za njim. Kola su se drndala cestom, medju poljima i vinogradima, cvijećem i zelenim stablima. Sunce je sjalo nad prostranom poljanom, ptice su pjevale. Nad gorom je blistao žar, kao znamenje jedne nove zore. Ciril je gledao u taj žar.
— Da li je to naša zora?
I kao da moli:
— O, zemljo, zemljice moja!
Naša kultnrna kronika
TALIJANSKA STUDIJA O NARODNOJ POEZIJI BENEŠKIH SLOVENACA
Izašla je ovih dana nova knjiga revije »Rivista di letterature slave«, koju izdaju talijanski slavisti pod uredništvom Ettora Lo Gatto, profesora slavenskih jezika na univerzitetu u Padovi, i to 5 i 6 sveska skupno, za mjesece septembar, oktobar, novembar i decembar. Na prvom mjestu treba istaknuti dvije radnje koje se tiču nas Jugoslovena. Arturo Cronid završava svoju veliku studiju o Lazi Lazareviču, koja već treću godinu izlazi u ovoj smotri, i nedavno je preštampana u knjigu. Studija op-siže desetak tabaka, i to je do sada najveća studija o Lazareviču. — Renata Ste-cati piše kratak prikaz uz obilato navađa-nje »o slovenskim narodnim pjesmama u »Furlaniji«. To je onaj dio Slovenaca koji se je i prije svjetskog rata nalazio pod talijanskom vlašću. Za te Slovence, koji pripadoše Italiji još za njezina ujedinjenja g. 1866, veli Stecati da su njihove narodne pjesme u poredbi sa onima ostalih Slovenaca slabije,
»i ako oni govore rijetko i slabo talijanski jezik koji uče u školi, a slabo »furlanski«.
Drugim riječima,
oni se nisu odnarodili ni u blizu šezdeset godina tuđe dominacije.
Zatim iznosi u originalu i u talijanskim proznim prevodima, čitav niz lirskih pjesama koje je ona pobilježila. Zanimljiv je to prilog, a pogotovo koristan za one koji izučavaju naše dijalekte. Stecati izjavljuje da je ovo samo jedan kratki osvrt, a obećava da će obraditi u posebnoj studiji ove narodne pjesme Beneških Slovenaca i porediti ih sa štampanim zbirkama narodnih pjesama ostalih Slovenaca.
»TRBOVELJSKI SLAVČEK« U ZAGREBU
Dječji zbor iz Trbovlja, koji je organi-zovao i koji vodi s velikim uspjesima naš zemljak učitelj August Šuligoj, posjetio je početkom ovog mjeseca i Zagreb. Priredje-na su dva koncerta s velikim uspjehom. — Koncerti su bili dobro posjećeni, a stroga zagrebačka kritika jednodušno i sa čisto umjetničkog stajališta pisala je o zboru vrlo opširno i s punim priznanjem. Šuligojev zbor uporedjen je s glasovitim dječačkim zborom »Sangerknaben« iz Beča i rečeno ie, da trboveljska djeca nadmašuiu taj zbor. Po svemu se opažalo, da ie Šuligoj u Zagrebu postigao svoj najveći uspjeh do sada. — Čestitamo.
SREČKO KOSOVEL V SLOVAŠKEM PREVODU
V najnovejši številki slovaškega književ-no-umetniškega mesečnika «Elan« sta izšla dva prevoda iz lirike Srečka Kosovela. J. Haranta je preložil v slovaški jezik »Pesem« in »Sonet smrti«.
VASILIJ MIRK PROFESOR NA DRŽ.
TRGOVAČKOJ ŠKOLI U MARIBORU.
Poznati naš kompozitor g. Vasilij Mirk postavljen je za profesora trgovačke akademije u Mariboru.
RAD MILKA BAMBIČA
Mladi naš slikar Milko Bambič ilustrirao je koledar Mohorjeve družbe za 1933, a ujedno i »Pravljice in povesti« Janeza Rožencveta (Mohorjevo izdanje).
USPEHI MATIJE BRAVNTČARA
Naš skladatelj Matija Bravničar je imel na simfoničnem festivalnem koncertu v maju velik uspeh s svojo najnovejšo uverturo »Hymnus Slavicus«. Uverturo je napravil na razpis ljubljanske Filharmonične družbe. Takrat pa je vlož i tudi še eno uverturo ki nosi naslov »Kralj Majtaž«. Ta ie pisana ravno tako za velikj simfonični orkester in bo izvajana na prihodnjem simfoničnem koncertu Glasbene Matice ljubljanske po vodstvom ravnatelja Poliča. Izvajal jo bo pomnoženi operni orkester.
ODJEK PROSLAVE ANTE DUKIČA U SLAVENSKOM SVIJETU.
Povodom 65-godišnjice Ante Dukića i njegove knjige pjesama »Od osvita do sutona«, koju je tom prigodom izdao, osvrnuo se na jedno i drugo, kano i na sav njegov dosadanji literarni rad, znatan broj čeških listova, kao »Narodni Politika«, »Pražske Noviny«, »Narodni Listy«, književna revija »Slovansky Prehled«, te slo-vajke »Nitrianske noviny«, a u Poljskoj je krakowski »Kuryer literacko - naukowy« ujedno istaknuo da ove pjesme sjećaju katkad na »Knjigu ubogih« od Kasprowicza, i da autor, spremajući se na odlazak u »za-svijet«, čini u njima opći obračun savjesti i konačnu ispovijed svojih i tuđih grijeha.
U nedjelju dne 7 o. mj. imalo je svoju skupštinu učiteljsko društvo »Jedinstvo« u Zagrebu. Tom je prilikom pretsjednik g. J. Milojević u svom pozdravnom govoru toplim riječima priznanja govorio o radu i lijepim književnim uspjesima Ante Dukića.
VIRI O NARODNIH JEZIKOVNIH IN VERSKIH MANJŠINAH.
Otte: Die unterdriikten Vòlker derWelt .Wien 1926.
Plettner H. Das Problem des Schutzes nationales Minderheiten — Jena 1927.
Rohrbach: Deutsche Volkstum als min-derheit — Berlin 192Ì1,,
Rosting: Protection des Minorites par la Societe des Nations — Geneve 1915.
Rabindranath Tagore: Nationalismus. — Ménchen ,1920.
Rumlhann: Das Schulrecht der Deut-schen Minderheiten in Europa — Breslau 1926.
Ruyssen Th.: Les minorites national d’ Europe et la guerre mondiale — Paris 1923.
Ruyssen Th.: Artide Minorites dans L’ Enciclopedie Britannique — 1926.
Rauchberg H.: Der internationale Schutz der nationalen Minderheiten.
Renner: Das Selbstbestumungsrecht der Nationen — 1918.	(Mos)
SLOVENSKA ŽENA V PH1MOKIU
GLAVNE TOČKE SODELOVANJA > SLO VENSKEGA ŽENSTVA V TRSTU V PRETEKLOSTI.
Tik pred svetovno vojno so se Slovenci v Trstu povzpeli kulturno in gospodarsko tako visoko, da so se Italijani že resno bali njihovega napredka. To pa ne po zaslugi avstrijskih vlad, ki so vse druga za drugo odrekale tržaškim Slovencem šole v maternem jeziku, ampak po zaslugi in požrtvovalnosti Slovencev samih, ki so vzdrževali v Trstu dve številno razredni šoli z velikim številom šolarjev in šolaric.
Nemalo zaslug za narodno probujo v Trstu si je pridobilo slovensko ženstvo, ki se je od leta 1888 ko si je ustanovilo žensko podružnico CMD, vedno bolj in bolj zavedalo svoje narodne dolžnosti in krepko sodelovalo za narodno probudjenje in prosveto.
Odbornice in . članice podružnice so z odprtimi rokami in velikim veseljem pozdravile najprej skromni slovenski otroški vrtec kakor pozneje razred za razredom ljudske šole 'v tedaj še jako skromnem poslopju pri sv. Jakobu. Najbolj vneta narodna delavka in duša ženske podružnice je bila dolgo let od 1. 1888 pa tja do vstopa Italijanov v svetovno vojno gč. Milka Man-kočeva, ki je bila vsa dolga leta marljiva in vestna blagajničarka podružnice. Učencev in učenk je bilo v CM šoli vedno več in več, da skromno šolsko poslopje ni moglo več zadostovati. Sezidala se je druga velika, impoznatna stavba, odprla se še ena slovenska šola na Acquedottu. Čim več šols. razredov in -otrok tem več je bilo treba delati, da se je odpomoglo bedi revnih učencev. Ženska podružnica v Trstu, ki je bila prva ustanovljena, je, bila tudi najmarljivejša. Odbornice in članice so imele mnogo potov in dela, da so zbrale potrebnega denarja za knjige in učila in da so o Božiču obdarovale najrevnejše šolarje z obleko in obuvalom.
Leta 1897 je začel v Trstu izhajati prvi ženski list »Slovenka«, katerega je prva tri leta urejevala Marica Nadliškova (Bartolova) tedaj že dobro znana pisateljica iz »Ljubljanskega Zvona« ter po nebrojnih člankih v tržaški »Edinosti«, »Slovanskem svetu« in »Slov. Narodu«. Krog lista se je zbralo lepo število sotrudnic in sotrudni-kov.
Z letom 1900 je uredništvo »Slovenke« prevzela Ivanka Anžić-Klemenčičeva, ki je list urejevala nadaljna tri leta, na kar je list izostal.
Slovenske služkinje, ki so prihajale iskat službe v Trst, so bile izpostavljene raznim nevarnostim. Tedaj se je zavzela Ma-
rija Skrinjarjeva, da so uboga dekleta dobila varno zavetje — Zavod sv. Nikolaja. Mnogo slovenskih deklet je otel ta zavod propada in pogube.
Slovensko ženstvo je, to se razume, sodelovalo pri vseh pevskih in dramatskih prireditvah.
Po prevratu se je v Trstu osnovalo »Slovensko dobrodelno udruženje«, ki je tudi uvidelo, da je slovenskemu ženstvu potreben ženski list. Leta 1923. je začel izhajati »Zenski svet« pod uredništvom Pavle Hočevarjeve, modna priloga, pa pod uredništvom Milke Martelančeve. List je v Trstu sijajno uspeval a razmere so ga pregnale.
»Zenski svet« se je ženstvu v Julijski Krajini zelo priljubil, in ni čuda, da ga naše žene in dekleta teško pogrešajo.
In zdaj? Tam, kjer se ie glasila slovenska pesem, igrala slovenska drarna in pela opera v slovenskem jeziku, je nastalo 1. 1920. žalostno pogorišče. Slovenci in Slovenke so se razkropili na vse strani; od leta do leta so zapuščali svoje domove in pribežali čez mejo. Kar jih je ostalo, so utihnili, potrti so do dna svojih duš, saj se jim je odvzela vsaka dušna hrana. — Žena.
PREDAVANJE DRA LAVA ČERMELJA
Naš dr. Lavo Čermelj, koji važi kao jedan od najuglednijih slovenskih prirodoslovaca, održao je u Prirodoslovnoj sekciji Muzejskog društva u Ljubljani jedno predavanje o astronomiji. Štampa je s priznanjem istakla uspjeh tog predavanja.
NAROD SVE MANJE PUŠI JER NEMA ČIME DA KUPI DUHAN
Trst, novembra. 1932. — Pod naslovom »Puši se i smrče sve manje duhana« donosi tršćanski »II Popolo di Trieste« članak u kojem iznosi veoma interesantne cifre o potrošnji duhana u Italiji. Duhana u paketima potrošeno je godine 1927-28 78.489 kvintala, a godine 1930-21 64.146 kvintala (manje 14.343 kvintala); 1927-28 potrošeno je cigara i cigareta 62.069 kvintala, a 1931-1932 48.346 kvintala, manje za 15.723 kvintala. O toj je pojavi napisao »Popolo« opširan članak, a na prvi je pogled jasno samo jedno: narod može sve manje da troši, pa za to i sve manje puši.
Naročajte „Emigrant"
P.mssne m§esti
U FOND ISTRE
Naè apel za sakupljanje u Fond »Istre« nailazi na lijep i simpatičan odaziv. Naia emigracija shvaća značenje našeg lista i ulogu, koju ima ovaj naš mali ali borbeni list u životu našeg naroda u Julijskoj Krajini kao i u životu naše emigracije. Ako se malo dublje stvari promisle, mora se opaziti, da ta uloga nije nipošto malena, da je ona naprotiv velika i od presudne važnosti. Nemamo nikakovih bolesnih ambicija, ali ne stidimo se izjaviti, da vršimo jednu važnu zadaću. Vodimo jednu idealnu i odlučnu borbu. Razvijamo jednu kampanju prvoga reda. Zalažemo se za velike ciljeve na dostojan način. Zato je »Istra« vrijedna potpore. Onaj koji podupire list ne samo pretplatom, nego i doprinosom u Fond postaje pravi suradnik na jednom važnom djelu i borac u jednoj teškoj, ali lijepoj borbi.
U ovom broju možemo sa zadovoljstvom da zabilježimo ove daljnje doprinose u Fond »Istre«:	•	,
Prosv.- društvo »Edinost« Škofja Loka (za 'prodane blokove) Din. 164.— Cerkvenik Franjo, Št. Jurij	»	16.50
Ferjančić Josip, Zemun	»	32.50
Jakopec Dragut., Sladki	Vrh	»	25.—
Fili Janko	. »	50.—
Dr. Marsić Niko, Zemun	»	14.—
V jek. Ujčii, Laško	»
Janko Ante gimn. kateh. Vel. Bečkerek	»
50.—
100.—
Dr. Dinko Puc, Ljubljana »	50.—
Dušan Petar, geom. Milanovac Gor.	»	10.—
Božac Tomo, geom. Milanovac Gor.	»	10.—
Šverko Josip, geom., Milanovac Gor.	»	15.—
Zupanič Ivan, geom. Milanovac Gor.	»	15.—
Ukupno do sada Din 4.990.50 (U posljednjem broju uvukle su nam se u ovoj rubrici nekoje pogreške. Tako je pomutnjom izostao zbroj svih prinosa, koji je bio Din 4438.50, a kod doprinosa Jugoslavenske Matice nije rečeno, da je to Matica u Kastvu.)
LIČNE VIJESTI
G. Ante Defranceschi, do nedavno nastavnik na učiteljskoj školi u Zagrebu, položio je početkom ovog mjeseca profesorski ispit s odličnim uspjehom. — Ante Defranceschi rodjen je u Ližnjanu kod Pule. Bio je u svoje vrijeme učitelj u Kaštelu kod Pirana na krajnjoj granici hrvatstva u Istri borio se na toj delikatnoj točci zajedno s pok. Mandičem, koji je bio tamo župnik, za afiimaciju našeg naroda. Za vrijeme rata prešao je u Rusiju i bio je jugosloven-ski dobrovoljac. Poslije rata polazio je pedagošku školu i postao je nastavnik na učiteljskoj školi. Istaknut je pedagoški stručnjak i pisac u oblasti školskih i političkih problema. Štampao je i nekoliko knjiga. Nedavno je bio pozvan na rad u ministarstvo prosvjete. — Mi čestitamo od srca ovom našem istaknutom kulturnom radniku koji je već i do sada svojim ličnim naporima i sposobnostima postigao lijepe uspjehe.
Na koncu ljetnog odnosno na početku zimskog semestra, završili su sveučilišne studije položivši diplomske ispite ovi članovi Istarskog akademskog kluba u Zagrebu: Brako Marko dipl. fil. Rado-slović Ante. dipl. fil., Lazarić Ljubica, dipl. fil., Filipič Ivan, dipl. fil. i čok Milan, dipl. ekon. kom. visoke škole. Čestitamo!
IZ DRUŠTVA »KRN« V ČRNOMLJU.
Emigrantsko društvo »Krn« v Črnomlju se najlepše zahvaluje vsem meščanom-daro-valcem, ki so z denarjem ali blagom pripomogli našim pridnim delavcem pri gradnji emigrantskega doma bratskega društva »Tabor« v Ljubljani. Društvo je vdobilo s pomočjo nekaterih dobrotnikov brezpla-čten kotiček m bode skoro pričelo z dramatičnimi, pevskimi in eventuelno godbenimi vajami. Strnimo se vs: brez razlike za blagor domovine in pomoč našim emigrantom. — »Krn«.
PROŠNJA NA VSE EMIGRANTE
Pripravljam ciklus predavanj o naših zadevah v Julijski Krajini pod naslovom: »Žalostne in vesele iz Julijske Krajine«. Prosim vse rojake, da bi mi blagohotno sporočili okolnosti in dogodke, ki se jim zde omembe vredne. Žalostnih poznam dovolj, rajši bi imel vesele. Predavanje ima biti poljudno.
Zahvaljujem se v naprej! - Dr. Mikuletič, odvetnik, Celje.
ZAHVALA
Odbor Prosvetnega in izobraževalnega društva »Zora« v Ljubljani (VIL) se naj-iskreneje zahvaljuje vsem, ki so na kakor-šen toli način pripomogli k uspehu naše zadnje prireditve. Posebej se zahvaljujemo tovarišicam, ki so pomagale pri blagajni ali pri buffetu. Vsem pa, ki so nas obiskali in s tem pokazali globoko naklonjenost do našega delevskoemigrantskega pokreta kličemo: Tisočkrat hvala In na svidenje.
MALI OGLASNIK
isIra

ooeoo
coooo
oooo
VRLO LIJEPU NOVOGRADNJU sa krunim trosobnim stanom, lokalom, velikim posl. prostorijama podesnim za svaki obrt, vrt, dvorište, kolni ulaz, prodajem za 390.000.— Dinara »ARGU8«,
Boškoviieva 8, (2044-193),_____________
SESTEHOKATNICU NOVU uređjenn sa »0 hotelskih soba, sve najmodernije namješteno — luk-susnlm komfortom, providjeno — rentabilno — prodajem povoljno — »AR6U8«, Boškovićeva 3. TBGOVACKU KUĆU strogo središte sa više trgovačkih lokala, poslovnih prostorija, stanova po 1—2 i 3 sobe sa komfortom, podesno za svaka trgovina — novčani ili osiguravajući zavod, dohodak oko 700.000.— Din., prodajem za eoa dinara 6,600.000.—, primam pod račun manji objekat —
»ARGUS«, Boškovićeva 6, (316—73).______
LIJEPU JEDNOKATNICU novu sa 4 stana po 1 i 2 sobe sa komfortom, oko 180 čet. hvati vrta i dvorišta, godišnji dohodak oko 42.000,— prodajem za cca Dinara 500.000.— »AEGUS«, Boškovićeva 6, (2448—267).
*3»!


Emigranti!
Odavna se ie osjećala potreba' priručnika, koji bi sadržavao potrebne upute za svakog emigranta. Da bi se toj potrebi doskočilo, odlučio je konzorcij lista »Istre«, da štampa džepni kalendar »Emigrant« za god. 1933, u kome ćete naći sve što se odnosi na emigrante. Evo nekoliko rubrika, koje će vas zanimati: »Važno za svakog emigranta«, »Upute za sticanje državljanstva, dozvola boravka i uposlenja«, »Naša štampa«, »Crtice iz naše prošlosti«. »Crni kalendar« itd.
Kalendar izlazi iz štampe skorih dana. Izradba je vrlo ukusna i tehnički dotjeranija od drugih sličnih izdanja. Spominjemo i to, da je kalendar uvezan u najbolji platneni uvez, na kome je utisnuta u zlatnom tisku naša zarobljena domovina.
Kako pored informativnog ima kalendar ! propagandistički značaj, uvjereni smo da će ga naručiti ne samo svi naši emigranti, nego i ostala naša braća. Stoga molimo emigrante, da nam zajedno sa svojom narudžbom pošalju i adrese svih onih rodoljuba, koji izjave da su spremni kalendar nabaviti.
Cilena po primjerku 10.— Din. U tu je cijenu uračunata i poštarina — Zatražite odmah ček br. 36.789, koji se dobije na svakoj pošti.
Narudžbe se šalju na upravu »Istre« Zagreb, Masarykova 28.
'	' ' ' X •vT/:--.-.:..X- x^-X' x X:'X X- h-,
Vlasnik i izdavač: Konzorcij »Istra«, Masarykova ul. 28/11. — Urednik: Ive Mihovilović, Jukićeva ul. 36. — Za uredništvo odgovara: Dr. Fran Brncić, advokat, Samostanska 6. — Tisak: Stečajnina Jugoslovanske štampe d. d., Zagreb, Masarykova 28a. — Za tiskaru odgovara Rudolf Polanović. Zagreb. Ilica 131