KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 12 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 MARTA 1937
PATENTNI SPIS BR. 13016
1. G. Farbenindustrie Aktiengesellschaft, Frankfurt a. M., Nemačka.
Postupak za pretapanje i čiščenje lakih metala, koji sadrže magnezijum, a naročito magnezijuma i visokoprocentnih magnezijumoyih legura.
Prijava od 19 maja 1936.	Faži od 1 septembra 1936.
Traženo pravo prvenstva od 19 jula 1935 (Nemačka).
U poslednje vreme mnogo je puta tvr-deno, da se zone otopine, koje se upotreb-Ijuju za pretapanje i čišćenje lakih metala koji sadrže magnezijum, a naročito magnezijuma i visokoprocentnih magneziju-movih legura, koje otopine pored hlorida zemno alkalija i eventualno alkalija sadrže zgušnjavajući delujuće dodatke materija, koa što su metalni oksidi ili fluoridi, tope tek pri temperaturama pri kojima se sam metal namenjen obradi nalazi već u istopljenom stanju. Pri tome se tvrdi, da se naklonost za jaču oksidaciju koja postoji kod istopljenog metala ne može potpuno sprečiti pomoću sredstva za tečenje neistopljenog još pri toj temperaturi, koje je dodato u obliku praha na dnu suda za topljenje odnosno na metal namenjen topljenju.
Za odstranjivanje te nezgode preporučivano je, da se upotrebljuju topitelji, čija tačka topljenja leži ispod tačke topljenja metala namenjenog obradi, pri čemu je trebalo postignuti, da prvo istopljeni topitelj stvori jedan zaštitni pokrivač preko još neistopijenog odn. topećeg se metala. Kod tih topitelja, koji ili uopšte ne sadrže zgušnjavajući delujuće dodatke, ili ih sadrže u sasvim zanemarujućim količinama, gubi se potpuno željeno dejstvo sredstava za zgušnjavanje. Usled njihove razređenosti odn. malog površinskog napona pri višim temperaturama (i to čak pri takvim koje leže samo za oko 100—150n iznad tačke topljenja metala namenjenog obradi) nemoguće je postignuti posle obrade čisto odvajanje topitelja od metal-
nog regulusa i stoga postoji uvek opasnost, da metal pri livanju ponese sobom ostatke topitelja odn. uključi ih u sebe, koji posle daju povoda za pojave korozije, što je u toku dugog vremena činilo nemogućom tehničku upotrebu lakih metala, koji sadrže magnezijum.
Ali se, pomoću svrsi odgovarajuće izmene poznatog postupka za pretapanje i čišćenje lakih metala pomoću lilorid-nih sredstava za tečenje, koji sadrže zgu* šnjavajuće dodatke, postiže pod svima o-kolnostima i sprečavanje jače oksidacije metala pri pretapanju i čisto odvajanje topitelja od metala namenjenog preradi. Postupak počiva na zamisli, da se za topljenje metala upotrebljuju lako topljivi, dakie nezgusnuti topitelji, a da se zgušnjavanje istih prouzrokuje tek za vreme stvarnog toka prečišćavanja, pomoću dodavanja odgovarajući delujućih materija.
Prema pronalasku, prvo se istopi meta! namenjen obradi, uz dodatak nekog topitelja, koji se sastoji od jednog'ili više hlorida, čija tačka topljenja ne leži znatno više od iste me	ualno
može da leži znatno niže ispod tačke topljenja metala. Za ovo su se pokazali kao naročito pogodni bezvodni karnalit, ili odgovarajuće mešavine još bogatije sa kalijevim hloridom, kao 2KCl.MgCL, čije tačke topljenja leže pri odn. još ispod 580°, t. j. najmanje 70" ispod tačke topljenja čistog magnezijuma. Ali se može željeno dejstvo postignuti i sa čistim bezvodnim magnezijumovim hloridom, koji
Din. 10.-
eventualno može sadržati dodatke za snižavanje tačke topljenja drugih klorida, nego što je kalijev klorid. Pri torne je svejedno, da lise metal topi uz upotrebu većeg doaatka topitelja u ostatku topite-Ija, koja se nalazi na dnu suda, ili da li se topitelj u obliku praha posipa po metalu na men jenom rastapanju, odn. dodaje u obrocima odgovarajući napredovanju procesa topljenja. U svakom slučaju postiže se pomoću lako topljivog topitglja dalekosežna zaštita metala od jače oksidacije pri topljenju. Ćim se stvorio vići o-statak istopljenog metala, mogu se nanositi dalji delovi topitelja na površinu metala u obliku retkog zaštitnog pokrivača, da bi se i taj deo metala zaštitio od jače o-ksidacije.
Kada se cnlokupna količina metala za obradu nalazi u istopljenim stanju, rasto-pina se jako promeša na uobičajeni način, da bi topitelj primio u sebe nečistoće, koje se nalaze u metalu, što se može izvršiti pri temperaturama ispod oko 800" bez znatne oksidacije metala. Za vreme ispiranja dodaju se metalnom kupatilu ili poznata, zgušnjavajući delujuća, sredstva u količini dovoljnoj za zgušnjavanje prisutnog topitelja, ili dalje potrebne količine nekog .topitelja, čiji sastav pricipijelno odgovara poznatom topitelju, koji sadrži sredstvo za zgušnjavanje, pri čemu je probitačno, daise sadržina sredstva za zgušnjavanje odmeri veća nego što je to uobičajeno, da bi se postiglo, da novo dodati topitelj pri svome združivanju sa retkim tečnim delovima, koji se već nalaze u metalu, deluje i na poslednje zgušnjavajući. Za ovo su naročito pogodne poznate meša-vine inagnezijumovog klorida sa magnezi-jpmovim flporidom, kalcijevim t'luoridom i,;ili magnezijumovim oksidom ili kalcije-yqg klorida sa magnezijumovim fluori-dom.
Posle završenog procesa mešanja, za koji kod malih količina uglavnom nije potrebno više od jednog minuta, ali koji se zavisno od sadržine nečistoća u metalu može produžiti i duže vreme, odn. češće ponavljati, pokriva se rastopina na poznati način sa jednim zaštitnim slojem topitelja, koji ima normalnu sa1držinu sredstva za zgušnjavanje, zatim se probitačno p svrhu odvajanja poslednjih aglomerisanih ostataka topitelja iz metalnog, regulusa za-greva na temperaturi, koja leži znatno iznad /temperature livenja i u datom slučaju se„ po rashlađivanju na temperaturu livenja, razliva uz zadržavanje čvrstog sjedinjenog pokrivača od ^topitelja, pomoću pogodnog alata (vatralja i si.).
Topitelji, koji se upotrebljuju prema
ovom pronalasku mogu sadržati sastojke u jednostavnoj mešavini. Neki put je probitačnije, da se pojedini sastojci topitelja prethodno stope i da se po ščvršnjavanju usitne, pošto se na taj način može postignuti prisna mešavina sastojaka. Topitelji-ma mpgu se na poznati način dodavati eventualno dodaci soli nekog metala, koji se već nalazi u leguri, da bi se sprečilo ispiranje istog usled obrade sa topiteljem. S druge strane mogu isto tako na poznat način topitelji da sadrže dodatke, koji u toku obrade bivaju redukovani od metalne otopine, stvarajući leguru.
,	Priiper
U jedan sud od livenog gvožda pospe se prvo jedan tanak sloj topitelja, koji se sastoji od bezvodnog karnalita, a zatim se sipa oko 30 kg visokoprocentne magneT zijumove legure u obliku livenih Sipki i zagreva se. Čim se primeti početak topljenja, posipaju se u malim obrocima dalje količine istog topitelja na još čvrste metalne komade, a po stvaranju metalne bare, , pokriva se njena površina sa malo bezvodnog karnalita. Količina topitelja upotrebljeria do završetka topljenja iznosi -00 gr. Po postizanju temperature od oko 720"C propere sq snažno metal pomoću jednog štapa za mešanje u toku od okrj 1 minuta, dok se istovremeno posipa na površinu metala u malim obrocima svega 250 gr. jednog topitelja, koji se sastoji od 70?,j MgCI., bezvodnog \0% MgO 203; CaF, ,,
Po završetku mešanja posipa se po površini metala u podjednakoj debljini oko '50 gr. jednog tppjtclja koji ima sastav 803; Mgg..
10?6 MgO 10% CaF,
i koje se uskoro sinteruju u jedan žilav spojeni pokrivač. Zatim se sadržina lopca, koja sp nalazi pod tim pokrivačem brzo pregreje na oko 850", a potom se rashladi na tepjperaturu livenja od 760" i lije se na poznati način.
Patentni zahtevi:
1) ppsjupak za pretapanje i prečišćavanje lakih metala, koji sadrže niagnezi-jum, a naročito magnezijuma i visokopro-centnih magnezijumovih legura, uz upotrebu topitelja, koji sadrže hloride sa zgušnjavajući dejstvujućim , dodagima, naznačen time, što se metal topi uz., upotrebu vgć samp po sebj poznatih retkih (nezgušnja-vanih) topitelja, koji samo njalo iznad ali probitačno ispod temperature topljenja metala postaju tečni, pri čemu se pri tem-
peraturama iznad točke topljenja metala namenjenog obradi, metalno kupatilo propere uz dodavanje sredstava za zgušnjava-nje, odn. daljih količina topitelja u obrocima odgovarajući napredovanju procesa, koji sadrži zgušnjavajuće dodatke, probitačno u velikoj količini.
2) Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se po završetku obrade nanosi na metal jedan zgušnjavajući pokrivač od topitelja i što se metal pregreva znatno iznad temperature livenja, t.j. na temperaturama od preko 800“.