KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 84 (1)
PATENTNI SPIS
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 marta 1934
BR. 10754
Schauberger Viktor, Purkersdorf b/Wien, Austrija.
Postu pa k i uredaj sa mešanje lake i teške vode iz basena ustava i za povečanje otpornosti tela (ili zidova) ustava (ili brana).
Prijava od 20 jula 1930.	Vazi od 1 septembra 1935-
Pronalazak se odnosi na postupak sa pripadajučim uredajem za mešanje lake i teške usporene vode i za povečanje otpornosti zidova ustave, i sastoji se naročite u torne, što za preliv u kanal za oticanje, vencu ustave biva dovedena usporena voda sloja sa najvišom tempera turom i voda sloja sa najnižom temperaturam čija učešča u mešavini bivaj u regulisana u zavisnosti od spoljne temperature, pri čemu na po-desan način, radi povečanja otpornosti zida ustave, strana, koja je okrenuta dolini, za-vršnog tela ustave biva hladena oblivanjem usporenom vodom najniže temperature.
Uvidelo se, da za vodenje vode pri svi-ma hidrotehničkim merama ni je uzimana u obzir važna okolnost, naime temperatura vode u odnosu prema temperaturi zemlje i vazduha, kao ni temperaturne razlike u samoj tekučoj vodi, i dalje se uvidelo, da temperaturne razlike, koje trajno menjaju, odlučujuči utiču na kretanje vode. U koliko je samo pomočil veštačkih gradevina, kao što su postrojenja ustavinih mehaniza-ma ili t. sl., prirodni tok preprečen i u koliko se oticanje usporene vode vrši ili samo pomoču donjih vratnica (koje daju samo tešku vodu temperature od približno + 4° C) ili samo pomoču preliva preko venca ustave (usled čega kanalu biva dovedena samo laka voda svagdašnje najviše temperature vode), nastaje 'smetnja u kanalu, koje naime u krivinama kanalu daju povoda razaranjima obale. Ako ipak izvesnom kanalu biva dovedena voda koja odgovara svagdašnjoj spoljnoj temperaturi, dakle pravilno temperirana voda, to time može, pre-
ma želji, biti postignuto ili kočenje vodenih masa i smanjenje njihove snage vučenja, ili obratno, ubrzanje vodenih masa i uvečanje njihove snage vučenja. Stoga umeslo samo lokalno dejstvu)učih gradevina za zaštitu obale može samo regulisanjem pravilnih temperatura vode, dakle automatskim uspo-stavljanjem trajnog ravnotežnog stanja u vodi biti postignut bez smetnje toka odla-zečih vodenih masa. Proširenje kanala, usled taloženja nanosa ili izbacivanja istog (spru-dova), i razaranja obale, naime u krivinama, mogli biti izbegnuti pomoču naročitih ustavinih prostorij a sa odgovarajučim ugrade-nim napravama i nepravilne oblike oticanja mogu biti novo regulisane. Usled naročitog podešavanja upravljajučih naprava predvidenih u ovim ustavinim postrojenjima za laku i tešku vodu daje se ponovo izvesti pad temperature koji odgovara svakoj spolj-njoj temperaturi, tako, da time naime raza-rajuča dejstva velike vode mogu potpuno biti otstranjena.
Jednovremeno sa regulisanjem oticanja mešanjem lake i teške vode u zavisnosti od temperature može i otpornost tela ustave biti povečana time, što pore zida bivaju zatvarane hladenjem deliča vode, koji u ove prodira sa strane usporene vode, i time biva otstranjen razlog za razaranje zida. Laka voda koja smanjuje svoju temperaturu i koja prodire u pore zida, gubi svoju moč nošenja i rastvaranja soli i drugih materija, dok pri temperaturi od -j- 4° C ne dostigne ono stanje pri bojem je njena moč rastvaranja najmanja i filtrujuče dejstvo zida naj-jače. U koliko stoga laka voda koja pro-
Din 15.
dire u zid, na putu za pove zida bude time hladena, što strana zida prema dolini biva obliva na teškorn vodom od + 4° C, to voda boja prodire u pore ostavlja svoje rastvorene materije u porama, time zatvara pore tabo, da več posle nekoliko nedelja biva postignuto zaptiveno zatvaranje pora zida ustave, koje čini izlišnim dalje osigura-nje protiv razaranja zida bedema. Ako ipak izostane opisano hladenje strane zida prema dolini, to voda koja sa strane uspore-ne vode prodire u pore, naime pri sunče-vom zračenju ustavinog zida biva zagre-vana sa strane doline i dobija u svojoj moči rastvaranja u odnosu na čvrsti sastavni deo gradevinskog materijala. Pore bivaju ispi-rane. Raza ra j uče dejst o biva sa sve večim uvečanjem pora pri mrazu jače, postaju pukotine u zidu, u boje zalaze nove količine vode kako usled hidrostatičnog pritiska tako i usled pritiska strujanja vode, dok pomoču mraza ne dode do potpunog razaranja zida, naime u višini normalnog vo~ denog ogledala.
Na načrtu je pokazan jedan primer izvo-denja uredaja, podesnog za izvodenje opi-sanog postupba, naime zida ustave, u sl. 1 u preseku i u sl. 2 u izgledu odozgo, dok je u sl. 5 pretstavljen jedan detalj uredaja za upravljanje ispusta pri dnu u preseku.
U cilju regulisanja otičučih količina hladne (tešbe) vode i tople (lake) vode predvideni su ispusti O pri dnu u završnom zidu K ustave B eventualno •— kako je pret-stavljeno — na obema stranama njenim, čije su vratnice T upravljane pomoču plo-večeg tela G koje je upravljano tempera-turom. Cevi W ispusta O vode do venca ustave, pri čemu se opboljavajuče cevi U!, U2 i U3 koje se pomoču zatvarača V,—V3 na uvlačenje mogu da zatvaraju, odvajaju u različitim višinama od strme cevi W i bivaju vodene na stranu tela ustave K prema dolini i tu ulaze u odgovarajuča korita u telu ustave. Na dnu strane zida, koja je obrenuta prema dolini biva ugradena gra-devina K3 za obrazovanje matice i za bolje mešanje vodenih masa koje otiču preko zida.
Vratnice T ispusta O pri dnu jednirn se-čivom se oslanjaju na prag koji je umešten ti dnu kanala i zaptiveno su vodene po rasterečenim valjarna u vertikalnim žljebo-vima i pomoču vodiljnog štapa F, boji se kreče u šahtu bočnog zida ustave H, i vezane su plovečim teloni G, koje je na primer izvedeno bao gnjuračko zvono. U boč-nom zidu H ustave nalaze se u različitoj višini iznad ispusta O, pri dnu, cevasti pro-pusti A, koji omogučuju vezu šahta, u koji se gnjura ploveče telo G sa slobodnim vodenim ogledalom usporene vode. Pomoču
ispunjavanja strme cevi W pri otvorenim vratnicama T biva takode postignuta veza izmedu strme cevi i ustave, koja rastere-čuje vratnice T od jednostranog pritiska vode i time omogučuje njihovo upravljanje po višini skoro bez trenja. Vratnica može stoga na ime kao drvena konstrukcija biti tačno prilagodena nosivosti gnjuračkog' zvona G, tako, da bude obezbedena njena laka pokretljivost pri svakom stanju vode. Gnjuračko zvono G, koje je na svojoj vodiljnoj poluzi smešteno da se može pomerati po višini može tako pomoču podešavanja po višini biti podešeno na svaku željenu višin u plovljenja. Zvono ima u poblopcu ventil P za vazduh koji se može zatvarati, kroz čiji otvor može da odilazi vazduh, koji je sabijen u unutrašnjosti zvona usled čega vratnica T može odmah biti zatvorena. Pomoču cevi R, koja je otvorena na oba kraja, i koja je snabdevena podelom za merenje višine, može pomoču podešavanja cevi više ili niše, da se u svako doba prameni dubina prodiranja vode u zvono. Kod potpuno spuštenog gnjuračkog zvona bez vazdušnog jastučeta (sloja) može kroz opi-sanu cer radi dizanja plovečeg tela da bude upušten i sabijeni vazduh, koji pri za-tvorenom ventilu P omogučuje otvaranja vratnice T. Vazduh, koji je pri normalnom radu zatvoren u zvonu, nalazi se stoga neposredno u vezi sa atmosferam, kroz zid, tako, da naime kod metalnih zidova zvona spoljna temperatura biva predata vazduhu u zvonu, i time biva uticana njegova za~ premina. Zavisno od uvečanja ili smanjenja zapremine vazduha u gnjuračkom zvonu G biva stoga u zavisnosti od spoljašnje temperature postignuto različito upravljanje po višini vratnica T tabo, da količina teške vode, boja se dovodi kanalu, i koja kroz ispuste O i strmu cev W, kao i kroz jedmi od krušečih cevi U,, U2 ili U3 biva dovedena na stranu tela ustave koja je okre-nuta prema dolini, biva menjana zavisno od spoljašnje temperature. Laba voda teče preko podesne ploče M za prelivanje, iznad venca tela ustave, ka kanalu.
Mešanje izmedu tešbe i lake vode biva isto tako olabšano pomoču tela K3 na dnu strane tela koje je okrenuto prema dolini, kao i okolnošču, da teška voda biva poprečno dovedena laboj vodi, koja pada vertikalno, kroz horizontalne cevi Ut, U2, U3, čime se omogučuje postizanje prisnog mešanja pomoču tako veštački postalih obra-zovanja matice. Kod obasjavanja suncem pojedinih gnjuračkih zvona G bivaju prema torne pripadajuče donje vratnice T dalje podignute i time kanalu dovoden procenat teške vode u odnosu prema lakoj vodi koja se sliva preko venca nasipa, dok pri
hladnim spoljnim temperaturama donje vratnice bivaju sasvim, ili skoro sasvim, zatvo-rene i kanalu biva dovedena samo prelivna topla voda.
Teška voda, koja je radi bolje mešavine vodena na venac ustave, može jednovre-meno biti upotrebljena za povečanje otpor-nosti tela ustave. Po izradi ustavinog tela K biva najpre na primer kroz kružeču cev U2 donjem delu tela K na njegovoj strani prema dolini dovedena samo teška voda, u kome cilju gnjuračko zvono G biva tako podešeno, da donje vratnice T ostaju trajno Otvorene, usled čega eventualno izostaje preliv preko venca tela ustave i dotičuča voda biva dovedena kanalu isklju-čivo kroz donje vratnice O. Ova teška voda koja obliva stranu tela prema dolini tako hladi sada zid spolja, da laka uspo-rena voda, koja sa strane brega prodire u pore zida, taloži svoje rastvorene materije u zidu i time ga zaptiva. Po zaptivanju do-njeg dela zida može tada teška voda da se kroz kružeču cev U3 dovede do venca tela ustave, čime može da se izvede i zap-tivenost gornjeg dela ustavinog zida. Prema dobroti samog zida ovaj proces zapti-vanja zahteva više nedelja, posle čega se pore u zidu zapušavaju i otpada bojazan od štete čak i pri normalnom radu. Po izvršenom zaptivanju zida može i prelivna ploča M, koja se u istom slučaju postavlja samo kao gvozdena konstrukcija na venac tela ustave, takode da se ukloni, da bi se umesto po sl. 1 pretstavljenog survavanja lake vode preko ploče M izazvalo prelivanje preko venca tela ustave i time da se i za sove pošteda zida ustave na strani koja je okrenuta prema dolini.
Mešanje lake i teške usporene vode u zavisnosti od spoljne temperature ima stoga za posledicu automatsko regulisanje vode u kanalu za oticanje, dok hladenje slojeva zida ustave, okrenutog dolini, usporenom vodom najniže temperature jednovremeno ima za posledicu povečanje otpornosti tela ustave, čime se sprečava razaranje istog fi-zičkim i kemijskim dejstvima usporene vode.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za mešanje lake i teške usporene vode i za povečanje otpornosti zida ustave, naznačen time, što za preliv u kanal za oticanje preko venca ustave biva dovedena voda najviše temperature i uspo-rena voda najniže temperature, pri čemu učesni delovi mešavine vode bivaju regu-lisani u zavisnosti od spoljne temperature.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što, radi povečanja otpora zida ustave, strana zida, koja se nalazi prema dolini, biva hladena prelivanjem usporene vode najniže temperature.
3.	Uredaj za izvodenje postupka po zahtevu 1, uz primenu ustavinog basena sa donjim ispustom koji se može regulisati i prelivom preko venca, naznačen time, što se upravljanjem donjeg ispusta vrši pomo-ču plovečeg tela (G) koje biva upravljano temperaturam.
4.	Uredaj po zahtevu 3, naznačen time, što je plovno telo (G) izvedeno kao zvono, sa promenljivom zapreminom za vazduh.
5.	Uredaj po zahtevu 3, naznačen time, što ima cev (R) za vezu sa atmosferam, koja se može pomerati kroz gornji deo zvona.
6.	Uredaj po zahtevu 5, naznačen time, što teška voda biva, kroz cevi (Ut,U2,ll3), u različitim višinama, dovodena preko zida ustave na onoj strani koja je okrenuta prema dolini, pri čemu su pomenute cevi po-moču pojedinačno zatvarajučih se zapreč-nih organa (Vi, V2) priključene na zajed-ničku strmu cev (XV).
7.	Uredaj za izvodenje postupka po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što teška voda donjeg ispusta biva vodena kroz cevi (XX7) ka vencu (Ki) ustavinog tela.
S. Uredaj po zahtevu 7, naznačen time, što ima prelivnu ploču (M), koja prekriva venac tela ustave, radi sprečavanja direktnog oblivanja, prema dolini okrenutog, zida ustave (K) toplom, lakom vodom.
Ad patent broj 10754 Tin o
H
--iK
^4
■4
ač-
rt
L.
t«q. a
I; I
			
		1	
<\		T j	•• :	N
		i i	....	!
			|T 1 r
Ul
H