KRALJEVINA SRBA, HRVATA 1 SLOVENACA
UPRAVA ZA ZASUTIJ
KLASA 55 (3)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 15. NOVEMBRA 1923.
PATENTNI SPIS BR. 1522.
Zellstofffabrik kValdhof, Dr. Hans Clemm i Dr. Carl Hangleiter, Manheim-Waldhof, Nemačka.
Postupak za ponovno dobijanje sumporaste kiseline i toplote pri odilaženju gasova,
iz sudova za kuvanje celuloze.
Prijava od 30. avgusta 1921.	Važi od 1. februara 1923.
Pravo prvenstva od 17. oktobra 1921.
Do sada su predloženi različiti načini, da se ponovno iskoristi sumporasta kise-lina i toplota pri odilaženju gasova iz sudova za kuvanje celuloze. Pri torne se polagala velika važnost na što je moguče potpunije ponovno dobivanje SO2, i stoga se uvek radilo sa jako rashladjenim zasičenim gasovima- parom i bazama, pri torne toplota odlazi u vodu za hladjenje, koja se vodi ka sudu sa toplom vodom, to je postupak, koji je, kao što je poznalo, skopčan sa velikim gubitkom toplote. Pri torne se i sumporasta kiselina samo do-nekle potpuno ponovo dobije, jer se ne-apsorbovani delovi gasova u apsorpcio-nom sudu još jedanput teraju u lužnicu ili se namesti naročiti apsorpcioni kotao pored lužnice, koji je naliven svežim lugom, zbog čega su oba postupka žametna, te otežavaju proces. Pokušalo se takodje, da se zasičeni lug o dvoji od zasičenih gasova, i ako je mnogo bolje smanjiti koli-činu zasičenog luga tako, da se bez naj manje štete može dovesti svežem lugu zajedno sa odilazečim gasom. Dalje pri dosadanjem načinu rada, nije se smeo sveži lug suviše zagrejati zasičenim gasom (u najboljem slučaju od prilike na 50—60°) jer to prouzrokuje znatan gubitak u sum-porastoj kiselini, usled čega nepovoljno utiče na kuvanje (kao što je več slučaj
preko 30°). Usled toga se opet ponovo sud za kuvanje vruč od prošlog kuvanja više ili manje hladi prilikom punjenja sa svežim lugom.
Predlagalo se takodje, da se sumporasta kiselina, koju sadrže odilazeči ga-sovi, time ponovo iskoristi za pojačavanje luga, da se odilazeči gas u isto vreme sa hladnim sirovim lugom propusti kroz jedan sud, tako da lug neprekidno protiče kroz spravu za vreme zasičavanja. Prirodno da i ovde makar jedan deo toplote odi-lazečih gasova prelazi na lug. Ali ovde, usled stalnog oticanja luga kroz olvorena usta cevi, nije reč o zatvorenom sudu u smislu novog pronalaska. Prema torne vlada u sudu samo mali pritisak strujanja, koji je potreban da obezbedi stalno pro-ticanje luga od ulaznih usta ka izlaznim ustima, ali nema toliki pritisak, da sabije gas sumpoiaste kiseline u lug odnosno da spreči odilaženje gasova iz rastvora. Stoga je apsorpcija gasova pri ovome postopku sasvim nepotpuna. I toplota je samo jednim delom iskoriščena, jer je i ovde reč o neprekidnom toku tečnosti, pri čemu se vrši mnogo brže izmenjivanje toplote sa okolinom, kao pri manjoj mirnoj količini luga. Stoga nije ništa ni pomenuto o ponovnom dobijanju toplote.
Iz svega toga očevidno je, da se dosa-
Din. 1.—
danjim načinom rada nije mogao rešiti zadatak, da se sumporasta kiselina i toplota odilazečeg gasa ponova dobije isto-vremeno i što je moguče potpunije.
Medjutim pronadjeno je, da se može na vrlo prost način ponova dobiti praktično, kako toplota tako SO2 pri odilaženju gasova, ako se prelazni medium uvode bez ikakvog hladjenja neposredno u sirov lug, koji se nalazi u zatvorenom sudu. U tom cilju dobro se pri torne izoliraju sprevodi za odilaženje, da bi se što je moguče više sprečilo svako hladjenje. Dokle god sirovi lug, u koje se uvode ga-sovi koji odilaze, ima nisku temperaturu, sumporasta kiselina apsorbuje se potpuno bez ičeg drugog. Postepenim povišava-njem temperature rastvor daje nešto sum-poraste kiseline gasnom prostoru, koji se nalazi više njega. Ali pošto je sud zatvo-ren, to se proizvodi odgovarajuči pritisak, koji sa svoje strare ponova povečava sposobnost apsorpcije rastvora za sumporastu kiselinu i odilaženje sumporaste kiseline nije moguče. Pokazalo se, da se na ovaj način svež lug može zagrejati odilazečim gasom i t. d. na temperaturi od 90° C. i preko toga, dok nadpritisak, koji pri ovome postaje, ostaje uvek znatno niži od pritiska suda za kuvanje, iz koga odilaze gasovi i t. d.
Dok se dakle pri dosedanjem načinu rada toplota samo nepotpuno ponova dobije, a sumporasta kiselina u nekoliko potpuno samo na zametan način, prema no-vom postupku ponova se iskoriste celokupna toplota i celokupna sumporasta kiselina, i obe su dobro došle svežem lugu za kuvanje. Svež lug se može dobiti od prilike na 90° C. i više koja temperatura
odgovara od prilike temperaturi ispražnje-nog suda za kuvanje, koji nije rashladjen ispiranjem, tako da ovaj ne podleže ni-kakvom znatnom hladjenju pri ponovnem punjenju lugom. Kod neposrednog kuvanja ovaj postupak ima osim toga još veliku korist da se usled visoke temperature svežeg luga para vrlo malo kondenzuje pri zakuvavanju, tako da se dakle može početi kuvanje sa znatno slabim lugom, kao što je pri ranijem načinu rada svež lug znatno razblažen zgusnutom parom.
Pri torne može se novi postupak izvesti na najprostiji način i zato nisu potrebne nikakve naročite sprave. Sirovi lug pušta se u sud obložen olovom, koji može da izdrži dovoljan nadpritisak, (za ovo može se vrlo dobro upotrebiti i sud za kuvanje celuloze), sud se zatvori, i kroz usta cevi, koja se nalazi na dnu suda za kuvanje a koji je spojen sa sprevodom za odilaženje gasa (ili isto tako kroz cev u unu-trašnjosti, koja po mogučstvu dolazi do dna) uvode se topli odilazeči gasovi i para (pored eventualnog luga koji odilazi) u lug, dok ovaj ne dostigne željenu temperaturu i dok nije dovoljno zasičen sum-porastom kiselinom. Lug se može tada direktno odvesti u sud za kuvanje ispu-njen drvetom.
Patentni zahtev:
Postupak za ponovno dobijanje sumporaste kiseline i toplote pri odilaženju gasova iz sudova za kuvanje celuloze uvodjenjem odilazečih gasova — pare i luga — ne hladeči ih neposredno u sirov lug, naznačen time, što se postupanje sa sirovim lugom izvodi u jednom zatvorenom sudu pod pritiskom.