KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 23 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 FEBRUARA 1939.
PATENTNI SPIS BR. 14629
Metallgesenschaft Aktiengesellschaft, Frankfurt a. M., Nemačka.
Postupak za spravljanje ugljovodonika, koji pretežno sadrže čvrst parafin. Prijava od 9 novembra 1937.	Važi od 1 avgusta 1938.
Naznačeno pravo prvenstva od 17 jula 1937 (Nemačkai).
Kod katalitičkog pretvaranja gasova, koji sadrže ugljemokside i vodonik sa ili bez pritiska d pri temperaturama, koje se nalaze ispod temperatura, koje prouzro-kuju obrazovanje ugljene kiseline i metana, dohijaju se, ako se radii pod uslovima, koji imaju za cilj dužu trajašnost kontaktne mase, pretežno ugljovodonici od Cio na niže. U mnogim se slučajevima ipak želi viša produkcija tvrdog parafina, koji pret-slavlja važan početni materijal za sintezu masnih kiselinia. Kataldtičko pretvaranje gasova koji sadrže CO i Ha, tako zvanih gasova za sintezu, je poznato iz ispitivanja od strane Fr. Fischera i njegovih s'arad-nika (vidi »Ges. Abhandlungen z. Kenntnis d. Kohle« Izdanje Giralrdet, Essen (Ruhr), Nemačka, 1925/1936). Kao katalizatori za ovu benzinsku sintezu dolaze u obzir poznati CO-kataldzatoni i Nl-katalizatori, čije je izvođenje opisano radi primera od strane Fr. Fischera u časopisu »Brennstoffche-mie«, knjiga 12, sveska 12, od 15. VI. 31, str. 225/244.
Kod niže opisanog postupka je na primer upotrebljem jedan katalizlator sa sa-držinom od 33% Co, 6% ThOa, 61% dm-fuzorne zemlje. Spravljanje ovoga obara-njem iz nitratskog rastvora metala pomoću natrium karbonata, opisano je u časopisu »Brennstoffchemie« knjiga 19, sveska 4 od 15. II. 32, str. 61/80; no ipak može biti upotrebljen i svaki drugi proizvoljan katalizator.
Sad je nađeno', da većina metoda, koji vode ka povećanju dobiti parafina, prouz-rokuju skraćenje traj'ašnosti kontaktne
mase, pošto se masa potpuno dodaje sa produktima sa visokom tačkom ključanja. Dalje je ustanovljeno, da se parafin dobija u većim količinama pri jednovremeno dovoljnoj trajašnosti kontakta, ako se kontaktna masa trajno održava natopljenim tečnim ugljovodonioima. Ovo se može izvoditi na taj način, što se kontaktna maša periodično ili kontinualno natapa ugljovo-donicima, na pr. sintetičnim proizvodima sa višom taokom ključanja, kao uljima ili benzinima.
Istina je već pozna,to-, da se iscrpljene kontaktne mase oslobađaju od parafina ekstrahovanjem. Ovim se ipak ne postižu dejstva po pronalasku. Ova se dejstva imaju samo onda, kad se znatno obogaćenje kontaktne mase pri normalnoj temperaturi čvrstim parafinom učini trajno nemogućim, pošto kako je pronađeno, težnja za obrazovanjem parafina opada sa povećava-jućim se zasićavanjem kontakta parafinom. Ako se eikstrahovanje na primer kontaktne mase izvodi samo po njenom iscrpljenju, dakle pošto je ona primila 100% do 300% parafina, to ukupna količina parafina ikoja se može dobiti u odnosu na ukupne ugljovodonifce koji se mogu pretvoriti u tečno stanje iznosbi 5—-10%. Ako se ikoncentriisanost parafina u kontaktu održava pri 50—80%, to se dobija 15—20% par'afina računato na tečne produkte, t. j. na sumu benzina, ulja i parafina. Ako se ipak koncentriisnoost parafina u kontaktu održava ispod 20%, to dobit parafina iznosi 30—40% od ukupne količine tečnih produlkata.
Din. 20.—
Po pronalasku trajno smanjenje punjenja kontakta parafinom ispod navedene granice može biti postizano na veoma različite načine. Za ovo podesna sredstva se niže u pojedinostima opširnije tretiraju, kako se kontinuailno odvođenje obrazova nog parafina iz kontakta pomoću fizičkih sredstava, adisorpcionih i adhezionih sila, na pr. upotrebom poroznih masa ili pomoću organskih rastvornih sredstava, koja se stalno ili periodično vode preko ■kontakta, kao benzini, ulja ili rastvorna sredstva, koja sadrže kiseonik ili azot, kao acetoni, alkoholi, anilin itd. ili najzad isto tako promenom gasnog puta u kontaktnoj peći, kao i poiprskanjem pri čemu se gas umesto odozgo prema dole vodi odozdo prema gore. Dalje je korisna periodična u-potreba vakuuma za sebe ili sa pomenutim sredstvima zajedno uz jednovremeno uvođenje vodonika.
Ova se različita sredstva za smanjenje parafdnskog punjenja (šarže) kontakta mogu kombimovatii sa daljim merama za povećanje parafinskog iskorišćenja, koja se bez pronalaska ne mogu upotrebiti. Kao takve mere dolaze u obzir:
1.	) Upotreba većih debljina kontaktnih slojeva, na pr. slojeva od više no 10 mm (pod debljinom kontaktnog sloja ovde treba razumeti rastojanje između dva elementa za hlađenje kontaktne peći).
2.	) Upotreba povećanog pritiska od na pr. 2—300 atm. i preko toga (korisno 10—15 atm.).
3.	) Upotreba dužih vremena bavljenja gasa u kontaktnoj masi, t.j. preko 1 minuta na primer 3—10 minuta približno proporcionalno povećanju pritiska.
4.	) Upotreba viisokoprocentnih kontaktnih masa, na pr. takvih, koje sadrže više no 40 težinskih procenata hidrišući dejstvujućih metala.
5.	) Upotreba gasnih mešavina sa viškom ugljen oksida nad vodonikom preko odnosa 1:2.
6.	) Upotreba gasnih mešavina sa više od 90% CO + Ha.
7.	) Uvođenje gasa u pravcu odozdo prema gore kroz kontakt.
Osim ekstrahovanjem može sadržina parafina biti održavana niskom 1 pomoću drugih metoda. Na primer može kontaktna peć biti periodično stavljana pod visoki vakuum ili biti periodično izlagana pari. Dalje mogu za uklanjanje parafina biti u-potrabljene kapilarne sile. Na primer mogu u unutrašnjost kontaktne mase biti u-meštani porozni štapovi ili t. si. iz na pr. keramičke, mase ili pečenog metala, koje se natapaju paarfinom i ovaj odvode prema dote. Pri tome se može tako raditi, da
se parafin dole pušta da kaplje sa poroznih štapova Korisno je, da se štapovi, cevi ili t. si. dihie održavaju toplijim no gore, čime se olakšava kapljanje parafina i ostvaruje se kapilarni pad između gore i dole, koji olakšava difuziju parafina iz kontaktne mase. Mogu se porozna tela i dole toliko zagrejati, da se parafin iz njihove površine isparava, usled čega se opet pojačava kapilarna struja tečnog parafina.
Umesto ili zajedno sa pomenutim poroznim štapovima za odvođenje parafina iz kontakta se po pronalasku upotreblju-ju organska rastvorna sredstva, koja se za vreme prolaza gasa za sintezu kroz kontaktnu peć vode preko kontakta ili ras-prašuju pri čemu se u datom slučaju rastvorna sredstva mogu voditi poprečno na pravac gasne struje ili suprotno pravcu gasile struje, ako se gas vodi kroz kontakt odozdo prema gore. Pri tome može ras-prašivanje rastvornog sredstva da se vrši pritiskam ili pomoću kakvog gasovitog sredstva, u datom slučaju i pomoću para samog rastvornog sredstva, ili se pak kontaktne mase polivaju rastvornim sredstvom, što se izvodi naročito jednostavno, ako se, kao što je niže opisano, gasovi za sintezu vode odozdo prema gore kroz kontaktnu peć.
Po pronalasku upotrebljena rastvorna sredstva deluju u prvom redu tako, da se trajno uklanjaju materije, koje štete katalizator, na pr. ugijovodonici sa visokom taćkom ključanja, kao parafin ili t. si. ifi kontaktni otrovi. Naročito su se uspešno pokazale materije, koje kao tetrahn i druga ■slična rastvorna sredstva, ■ imaju veliku moć rastvaranja za materije, koje treba da se uklanjaju. Ali mogu biti upotreblje-m i tečni produkti same ugljovodonične sinteze. Ako se na primer sinteza izvodi pri normalnom pritisku, to mogu na primer frakcije dizel ulja, koje ključaju između 200 i 3000C, biti u postupku po pronalasku upotrebljene- ka© rastvorna sredstva.
Takode su upotrebljiva i rastvorna sredstva, koja sadrže kiseonika, kao alkoholi, ketoni ili stabilni esteri.
S druge strane može sa tretiranjem katalizatora pomoću rastvornih sredstava biti jednovremeno vezano uticanje sintezne reakcije) na pr. na taj ‘način, što ise potiskuju neželjene sporedne reakcije. Ovde dolaze u obzir na pr. rastvorna sredstva koja sadrže azota, kao anilini, amini, tetraamo-nium baze ili t. si. Ove imaju tu korist, da se postiže i neutralisanje još postojećih kiselina.
Pronalaskom se postiže, da se obogaćenje neželjenih materija u katalizatoru, koje njegovu aktivnost smanjuju, i sa time
u vezi se štetna ili neželjena nejscva javljaju u znatno manjoj meri. Time se opet obezbeduje ravnomerno visoka dobit važnih lugljovodomika.
Način rada po pronalasku ima još naročite koristi, ako se izvodi u vezi sa izvođenjem sinteze pod višim pritiskom no što je atmosferski pritisak, na pr. pri pritisku od više atmosferi. Kod poznatog postupka za katalitičko pretvaranje gasova, koji sadrže ugljen oksid i viodondk u ugljovodo-ničmim jedinjenjima, koja dospevaju do u-potrebe u uobičajenom sastavu, upotreba nadpritiska nije bila izvedljiva, jer se dejstvo katalizatora već posile nekoliko časova smanjivalo na nedozvoljenu meru. Postupkom po pronalasku se ova nezgoda otklanja time, što se stalno otklanjaju razlozi za brzo opadanje aktivnosti katalizatora za vreme same sinteze.
Rastvorna se sredstva po pronanasku o nično tako biraju, da ona pri u sintezi ili pojedinim stupnjima ove vladaijiućim uslo-vima pritiska i temperature isparavaju satno u više ili manje znatnom defu. Tačke ključanja se dakle pod pritiskom, koji do-speva do upotrebe kod sinteze podesno nalaze više no reakcione temperature. Ako se pri višestupanjskoj sintezi u pojedinim stupnjima sinteze pritisak održava različito-, to mogu u pojedinim stupnjima korisno biti upotrebljena i različita rastvorna sredstva sa različito visokim tačkama ključanja.
Postupak po pronalasiku može biti i tako izmetijen, da se ras tvornim sredstvima ne tretira celokupna kontaktna masa, već samo jedan deo ove, a da se drugi deo dovodi neposredno u dodir sa rastvornim sredstvom. Na primer se po pronalasku rastvornim sredstvima tretiraju samo oni deJovi kontaktne mase, čija delatnost prema iskustvu najbrže popušta. Ovo su obično delo vi kontaktne mase, koji u kontaktnom sudu ne leže u blizini ulaza za gas.
Pronalazak može biti ostvaren i na taj način, što se tretiranje katalizatora rastvornim sredstvima vrši samo povremeno, na pr. može se kod više jedna za drugom ili paralelno uključenih kontaktnih peći, koje u izvesnioj mieri obrazuju jednu tehničku jedinicu, tako izvesti raspored, da se uvek samo jedna peć ili jedna grupa peći izlaže tretiranju rastvornim sredstvima po postupku po pronalasku. Podesno su ovo svagda najjače napregnute peći, čija je kontaktna masa bila najjače naprezana. Kad je njena delatnost ponovo dovedena na željenu visinu, to se tretiranje rastvornim sredstvima obustavlja i primenjuje se kod jedne druge peći lili jedne druge grupe pe-
ci. Kod vezivan ja jedno za drugim više peći može pri tome uključivanje biti stalno menjano, na pr. tako-, da izlazni gas ulazi u kontaktnu peć, koja se upravo tretira' rastvorniim sredstvimia, i po tome struji kroz druge, koje mogu biti tako uključene, da peć sa najzad gotovo tretiranim kontaktom bude posljednja po redu. Može se primeniti i periodično tretiranje pri jedmostupanjskoj ili višestupanjskoj sintezi, ako se samo poliva samo jedan deo kontakta.
Naravno da ništa ne stoji na putu, da se kod tretiranja rastvornim sredstvima pp pronalasku predvidi na poznat način indirektno hlađenje kontaktnih masa, na primer pomoću hladnika sa lamelama ili t .sil. uređajima, koji rade pom-oću podesnih sredstava za hlađenje. Ovo se hlađenje pojača postupkom po pronalasku do izve-snog stepena, pošto i delimično isparava-nje rastvornog sredstva, koje obično nastupa kod postupka po pronalasku troši to-plotu ii u samom katalizatoru dejstvuje hladeči do izvesnog stepena.
Rastvomo sredstvo može kod postupka po pronalasiku biti vođeno u kružnom toku preko ili kroz katalizator. Pri tome se podesno u kružni tok uključuje čišćenje, pomoću kojeg se rastvornim sredstvom primljene materije ili jedan deo -ovih stalno izdvajaju, ili se štetne materije čine neškodljivim pomoću hemiskog pretvaranja, na pr. kiseline neutralisanjem. Tako-de mogu rastvornom sredstvu biti još do-davaine materije, koje potpomažu katalitičko pretvaranje ili ga vode u izvesnom željenom smeru, ma pr. alllkallje, koje pro-uzrokiuju neutfajiisanje organskih kiselina koje se javljaju kao sporedni p-rodukti, ili se upotrebtjuju mešavine raistvornih sredstava, pri čemu se mešavina može sastavljati prema istim gledištima. Ove se mere iinogu naravno takode upotrebiti, ako se odustane od vođenja rastvornog sredstva u kružnom, toku.
Pritisak i temperatura se pri tome tako podešavaju, da ekstrakđono sredstvo ili veliki deo ovoga ostaje tečno. Ali se može raditi i sa znatno višim pritiskom. Ekstrakđono sredstvo može biti upotreb-Ijeno i u kružnom toku, pri čemu može biti podesno, da se sve lili jadan deo ekstra-hovanih materija uklanjaju pre pouovog uvođenja ekstracionog' sredstva u kontaktnu masu. Dakle se može i u kružnom toku vođena tečnost više ili manje hladiti izvan kontaktne mase ili' se i pomoću ispa ravan ja i ponovnog kondenzovanja rastavljati od ekstrakta.
Postupak po pronalasku ima osim toga korist, da se iz kontakta uklanjaju i
smoli slične materije, koje pretstavljaju jedan od glavnih razloga kontaktnih oštećenja. .
Oživljavanje prema ovom pronalasku obrađenih katalizatora vrši se prema ovom pronalasku obradom sa rastvorniim sredstvima, koja sadrže kiseonik, kao što su acetoni, alkoholi, eter, ester ili si. Sa do sada poznatim metodama ekstrakcije nije bilo moguće u dovoljnoj meri osloboditi kontakt od ovih materija. Navodi se u sledečim jedan primer za oživljavanje kontakta opterećen sa parafinom iznad 100 težinskih procenata.
Primer 1. — 265 gr. pri sintezi tečnih ugij'ovodonika iz ugljen oksida i vodondfca iscrpljene kontaktne mase, odgovarajući količini od 100 gr. prvobitnog kontakta, je bilo ekstrahovano iscrpljujući sa lakim benzinom, pri čemu je po ispa ravan ju ek-strakcionog sredstva dobiveno 153 gr. be-log parafina. U priključku na benzinsko ekstrahovanje je kontaktna masa ekstra-hovana acetonom pri temperaturi ključanja acetona. Pri tome se po ispa ravan ju acetona dobilo 11 gr. mrke smolaste mase. Dok je kontaktna masa po benzinskom ekstrahovanju u svojoj katalltičkoj sposobnosti za učinak sarmo malo dobila, bio je učinak po ekstrahovanju acetonom praktično opet jednak učinku sveže kontaktne mase. Za ekstrahovanje po postupku po pronalasku može još naročito' pri jako oštećenim katalizatorima sledovati tretiranje vodonikom pri povećanoj temperaturi, na pr. pri temperaturi sinteze ili i još višoj temperaturi, ili se radi na taj način, što se pre postupka po pronalasku ili zatim katalizator pri povećanoj temperaturi tretira najpre sa kiseonikom, na pr. produvava-njem vazduha, a zatim vodnikom. I tretiranje katalizatora samim vodonikom može prethoditi ekstrahovanju.
Najjednostavnije se daje izvoditi polivanje kontaktnih masa na taj način, što se reakcioni gasovi upućuju kroz kontaktnu peć u pravcu odozdo prema gore, i što se u datom slučaju gasovi pre odvođenja iz peći parcijalno hlade. Na primer se gasovi, koji izlaze pri reakoiomoj itemperaturi od 200° hlade na 100° do 150°, pri čemu se kondenzuju samo viši ugljovodonici i teku nazad na kontaktnu masu, dok se vodena para i benzinska para odvode. Nazad dotičuća ulja izvode sa svoje strane trajno ekstrahovanje u kontaktnoj masi obrazovanog parafina, koji dole, t. j. dakle nasuprot gasnoj struji, izlazi tečatn. Ovim se koncentrisanje parafina u masi održava manjim i stoga se težnj'a za obrazovanjem parafina održava visokom. S druge strane ulja, koja dotiču nazad u kontaktnu masu
prouzrokiuju dopunsko obrazovanje parafina. Ova dugotrajna ekstrakcija potpomaže se celishođno polivanjem. Pri tome se temperatura kontakta povećava sa približno 10—50° C u zavisnosti od primenjene količine polivanja, no što bi bila potrebna bez polivanja.
U normalnom radu bez dopunskog natapanja ili polivanja kontaktne mase se masa veoma brzo puna parafinom za 100% do 300% svoje težine, koji ima tačku topljenja od preko 500 C. Po pronalasku se postiže maksimalna dobit parafina tada, kad se stara o tome, da se kontaktna masa u radu puni ne preko 80%, korisno ne preko 50%, podesno ispod 20% parafina. Da bi ostalo ispod 100°/« parafina, celiishodno je količinu materije za polivanje održati najmanje u istoj količini produciranih u-gljovodoniika, pri čemu se u datom slučaju održava trostruka ili četverostruka količina, a ne iznad deseterostruke količine.
Kod uvođenja reakclonih gasova u pravcu odozgo prema gore u kontaktnu peć, javljaju se na strani ulaza gasa najpre iste reakcije kao kod do sada poznatog načina rada u pravcu odozgo prema dole.
Ovi produkti ipak otiču prema dole, nemajući mogućnosti, da dalje kompaktne mase oštete. Prema gore mogu uglavnom dospeti samo takvi reakcioni produkti, koji su pri reakcionoj temperaturi u vidu pare. Po kratkom vremenu po ulaženju ima se tada kontakt, kod kojeg su najviši za fini rad potrebni slojevi još uvek veoma aktivni, dok oštećenje kontaktnih masa napreduje sasvim lagano u pravcu odozdo prema gore.
Stoga se postiže bolje iskorišćenje gasova i viša dobit tečnih produkata na svaki m3 gasa za sintezu. Ovo se dejstvo još pojačava time, što veoma koncenitrisam ulazni gas dospeva u dodir sa najjače oštećenim kontaktom, dok već dalekosežno prerađeni i rekacionim produktima prožeti gas u gornjem delu kontaktne peći dolazi u vezu sa veoma aktivnim kontaktom. Reakcija se dakle izvodi ravnomer-nije i pojave pregrevanja, koje su uvek vezane sa obrazovanjem sporednih proizvoda i sa kontaktnim oštećenjima, smanjuju se ina najmanju meru.
Naročita se korist kod načina rada po pronalasku postiže tada, kad se reakcioni gasovi upotrebljuju pod povećanim pritiskom. Dok kod vođenja gasa odozgo prema dole pod pritiskom kontaktno oštećenje tako brzo napreduje, da se do sada smatralo skoro kao nemoguće ekonomno primenjivanje pritiska, postupak po pronalasku omogućuje naročito dobru prime-
nu pritiska sa svima njenim koristima, kao što su povećana reakciona brzina, manja aparatura, itd.
Dalja znatna korist u načinu rada po pronalasku leži u tome, što se sada pri s vremena na vreme potrebnom rege-nerisanju kontaktnih masa u kontaktnoj peći provođenjem vodene pare, vođonika, azota, kiseonika ili drugih gasova, odnosno pri polivanju rastvornim sredstvima može lako upotrebiti princip protivnog strujanja. Do sada se bilo prinuđeno, da se ovo regeneraciomo tretiranje izvodi o-dozgo prema dole, dakle u istom strujanju sa normalnim, do sada uobičajenim smerom strujanja gasa, pošto materije koje treba da se izgone, i koje su najvećim delom tečne, samo na ovaj način kaplju iz kontaktne mase. Dejstvo ovog regenera-cionog tretiranja je stoga moralo biti potpuno, ako se nisu primenjivale neekonom-no velike količine regeneradonih sredstava. Pošto se po pronalasku normalno kretanje reakcionog gasa vrši odozdo prema gore, i oštećenje kontakta isto tako napreduje odozdo prema gore, to je zadržavanjem do sada uobičajenog pravca regene-racionog rada odozgo prema dole moguće, da se radi u suprotnom strujanju i pri tome da se ne samo znatno štedi na rege-neracionim sredstvima) već i da se poboljša kvalitet regenerisanog kontakta.
Primer 2. — U jednu 3 m visoku kontaktnu peć, koja na poznat način sadrži mnogobrojne elemente za hlađenje usipa se 100 kgr. kontaktne mase, koja se sastoji iz 33°/o metalnog kobalta, 6% torium oksida (ThOs) i 61% infuzorne zemlje, 90%-ni gas za sintezu, koji sadrži ugljen oksid i vodonik u odnosu 1 : 2, se sa 300 normalnih kubnih metara, proračunat na gas, koji sadrži 100% Co i H na čas vodi odozgo prema dole kroz peć, pri čemu se u peći održava temperatura od 180° C i pritisak od 12 atmosfera. Pri ovim radnim uslovima se obrazuje 130 gr. viših ugljo-vodonika na svaki normalni kubni metar, koji se raspodeljuju sa 30 gr. na benzin, 50 gr. na ulje i 50 gr. na čvrst parafin. Ako se prema jednoj odlici pronalaska ista količina gasa vodi odozdo prema gore kroz kontaktnu peć pri 185° i pritiscima, to na svaki normalni kubni metar obrazovana količina tečnih ugljovodonika od 130 gr. ostaje ne-promenjena, ali se ipak povećava udeo čvrstog parafina na 65 gr. uz odgovarajuće smanjenje ostalih produkata. Ako se sad izlazni gas hladi na najvišem kraju peći na 125° C, to se kondenzuju ugljovodonici sa višom tačkom ključanja, teku nazad u peć i ekstrahuju po pronalasku u pojačanoj meri kontakt do prosječnog opterećenja
parafinom od približno 50% težine kontaktne mase. Pri tome se održava veća temperaura od 195° C. Ovim se ekstraho-vanjem smanjuje štetno posedanje aktivnog mesta kontakta, tako, da nastupa jače obrazovanje čvrstog paraiina po pronalasku. Naime postaje pri istoj ukupnoj dobiti sada približno 78 gr. čvrstog parafina po svakom normalnom kubnom metru gasa. Ako se osim povratnog hlađenja, odn. kondenzacije ugljovodonika izvrši još jedno dopunsko polivanje sa 100 kgr. teškog benzina za čas, uz održavanje temperature od 200° C, onda nastaju kod istog ukupnog iskorišćenja 88 gr. čvrstog parafina u svakom normalnom m,! gasa (proračunat na 100%-ni gas za sintezu).
Primer 3. — Ako se ista kontaktna peć sa istim katalizatorom i istom količinom gasa kao i u primeru 2 napaja odozgo na niže gasom i jednovremeno se katalizator poliva sa kakvim uljem, koje ključa između 150 i 250° C, sa količinom od 150 kgr. na čas, pri temperaturi od 195° C, to se dobiva na svaki normalni kubni metar gasa 70 gr. parafina i 60 gr. ulja i benzina", koji se moraju destilisanjem uklanjati iz ulja za prelivanje. Ako se poveća prelivanje katalizatora sa pomenutim uljem na 150 kgr. na čas pri istoj količini gasa od 300 kubnih metara na čas i pri temperaturi od 202° C, to se dobija 80 gr. parafina 1 50 gr. benzina i ulja, dakle ukupno opet 130 gr. na svaki normalni kubni metar gasa.
Sad je nađeno, da se odstupajući od do sada poznatog načina rada može postići izvrsna dobit parafina bez znatnijih oštećenja kontakta. Pri tome su merodavni sledeči uslovi:
1)	Reakciona se temperatura održava ispod 170" C, korisno ispod 155° C.
2)	Radni pritisak se bira višim od 5 atm. podesno na 10—100 atm. i preko toga.
3)	Provođenje gasa se pri pritisku p održava manjim od 0,2p korisno ispod 0,lp normalnog litra na čas na jadan gram metala u kontaktnoj masi. Pri tome pod normalnim litrom treba razumeti količinu na 760 mm Hg i 0" C odnosećeg se ugljen monoksida i vođonika (približno u razmeri 1 : 2) u radnom gasu, čiji se drugi sastojci dakle pri sračunavanju ukupne zapremane oduzimaju.
Primer: — Na 1 kgr kontaktne mase, koja se sastoji iz 40% metalnog kobalta, 6% torium oksida i 54% noseće mase, se u kakvom kontaktnom prostoru, koji je snabdeven sistemima za hlađenje, pri temperaturi od 152° C i pritisku od 40 atrri, dodaje 400 nltr mešavlne ugljen oksida i
vodonika. Obrazuje se na čas 60 gr parafina, koji velikim delom kaplje napolje iz kontakta i stvrdnjava se več pri 75° C. Pored toga p,ostaju male količine ulja, benzina, dok obrazovanje gazo la skoro potpuno iščezava. Po dužem trajanju rada kontaktna masa popusta u svome dejstvu. Ako se ona tada ekstrahuje kakvim sredstvom za rastvaranje parafina podesno pod pritiskom, to se dobija još 3—4 kg' parafina sa tačkom topljenja od preko 100° C. Ekstrahovana kontaktna masa može na ovaj način biti često .ponovo oživljavana i tako dugo vremena biti ponovo upotrebljavana. U mnogim slučajevima može biti korisno, da se u priključku na ekstraho-vanje bez tretiranja kontaktne mase vodo-nikom isključi tretiranje kontaktne mase vodonikoim, koje se ipak korisno sprovodi pri višoj temperaturi, no sama sinteza.
Po pronalasku se sad sinteza pod pritiskom tako vodi, da parcijalni pritisak ugljovodoničnih jedinjenja, ikoja se pri re-akcicnoj temperaturi daju kondenzovati (čija se dakle kritična temperatura nalazi iznad reakoione temperature), u gasu koji je prisutan u kontaktnoj peći ostaje tako nizak, da se znatno smanjuje delimično pretvaranje ovih proizvoda u tečno stanje pri radnoj temperaturi kontaktne peći.
Naravno da na količinu ugljovodoničnih jedinjenja, koja se za vreme sintezne reakcije pretvaraju u tečno stanje i koja usled toga, kao i usled sporednih reakcija, polimerizovanja i t. si. štete kontaktnu masu u njenom dejstvu, utiču radni pritisak, radna temperatura i opadanje zapremine gasa, koji su uslovljeni reakcijom. Prema, tome pošto se i pri promeni radnog pritiska dalje menja rastvorljivost gasova u kontaktu, koji je prožet tečnim materijama, sniženje po pronalasku parcijalnog pritiska ugljovodoničnih jedinjenja, koja se daju pri reakcionoj temperaturi pretvoriti u tečno stanje, nije konstantno za sve radne prilike. Ono takođe nije proporcionalno prtisku, koji se upotrebljava pri sintezi, jer se parcijalnim pritiskom utiče i reakcioni položaj.
Šta više je mnogobrojnim ogledima nađeno, da za sniženje parcijalnog pritiska postoji nelinearna zavisnost od radnog pritiska, koja se sa dobrom približnošću daje izraziti korenskim odnosom prema radnom pritisisku. U ovom se smislu po pronalasku parcijalni pritisak ugljovodoničnih jedinjenja, koja se pri reakcionoj temperaturi daju pretvoriti u tečno stanje, u vrelom gasu koji izlazi iz kontaktne peći održava nižim no 0,2 J/ n , korisno nižim no 0,08 Jf p, pri čemu je p radni pritisak izražen u atm. nađpritisku.
Sredstva koja služe tome, da se izvede spuštanje na parcijalni pritisak po pronalasku reakcionih proizvoda, koji se pri reakcionoj temperaturi mogu pretvoriti u tečno stanje, mogu biti izabrana različito. Na pr. neželjeno se kondenzovanje reakcionih proizvoda u kontaktnoj masi daje smanjiti na ne više štetnu meru odgovarajućim povećanjem provođenja gasa ili o-graničenjem pretvaranja u kontaktnoj peći. U ovom cilju može biti upotrebljen kružni tok radnog gasa kroz kontaktnu peć na taj način, što pri prolazu kroz peć proizvođenje ugljovodoničnih jedinjenja koja se mogu pretvoriti u tečno stanje ostaje ispod granice po pronalasku. Pri izlasku iz peći se ugljovodonična jedinjenja, koja se mogu pretvoriti u tečno stanje izdvajaju.iz gasa i gas kružnog .toka u mešavini sa svežim gasom ponovo ulazi u kontaktnu peć. Pri tome se mogu iz gasa u kružnom toku izdvajati reakcioni proizvodi uključivo gazol i reakciona voda. Ali se može zadovoljiti i izdvajanjem onih ugljovodoničnih jedinjenja, koja bi se prema iskustvu taložila pri reakcionoj temperaturi već u kontaktu. U kružnom teku gasa ostaje tada toliko materija, koje se ne mogu pretvoriti u tečno stanje, da se reakcijom u kontaktnoj peći po pronalasku još dozvoljeni parcijalni, pritisak reakcionih proizvoda, koji se mogu pretvoriti u tečno stanje više ne postiže. Ali se do bij a ju kod udara otporniji proizvodi, ako se predu-zme po sebi skuplje potpuno izdvajanje svih reakcionih proizvoda, dakle pored uljane pare i benzinska para, vodonik i gazol, i jedino nepretvoreni inertni gasovima obogaćeni gas za sintezu se ponovo dovodi reakciji.
Dalje je nađeno, da mere, koje vode ka pronalasku smanjenja parcijalnog pritiska u reakcionom gasu, prouzrokuju dalekosežnu promemu same sintezne reakcije. Tako se na pr. kad parcijalni pritisak gore definisanih produkata sinteze pri izvođenju sinteze pri nađpritisku od 10 atm iznosi preko 0,7 ata, pretežno postižu ugljo-vodonici sa visokom tačkom ključanja, dok se pri smanjenju parcijalnog pritiska ispod 0,7 ata, naročito ispod 0,3 ata, postiže veoma pojačano smanjenje ugiljovodonika sa visokom tačkom ključanja u korist ugljo-vodonika benzinske vrste sa niskom tačkom ključanja. Kao važno sporedno dejstvo nastaje znatno poboljšanje otpornosti kod udara ovih pri radu po pronalasku do-bijajućih se ugljovbdonika sa niskom tačkom ključanja. Ovo dejstvo' ne ide linearno sa smanjenjem parcijalnog pritiska reakcionih produkata, već progresivno tako, da je pri veoma malim parcijalnim pritisci-
ma u graničnom slučaju moguće, da se postižu skoro isključivo benzinski i gazotni ugljovodonici uz potpuno suzbijanje re-akcionih produkata sa visokom tačkom ključanja.
Patentni zahtevi:
1)	Postupak za povećanje proizvođenja parafina kod pretvaranja gasova, koji sadrže ugljen oksid i vodonik, pomoću po sebi poznatih katalizatora u više molekularne ugljovodonike, prvenstveno parafinske i olefinske prirode, pri atmosferskim ild višim pritiscima i pri temperaturama, koje su niže no temperature, koje su potrebne za isključivo obrazovanje metana, naznačen time, što se obogaćenje parafinom održava na ili u kontaktnoj masi ispod 100% težine kontaktne mase slobodne od parafina, podesno ispod 50% i prvenstveno ispod 20%.
2)	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se u kontaktu obrazovane količine parafina stalno odvode pomoću kapilarnih sila (difuzijom), na primer pomoću poroznih štapova, cevi i tome slično.
3)	Postupak po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što se kontaktna masa kontinu-alno ili periodično ekstrahuje, na primer pomoću podesnih ugljovodonika, organskih rastvornih sredstava itd.
4)	Postupak po zahtevu 3, naznačen time, što se katalizator tretira rastvornim sredstvima, koja sadrže kiseonika, kao što su acetoni, alkoholi, eteri, esteri ili tome slično ili sa rastvornim sredstvima, koja sadrže azota, kao što su anilin, tečni amonijak, ili tome slično, ili rastvornim sredstvima, koja sadrže kiseonik i azot u molekulu, kao što su nitrobenzol, trietanola-min ili tome slično ili sa mešavinama ovih rastvornih sredstava pri normalnoj ili višoj temperaturi, u datom slučaju uz upotrebu pritiska, pri čemu rastvorno sredstvo ili jedan deo ovoga dejstvuje u tečnom stanju na katalizatore.
5)	Postupak po zahtevu 3 i 4, naznačen time, što se polivanje vrši u protivnom strujanju ili poprečnom strujanju prema pravcu strujanja reakcionog gasa.
6)	Postupak po zahtevu 3 do 5, naznačen time, što se rastvornim sredstvima tretira samo deo kontaktne mase, koji se nalazi na strani ulaska gasa.
7)	Postupak po zahtevu 3 do 6, naznačen time, što se kod više jedan za drugim uključnih kontakta naizmenično tretira rastvornim sredstvima samo jedan kontakt ili jedan deo kontakta, pri čemu se struja reakcionog gasa najpre vodi pre-
ko kontakta, koji se upravo izlaže tretiranju rastvornim sredstvima.
8)	Postupak po zahtevu 3 do 7, naznačen time, što se kao rastvorno sredstvo upotrebljujiu sami produkti koji se do-bijaju pri sintezi ugljovodonika.
9)	Postupak po zahtevu 3 do 8, naznačen time, što se reakciona temperatura povećava u zavisnosti od primenjene količine tečnosti za polivanje.
10)	Postupak po zahtevu 3 do 9, naznačen time, što se rastvorno sredstvo vodi u kružnom toku, podesno uz uključenje kakvog čišćenja.
11)	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se reakcioni gasovi vode kroz kontaktnu peć u pravcu odozdo prema gore a na gornjem kraju kontaktne peći izlazeći reakcioni gasovi se na taj način parcijalno hlade, što se obrazovani ugljovodonici sa višom tačkom ključanja vraćaju nazad u kontaktnu masu.
12)	Postupak po zahtevu 1 do 11, naznačen time, što debljina kontaktnog sloja mereno od elementa za hlađenje do elementa za hlađenje agregata, koji odvode to-plofcu iznosi više od 10 mm prvenstveno više od 20 mm.
13)	Postupak po zahtevu 1 do 12, naznačen time, što kontaktna masa, računalo u odnosu na gotovu kontaktnu masu, sadrži više od 40% hidrišući dejslj vujućih metala.
14)	Postupak po zahtevu 1 do 13, naznačen time, što se upotrebljuje kakav gas za sintezu, koji sadrži više no 1 deo ugljen oksida i 2 dela vodonika.
15)	Postupak pio zahtevu 1 do 14, naznačen time, što gas za sintezu sadrži više od 90% ugljen oksida i vodonika.
16)	Postupak po zahtevu 1 do 15, naznačen periodičnom upotrebom vakuuma, u datom slučaju u prisustvu gasa vodonika ili vodene pare.
17)	Postupak za spravljanje parafina katalitičkim pretvaranjem gasnih mešavi-na koje sadrže ugljen oksida i vodonika, po jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što se radi pri temperaturama od 170° C, podesno ispod 155° C pri pritiscima od preko 5 atm podesno 10—100 atm nadpritiska i preko toga i sa provođenjima gasa, koja su pri pritisku p manja no 0,2p korisno ispod 0,lp normalnog litra na čas na jedan gram metala u kontaktnoj masi.
18)	Postupak za katalitičko spravljanje ugljovodonika ili ugljovodoničinih je-dinjenja naročito olefinskih ili parafinskih redova iz gasova, koji sadrže vodonika i ugljen okside po jednom od prethodnih zahteva, riaznačen time, što se pri izvode-
nju sinteze pod povećanim pritiskom p od temperaturi, održava u iz kontaktne ma-približno 2—100 aitm i preko toga parci- terije izlazećem vrelom gasu ispod 0,2 |/ p jalni pritisak ugljovodoničnih jedinjenja, podesno ispod 0,08 ^ odgovarajućim raz-koja se daju kondenzovati pri reakcionoj blažavanjem gasova.