SLAVJAN. Časnik slovstven i uzajemen za Slavjane književne i prosvštljene. Vreduje i na svetlo dava Matija Majar v Celovce (Klagenfurt). Басен, згодовшска пов^от, мггос. Пршов^дка ал1 п^сен, ктера пршов^да н^что i3Miiu-лвена i вадумана је басен; ктера пршов^да, что ce је в icTiHi згод1ло, је згодовшска пов^ст, ктера пако npiiio-в4да нЗјчто, o чем се не в-fc, ал1 је пршов!;дка чнуга басен a.ii ч1ста згодовшска пов^ст ал1 је можебт пом^шана басен с пов^стју згодовшској, то 1менују ученјаш м i т o с , како 6i по славјансш р$кел, мЗлпанша бастчка i згодо-в1нска. Ако нЗжто рече ал! нашше, да је та ал1 она пршов^дка ал1 п^сен мггос, то је тсшко, како да 6i р4кел ал1 нашсал: j a не в4м, ал! је та пршов^дка ал1 п^сец басен ал1 згодовшска пов4ст ал! можебт м^шанша басн1 i згодовшсклх noBicTi: с такој 1зр4кој ce сц^ла шч не разјаст, управо јербо то знач1 тсшко колко, j a не bžm. О61ЧН0 ce каже , да. згодовша почгнје cnicoM згодовшскчм Геродота (је тсал бл1зо лЗЈта 444. пред Хрштом) ктерога зато i зову отцем згодовше. Наравно, да су се годие знаменгге згодбе на св4т4 i пред временем геродотов!м, иа згодовшске noBŽCTi o т£х згодбах су нер^дко пом^шане баснаш, зато 6i ce iarime, колисо могуче, пресудт i ripepe-шетатч 6acni разбратч i лучич од згодовшскгх иов-ђстч i доказали доказатч, что i ксшко спада од OHix пршов4дек в 6acHi i колшо в згодовшу. To је дело Јзјкжателва i Јзтражггелва згодовше. HiicTepi сшсователБ1, особ1то ni-мечкЛ, не разб1рају пршов^дек предгеродотсдах, да 6i раз-лучш, како 6i тр^бало, басн1 од noBtcri згодовшсшх, него шенују всу ту неразбрану м^шашцу само м i т o с, мкз- леч1, кто Bi, како je то учено, ако се рече, то је мггос, i 6i скоро за зло взел1 i зам$рт стсователву, KTepi ce труд1 i3 tšx предгеродотовјх пршов^дек басш одстрант i установт, что je в HBix згодовшскога. Все jiM je мггос, старогеленша cnici i nični o дежел^ тројанској, o слав-ному м$ст£ Lriji i нвеговЈм градб Пергамб, o тројанском царв1 ПрјјамЗз, o војскј тројанској; сама дрекрасна п^сен 1лГ|'ада i нве ntcmic преславш Гомер, все jin je само мггш;. Зато се 1зјкжателв згодовше всбгда узрадује, когдаксш се н^ка предгеродотова пршов^дка окаже пов^стју згодовш-ској. Тако ce је дђствггелвно оказало, да то шсу шкако само пусте баст, что су нам нап1салГ старогеленскч cni-сователвј o славној тројанској землв1, o užcTi Liiji i o град4 Пергам-б, o тројанском цартЛ Пруамј;, o десетл^тној војск^ тројанској i o разоренЈ! славнога Liija. Учет Гајн-pix Шиман je најшел i 1зкопал c 120 копавцам! разва-лше славнога Liija, онда двор (град) Прцама i царскч клад (Schatz) с множшој посудја меденога, сребернога, златога, алатчркаменога (јантарова, aus Bernstein), мед осталга два злата дуадема, само злат1х перстенов 8750 i тако дал$је. Не обиирен па јако з a н i м i ti nonic o 13копанЈ1 м$ста 1луа c HBeroBiMi драгоц^ностјаш Гајнр1ХОм Шлшаном на-лаз1 се в часткб: „Иллгострированнаа нед^ла". Петербург в 26. чјсл^ 1874; ктерога овдЗБ cBojin ч1тателвам пршбч1мо: Тролнск1н древностн. Зпосв древнихв грековв, разказаннви! одним-в древ-нимв позтомв, или многими, подв собирателвнвгав именемт, Гомера, оченв важенв и дла исторш, такт, как-в положи-телвнБгхв св^дјјши обв 9Tofi зпох! не им^етсл, и отђ ге-роевв п ихт. дЗјлшА толбко сохранилисв пЗјсни слЗшца острова Xioca. До сихв порв положителвно не нзв^стно, гд4 6бм'б несчастнвШ городт, царн IIpiaMa, осаждатв ко-TopBiii иришли, какв говорит-в Гомерв, 100.000 грековв. Расказв его, начинал ст, похшцешл прекрасноЛ Еленв1, описмвает-г, борвбу грековв св троннцамм, продолжавшугосч деснтв л£тв и окончившугосн разрушенјемв Трои. Не толбко вв настсмшее врема, но и древн1е геограФБ! не могли указатв на mžcto, гд£ стонлв городв Прпама, до такоб степени исчезли Bcairie сл^дм его. Одинг учеш,ш, мекленбургскШ уроженецв Геинрихт, Шлиманв, бишши сначала купцомв вт, ПетербургБ и впослјјдствш живнпА вб Авинах-Б, предприннлв отвхскатв развалинн Трои, не смотра на тв1сачел4т1н, вв теченш котормхв надв остатками го-рода слои наноснои земли получилв значителвнум толгцину. М^стомв раскоиокт, онв шлбралх на тролнскои равнин^ холмх Гисарликв, кот.орвга онгб считалв mžctomb древнеЛ Трои, тогда какв, по обш;ему мн-f.uiio, предполагали, что она стонла на близт, лежашелгг, возвБпиенш, иазвгааемомв Бунарбаши. Оп% предполагалв нантн развалинБ1 города Ilpiaaia на идоскои возввхшенностн, подниманнцеАсн надв поверхноствн) земли на 80 Футовв. На зтом-б возвБииенш длиннбп"! холмв, имЉвдии 8 метровв ширинб1 и 3000 ме-тровв длинб! , онћ считалг акрополемв города и не сом-н^валсн, что вт> зтои ropi заклшченв1 остатки Пр1амова Пергама. При начал4 предоцпнтш, ему пришлосв боротвсн сб болвтдими затрудненшми, заклмчавшимиса вгв покупвЉ земли, в-б согласш турецкихв лластеи, приобр^тенш ин-струменто†и т. п. Онт, предприналв зто дело одинђ, и иродолжал-б извхсканш сб самопожертвоватемв и неуто-иимостбн) ; жена его, гречанка, разд-блала трудвг мужа, вг негостепршиноЛ странј;, при постоиннои непогодј;, вв неудобномв жилшц^. Огромнвш наслоен1д позднМшихв временв ему приходилосв устранитв сљ помош;бк) 120 ра-бочихв, в-в теченш трехв лјјтђ, слоА за слоемг. Наконецв усп^хв ув-Бнчалв его трудв1 и теперв осталосв толбко распространитв д'Ј;ло, начатое Шлиманомв. Наконецв он-б мог-б представитв образованному миру свои извкжашл. BbipBiTBiii им-б каналв вгв 60 метровв длинбт обнарз^*1*-*^' пнтб наслоешД, посл^ народностеи селивџшхсд на м^ст?; Трои. Такого накопленш развалии-Б на развалинахт, не ббао нигд^, KpoMŽ нЈжоторвгхв м^стђ Херусалима. Бол^е 100 тБ1сачв предметовв извлеченв1 изв земли; они при-надлежали частвго грекамв, частвто до греческому перк>ду; слои за слоемв открвшалг, что на зтомђ м^ст^ происхо- дили кроваввш битвБ1, п что на развалинахв разрушен- * нмхђ жилшцг поб4дители, или ихг потомки. селилисв сами, пока не приходшш новбш поб^дители и не сжпгали вгб својо очередв домвг поселенцев-в. Вт> основаше позд-нМшихв построекг вошли остатки древнихх слоевт>. Такх попадаготсн вт> верхнихт, развалинахч, скулвптур-нвш работвг, р4звба, монетв1, мраморнме и изг тер-ракотв1 предметв1, и надписи, относниџнса кг древнЗД-шему злинскому искуству. Вв особенности зам^чателенв одинт, Фризв сђ превосходнв1мгв изображетемх бога солнца Гелшса, вгб колесниц^, сл, четв1рвмн лошадвми с-в дорш-скаго храма. Зтотт, елоп развалшљ, mitiomifi m, тсшцину 2 метра, относитсл ко времени основаша Лизимахомт, но-ваго Илшна. Второн слои, вг 4 метра толпј;инв1, также затшочаетв bi, ce6t много предметовт, греческаго иску-ства, добв1тв1хг изт. прежнихв злинских-б поселетГг подт, владв1чествомг лидкцевв. ТГотомђ ол^дуготт, трн наслое-нш остатковгв разнв1Хгв находностеб, от-в 4 до 7 от-б 7 до 10 и отв 10 до 14 и 16 метровгв глубинвг. В-б предпо-сл^днем-б сло4 наткнулсн Шлиманв на множество сосудовв, урнт,, вазгв, горшковг, тарелокв, блгодв, Benjeft изђ тера-котвт, вгв особенности вазт. ст, изобракетемч. cobbi. Зто бввгв симболт, iaiftcKoft Минерввг, покровителвницв1 Трои. Зат^м-в бвтли напдегол не толвко серебрашше браслетв1 и сервги, но пч> обгор^вшемг домЗ; наРгдент, остов-б жен-ШИНБ1, подл4 котораго лежали сервги, колвца, застежка и золотбш бусвх. Все зто предпршмчивому ученому дока-зало, что онђ находитса в-в гомерическомв город-б тронн-цевЂ. Дво1"шв1е ворота, открв1тв1е имв, ШлиманЂ считает-в СкеАокими воротами Гомера; зто наконецв потвердило ему, что онб рјјшилв историческуго загадку, и циклопнчесгаа иостроики ча первозданноА почв£, — дМствителвно зна-менитвгб вв дрсвности Илшнђ. Но зтимг находки не ограничилисв. (Конец слЈ;дк) 0 СЈВДАХ ПРАСЛАВЈАН. (Надалвеванје.) 61. Apiji 1нд1 су ж1пвлј поредвет на 4erripi чше, на брахманст, војтчга, селванст i на проипслешчт :2б) па лвуд! всакога чша 6i.Ti су једнако чест1тлв1в1, су 6i.ti Apiji, то је, су 6i.ii с л a в н i. Прародггелм Славјан су како једна част Арјјев upe6iBa.ii в iHAiji также подблвет на 4eTipi чше — доказ тому o6cToji в том, да ce HŽKTepiM нлеменам славјансгам i в наше време р$зко позна, в ктер! чш су в 1ндф HBix ирародЈтелв1 спадалј. Нај рбзчајше i нај јасн^јше се разпознавају Олавјан1, icrepix прародггелн су в 1ндц1 сиадалј в чш војшчга i селвансга иотому, что ста Сила та два 4iHa нај лвуднат^јша i ста жјвела одлучено од остал1Х чшов no ce6i, HBiM ce je значај HBixoBa nina глобокеје упснул i ce на-падн^је обдержал i сохратл. HanpoTiB тежје разпознамо в наше време Славјане, ктерјх IIpapoдiтeлвi су спадал1 в чш брахманст i ремеселшчт, јербо та два чша нмта 6Lia тако лвудпата i лвуд1 тЕх двЕх чшов тсу преб!вал! одлучено од осталога народа apij-скога, него су жЈвелЈ разсЈјаш по всеј apijcKoj землв1. Па i то се совсЈм точно тежко опред^ш, KTepi Славјанј су наслбднш i потомк1 чша војн1чкога, KTepi селванскога, јербо 4iHi i племена су ce ni-ко.и'ко. акол! не много, помЗЈшала в том долгом, долгом времеш од оне давновекост1 до ггаше добе скоз ивколисо Ticy4 лЕт по веч-кратном i далеком преселованЈ1 својем i3 1ндце до HBixoBix mužj-шшх пребјвалшч. Разиознавају ce Славјан!, в KTepi чш су HBix прарод1телв1 сна-дал1, по народшх o6i4ajax, i обредах, по значај! HBix народне, му-зше, HBix напбвов, jirep, хороводов i послов1Ц. Народ славјансга је в обче удпИтелвно многа зачувал i охрашл од apijcKe просв^те. Всако i нај менвше нлеме славјанско је за-чувало в CBojix народтх o6i4ajax, и$снах, обредах, пршов$дках, послов1цах i загадках не мало CTapiHe 5нд1чко-арцске. 0 брахманској npocBŽTi, o брахмансгах в^дах i уметностах су iзмeд bcžx Славјан нај веч зaчyвaлi Pyci, Cep6i i Болгар1, то je, Славјат православш. Од арцскога 1зверстнога, рукоделја, художества i уметтчства четвертога чша су нај веч до наше добе зачувал1 Pyci в Тулвској губернф, онда дЗшојке i жене в обче славјанске, iMCHO Руске, Мало-румнје, Хорват1це, Сербкшје, Булгарке i Словакшје — ктере i в наше време ц£ло од!ло себ§, мужем i ц£лој пород1ц£ оскербе; тенчјцу i волну н^када i св1лу (шелк, гедбаву) саме јако н$жно преду, јако уметно ткају , јако красно i јзкусно красе i обнпвају 25) Bohlen 1, 28. pašnimi japiciMi цв4там1 (боја.ш, ap6aMi) i слјкарјјамј. тако јзкусно i красно, да западнјаш евроисм ce д1вом д>ве т£м 1зверстн1м на-родтм рукоделјам. В војн1чк1 чш су спадал! прародггелм једне частч Русов, пра-род1телв1 полвске жлахте вшје i тжје, хорватск1х племешташев Biiujix i тжрх, онда прарсдателв! Сербов i Сорабов лужЈчмх; од Словенцев, колшо bžmo, само обчша Техерчанов в Штајерској i обчша Моттчанов в Крајнској, i можебт i нЈка част jimx племен славјансмх, что се пако згодовшско доказата не може. В селБанст чш је сиадал вечр д£л славјанскога народа, iMeHO једна част Русов, в обче Б^лорум, једна част Малорусов, особт нребјвајучјх сада в западном пред£л£ гродненске губершје, селјам нолбсш i нежлахт1ч1 хорватси, Словетџ i јешче друп. 62. IIpinpocTO, носпол1то малоруско лвудство в Г a л i ч i п i ce спом^нја i в наше време јешче многога i3 својега ж1влвенја шд!чкога, на npiMip , iMa стародавну јзреку: П o с т и м o л к P a х м a н e; к тој i3piids npiiiOBŽдује тамошнве npinpocTO лбуд-ство јешче сл^деча: „Розказујут, 1до е лгоде далеко десв на сход сонцл за чорнмми морлми, котрв1 звутсл Рахмане. Онб1 сут у Бога шастливш — дуже твердо постлт, лише раз в рок на вел1кденБ млсо i д л т. Авеликденв рахман-с к i fi (кажут) нршадае на п e p e ji o л o в л е н i е (25. днл по на-ших великоднБ1х свлтках) коли шкарлупа свлченого лАцл вод нас ажБ до них через море заиливе. 20) Малоруско лвудство в Гал1чш£ i3pi4no спомјбнја се славнјх шд1чих брахманов, само да jix ht-колшо неточно зове рахманам1 нам£ст£ брахманамв 63. Малоруско лвудство в Г a л i ч i н ■£ се 5зр1чно спо-м^нја, да рахмат пребЈвају далеко н^кд^сб на iзхoд солнца за чертм1 морвам1: i д£јствп'елмш Тндуа леж1, далеко далеко на 1зход солнца од Гал1чше. 64. „Брахман1 ce много i остро носте, нреб1вају в нЂком raji ал1 л£с-£ звун£ мбста, ж1ве једнодухо, то је, скромно, неужјвлвају месшх једјл, начш i способ жјвлвенја je всбм остер.*27) Тога ce i3pi4H0 спомЈнјају M a л o p у c i в Г a л i ч i н i јзрЗжој: ,По-стимо лк рахмане; рахмане дуже твердо постлт лишеразв рок на великденв млсобдлт." — В обче речено ce i в нашем времеш Славјаш православш тако много i тако остро носте, како лвудј шједнога в-брслзповЗданја, хрјстјан-скога. — Об1чај i3 1ндце! 65. Брахмаш б!л1 су велможш державшт, царсга coBiTHiiri, су пригЗЈжно учш се наравословју, су пазлмво позоровал! новЈтрце, иогоду i в ночеткгб лбта, то је, в почетеб весне, прамал£тја, су светковал1 вел1кпразд!пк, брахмансЈП вел1кден,сусе 26 PpHropift ИлвкЗјвич: Галицкш припов^дки (пословице) и за- гадки. В£ден 1841. стран 78. — 27) Страбо 712. 716. сбрал1 нред вратаЈП царсгаип i всага је разодел, что је новога i3-зп&пл в в£дах i уметноствах i что је новога заназк в нарав£ i в noBŽTpiji i по том опазованр je предв£шчовал, a.ii буде л£тша су-хотна a.ii мокротна, aлi буде здрава a.ii наказлв1ва болезнвам1 — би је то особЈто велш праздшк. 28) — Тога велшога Јнд1чкога нразднша ce ispimio сиом£нјају Малору-ci зовучг га в е л i к i м днем рахманск1м, како је згор£ казано. Та велш ден ciio-м£нјају i Pyci в обче в заговор£ 6: На укрошеше гн£ва родимоА матушки, кд£ се рече: „На великг денвл родилсл.29) 66. M a л o p у c i г a л i ч с к i сиом£нјају, да те вел!к ден брах-мансга ce je светковал в почетк£ л£та, 25. марда, на православш праздшк Благов£шчешл ПресвлтЈл Богородицв1; Словешџ корушш i штајерсга говоре на: j е б е х т н i ц у, (од југославјанскога слова: јебап), то је, на празднш нречштога спочетја д£в1це Mapije; Ма-лоруш кажу: „А великденБ рахманск1А ирипадае на п e p е п o л o в л е н i е (25. днл iio наших великоднвпс свлтках)." Тс празднш в старш£ m пршадал точно на 25. ден марца, него в обче на почетек л£та, a.ii точн£је речено, на почетек весне, прамал£тја, в!гред1, зато iMajy Малоруа га.ичсш Јзр£ку: На IOpa-Ивана на рахманс!ои великденБ. 67. Малорует гaлiчcкi знају, да ce је те велшден брахманст светковал в старш£ i да се сада не светкује веч, o том iMajy ио-слов1цу гласечу: Сего б bi ж д a т и, лк рахманскога ве-ликднл. 30) 68. Руско лвудство в сел£ Давшш£, јарославске губершје пошехонскаго у£зда i в мнопх, MHorix juiix странах простране Ру-cije ce спом£нја, да је, терахмансга, то је, брахманст велшден (пл нај вечј1м ираздншом в л£т£, тако велпам праздншом „ч t o и л а-сточка, какг говорлтг, вг зтотг ираздникг не вветг гн£здa. 31) Људство в пр1ход£ Оташславском на CiTi јарославске гу-бершје Моложскаго у£зда се тога также сиом£нја: .,Денв Бла-гов£шчен1л Лресвлт1л Богородицв1 (25. марда) з д £ ш-Hie простолвудинв1 почитаготгтакг, чтонизака-куи работу не принимаштсл, в£рл, что и птичка вг тотг денв не завиваетт. себ£ гн£зда."32) Не завиваетч. гн£зда и т и ч к a л a с т o в к a, не завиваетт. нити безбожна нтицакрукнате денв, в£рују Б£лорус1 „Б л a г o в £ ш е н i е. Праздникт. зтотг крествлне считанзтг c a м bi м т> болвшимг носл£ пасхи праздни-комг вг году, гета сввлтал самал болвшал — у лго 28) Дшдор 2, 40. AppiaH 1нд. 11. Отрабо 703. 694. - 29) Са-харовг: Сказашл II. 20. — 30) Гр. Илвк£вич: Галицкш припов£дки (пословице). — 31) Свлгценникг А. Архангелвски. Зтногр. сборникг II, 51. — 32) А. Преображенски: Зтногр. сборникг, I, 161. даАжа (даже) и крукт. (воронт.) гнизда на дз®лаицв." 33) Болгарј обхадБају i светкују те брахманскч велшден нај вечјеј на-родној светчаноству на ден св. Jypija.34) В хрктјанској доб! се је велш празднш ускерс нслменовал: Велшаноч. 69. На велш ден брахмансш су в 1ндф дошл1 на посвето-ванје к царву само брахмат i само от су смЗш се посветоват1 i онда предвЈшчеватч: jim лвудј i Ticri брахмат, KojiM ce je дока-зало, да су трпсрат н5>что нештиптога предв^стш, Hicy CMt.ii пред-в:£шчеват1. „ПредвЈШ1чеват1 знал! су само псло 35. Sveta Ana pokleknila vmjes zakonskih možov: možje čez njo mermrali čez sveto Anico. Ti nisi teha vrjedna, de med nami tu klečiš: ker nimaš poroda, poroda božjeha. Sveta Ana hore vstala, souzice vternila; sveta Ana hore vstala, souzice vternila. Vsi ludje hrejo k ofri, sveti Jahim tudi hre s svojo lepo žjeno lubo sveto Anico. Vsi ludje dajo k ofri po starem rjeparji,2) sveti Jahim tudi dau po dva goldinarja. Sveta Ana tudi dala po starem tolarji, skoz to Boha prosila, de b' ji Boh en porod dau. Boh ji je en porod dau lubo rožo Marijo, Marija je rodila vsmileneha Ježuša. ') mladenčev. 2) penez četirih starih krajcarjev. — Ta pesen je očevidno hristjanska, osnovna jeji misel je hristjanska i arijsko-slavjan-ska: Žena, ktera neima poroda božjega, ni vredna, da živi niti med mladimi deklicami, niti med mladenčami, niti med vdovami, niti med zakonskimi ženami, niti med zakonskimi mužmi, to je, ni vredna da živi med ljudmi: tako se je i v starom sovete počitalo za veliku kazenj božju, ako zakonski ljudje nisu imeli poroda božjega. 9. Kolednička. Zapisana v žabničkoj doline, obče znana takže v ziljskoj i rožiskoj doline v Koruškoj. K temi leti novemu, k temi rojstvi božjemu; k temi leti novemu, k temi rojstvi božjemu: Marija je rodiua Ježuša! Marija je rodiua Ježuša! Marija spljeta krancel1) znat, Marija spljeta krancel zuat, to ni nobeden krancel zuat, to je le Marija z Ježušam: Marija je rodiua Ježuša ! Marija je rodiua Ježuša! Marija terga rožmarin, Marija terga rožmarin: to ni nobeden rožmarin, to je le Ježuš Marijin sin: Marija je rodiua Ježuša! Marija je rodiua Ježuša! Marija terga Ijep marjon. Marija terga ljep marjon, to ni nobeden ljep тагјбп, to je le Marijin zuati tron: Marija je rodiua Ježuša! Marija je rodiua Ježuša! Marija terga lilija. Marija terga lilija, to ni nobena lilija, Marija terga nagelne ,*) Marija terga nagelne, to niso nobeni nagelni, to je le nebeška zarija: Marija je rodiua Ježuša! Marija je rodiua Ježuša! to so le nebeški angeli: Marija je rodiua Ježuša! Marija je rodiua Ježuša! venec. 2) Nelken, gvozdik. — To pesen pevaju v Žabnicah mlade deklice na božičen predvečer, 24. decembra, hodajuč od hiše do hiše po celoj vesi. To je jako toržestveni, svatečni i prazdnični obred. 10. Kolednička v cest duhovniku. Zapisal Jakob Volčič v Istre. 1. Častitliv je dubovski stan, ki si ga je izvolo Jezus sam. Mi vam očmo sveto pesem peti od Jezusa od Marije od rojstva božjega, od tega leta novega. 2. Stoji stoji ravno polje, po polji stezica vglajena. po nji gresta duhovna dva k enimu moži bolanemu, kir sedem let bolan leži. prelepo mu ga spovedata, lepo mu ga obhajata. v sveto nebo pripravlata. 3. Na polji je cerko 2) zidana, noter so mi altari tri, prelepo so mi štiftani.3) s belmi perti pregerneni, na altari černe bukvice, na njih mašnik mašavajo, verne duše z vic jemlejo, v sveto nebo pripravlajo:-- 4. Na vaše lepo poštenje daj vam Bog zdravlje, veselje in vsi nebeški angeli naj vas bodo varvali in v sveto nebo pripravljali:-- 5. v sveto nebo svetli raj Bog nam ga vošči4) ino daj, per vas ostani sveti Duh, z nam pa pojde večni Bog. Ta pesen se može zapeti na troji način i sposob: odstavek 1. i 5. se zapojeta vsegdar i med nju se vzeme po jednom iz ostalih trfh, ali 2. ali 3. ali 4. x) izvolil. 2) cerkev. 3) zadužbinoj uredjeni, učredjeni, postavljeni. 4) dozvoli, dopreje. 11. Kolednieka v