KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
uprava za zaštitu
KLASA 47 (3)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 15. JU NA 1925.
PATENTNI SPIS BROJ 2915.
Georges Constantinesco, Weybridge, Surreyf Engleska
Poboljšanja u kvačilima i jednosmislenim pogonskim napravama.
Prijava od 23 jnla 1923.	Važi od 1 jula 1924.
Ovaj se pronalazak odnosi na kvačila u jednosmislenim pogonskim napravama namje-njenim raznim ciljevima i može se primeniti na kvačila koja imaju da teraju samo u jednom pravcu, ili na kvačila koja teraju u dva pravca, ili se može dobiti slobodno kretanje i zakočen položaj, kako se kad bude želelo.
Ovaj se pronalazak može primeniti na naprave koje teraju samo u jednom pravcu, koje mogu biti ili ne biti preobratljive, kao što je slučaj kada one trebaju da prenose znatnu snagu sa što je moguće manjim neurednostima, a naročito se može primeniti na naprave za prenos kretanja sa kakve osovine u ravno-mernom kretanju, t. j. obrtanju na neku drugu koja se neravnomerno obrće na suprot kakve protivne promenljive sile.
Pronalazak se sastoji od jednog usavršenog naizmeničnog kvačila načinjenog od jednog pokretnog klizajućeg dela smeštenog izmedju jednog oscilujućeg i jednog obrtnog člana, tako da se naizmenična relativna angularna kretanja izmedju pomenutog klizajućeg dela i oscilujućeg člana preobraćaju u naizmenična kretanja klizajućeg člana pod pravim uglom na pravac obrtanja, čime se i dobija naizme-nično spajanje i zaključivanje i konzekventno rastavijanje ova tri člana iz čega izlazi da se oscilujuće kretanje pretvara u isprekidano o-brtno kretanje.
Pronalazak se sastoji i u tome što se kli-zajući član snabdeva sa povećim trougaonim ili trapezoiđalnim zubima koji su u saradnji sa odgovarajućim zubima utvrdjenim ili na
oscilujućem ili na obrtnom članu, budući da su oni tako uredjeni da se relativno kretanje izmedju klizajućeg i oscilujućeg elana ili o-brtnog člana pretvara u kretanje klizajućeg dela pod pravim uglom na pravac kretanja obrtanja.
Pronalazak se dalje sastoji u jednom usa-vršenijem kvačilu koje se sastoji od jednog klizajućeg člana slavljenog izmedju jednog oscilatornog i jednog člana sa isprekidanim obrtnim kretanjem, što je sve udešeno tako da se relativno kretanje izmedju klizajućeg i oscilujućeg člana pretvara u pomerno kretanje izmedju klizajućeg i oscilujućeg člana pretvara u pomerno kretanje pomenutog kli-zajučeg člana, pa prema tome, i naizmenično zakačivanje i otpuštanje ova tri pomenuta člana.
Pronalazak se takodje sastoji u jednom u-savršenom kvačilu koje se sastoji od jednog pokretnog (klizajućeg) člana nameštenog izmedju jednog oscilujnćeg i jednog člana sa isprekidanim obrtanjem, udešeno tako da se relativno obrtno kretanje izmedju klizajućeg deia i oscilujućeg člana pretvara u radialno kretanje pomenutog klizajućeg člana, čime se dobija naizmenično zakačivanje i otpuštanje ovih triju članova.
Ovaj se pronalazak dalje sastoji i u name-štanju pogodnih ustavijača koji se mogu podešavati, tako da se kretanje klizajućeg dela, relativno na oscilujuei elan ili obrtni član, može po volji podešavati tako da se sasvim zaustavi ili pusti u jednom ili drugom pravcu.
Din. riO
Pronalazak se još sastoji i u tome Što se u jednom usavršenom, kvačilu kao ovo ovde, namesti jedan klizajući član izmedju oscilu-jućeg i jednog obrtnog elana, što je sve u-dešeno tako da se relativno kretanje izmedju klizajučeg dela i oscilujućeg dela pretvara u kretanje klizajučeg člana pod pravim uglom na obrtno kretanje, čime se dobija naizme-nično zahvatanje izmedju sva tri člana, budući da pomenuti klizajući član ima na svojim dvema stranama zube ili tome slično, koji zahvataju u odgovarajuće zube na oscilujućem članu i na obrtnom članu.
Pronalazak se dalje sastoji i u jednom u-savršenijem kvačilu koje je načinjeno od jednog klizajučeg člana sa zubima na njegove dve strane, koji je smešten izmedju jednog drugog oscilujućeg člana i jednog obrtnog člana snabdeveni odgovarajućim zubima. Zubi na jednoj strani klizajućeg člana veći su i sa manjim nagibom nego što su zubi sa one druge strane, usled čega se zahvatanje na manjim zubima vrši usled relativnog kretanja klizajučeg dela i oscilujućeg člana ili izmedju klizajučeg dela i otpornog člana.
Pronalazak se takodje sastoji i u tome što se klizajući član snabdeva na jednoj strani dok se drugom stranom zahvata u druge članove jedino trenjem izmedju spremljenih površina pokrivenih gumom ili kojim drugim pogodnim materijalom.
Pronalazak se takodje sastoji i u tome, što se površine izložene trenju iznose van omotača aparatovog, izbegavajuči na taj način, da izmedju tih površina dospe ulje sa drugih delova iz mašine.
Pronalazak se dalje sastoji od jednog kvačila kao što je to napred opisano, koje je snabdeveno sa večim zubom na klizajućem članu i to sa one strane, sa kojom se zahvata sa oscilujućim članom, čime se postizava da inercija klizajućeg dela pomaže zahvatanje i rastavljanje grupe sitnijih zuba.
Pronalazak se dalje sastoji i u dodavanju naknadnih masa ili inercionog člana koji će se kretati zajedno sa kljizajućim članom pri njegovim obrtima, i koji su udešeni tako da se ostavlja izvesno relativno uzdužno kratanje izmedju ova dva člana.
Pronalazak se dalje sastoji i u tome što se dodaje elastična špojnica u pravcu odrtanja i to izmedju klizajućeg dela i jednog inercionog člana.
Ovaj se izumetak dalje sastoji i u tome, što se dodaju izvesna postrojenja kojim se postiže da se ispostavi neprekidno otporno trenje protivu relativnog obrtnog kretanja izmedju klizajućeg dela i onog člana, koji na sebi nosi grupu sitnijih zuba, t. j. ili oscilu-jući ili obrtni član, kako bi se dobio dovo-
voljan otpor obrtanja klizajućeg dela, komeje potrebno da dobije kretanje pod pravim uglom, stvarajuči na taj na^in spajanje i kvačenje grupe sitnijih zuba.
Pronalazak se dalje sastoji i u tome, što se na oseilatoru naraeštaju podesni ustavljaći ili grupe takvih ustavljača koji dejstvuju ili na klizajući deo ili na naknadne inercione mase, sprečavajući ih da se kreću relativno na oscilator sa jedne njegove strane, dak se druga grupa takv.h ustavljača nalazi tako raspore-djena da se sprečava svako relativno kretanje klizajućeg dela s druge strane središnog položaja relativno na oscilujući član. Isto tako može se postaviti i treća grupa ustavljača sa zadatkom da sprečava svako relativno kretanje klizajućeg člana u pogledu na oscilujući član sa ma koje strane središnog položaja njegovog relativno na oscilujući člau.
Pronalazak se dalje sastoji u slučajevima gde se promena kretanja ne traži, u name-štanju većih zuba sa kosim stranama samo sa jedne strane, dok druga strana svakog zuba služi kao ustavljač, sprečavajući angu-larno kretanje klizajućeg člana relativno na oscilator i to samo u jednom pravcu, čime se dobija relativno slobodno kretanje izmedju rotora i oscilatora kada se ovaj poslednji kreće u jednosmislenom pravcu.
Pronalazak se sastoji i u jednom usavršenom kvačilu ili napravi za teranje samo u jednom pravcu, koji se sastoji od jednog kli-vajućeg dela u obliku kakvog prstena snab-devenog sa zubima na dvema svojim stranama i smeštenim izmedju kakvog oscilujućeg i jednog obrtnog člana snabdevenim odgovarajućim zubima. Zubi su jedne strane ovog kliz iju čeg člana veći nego na drugoj strani ali imaju manji nagib mgi oni manji zubi, te se usled toga zaustavljanje i otpuštanje manjih zuba vrši relativnim kretanjem klizajućeg člana u pogledu na oscilujući obrtni član.
Ovaj se pronalazak sastoji i u tome što se ovako kvačilo ili naprava za teranje samo u jednom pravcu, sastoji od jednog klizajućeg člana u pogledu prstena snabdevenog zubima na dvema svojim stranama, od kojih jedna je grupa manje duboka i udešena da se može da zahvata u odgovarajuće zube na obrtnom članu, dok je druga grupa zuba mnogo krupnija i u stalnom zahvatu sa odgovarajućim zubima na oscilujućem članu, čime se postizava da se klizajućem delu da uzdužno kretanje u onom pravcu, u kojem će se proizvesti zahvatanje i rastavljanje grupe sitnijih zuba na klizajućem i obrtnom delu.
Pronalazak se dalje sastoji u postrojenju kojim se postiže stalno otporno trenje protiv relativnog obrtnog kretanja klizajućeg dela i
Slana snabdevenog grupom sitnijih zuba bilo da je to oscilujući ili obrtni čjan, kako bi se dobio potreban otpor kretanja t. j. obrtanju klizajućeg člana radi davanja prenosnog kretanja istom postizavajući time zahvatanje grupe sitnijih zuba.
Pronalazak se sastoji takodje i u tome što se dodaje i kakva podesna opruga, koja pritiskuje klizajući deo na takav način da se manji zubi nalaze u dodiru sa malim zubima na rotoru iti na oscilatoru.
Pronalazak se sastoji i od jedne kombinacije izmedju inercione mase u kretanju sa klizajućim delom, kao što je to već opisano, i ostalih delova aparata, pri čemu se stalno trenje đobija izmedju klizajućeg i inercionog dela i rotora, pomoću kakve opruge ili sasvim bez nje.
Pronalazak se takodje sastoji u načinu na koji se postizava da se manji zubi drže rastavljeni od zuba sa kojima oni saradjuju, za vreme dok rotor pretrčava klizajući deo.
Pronalazak se dalje sastoji i u nameštanju jedne pljosnate kočnice, koja se kreće rotorom pomoću trenja, i koja je snabdevena sa Zubima ravnim i pljosnatim koji će saradji-vati sa takvim istim zaravnjenim zubima na klizajućem delu. Ta je kočnica udešena da se može kretati pod uticajem klizajućeg dela ili njegovih dodatih inercionih masa pomera-jući pomenute zube relativno za daljinu od polovine razmaka tih zuba, kada se klizajući deo počne kretati brže nego rotor u pravcu teranja, i to tako da se zahvatanje manjih zuba na klizajućem delu i takvih istih zuba na retoru pravilno izvrši za vreme periode teranja.
Ovaj se pronalazak dalje sastoji i u poboljšanoj jednosmislenoj pogonskoj napravi i postrojenju kojim se pravac obrtanja ili teranja može promenuti ili se može oscilator potpuno razdvojiti od rotora kao što će se to ovde opisati.
U vezi sa priloženim crtežima:
Figura 1 jeste poprečni presek jednog od oblika ovog pronalaska, izlažući opšti raspored i postrojenje.
Figura 2 jeste jedan deo poprečnog preseka pod pravim uglom na tiguri 1 uzetom po liniji 2-2 u figuri 1.
Figura 3 jeste delimičan presek po liniji 3-3 u figuri 1.
Figura 4 jeste plan sa deliraičnim prese-cima, koji izlaže postroj oscilatora i leteće poluge.
Figura 5 jeste presek po liniji 5-5 u figuri 1.
Figura 6 jeste detaljan izgled koji pokazuje neke izmene koje se mogu primeniti na opšti mehanizam izložen u tiguri 1 do 4,-
Figura 7 jeste detaljan izgled jedne druge izmene.
Figura 8 jeste diagram koji pokazuje nagib zuba na klizajućem delu.
Figura 10 jeste izgled sa strane sa prese-cima, pokazujući jedan drugi oblik mehanizma, i
Figura 14, 15, 16 i 17 pokazuju delove mehanizma u položajima u kojima se nalaze u respektivnim figurama 10, 11, 12 i 13.
Figure 18, 19, 20 i 21 jesu preseči pod pravim uglom na fignre 12, 15, 14 i 17, pokazujući postrojenje ustavljača za teranje u oba pravca, kako se bude htelo, dalje, slobodan položaj i položaj za dobijanje čvrstog spoja.
Figura 22 jeste izgled sa strane pod pravim uglom na figuru 10, 11, 12 i 13, pokazujući postrojenje za promenu pravca obrtanja ovog mehanizma.
Figura 23 jeste presek po liniji 23-23 u figuri 22.
Figura 24 jeste plan u preseku izlagajući mehanizam sa figure 22.
Figura 25 jeste izgled sa strane u preseku izlažući aparat koji se upotrebljava za smanjivanje brzine i za promenu pravca obrtanja.
Figura 26 jeste presek po liniji 26-26 u figuri 25.
Figura 27 pokazuje izgled sa strane u preseku mehanizma koji se primenjuje za smanjivanje brzine i promenu pravca obrtanja na zadnjoj osovini nekog motornog vozila.
Figura 28 jeste plan i presek istog mehanizma.
Figura 29 jeste presek po liniji 29-29 u figuri 27.
Figura 30 jeste presek po liniji 30-30 u figuri 27.
Figura 31 jeste presek jedne druge vrste postrojenja za smanjivanje brzine i pravca obrtanja.
Figura 32 jeste presek po liniji 32-32 u figuri 31.
Figura 33 jeste izglod sa strane u preseku jednog postrojenja za smanjivanje brzine u vezi sa jednim diferencijalnim postrojenjem sklopljenim prema ovom pronalasku.
Figura 34 jeste poprečan presek jedne modifikacije u kojoj se pokazuju dodate opruge za spoj izmedju naknadnih inercionih masa i klizajućeg dela.
Figura 35 jeste izgled u preseku po liniji 35-35 u figuri 34.
Figure 36 i 37 pokazuju jedno drugo postrojene u kome se unosi elasticilet izmedju naknadno dodatih inercionih masa i klizajućeg člana.
Figure 38 do 41 pokazuju razne druge načine kojima se može ndesiti da se razmeste
iistavljači, koji će služiti ža preokret kretanja kada se to bude želelo.
Figure 42 do 45 pokazuju jedno drugo o-stvarenje ovog pronalaska u kome relativno kretanje izmedju oscilatora i klizajućeg elana prouzrokuje radialno kretanje samog klizajućeg člana da bi se izvršilo zahvatanje ili o-slobadjanje spoja.
Figura 46 pokazuje jedno drugo preinače-nje u kome se postrojavaju dva klizajuća elana izmedju oscilatora i rotora.
Figure 47 i 48 jesu diagramatična ilustracija uobičajenog načina za sećenje zuba, kako bi svojim ravnim stranama uvek bili u zahvatu.
Figura 49 jeste presek duž osovine koji i-zlaže druga preinaćenja.
Figura 50 i 51 pokazuju oblik aparata u kome se u mesto zuba upotrebljavaju površine za trenje.
U ostvarenju pronalaska izloženom u tiguri 1, do 5, teranje se postiže preko teškog zti-roajnog točka a nameštenog na osovinu ikoja se obrće na kotrijačama c smeštenim u utvr-djenom omotaču đ na mekom vozilu ili ma kakvom drugom aparatu Osovina i nosi na svome kraju jedan ekscender c koji je spojen spojnom polugom / za jedan kraj klatne-pli-vajuće — poluge t/. Ova plivajuća poluga y spojena je preko stožera li za jednu drugu klatnu polugu lc koja se obrće oko stožera I i čiji su krajevi opterećeni teškim masama. Drugi kraj klatne poluge g spojen je za dva oscilatorna člana o i p pomoću jednog para spojenih poluga n n i klinova m. Oscilatorni članovi o i p mogu se obrtati oko osovine g i načinjen je od dva suprotno nameštena člana s i s čiji su radialni zubi trouganog preseka na svojoj unutrašnjoj strani i koji su u s'alnom zahvatu sa sličnim zubima na kliza-jućem članu u i u u čiju drugu stranu urezani su sitni zubi v koji mogu da zahvataju u odgovarajuće zube na oscilatornom čla-članu o i p. Klizajući članovi u i u mogu se kretati u pravcu osovine i veliki zubi t na spoljnoj strani klizajućeg dela načinjeni su sa jednom stranom u pravcu radialne ravni kroz osovinu obrtanja, dok su im druge strane pod nagibom od 30 stepeni sa ravni koja stoji u-pravno na osu obrtanja, Sitniji zubi v simetrični su i nagnuti su pod uglom do 45 stepeni na ravan koja stoji upravno na osu obrtanja. Drugi pogodni oblici ovih zuba izloženi su u tiguri 9. Dubina zuba je takva, da manji zubi stoje izvan zahvata kada su veći zubi u punom spoju.
Pljosnate opruge z načinjene su tako da dejstvuju na ispuste w i y na klizajućem i obrtnom delu respektivno, čime se postiže da se sitni zubi održavaju u stalnom spoju sa odgovarajućim zubima na oscilatoru. Lenjivac
1 vezan je za oscilujuću polugu U sa ili bez pogonskih opruga kojima bi se održavao definitivan središni položaj te poluge. U samom lenjivcu, koji je potpuno potopljen u zejtin, nalazi se klipna poluga 2 spojena svojim gornjim krajem za klatnu polugu li, drugi kraj klipne poluge nosi na sebi ispust 3 koja sa-radjuje sa cilinderskim članom 4 čiji ispusti gledaju unutra i mogu da se zakače za ispu-cte 3. Podesni otvori 5 udešeni su tako na ovim ispustima da se prostori na krajevima cilindra stavljaju naizmnnič.io u vezu sa o-otvorima 6 kroz koje ulje može da teče u krajeve cilinderove. Sam, pak, cilinder — potopljen je u ulje i unutrašnja mu je površina u obliku kupa spojenih svojim osnovicama, tako da, kada se klip 3 kreće u ma kom pravcu izvan svoga središnog položaja, presek kroz koji treba da prodje ulje sve se više smanjuje usled čega izlazi da, ako se oscilujući član li primora da osciluje izlazeći iz svog središnog položaja, mnogo se veći pritisak ostvaruje s jedne strane klipove, usled čega aparat dej-stvuje da se centar oscilacije na kraju ipak dovede u svoj prvobitni središni položaj.
Kad gore opisanog aparata jeste sledeči:
Pogonska osovina pod ravnomernim obrtanjem dejstvuje da ekscentrik c mora da osciluje klatnu polugu g koja služi za to da se raspodeli kretanje izmedju oscilujuće poluge li i spojnih poluga n u vezi sa oscilujućim članovima o i p, koji osciluju u suprotnim pravcima. Osbilacija člana o u jednom pravcu teži da pokrene klizajući član, pomoću ispu-stva w g i opruga z, kako bi veći zubi na njegovom spoljnom boku bili potisnuti uz odgovarajuće zube na rotoru s iz čega izlazi da, usled kretanja oscilujućeg člana, klizajući deo u primoran je da se kreće na levo prouzro-kujući zahvatanje izmedju sitnih zuba na klizajućem i oscilujućem delu, usled čega se stvara veliki pritisak izmedju oscilatora, klizajućeg dela i rotora, koji dolazi zbog različitih uglova nagiba malih i velikih zuba (vidi tiguru 9). Rezultat je da se celokupan oscilujući sistem, klizajući član i rotor kreću u jednom istom pravcu. Ako se oscilator o krene u suprotnom pravcu pravougaone strane na velikim zubima t na rotoru, povečavaju svako relativno kretanje izmedju klizajućeg dela i rotora, i nikakva se druga sila ne manifestuje sem one, koju ispoljavaju opruge z u težnji da pokrenu klizajući deo kako bi se mali zubi v na klizajućem delu spojili sa odgovarajućim zubima na oscilatoru. Prema tome, kada se oscilator krene u ovom pravcu, ne povlači sobom ni rotor ni klizajući deo. U tom slučaju sitni zubi preskaču jedan drugog na suprot dejstvu ravnih opruga z. Za vreme ovog obrnutog kretanja, drugi oscilator p stupa u
rad i tera rotor u pravcu u kome je ranije bio teran oscilator o. Time se debija jedno-smisleno obrtanje rotora usled naizmeničnili impulza dobijenih od oscilujućeg člana o i^;.
U obliku u kome se prikazuje ovaj pronalazak u figuri 6, dodato je jedno frikciono jastuče 31, koje stvara trenje izmedju oscila-tora 32 i kHzajueeg dela 33. Trenje se proizvodi izmedju kolutastog jastučeta 3L i rukavca 34 spojenog za klizajući deo pomoću klina i žljeba, kako bi se dozvolilo kretanje klizajućem delu duž osovine. U ovom slučaju prvobitno relativno kretanje izmedju oscilatora i klizajućeg dela duž osovine dobija se trenjem, koje čini da veliki zubi na klizajućem delu penju se uz nagib na rotorovim zubima usled čega se spajaju manji zubi na oscilatoru i klizajućem delu. Gore opisano postrojenje može se sa preimućstvom preokrenuti, ako se veći zubi načine sa oscilatorove a manji sa roto-rove strane. U tom slučaju trenje se vrši izmedju rotora i klizajeg dela. U ovom poslednjem postrojenju zahvatanje se vrlo jako potpomaže i inercijom klizajućeg dela i inercijom jastućeta 31, naročito kada je period oscilacije vrlo veliki — odnosno — brz.
U obliku ostvrarenja ovog pronalaska kao što je ilustrovano u figuri 7 veći zubi 11 sme-šteni su sa one strane klizajućeg dela 12 koja je bliža oscilatoru 13 a manji zubi 14 smešteni su sa one strane klizajućeg dela, koja je bliža rotoru 15. Jedan prslen 16 đej-stvuje kao inercioni član, i obuhvata klizajući član, koji može da klizi duž osovine relativno na ovaj prsten dok klinovi 17 sprečavaju svako relativno obrtno kretanje izmedju prstena i klisajućeg dela.
U ostvarenju ovog pronalaska potreba za oprugama, koje će održavati u stalnom dodiru klizajući i obrtni član, izbegava se u-sled inercije prstena 16, pošto, čim ozcilova-nje odpočne u pravcu u kome je potrebno ha se izvrši zahvatanje, inercija prstenova dejstvuje na klizajući deo na takav način, da ovaj mora da klizi duž osovine relativno na oscilator, dovodeći na taj način male zube na klizajućem i obrtnom delu u tesan dodir.
Način sastava i sklopa zuba može se vrlo lako razumeti iz diagrama u figurama 8 i 9. Ugao nagiba na ravan upravnu na osu te-rajućih — pogonskih — strana većih zuba na klizajućem delu a mora biti potpuno jednak uglu nagiba 6 na pogonskim stranama malih zuba u pogledu na istu ravan, minus ugao jednak uglu trenja, t. j. drugim rečima ako ugao a jeste ugao nagiba većih zuba, 6 ugao nagiba manjih zuba i <p jeste ugao nešto malo veći od ugla trenja, onda ćemo imati da je —	cp. Ako se želi može se
postaviti u mesto većih zuba, odični helikoi-
đalni zupčanici, u kojem slučaju ugao a na spirali mora odgovarati istom odnosu. Trenje se može iskoristiti, ako se to naročito želi, u mesto manjih zuba. U ovom slučaju ugao 6 odgovara uglu trenja izmedju tnjajućih površina, i ako uago a ne odgovara dovoljno blizu gornjem odnosu, zubi ili spirala počnu da se preskaču ili se sasvim zakoče, usled čega se ne mogu rastaviti sem pod pritiskom velikih sila.
U praktici nadjeno je da ugao cp mora da bude uvek veći od ugla trenja izmedju upo-trebljenog suvog materijala. To mora biti da dolazi usled toga što se tanak sloj maziva privremeno sasvim istisne izmedju zuba pod ogromnim pritiskom prenesenih sila prilikom zahvatanja. Vrednost za ugao 'p za koji sam ja našao daje najpodesniji, jeste 15 stepeni. Ako su zubi načinjeni na takav način, dobija se pozitivno dejstvo kose ravnine usled čega klizajući deo mora kretati, proizvodeći pravilno zahvatanje manjih zuba, i celokupau sistem pozitivno se zakvači, sprečavajući svako klizanje ili rastavljanje za vreme pogonskog perioda.
U svima ovim mehanizmima slobodan prostor izmedju oscilatora, klizajućeg i obrtnog dela mora biti udešen tako da kad se veći zubi naležu u zahvatu, manji zubi su taman rastavljeni dozvoljavajući slobodno obrtanje.
U jednom drugom preinačenju ovog pronalaska ilustrovanog u iiguri 10, 11 i 12, i dalje sve do figure 24, koja se može prime-niti radi dobijanja obrtana terajuće osovine u ma kom pravcu, imajući i slobodan i ukočeni položaj, kako se to želi, oscilator 41 načinjen je sa velikim zubima 42 sa jednakim nagibom na obema stranama, kao što je to ilustrovano u tiguri 8. Mali zubi 43 takodje imaju jednake nagibe i odgovaraju istim zubima na rotoru 43. Klinovi 45 namešteni su na klisajućem delu, kao što je pokazano u figuri 7, a prsten 46 može da klizi slobodno duž osovine relativno na klizajući član služeći se klinovima 45. Žljebovi 47 na prstenu 46 udešeni su da u njih mogu da udju kraci viljuške 48, koju nosi rukavac 49 na jednoj poluzi radilici 50, koja može da se postavi u četiri rasna položaja, gde se održava zubom i oprugom 51 zahvatajući u žljebove 52 na toj poluzi radilici 50.
Kadi sastava delova izloženi su u četiri razna položaja u figurama 10, 11,12 i L3 a odgovarajući izgledi ilustrovani su u figurama 14, 15, 16 i 17 i u figurama 18, 19, 21 i 20. Oscilator nosi na sebi klin 53 koji je cilindričan u nekim delovima, a odsečen kao što je ilustrovano u nekim drugim delovima. Ovakav klin prolazi kroz jedan kružni otvor 54 na prstenu 46 nameštenom na klizajućem delu.
U položaju ilustrovanom u iigurama 10. 14 i 18, kretanje prstena 46 i klizajućeg dela, relativno na oscilator 41, može se izvodili jedino usled isečenog prostora 55 na suprot prstena u ovom položaju. Rezultat ovoga jeste da se kretanje u jednom pravcu inercija prstenova čini da klizajući deo natakne svoje velike zuba na oscilatorove, drugim re-č'ma da se rastavi od njih, prouzrokujući zahvalanje manjih zuba na rotoru.
U položaju izloženom u Iigurama 11, 15 i 21, otvor u prstenu sprečava se da se kreće relativno na oscilator, usled toga što se oko celokupnog njegovog oboda nalazi cilindrični deo klina, usled čega nikakvo relativno kretanje nije moguće, te se veliki zubi ne mogu da popune uz odgovarajuće zube, dozvoljavajući na taj način slobodno kretanje izmedju klizajućeg dela i totora u oba pravca.
U položaju izloženom u Iigurama 12, 16 i 20 suprotna strana (tvora u prstenu 48 nalazi se na suprot jednog žljeba 56 koji se nalazi na klinu oscilatorovom, tako da je relativno kretanje izmedju klizajućeg dela i os-cilatora moguće samo u pravcu suprotnom na pravac kretanja i položaja ilustrovanom u 11-gurama 10, 14 i 18, sa rezultatom da se za-hvatanje izmedju klizajućeg dela i rotora vrši jedino relativnim kretanjem u uspinjanjem velikih zuba, davajući obrtanje i suprotnom pravcu.
U položaju ilustrovanom u figurama 13, 17 i 19 prsten može da sc kreće relativno na klizajući deo u ma kome pravcu, tako da se relativno kretanje i uspinjanje velikih zuba može vršiti u oba pravca, zahvatajući oscilator, klizajući deo i rotor u oba pravca.
U preinaćenju ovog pronalaska ilustrovanom vi figuri 25 i 26, u kome se pronalazak pri-menjuje na prenose za promenu pravca obrtanja, terajuća osovina 61 nosi dva slična eksentrika 62 koji rade u fazi, i za koje su spojene dve spojnice 63 i 64 za pokretanje oscilujućih članova 65 i 66 u suprotnim pravcima. Klizajući delovi 68 i 67, kao što je to ranije opisano smešteni su izmedju oseilatora 65 i 66 i članova 69 i 75, koji su utvrdjeni na osovinu rotora 71. Zarubljeni klinovi 72 i 73 utvrdjeni su na osoilatoriraa 65 i 66 za-zahvataju u prstenove 74 i 75 i dejstvuju na klizajući deo da ga ukoče u jednom ili drugom pravcu, kako se to želi, ili da ga oslobodi sasvim u oba pravca oscilacija. Inercioni prstenovi utvrdjeni su na klizaljkama 67 i 68 i pokreću se viljuškama 76 i 77 utvrdjenim na. uzdužno poprečnoj poluzi 78, tako da se oni. mogu postaviti za teranje u ma kome pravcu, ili da im se dade neutralan položaj kako se kad bude htelo.
U obliku pronalaska izloženog u figurama
27, 28, 29 i 30 može se videli da se izti može primeniti za upotrebu za smanjivanje brzine okretanja i promenu pravca rotacije, i može se primeniti na zadnje osovine kakvih motornih kola. Pogonska osovina 81 nosi na sebi dva ekseendera 82 i 83 koji su u fasi i spojeni su sa oscilatorima 84 i 85 namešte-nim tako da mogu da dejstvuju na osovinu 86 pod pravim uglom na pogonsku osovinu 81.
Mahanizam kojim oscilatori teraju osovinu 86 jeste sličan onom koji je napred bio opisan. Oscilatori 84 i 85 snabdeveni su sa velikim zubima 42 na svojim spoljnim stranama i ovi su zubi u stalnom zahvatu sa ođ-govarajaćim delovima 45 ali se mogu sastaviti da bi dozvolila rastavljanje malih zuba na rotorovim članovima 44 utvrdjenim na ro-torovu osovinu 86. Relativno kretanje inerci-onih prstenova u pogledu na oscilator zavisi od klina 53 koji je utvrdjen na oscilatoru i prolazi kroz jedan kružni otvor na prstenu 46. Ovi klinovi se mogu pomerati u pravcu osovine pomoču viljušaka 48 koje su pod dejstvom poluge 87. Klinovi 53 su udešeni tako da mogu da dozvole relativno kretanje izmedju oseilatora i klizajućeg dela u pravcu obrtanja ili mogu da zaustave svako takvo kretanje, kao što je to već bilo opisano u vezi sa figurama 10 do 24.
U ostvarenju pronalaska ilustrovanom u figurama 31 i 32, prenosno postrojenje za smanjivanje brzine obrtanja smešteno je u obmo-taču 91 a pogonska osovina 92 nosi na sebi tri ikseendera 93, 94 i 95 postavljene za 120 stepeni. Tri oseilatora 96, 97 i 98 pod dejstvom su spojnih poluga sa ovih ekseendera a sami pak dejstvuju preko klizajućih članova 101, 102 i 103 na rotacione članove 104, 105 i 106, utvrdjene za osovinu 107.
Oscilatori nose na sebi klinove 108, 109 i 110 koji prolaze kroz otvore na inercionim prsteiiovima 111, 112 i 113, služeći kao u-stavljači kao što je to ranije opisano. Ovi se prstenovi mogu pokretati bočno pomoću viljušaka 114, 115 i 116 utvrdjenim za pomera-juću polugu 117, tako daše pravac obrtanja pogon jene, odnosno, terane osovine utvrdjuje njihovim položajem kao što je to već ranije opisano.
Sasvim je očevidno da se ma koliki broj faza mogu na isti način primeniti na ove mehanizme i naročito se preimućstvo može o-datle izvući primenom na balansiranje rotacionih i oscilatornih masa. Što je veči broj faza, mnogo če ravnomernija biti pogonska sila koja tera rotorovu osovinu.
(J obliku ostvarenja ovog pronalaska pokazanom u liguri 33 kombinuje se diferencijalno postrojenje sa postrojenjem za smanjiva-
nje brzine obrtanja, što se može primeniti na veća motorna teretna kola. U ovom preina-čenju pogonska osovina 121 spojena je eks-cenderom 122 za oscilujuću polugu 123, čiji su krajevi spojeni za dva para spojnih poluga 124 i 125 utvrdjenim za dva para nezavisno oscilujućim članovima 126 i 127, koji dej-stvujr na nezavisne osovine 128 i 129 za te-ranje točkova kolskih. Oscilatori se naiztne-nično spajaju sa obrtnim osovinama preko dva para klizajućih članova 130 i 131, koji su samo diagramatički izloženi u liguri, ali rade i dejstvuju na isti način na koji i postrojenja ranije opisana. Opruge ili tome slične ustave mogu se postaviti da bi održavali središni položaj oscilujuće poluge i drugih delova aparata.
U nekim slučajevima potrebno je da se inercioni prstenovi na klizajučim članovima nameste na elastičan način, kako bi se kliza-jur-i deo mogao slobodno kretati duž osovine, ali se primorava da se obrće oko osovine pomoću kakve elastične spone sa prstenom. Ovo se može načiniti kao što je ilustrovano u figurama 34 i 35. U ovom postrojenju inercioni prsten 140 snabdeven je sa radialnim ispustima 141 koji sačinjavaju oslonac za oprugu 142 ili neki drugi slični materijal čiji drugi krajevi odupiru o ispuste 143 koji su načinjeni na jednom drugom medju-postavljenom delu 144, utvrdjenom za klizajući deo pomoću nabora 146. Razlog zašto je se namestio inercioni prsten pomoću opruga za klizajući -deo, kao što je to u ovom preinačenju pokazano, jeste da se izbegnu prevelika trenutna opterećenja koja dolaze usled povećane inercije brzinom obrtanja.
Postavljanje ovakve elastične spone ima za posledicu da se sva opterećenja i napori smanjuju kada budu prouzrokovani udarcima usled zahvatanja malih zuba pri sobodnim periodima a naročito kada ti zubi medjusobno prolaze. Ovakva se naprezanja mogu vrlo lako svesti na vrlo brze Impakte malih zuba dejstvujući na masu klizajućeg dela tako da masa iner--cionog prstena ne sme da dejstvuje u smislu ■povećanja jačine impakta. Slični se rezultati mogu dobiti ako se inercioni prsten načini od kaučuka izlivenog oko metalne košuljice, koja -služi da se celokupna masa prstena može da utvrdi na klizajući deo.
Figure 36 i 37 izlažu jedno postrojenje -kojim se elasticitet može uvesti izmedju iner-cione mase i klizajuće mase pomoću spoljaš-njih opruga. U ovom preinačenju inercioni član 147 spojen je oprugama 148 za prsten 149 koji je dalje utvrdjen klinovima 150 za hlizajući deo 151. Ovaj klizajući deo snabdeven je sa velikim zubima 152 na strani osci-Jatora 153, na drugoj svojoj strani ima male
zube koji sa brzim prekidima zahvataju u iste takve zube na rotoru 154.
Da bi se promena pravca okretanja mogla povoljno izvršiti potrebno je da se inercioni prsten, ili kakav drugi rukavac koji bi okru-žavao klizajući deo, može slobodno kretati duž osovine, kao što je to već ranije ovde opisano.
Ovakav način dobijanja promene pravca vee je ilustrovan u ligurama 38 do 41. U ovom obliku pronalaska klin 155 utvrdjen je na jednoj osovini 156 spojenoj polugom 157 i spojnicom 158 za ručicu 159 koja se može rukom pomerati. Upotrebljavajući ovakvo postrojenje, klin za promenu pravca može đej-stvovati direktno najedno produženje samoga klizajućeg dela, te se prema tome, može upo-trebiti u promenljivim mehanizmima iiustro-vanim u ligurama 1 i 6, gde se ne upotrebljavaju nikakvi inercioni prstenovi.
U položaju izloženom u ligurama 38 i 39 inercioni prsten utvrdjen je i ne može da se kreće ni u jednom pravcu.
U položaju pokazanom u liguri 40 relativno “kretanje u oba pravca omogućava se, pošto se ustavljač 155 već pomerio za dovoljan ugao kako bi se dobila potrebna sloboda rada. To se pomeranje vrši pomoću poluge 159.
U pojožaju izloženom u figuri 41 ustavljač 155 pomeren je u protivnom pravcu dozvoljavajući da se relativno kretanje može vršiti u suprotnom pravcu.
Suivim je očevidno da se mnogo izmena i preinačenja može činiti kojim bi se kontro-lisalo relativno kretanje izmedju klizajućeg dela i drugog člana koji na sebi nosi velike zube u pogledu pravca, i gore opisane vrste i oblici služe samo kao primere! radi ilustro-vanja načina na koji se može to izvoditi.
Videče se dalje da se klizajući deo ne mora baš praviti u obliku zatvorenog prstena, već se može načiniti i iz dva ili više delova, koji će se održavati na svome mestu ili inercionim pvstenom ili kojim drugim sredstvom.
Kada prostor ne dozvoljava da se iskoristi kretanje , duž osovine, segmenti klizajućeg dela mogu se postaviti tako da se relativno kretanje obrtanja svodi na kretanje klizajućeg dela u radialnom pravcu. Jedan primer takvog o-blika izložen je u figurama 42 do 45.
U ovom primeru, klizajući deo 161 udešen je tako da se kretanje oseilatora 162 pretvara u radialno kretanje klizajućeg dela po četvrtastim radialnim vodjicama 169, što ima za posledicu zahvatanje oseilatora 162, klizajućeg dela 161 i rotora 163 usled zahvatanja malih zuba 164. Pravac obrtanja koji se dozvoljava utvrdjuje se položajem u kome se nalazi klin 165, koji se moše lateralno kretati pomoću ručice 166 na članu 167 utvrdjenom na osovinu 168, koja se može kretati svojom
dužinom. Klin 165, koji u ovom primeru prolazi kroz otvor na inercionom prstenu 170 ođsečen je taman toliko da dozvoli relativno kretanje izmedju klizajućeg i oscilujućeg dela, na način koji je već ranije opisan.
Jedno drugo preinačenje ovog postrojenja jeste upotreba dva jedno pored drugog po-Stavlieiia klizajuća dela.
Na primer, u obliku pronalaska izloženog u figuri 46 oscilator 171 zakačinje u jedan klizajuei deo 172 preko velikih zuba 173. Kli-zajući deo nosi na sebi i inercioni prsten 174 ntvrdjtn za njega pomoću nabora, kao sto je to ranije opisano, U isto vreme zahvata ujedan drugi klizajući deo 175 preko malih zuba 176. Čitava serija pljosnatih opruga 179 u-potiebljava se da bi se ova dva klizajuća dela držala u medjusobnom dodiru. Ovaj drugi klizajuei deo utvrdjen je naročito za rotor 177 pomoću zuba 178 Dubina zuba izmedju oscilatora i prvoga klizajućeg dt i potpuno je jednaka dubini zuba izmedju i rugog klizajućeg dela i rotora, a nagib u pogledu na ravan upravo na osu rotorom može se dote-1 rati i do 120 stepeni za zube izmedju osei-iatora i prvog klizajućeg dela, a 90 stepeni za male zube izmedju dva klizajuća dela, a 60 stepeni za zibe izmedju drugog klizajućeg drla i rotora. Dovoljno se prostora mora ostaviti da kad su veliki zubi u zahvatu mali zubi moraju biti slobodni tako da mogu prolaziti medjusobno bez dodira.
U obliku pronalaska, koji je ovde opisan, može se izvući naročito preimućstvo što su mali zubi uvek u stalnom zahvatu i ako bi se desilo da, pri prenosu prvog impulsa za hran je samo su vrhovi zuba u zahvatu, mogućnost popuštanja drugog klizajućeg dela dozvoljava da se pritiskujući opruge 179 isti pomeri, dozvoljavajući u isto vreme da se zubi izmedju obih klizajućih delova pretrčavaju bez kvara.Jsve dok se kuplovanje potpuno ne dovrši.
r
Da bi se omogućila upotreba velikih zuba sa najmanje promašaja ili klizanja sa strane klizajibeg dela, na kojoj se strani zubi nai-zmenično zahvataju i otpuštaju. Klizajuei deo može biti podeljen u veći broj segmenta, recimo šest, i to tako udešenim da se mogu podelili u dve ili više faza.
Mora se zapamtiti da ako su zubi rastavljeni po lazama, mora se voditi računa da se ostavi dovoljno prostora da se oslobode oni zubi koji ne treba da su u zahvatu. Rezultat svega ovoga jeste, da kad se klizajuei deo krene duž svoje ose radi zahvata sa oscila-torom ili rotorom, samo jedan po jedan od onih segmenta doći će u zahvat, tako da se trajanje rotacije, za koje se vreme vrši ovo zahvatanje, smanjuje na vrlo neznatnu koli-
činu, usled čega preskakanje ili klizanje, ako ga i ima biva svedeno na jednu šestinu one vrednosti, koju bi imalo da nije bilo podele. Isto tako, ako se želi dva ili tri ili više segmenta može se dovesti u zah atanje jedno-vremeno.
Jedan vrlo prost način za isecanje zuba na kliz’jućem delu ilustrovan je u figurama 47 1 48. Iz tih figura vidi se ravnine 221 iseca-ju na vrhu svih zuba, tako da je presek sDh zuba trougaoni, sa vrhom trouglovim odseče-nim kao što je označeno sa 2n3. Linije 224, u tiguri 48 označuju duo šupljina izmedju zida.
Za velike zube ugao nagiba a može se načiniti od 30 stepeni, broj zuba može biti 12, a ugao rj izmedju taekastih linija pokazuje kretanje sečiva i može biti do 6° dh'. Za male zube broj zuba može biti 60, ugao nagiba 45° a ugao ij može biti o°.
Malo brižljiviji način za isecanje ovih zuba jeste da se seku na taj nečin da su njihove strane delovi helikoidalne površine izvučene jednom linijom koja prolazi kroz osu upravno na nju, a slednje protil željenog zuba. Na ovaj se način dobije površinski dodir izmedju zuba za svo vreme vršenja zahvatanja.
U ostvarenju ovog pronalaska ilustrovanom u figuri 49, 50 i 51, spojna poluga 231 pokreće oscilator 232, koji je u stalnom i nepomičnom zahvalu sa klizajueiin delom 233, pomoću velikih zuba, kao što je to već ranije opisano; pomoću pljosnatih naboranih o-pruga 234, koje stalno pritiskuju klizajuei deo ka rotoru 235, održava se dodir izmedju ovo dvoje poslednjih. Oko klizajućeg dela name-šten je inercioni prsten 236, koji može da klizi duž šina utvrdjenim na klizajućem delu i upravlja se prema položaju klina 237 utvr-djenog na oscilatoru. Ovaj klin je užljebljen tako da se može upravljati položajem klizajućeg dela i inercionog prstena, pomoću otvora u koji ulazi, kao što je to već ranije bilo o-pisano. Razdaljina izmedju rotora i oscilatora održava se pomoću jednog umetka u obliku prstena 244. Na rotoru 235 nalazi se jedan drugi koeioni prsten 238 koji se oslanja o tvrdo jastuće 239 načinjeno od materijala koji daje jako trenje, a izmedju prslena 238 i rotora uvek se nalazi jedno jastuče 240 načinjeno od presovanog zapušača ili tome sličnog materijala za povečanje trenja. Ploča u-stavljača nosi, na onoj strani koja je okrenuta klizajućem delu, jedan prsten od zaravnje-nih zuba 241 čiji je hod, odnosno razmak, isti kao što je i u malim zubima na klizajućem delu i stavlja se u pokret pomoću klina 232 na inercionom prstenu, ulazeći u otvor na ispustu 243. Klin je potsečen kao što je izloženo u tiguri 50 i 51 usled čega se rela-
tivno kretanje umedjii klizajiu^g dela i ko-čione ploče može dopustiti za polovinu normalnog razmaka iztneđju malih zuba, u ma bome bilo praven, prema položaju inereionog prstena relativno na ispust 243 na koeionoj ploči.
Rad gore opisanog aparata jeste ovakav :
Usled vrlo jakog trenja izmedju kočione ploče i rotora, kočiona ploča teži da se pokrene sa rotorom, ali Čim klizajući deo ođ-poene da se kreće brže nego rotor, pošto postoji samo jedno slobodno kretanje ravno polovini malih zuba, to će se klivajuei deo krenuti zajedno sa kočionom pločom za po-menntu dužinu. Zubi i ustaljači tako su ude-šeni da kad se rotor kreće brže nego klizajući deo, mali se žudi na klizajućem delu i zubi na kočionnj ploči taman jedan naspram drugog, tako da se zahvatanje ne može izvršiti izmedju klizajućeg dela i rotora. Kada se klizajući deo zatrči dovoljno da može prestići rotor, klin 242 pokrenuće se i ući će u otvor na ispustu 243 usled čega će vrhovi zuba na klizajućem delu doći ispred useka izmedju zuba na kočionoj ploči, usled čega će moći da klizi duž svoje osovine prouzrokujuei za-tivatanje manjih zuba na klizajućem delu sa zubima na rotoru. Vidi se da na taj naćin kočiona ploča sprečava zahvatanje za vreme prvog i poslednjeg perioda terajućih impulsa, za koje je vreme brzina rotorova veća od brzine klizajućeg dela.
Dalje se može videti da kočiona ploča, kao što je to ovde opisano, može upotrebiti u svima slučajevima gde je potrebno, da bi se dobio tih prenos zupčanicima ili zbog ma kojih drugih razloga da se svaki dodir prilikom pritrčavanja malih zuba ima da izbegne.
U ostvarenju ovog pronalaska kao što je ilustrovano u figurama 52 i 53, glavna pogonska osovina 250 nosi na sebi jedan za-majni točak 251, koji je kajiJem i točkom spojen sa sporednom pogonskom osovinom koja takodje nosi zamajni točak 252. Ova je pogonska osovina spojena pomoću spojnice 253 sa donjim krajevima oseilnjuće poluge 254, ('iji je drugi kraj preko stožera 255 spojen sa oscilatorom 256. Središte oseilujuće poluge 254 spojeno je sa spojnom polugom 257 i 258 za jedan par oscilatora 259 i 260, koji rade sa suprotnim fazama. Rotorova osovina 261 prolazi središno kroz oscilator i nosi ispuste 262 i 263 čvrsto utvrdjanim za osovinu.
Oscilatori su snabdeveni sa velikim zubima kao i u ostalim preinačenjima, koja su do sada bila opisana sa odgovarajućim velikim zubima na klizajućem delu 264 koji je snab-deven sa ispustima 265 izmedju kojih i ispusta zakovanih za osovinu rotorova nalaze se
jastučići od gume 266. Jedna podesna opruž-na naprava 267 načinjenja je da održava sre-dišni položaj oscilatorov — 256. Pakung 268 stavljen je svuda oko klizajućeg dela kako bi se sprečilo da ulje iz obmotača dolazi u dodir sa gumenim jastučićima. Delovi u obmo-taču podmazuju se pomoću ulja, koje se sadrži u dnu istog.
Kad gore opisanog postrojenja jeste ovakav:
Pri pokretu oscilatora u jednom pravcu, slabo trenje izmedju rotora i klizajućeg dela i sama inercija klizajućeg dela đejstvuju da se isti krene relativno u pogledu na oscilator usled čega će se zubi oscilatorovi i zubi na klizajućem delu rastaviti tako, kako bi se klizajući deo pritisnuo vrlo jako na gumeno ja-stuče te.ajuči isto jedino trenjem. Oblik zuba jeste takav 4a šo pri povratnom putu oscila-torovom relativno kretanje oscilatora i klizajućeg dela sprečava kao i u preinačenju, koje je naprj d opisano, kako bi se izbeglo zahvatanje klizajućeg dela u jastučiče pri ovom hodu, lisled čega rotor dobija kretanje jedino u jednlun istom pravcu, a terarije se vrši nai-zmenično pomoću jednog i drugog klizajućeg dela. Pogodan oMik zuba za ovaj cilj jeste trougaoni oblik, sa jednom stranom ct = 30 stepeni sa svojom bazom, dok je draga strana upravna na bazu, kako bi dejstvovala kao u-stavljača za klizajući deo.
Mnoge se izmene mogu činiti u ovom cilju da se poveća početno trenje ili inerciju, ili oboje, čime bi se početno relativno kretanje izmedju klizajućeg dela i oscilatora moglo proizvesti i pojačati, čak šta više, opruge se mogu upotrebiti, ako se to samo želi, a i klizajući i obrtni deo mogu biti namešteni radialno, ako je to potrebno. U ovom poslednjem slučaju dodirna površina biće cilindrična i u takom sltučaju gumeni pr.-ten, koji bi sačinjavao Irifecionu površinu, mogao bi biti jednostavan i izjedna, dok bi klizajući deo bio podeljen u segmente.
Postrojenje ilustrovano za održavanje osei-latora '256 u jednom središnom položaju sastoji se od jedne opruge 270smeštene izmedju ispusta 271 i 272. Jedan od ovih ispusta ncsi na sebi blok 275 koji se obrće u jednom obmotaču, dok drugi nosi na sebi pritisak jednog navrtnja našrafljenog na polugu 267, koja je spojena u 274 sa oscilatorom 256.
Može se videti da se mogu činiti mnoge izmene u ovom pronalasku. Ma koji način za dobijanje promenljivog kretanja kao što je to ovde opisano, može se uzeti u kombinaciju sa trenjem, t. j. u kombinaciji sa klizajućim defovima koji stoje pod dejstvom trenja, u mesto što bi se upotrebljavao inercioni prsten. U takvim slučajevima zarezani klin, koji služi kao ustavljaš može se udesiti da se zakačinje
za jedan rukavac oko klizajiićeg dela; ovaj rukavac može da pusti klizajući dfio da se kre-u pravcu osovine, ali je utvrdjen za isti na takav način da se mora kretati u obrtnom pravcu zajedno sa klizajućim delom.
Ako se upotrebljava rotacioni promenljivi klin, t. j. klin za promenu pravca rotacija, kao što je to slučaj u ostvarenjima ovog pronalaska ilustrovanim u figuri 38, klin se može učiniti da dejstvuje na jedan ispust čvrsto u-tvrdjen za klizajući deo.
U primerima ovog pronalaska, kao što je to ovde opisano, kvačilo je bilo primljeno da mehanički zahvata oscilatore. Očevidno je da se druga postrojenja mogu upotrebiti za dobija-nje oscilacija kao na primer; hidroličkim putem ili pneumatičkim putem pokretani klipovi ili se naizmeničuo zatezanje može izvoditi i pomoću žica. Isto tako i elektromagnetna postrojenja mogu se vrlo dobro iskoristiti.
PATENTNI ZAHTEVI:
1.	Pogonski mehanizam za jednosmisleno teranje naznačen time, što se sastoji od jednog klizajućeg člana smešlenog izmedju jednog oscilujućeg i jednog rotacionog člana, koji je udešen tako da se relativno angularno kretanje pomenutog klizajućeg člana i pomenutog oscilujućeg elana pretvara u kretanje klizajućeg člana pod pravim uglom rta kretanje obrtanja, usled čega proizilazi zahvatauje, a potom i zakvačivanje ta tri pomenuta člana, kako bi se oscilatorno kretanje pretvorilo u isprekidano jednosmisleno obrtno kretanje.
2.	Pogonski mehanizam za jednosmisleno teranje prema zahtevu 1, naznačen time što klisajući deo ima velike zube koji zahva-taju u odgovarajuće zube ili na oscilatoru ili na rotoru udešenim tako da se relativno kretanje izmedju klizajućeg dela i oscilujućeg člana ili rotora, respektivno, pretvara u kretanje klizajućeg dela pod pravim uglom na pravac obrtanja.
3.	Kvačilo naznačeno time što se sastoji od jednog klizajućeg dela smešteuog izmedju jednog oscilujućeg člana i jednog obrtnog člana i udešenom tako da se relativno kretanje pri obrtanju izmedju pomeamog klizajućeg člana i oscilujućeg člana pretvara u prenosno kretanje pomenutog klizajućeg člana sa posledi-com naizmeničnog zahvatanja i rastavljavlja-nja gore pomenutih triju članova.
4.	Mehanizam za jednosmisleni pogon naznačen time što se sastoji od jednog klizajućeg dela smeštenog izmedju jednog oscilujućeg i jednog obrtnog člana i udešenim tako da se relativno obrtno kretanje izmedju pomenutog klizajućeg dela i osćilatornog člana pretvara u kretanje klizajućeg člana u radi-
alnem pravcu, sa posledicom zahvatanja i ra-stavljanja tih triju članova.
5.	Pogonski mehanizam za jednosmisleno teranje prema zahtevu 1 naznačen time, što su načinjeni podesni ustavljači koji se mogu podešavati, čime se kretanje klizajućeg dela relativno na oscilatorni član ili rotacioni član može sprečavati ili puštati u ovom ili ohom pravcu, po želji.
6.	Mehanizam za jednosmisleni pogon koji je naznačen time, što se sastoji od jednog klizajućeg dela smeštenog izmedju jednog oscilujućeg i jednog obrtnog člana i udešenom tako, da se relativno obrtno kretanje izmedju pomenutog klizajućeg dela i pomenutog oscilujućeg člana pretvara u kretanje klizajućeg dela pod pravim uglom na pravac obrtanja, usled čega proizilazi zahvatauje i zakvači'atije, a potom nastavljanje napred pomenutih triju članova, budući da taj klizajući član ima zube ili tome slično, na obema svojim stranama, pomoću kojih može pozitivno tla se zahvati sa odgovaraiućim zubima na oscilatornom članu i na pomenntom rotacionom članu.
7.	Pogonski mehanizam za jednosmisleno teranje naznačen time, što se sastoji od jednog klizajućeg člana koji je snabdeven zubima na obema svojim stranama, i koji je smešten izmedju jednog oscilujućeg ijednog rotacionog člana snabdevenim odgovarajućim zubima, budući da su zubi sa jedne strane veći od zuba na drugoj strani, i sa manjim nagibom nego oni drugi zubi, tako da se zahvatauje. manjih zuba vrši relativnim kretanjem klizajućeg i oscilujućeg člana ili relativnim kretanjem klizajućeg člana i obrtnog člana.
8.	Mehanizam za jednosmisleni pogon naznačen time, što se sastoji od jednng klizajućeg dela smeštenog izmedju oscilatornom i jednog obrtnog člana, i što taj klizajući deo ima sa jedne svoje strane zube, a sa druge trikcione površine, po najbolje elastične, ude-šene tako da se mogu održavati sasvim slobodnim od zejtiua.
9.	Mehanizam za jednosmisleni pogon prema zahtevu 1, naznačen time, što klizajući deo ima veće zube sa one strane koja saradjnje sa oscilatornim članom, tako da inercija klizajućeg dela teži da pomaže zahvatauje i otpuštanje manjih zuba.
10.	Mehanizam za jednosmisleni pogon prema zahtevu 1, naznačen time, što se dodaje jedna naknadna inerciona masa koja se ima kretati zajedno sa klizajućim delom pri njegovom obrtanju, udešenoj tako da se relativno uzdužno kretanje dozvoljava izmedju klizajućeg dela i naknadnih inercionih masa.
11.	Mehaniham za jednosmisleni pogon prema zahtevu i, naznačen time, što se 'poštavja.
■elastični spoj izraeilju klizajućeg dela i iner-cione raase u pravcu rotacije.
12.	Mehanizam za jednosmisleni pogon prema zahtevo 1, naznačen time, što se postavlja trenje protivu relativnog obrtanja izmedju klizajućeg člana i onog člana koji na sebi nosi male zube, a koji može biti ili oscilujući ili obrtni član, da bi se dobio potreban otpor kretanja klizajućeg dela, radi prouzrokovanja njegovog kretanja pod pravim uglom na o-brtno kretanje, ostvarujući, na taj način, za-hvatanje malih zuba.
13.	Mehanizam za jednosmisleni pogon, prema zahtevu 1, naznačen time što su na-meštene podezne ustave na oscilatoru koje mogu da zahvate o inercionu masu radi sprečavanja relativnog kretanja klizajućeg dela u pogledu na oscilator sa jedne strane glavnog središnog položaja, i postavljaju se druge u-stave podesno razmeštene radi sprečavanja kretanja klizajućeg dela relativno na oscilujući član sa one druge strane središnog položaja, ali se bez treće grupe ustava, odnosno, trećeg položaja odakle se sprečava svako skretanje sa središnogr položaja klizajućem članu.
14.	Mehanizam za jednosmisleni pogon, prema zahtevu 1, naznačen time, ako nije potrebno da se ima promena u obrtanju, onda se pri gradjenju većih zuba pazi da samo jedna strana bude kosa, dok druga strana dejsrvuje kao ustava za sprečavanje svakog angularnog kretanja klizajućeg dela relativno na oscilator, dopuštajući, na taj način, relativno kretanje izmedju rotora i oscilatora, kada se ovaj kreće u istom pravcu.
15.	Mehanizam za jednosmisleni pogon, naznačen time. što se sastoji od jednog klizajti-Ceg člana u obliku jednog prstena i sa zubima na obe svoje strane smeštenim iamedju jednog oscilujućeg i jednog obrtnog ćiana koji su snabdeveni sa odgovarajućim zubima. Zubi sa jedne strane klizajućeg dela veći su ali sa manjim nagibom nego zubi na onoj drugoj strani, tako da se zahvatanje i otpuštanje manjih zuba vrši relativnim kretanjem klizajućeg dela i oscilatora ili relativnim kretanjem klizajućeg dela i rotacionog člana.
1G. Mehanizam za jednosmisleni pogon, naznačen time, što se sastoji od jednog prstena snabdevenog sa zubima na obema svojim stranama, koji ovde služi kao klizajući član; jedna grupa zuba manje je dubine i udešena je da se može zahvatiti sa zubima na obrtnom članu, dok je ona druga grupa zuba veća i u stalnom zahvatu i saradnji sa istim zubima na oscilujućem članu, radi davanja klizajućem delu uzdužno kretanje u pravcu u kome će se moći izvršiti zahvatanje malik zuba na kli-
zajučem delu sa istim zubima na obrtnom članu.
17.	Mehanizam za jednosmisleni pogon, prema zahtevu 1, naznačen time, što je snab-deven sa postrojenjem za stalno otporno trenje protivu relativnog obrtanja izmedju klizajućeg dela i onog člana koji nosi grupe sitnih zuba, bilo da je to rotacioni ili oscilujući član, kako bi se dobio potreban otpor pri obrtanju klizajućeg dela, radi proizvodjenja prenosnog kretanja da bi se izvršilo zahvatanje malih zuba.
18.	Mehanizam za jednosmisleni pogon, prema zahtevu 1, naznačen time, što je jedna opruga udešena da se odupire o klizajući deo potiskujući ga u pravcu u kome će održavati grupu manjih zuba u dodiru sa sitnim zubima na rotoru ili oscilatoru.
19.	Mehanizam za jednosmisleni! struju, prema zahtevu 1. naznačen time, što se jedna inerciona masa komhinuje sa jednim kli-zajućim članom sa kojim se može kretati, kao što je to ovde opisano, a stalno trenje izmedju rotora i inereione mase.
20.	Mehanizam za jednosmisleni pogon, prema zahtevu 1, naznačen time, Stoje snab-deven sa dva klizajuća člana sa zubima na obema svojim stranama, budući da je jedan od tih klizajućih delova stalno utvrdjen sa oscilator, t. j. u stalnoj vezi sa njime, dok je drugi kiizajući član u vezi sa rotorom, a grupe sitnih zuba na oba klizajuća dela leže jedna prema drugoj držeći se u stalnom dodiru pomoću opruga.
21.	Mehanizam za jednosmisleni pogon, prema zahtevu 1, naznačen time, što mu je klizajući deo podeljen u izvesan broj segmenta udešenim tako d? mali zubi na raznim segmentima rasporedjeni su tako, da je obrtno kretanje radi ostvarenja zahvatanja vrlo malo.
22.	Mehanizam za jednosmisleno teranje, prema zahtevu 1, naznačen time, što je snab-deven sa postrojenjem kojim se manji zubi na klizajućem delu održavaju izvan dodira sa zubima sa kojima oni saradjuju za svo vreme za koje rotor prestiže klizajući deo.
23.	Mehanizam za jednosmisleni pogon, prema zahtevu 1, naznačen time, što se jedna kočiona ploča kreće pomoću trenja sa rotora i nosi na sebi ravno zarubljene zube, koji odgovaraju ravno zarubljenim zubima na klizajućem delu, i što se ista ploča može kretati zajedno sa klizajućim delom, kako bi po-merala te zube za polovinu dužine razmaka izmedju manjih zuba, kada klizajući deo od-počne da se kreće brže nego [rotor u pravsu teranja, i to sve za to da bi se izvelo zahvatanje malih zuba na klizajućem delu sa malim zubima na rotoru za vreme terajućeg, odnosno pogonskog periode.

A c/poten t hroj 2915,

Ad patent broj 29f$
Fig 2.
!
I._________________j


/ •

'
.
.

' "is
1

i
• -I
s;
/
i:

rfc/p&tenb broj 2915.
T^g.3.








■

.




















■

'





■

















M: :




,
'
■
.• . ’ . ...
■ .■,%	'V: ■ ' •
•	■	-	*-»J	•	■ . ji .	..
.
• ■










/}c/pđfe/if ftpD? 29?&.

A d pđte n F bnoj 29/5
A d pđ fent broj 29J5■
Fuj. 10.
Adpđtent brof Z9/S.
Tig.lL
54. Fig.'H'-
. ^
55	56.
53 55 54^ Tig. 16.
I3
560
U7ZZ7ZA
49
						
					y//r	—	52 51
						r=- ~ 1	1 1	T '
			s			t44;
	41'		C			1 i i 43!
	4f>		7			! }
	—		>			. 1		1	M 1	1 ^
					LmJ	
&% 55 54:
Fi{f. 15.
Fig. IV.
































■








■





-















'


'




'

• -F'











■


,

-I
*
■ ....................................................................

'






55
A d patent č^o/ 29J5.
Fig. 19.
Fig. ^2.
F777Z
rzz.


T%. 24.








26-J 63
Fig-. 26.




















- I
Adpdfent dro/' 29/S.
[* -29	f- SO
M ^
7
iiig. 29.
/$c/patent	29/5.

Picf.50.











'




U6
M
IB
Ad pafenf broj 29/S.
Ticf.SS.


o








; • ■





















144	___
C^—-L'
150 153
IFicf.SZ
/}c/patent bt'cjr 29tS. 3o
/}o' patent dro/' 29/5,
'Fig. 39.
Tig.40.
mg.4L
Fig. 44.
n /
-16?
'
		
		
T'lg.45.

Adpcjtenf bro/ 2915.










■







•• " , VB\

-