. STRUČNI LOŽA STROJNI KURJAČ Гласник Удружеша Ложа ча Државних Железница у Београду Glasnik Udruženja Ložača Drž. Železnica u Beogradu. — Glasilo Udruženja Kurjačev Drž. Železnic v Beogadu. ______^KancelarijatUdruženja i redakcija lista nalaze se pri ložionici državnih železnica Beograd. Čekovni račun br. 56551. Год. XI Излази 12 пута у години. Izlazi 12 puta u godini Ishaja 12 krat v letu Београд, 1 јануара 1934 г. Поједини број 1 д и н a р Pojedini broj 1 dinar Posamezna številka 1 din. Beograd, 1 januara 1934 g. Број 1 Годиш. претплата 12. дин. Godiš, pretplata 12 din. Letna naročnina 12 din. Beograd, 1 januara 1934 g. Уредништво и Централна Управа гКели свима члановима, као и читао-Иима листа и пријател,има Удруже-**»а, сретне и веселе Божићне благ-Дане и нову 1934 год. Uredništvo i Centralna Uprava želi svima članovima, kao i čitaocima lista i prijateljima Udruženja, sretne i vesele Božične blagdane i novu 1934 god. ^богом 1933., сретна 1934. годино! Kao да je то било јуче, када смо један другоме на "Роцјло Силвестрово и Нову Годину срдачно стиснули Руке, честитајући један другоме сретну нову 1933 год., и beh je иста као силовити торнадо, прохујала, одлазеНи - неповрат. Са колико срдачног весеља и искреним ^°бродошлицом, са колико искрених жеља и безмерних На4а смо поздравили, пре годину дана, у ново рухо, За0ијену и окићену, 1933 годину. Међутим, данас на растанку са истом, када се ('СвРнемо у назад, пред нама се отвара видик страховите пУстоши, безмерних патњи и Ha међународном ^итлала су се мутни црни облаци, претећи да ће јед-^ d Дана сручити све муње и громове, на овај грешни ^'1rmob род. Овако замрачен хоризонат, оставио je и Аад,е поколебано поверење привредних магната, услед страдања. хоризонту, преко целе године Zbogom 1933., sretna 1934. godino! Kao da je to bilo juče, kada smo jedan drugome na prošlo Silvestrovo i Novu Godinu srdačno stisnuli ruke, čestitajući jedan drugome sretnu novu 1933 godinu, i već je ista kao siloviti tornado prohujala, odlazeći u nepovrat. Sa koliko srdačnog veselja i iskrenom dobrodošlicom, sa koliko iskrenih želja i bezmernih nada smo pozdravili, pre godinu dana, u novo ruho zavijenu i okićenu, 1933 godinu. Međutim, danas, na rastanku sa istom, kada se osvrnemo u nazad, pred nama se otvara vidik strahovite pus-oši, bezmernih patnji i stradanja. Na međunarodnom horizontu, preko cele godine kovitlali su se mutni crni oblaci, preteći da će, jednoga dana sručiti sve munje i gromove, na ovaj grešni Adamov rod Ovako zamračen horizonat, ostavio je i nadalje pokolebano poverenje privrednih magnata, usled čega je i privreda ostala u mestu, kao ukočena Vestinghausovom kočnicom. Kao чега je и привреда остала у месту, као укочена Вестин-Гхаусовом кочницом. Kao последица тога, извори на-родног благостања, остали су и надаље усахнути, као усахнути горски кладенци, за време јулских жега. Еко-номска^криза пустоши и надаље a привредни крахови ређају се као:Јузастоп#и громови, за време летње олује. Меродавни кругови чине и надаље огромне напоре, да развуку скучене буџете, како би саставили крај са крајем. Kao последица оваквог стања, којег нам je пружила и 1933 година, све наше жеље и наде остале су само „Фата моргана“ у Афричкој пустињи. Изјаловише се све наше наде, a жеље осташе само пусте жеље, док стање ложача напредује као рак, Удружење ложача се je борило својски, али наше претставке и молбе материјалне првроде, мора да оче-кују боље дане наступајуће године. Kao неумитиа нос-ледица таквога стања, ложачи су и ове године носили поцепане панталоне и Батине ципеле са отпалим ђоном, Огроман број дневничара и на даље ратује са платом од 700.— динара, меље посну проју, a фирма „Митић“ и „Централ“ ревносно наплаћују наше менице, путем обуставе, са великим интересом. Болеснички фонд и на даље исплаћује хранарину болесницима онда, када су исти већ давно прездравили или су се отселили из домена власти Болесничког фонда, у рај небески, да пред Свевишњим положе рачуна о своме грешном животу у овој долини плача и суза. Десет посто и на даље нама се обуставља од ску-чених плата, док нам судски извршитељ наплаћује дугове за неплаћене баснословне кирије. Фатална премија на уштеђено гориво и на даље примењуја своје кобно дејство на грбачу ложача и док исти плаћају више потрошеног угља, дотле разни пос-редници и угљари трпају милионске профите у своје дубоке џепове. Многи наши пре-две године редуцирани чланови, дошли су до горког тжуства, да и испуњење еванђелских истина „ко куца томе he се отворити, ко тражи тај he наћи“ стоји у зависностн од привредне кризе пошто су они преко целога лета куцали na се њима није отворило, тражили na нису нашли „декрет“ о поновном постављењу. Kao што залутали путник у сахарској пустињи узалуд тражи оазу спасења, тако су и наши ислужени и дотрајали чланови узалуд тражили своје спасење од пеозионог фонда из разлога, пошто je сувише мали број већ постојећих пензионера поднео оставку на своју ово земаљску пензију. Ложачи бродари, и на даље плове no Дунаву и Сави са својих 60 динара породичног додатка, док по-служитељи у дирекцији речне пловидбе примају исти додатак у износу од 150.— Машинисте бродарци, и ове су године шамарали своје ложаче a физикат града Бео-града je истима издавао уверење о озледама добивеним од шамара, уз прописну таксу од 25 динара. И док ло-жачи, који највише доприносе уштеди горива дотле исти најмање примају награду за ту уштеду. У недоглед би се отегло ређање свих невоља и иедаћа које нас даве данас на растанку са 1933 годином. posledica toga, izvori narodnog blagostanja, ostali su i nadalje usahnuti, kao usahnuli gorski kladenci, za vreme; julskih žega. Ekonomska kriza pustoši i nadalje, a privredni krahovi redaju se kao uzastopni gromovi, za vreme j letnje oluje. Merodavni krugovi čine i nadalje ogromne napore, da razvuku skučene budžete, kako bi sastavili kraj sa krajem. Kao posledica ovakvog stanja, kojeg nam je pružila i 1933 godina, sve naše želje i nade ostale su samo „tata morgana“ u Afričkoj pustinji. Izjaloviše se sve naše nađe, a želje ostaše samo puste želje, dok stanje ložača napreduje kao rak. Udruženje ložača se je borilo svojski, ali naše pret-stavke i molbe materijalne prirode, mora da očekuju bolje dane nastupajuće godine. Kao neumitna posledica takvoga stanja, ložači su i ove godine nosili pocepane pantalone i Batine cipele sa odpalim đonom. Ogroman broj dnevničara i na dalje ratuje sa platom od 700.— dinara, melje posnu proju, a firma „Mitič“ i „Central“ revnosno naplaćuje naše menice, putem obustave, sa velikim interesom. Bolesnički fond i na dalje isplaćuje hranarinu bolesnicima onda, kada su isti već davno prezdravili ili su se odselili iz domena vlasti Bolesničkog fonda, u raj nebeski, da pred Svevišnjim polože računa o svome grešnom životu u ovoj dolini plača i suza. Deset posto i nadalje nam se obustavlja od skučenih | plata, dok nam sudski izvršitelj naplaćuje dugove za neplaćene basnoslovne kirije. Fatalna premija na ušteđeno gorivo i na dalje prime-нјије svoje kobno dejstvo na grbaču ložača i dok isti plaćaju više potrošenog uglja, dotle razni posrednici i ugljari trpaju milionske profite u svoje duboke džepove. Mnogi naši pre dve godine reducirani članovi, došli su do gorkog iskustva, da i ispunjenje evanđelskih istina ,,ko kuca tome će se otvoriti, ko traži taj će naći“ stoji u zavisnosti od privredne krize pošto su oni preko celoga leta kucali pa ј se njima nije otvorilo, tražili pa nisu našli „dekret“ o ponovnom postavljenju. Kao što zalutali putnik u Saharskoj pustinji uzalud traži oazu spasenja, tako su i naši isluženi i dotrajali članovi uzalud tražili svoje spasenje od penzionog fonda iz razloga, pošto je suviše mali broj već postojećih penzioner3 podneo ostavku na svoju ovozemaljsku penziju. Ložači brodari, i na dalje plove po Dunavu i Savi sa i svojih 60 dinara porodičnog dodatka, dok poslužitelji 3 Direkciji rečne plovidbe primaju sti dodatak u iznosu 150. Mašiniste brođarci, i ove su godine šamarali svoje ložaе било од речи до речи истинитој код свију деле-Гата оправдано негодовање, пошто je конгрес сматрао je наш члан неправедно, морално и материјално за-П°стављен. Sve ove nedaće sa kojima nas je ovako obilno obdarila 1933 godina, ipak ne smeju da nas učine malodušnim, baš na protiv treba da nam dadu novog potstreka, da još čvršće stisnemo naše redove u Udruženju, svesni da ćemo samo u slozi i jedinstvu, u bratskoj samopomoči, mnogo lakše prebroditi ova, za nas ložača, toliko teška vremena i da će mo sa složnim radom, sa rukom u ruci, mnogo prije dočekati bolja vremena i lepšu budućnost, nego što će je dočekati sam pojedinac sa svojom skromnom snagom. Uostalom, nadajmo se da naš put kroz nastupajuć* 1934 godinu neće biti put ka golgoti, zastrt sa onoliko bodljikavog Igranja kao što je bio put kojeg smo prevalili kroz prošlu 1933 godinu. Potstreknuti verom i nadom, da će nova godina isce-liti privredno stanje i merodavnima pružiti mogućnosti da nama olakšaju naše breme i da nas nagrade za naše napore u prošlosti, mi vedroga čela prestupamo prag 1934 godine, sa čvrstom nado n, da na kraju iste nećemo imati potrebe, da u našem Stručnom listu, redjamo toliko teškoća, kao što smo na žalost u stanju da ih redjamo danas. Sa tom nadom i verom, Uredništvo lista i Redakcioni odbor Stručnog glasnika čestita svima članovima, kao i čitaocima istog, sretnu i veselu Novu 1934. godinu, a prošloj sa svima njezinim nedaćama, kažimo onu staru: „pomenula se, ne povratila“. Z. Ćira Tasić, paklene mašine i bugarski banditi Slike i crtice sa prošlogodišnjeg kongresa. Zakitila se svraka tu-djim perjem. U pretprošlome broju našega lista izišao je članak pod gornjim naslovom, u kome je opisan jedan slučaj atentata na železničku prugu, odnosno na brzi voz P. A. između Skoplja i Đevđelije, od strane bugarskih bandita. Svima delegatima sa prošlogodišnjega kongresa još je u živom sećanju, kako je na istome, naš delegat iz Skoplja Ćira Tasić, na jedan slikovit način, opisao ceo taj događaj i pored toga izneo je i to: čijom je zaslugom sprečena strašna katastrofa. Prema njegovoj izjavi, đatoj na jednome javnome skupu, pred delegatima iz cele zemlje, izgledalo je da je naš de-egat, odnosno član Ćira Tasić bio namerno zaboravljen odstrane komisije pri dodeljivanju nagrada službenicima, čijom je zaslugom spasen od katastrofe medjunarodni brzi voz P. A. Izlaganje Ćire Tasiča na kongresu,’ izazvalo je (treba uzeti u obzir da su delegati kao i Uprava bili uvereni da je to izlaganje bilo od reči do reči istinito) kod sviju delegata opravdano negodovanje, pošto je kongres smatrao da je naš član nepravedno, moralno i materijalno zapostavljen. Naposletku Ćira je zamoilo da bi se taj slučaj verno njegovom kazivanju objavio i preko Stručnog lista. Напослетку Ћира je замолио да би се тај случај верно његовом казивању објавио и преко Стручног листа. Управа Удружења сматрајући за своју дужност, коју истој у осталом налажу и сама друштвена правила члан 1., решила je, да скрене пажњу меродавнима на овај случај, путем свог јавног гласила и да предочи истима да je наш члан намерно или ненамерно запостављен при-ликом оцењивања заслуга оних службеника, чијом je за-слугом спасен воз, a према његовим речима, код ове за-слуге требало би и он да има видног учешча. Ипак, не верујући довољно самим речима, од Ћире je затражено, да цео ток догађаја верно напише као што га je испричао, у виду једног дописа и да истог пошаље редакционом Одбору Стручног гласника, што je исти и учинио. (Само не верно, као што се видело доцније). И тако, према усменој изјави, као и према своје-ручном допису Ћире Тасића, допису који je од стране редакционог Одбора без икаквих допуна или измена само стилизован и предат Уредништву листа a који још данас постоји у оригиналу сваком на расположењу код редакционог Одбора, изишао je у стручном листу бр. 11, чланак под напред означеним насловом. Поводом тог чланка, од стране меродавног фактора, који je и до сада у свакој прилици, када су долазиле у литање тешкоће, било појединих чланова, било целине Удружења, увек указивао своје драгоцено интересовање и помоћ, до крајних граница, разумевајући и сувише те-гобну службу и живот ложача, и овога je пута, у уве-рењу да je чланак у свему истинит и да je збиља наш члан ложач Ћира Тасић неправедно запостављен, као што je у чланку наведено, наређена je поновно истрага, да би се утврдило да ли je збиља један службеник чинио оволико пожртвовање, a да зато није награђен. (Сло-бодно може се напоменути, када би било све оно тачно што je Ћира испричао и написао, да би он већ данас примио новчану награду и пуну сатисфакцију. A овако?) Међутим при поновном ислеђењу, када je био Ћира Тасић телеграфским путем позват у Обласну дирекцију, Ћира je на један изразит начин демантовао самог себе, a такође и потписника чланка, na je утврђено да je он цео случај неверно претставио и да je он своје заслуге опсерваториским телескопом увеличао. Оваквим поступком једног нашег члана, не само што je обмануто Уредништво листа и редакциони Од-бор, већ je обмануто и меродавно надлештво желез-ничке установе, пошто je рад исвесних његових oprana приказан као пристрасан. Обманути су и они, што ис-крено жалимо, код којих смо до сада, као што je ре-чено, увек наилазили на широм отворена врата. Овакав рад једног нашег члана, могао je имати no њега самог веома рђаве последице, пошто je исти у из-весној супротности са § 193 з. о. држ. саоб. особ. и кажњив. Једино, благодарећи великодушности одлучујућег фактора, све последице овако неуместног рада Ћире Tacnha сведене су нато, што je Дирекциским актом бр. 69043/33 од 23-X1 препоручено Удружењу да се у Uprava Udruženja smatrajući za svoju dužnost, koje istoj, u ostalom nalažu i sama društvena pravila član 1., rešila je da skrene pažnju merodavnima na ovaj slučaj putem svog javnog glasila i da predoči istima da je naš član namerno ili nenamerno zapostavljen prilikom ocenjivanja zaslluga onih službenika čijom je zaslugom spasen voz, a prema njegovim rečima kod ove zasluge trebao bi i on da ima vidnog učešča. Ipak, ne verujući dovoljno samim rečima, od Ćire je zatraženo, da ceo tok dogadjaja verno napiše kao što ga je ispričao, u vidu jednog dopisa i da istog pošalje Re-dakcionom odboru Stručnog glasnika, što je isti i učinio. (Samo ne verno, kao što se docnije videlo). I tako, prema usmenoj izjavi, kao i prema svojeručnom dopisu Ćire Tasiča, koji je od strane Redak-cionog odbora bez ikakvih dopuna ili izmena samo stilizo-van i predat Uredništvu lista, a koji još danas "postoji u originalu svakom na raspoloženju kod Redakcionog odbora, izišao je u stručnom listu br. 11 članak pod napred označenim naslovom. Povodom tog članka, od strane merodavnog faktora, koji je i do sada u svakoj prilici, kada su dolazile u pitanje teškoće, bilo pojedinih članova, bilo celine’Udruženja, uvek ukazivao svoje dragoceno interesovanje i pomoć, do krajnih granica* razumevajući i suviše tegobnu službu i život ložača, i ovoga je puta, u uverenju da je članak u svemu istinit i da je zbilja naš ložač Čira Tasič nepravedno zapostavljen, kao što je u članku navedeno, naredjena je ponovna istraga, da bi se utvrdilo da li je zbilja jedan službenik učinio ovoliko požtvovanje, a da zato nije nagradjen. (Slobodno može se napomenuti, da kada bi bilo sve ono tačno što je Ćira ispričao i napisao, da bi on več danas primio novčanu nagradu i punu satisfakciju. A ovako?!) Medjutim pri ponovnom isledjenju, kada je bio Ćira Tasič telegrafskim putem pozvat u Oblasnu direkciju, Ćira je na jedan israzit način demantovao samog sebe, a tako-dje i potpisnika članka, pa je utvrdjeno da je on ceo slučaj neverno pretstavio i da je on svoje zasluge opservator-skim teleskopom uveličao. Ovakvim postupkom jednog našeg člana, ne samo što je obmanuto Uredništvo lista i Redakcioni odbor, već je obmanuto i merodavno nadleštvo železničke ustanove, pošto je rad izvesnih njegovih organa prikazan kao pri-strasan. Obmanuti su i oni što iskreno žalimo, kod kojih smo do sada, kao što je rečeno uvek nailazili na širom otvorena vrata. Ovakav rad jednog našeg člana, mogao je imati po njega samoga veoma rdjave posledice, pošto je isti u iz-vesnoj suprotnosti sa § 193 z. o. drž. saob. osob. i kažnjiv. Jedino, blagodareći velikodušnnosti odlučujućeg faktora, sve posledice ovako neumesnog rada Ćire Tasiča svedene su nato, što je Direkciskim aktom br. 69043/33 od 23. XI preporučeno Udruženju da se u narednome broju našeg lista donese ova isravka, jkojom sejjjdemantuje ono što je Ćiro Tasič neverno pretstavio na kongresu i napisao Број 1 наредноме броју нашег листа донесе ова исправка, којом се демантује оно што je Ћиро«Тасић неверно претста-вио на конгресу и написао за друштвени гласник, no-што je он својим исказом пред комисијом на л<1цу места, као на накнадном саслушању у самој Дирекцији изјавио да није ништа више урадио него што му je налагала његова дужност и да није ништа видио ни чуо. Уредништво листа, као и редакциони Одбор, драге воље доноси ову исправку, у нади да he меродавни у-зети у обзир, да je Удружење приликом објављивања поменутог чланка било уверено, да се преко свог гла-сника заузима за једну праведну ствар. A свима члановима нека буде овај случај један ре-чити пример како су у „лажи кратке ноге“, и до чега може довести појединце неверно претстављање поједи-них случајева. Удружење he се и надаље старати и заузимати за права својих чланова, a у том реду заузимаће и надаље прво место наш стручни гласник, преко којег ћемо апе-ловати на меродавне факторе и предочавати истима наше тешкоће, али зато сваки члан треба да води строго ра-чуна о томе да све ствари за које he се Стручни глас-ник заузимати, треба да буду основане на темељу нео-бориве, објективне и непристрасне истине, ако који члан не жели да му се деси све ово што се je десило Ћири Тасићу. Београд, 10-XII-1933. г. За Уредништво листа и редак- цијони Одбор Јосип Зупанц. za društveni glesnik, pošto je on svojim iskazom pred komisijom na licu mesta, kao na naknadnom saslušanju u samoj Direkciji izjavio da nije ništa'više uradio nego što mu je nalagala njegova dužnost i da nije ništa vidio ni čuo. Uredništvo lista, kao i Redakcioni odbor, drage volje donosi ovu ispravku, u nadi da će merodavni uzeti u obzir, da je Udruženje prilikom objavljivanja pomenutog članka bilo uvereno da se preko svog glasnika zauzima za jednu pravednu stvar. A svima članovima neka bude ovaj slučaj jedan reči ti primer kako su u „laži kratke noge“, i do čega može dovesti pojedince neverno pretstavljanje pojedinih slučajeva. Udruženje će se i nadalje starati i zauzimati za prava svojih članova, a u tome radu zauzimaće i nadalje prvo mesto naš Stručni glasnik, preko kojeg ćemo apelovati na merodavne faktore i predočavati istima naše teškoće, ali zato svaki član treba da vodi strogo računa o tome da sve stvari za koje će se Stručni glasnik zauzimati,, treba da budu osnovane na temeiju neoborive, objektivne i nepri-strasne istine, ako koji član ne želi da mu se desi ovo što se je desilo Ćiri Tasiću. Beograd 10.XII.1933. Za Uredništvo lista i redakcijoni Odbor Josip Zupanc. Za novo leto Priroda se z dneva v dan, leto za letom obnavlja. Bujnemu zelenju pomladi sledi preko dozorevajočega sadu v poletju izumirajoča jesen, tej pa zopet neizpresna zima. Ali kakor vsi vemo, da bo hladni zimi sledila spet cvetoča pomlad, prav tako simbolično je tudi nam že prešla v kri navada, da si z nastopom novega leta voščimo čim srečnejše, lepše življenje, dobro vedoč, da ne bo vse tako. In ko si z res iskreno željo v srcu segamo z žuljavo desnico v roke, smo vselej obdarjeni tudi z raznimi več ali manj visoko donečimi čestitkami raznih prerokov in oseb, ki tekmujejo med seboj, kdo bo s pozivom na vztrajuo požrtvovalnost in potrpljenje s kopico načrtov in obljub prikazal ljudstvu čim lepše, kako blizu da je že konec delavno ljudstvo tolikanj moreče krize. Vera v prelepe, pri ne preveč skromnih mizah 'skovane obete, ki so s prva toliko ogrevali ljudska srca pa je kaj kmalu splahnela, ko smo razočarani vzgubljali nado za nado, da bi še kdaj toplejše, srečnejše solnce ogrevalo njih izčrpano telo. Težko preizkušeno življenje, polno razočaranj in izjalovljenih nad pa še prav posebej nam kurjačem zastavlja čim dalje večji dvom v znani ljudski rek, da je človeški um in duh, gnan °d jedrega srca in zdrave duše sila, ki nikadar ne klone, ki ga ne ugonobi zdrav razum — pač le smrt. Dvom v zdravi razum pa postaja tem večji, ko vidimo dan za dnem, na kako nezdrav način rešujejo razni gospodarski krog Važne problebe, hoteč čim več bremen moreče krize raz sebe naložiti na še i tak i zčrpana pleča delavca. Mi smo stisnjeni v svoji skromni eksistenci na skrajni minimum, s ta tako primorana, da v svojem samozatajevanju pred navalom malodušja z grenkobo v srcu „praznujeta“ božične praznike in novo leto — z malo izgledov na lepšo bodočnost, ali večjo nado. Zločin prema družbi je tak način izpodkovanja zaupanja. Zato je prav, da se ob novem letu kurjači še bolj oklenemo svojega Strokovnega lista, ki bo tudi poslej razkrival vso nezrelost današnjega časa. Nismo malodušni, nasprotno roko v roki stremimo, da čimbolj strnemo svoje vrste, da okrepljeni in budno opazujoč vse, branimo svoje interese brez obzira na desno ali levo. In kakor smo vzajemno bili primorani deliti težkoče med seboj, tako tudi skupaj složni korakajmo za svojim ciljem lepšim časom naproti. Vsem našim tovarišem srečno novo leto! Oblastna uprava Ljubljana. Болесничке потпоре (наставак) Да би и ми постали популарни a према томе и постигли позитивне резултате, морали смо прихватити формулу осталих културних Удружења у нашој земљи, што значи, да je све оно што je у нашим правилима предвиђено, морало и требало бити предвиђено, јер се без тога није могло. Законодавац je одобрио удружи- вање, и ми смо се према томе и удружили, наша je теденција „Хумано и културно“, a како ћемо доћи до циља, законодавац je у том правцу нама оставио одре-шене руке, да ми сами повучемо главне линије нашег деловања и обележимо наш рад нарочитим правилима, разуме се у границама земаљског Устава и осталих закона. Дакле, наше Удружење je донекле аутономно, под врховним надзором господина Министра саобраћаја, na пошто je ово чисто и искључиво наша својина ми смо у њему упућени сами себи. За ма какав подухват по-требна су и финансиска средства. Ми финансиске изворе морамо пронаћи међу нама. a то значи, да се мора осе-тити сваки na и најмањи финансиски издатак. Наши џепови су доста плитки. Међутим нама као целини да би се попели на onaj степен културне висине, где нам и јесте право место, na да би са тог високог културног нивоа пожњели позитивне резултате, потребна су пове-ћана финанскиска сретства. Према томе само no себи, намеће се питање, што веће штедње. Издатци су велики, a приходи мали. Једини приходи су члански улози и готово више ништа. Ванредни су приходи незнатни. Услед тога нас све чланове ово пи-тање треба озбиљно да занима. Ми ложачи који спадамо у највећу државну и народно-привредну струку, доно-сећи целом човечанству, нашим знојем, само користи, нисмо били до сада такве cpehe, да нам неко од богатих људи, трговаца и т. д. чијем смо богаћењу и ми ложачи допринели, да нам као „Хуманом и културном друштву“, у последњем часу свога живота завешта нешто од своје имовине, док готово свакодневно читамо у јавности, где je неки покојни севдалија завешто no неком музичком друштву нешто од своје имовине. Опет други покојник смиловао се друштву за заштиту животиња и т. д. Прошлост нам стално указује прстом на то, да треба радити и штедети. Исвесни људи на западу, само зато што су били штедљиви, од обичних негдашњих рударских и фабричних раденика данас су постали нај-већи финансиски магнати света. И то од чега? Од три-чавих неколико шилинга или долара што су уштедели од своје раденичке награде. Како су они појединци са својом штедњом постигли сјајне резултате. Шта би тек нас неколико хиљада чла-нова у Удружењу постигло, када би озбиљно повели рачуна о нашим новчаним издатцима. Крајње je време, да већ једном сваки члан Удру жења мете прст на чело, na да се озбиљно промисли, шта би се требало урадити na да се наши издатци донекле смање, a да се постигнута уштеда, овим сма-њењем, употреби на друге корисније сврхе. (наставиће се) М. Милић У службеним новннама Саобраћајних установа од 1 децембра 1933 године оштампано je у броју 25 сле-деће објашњење и то: О Б Ј A В Е Објашњење §§11 и 12 Закона о државном сао-браЂајном особљу. Ha покренуто питање, како се у погледу оцена има протумачити §§11 и 12 Закона о држ. саобраћај-ном особљу, т. ј. да ли се траже две узастопне године врло добро оцењене службе као услов за постављење, Министар саобраћаја у акту М. с. бр. 6228 усвојио je објашњење Комисије за тумачење закона итд. које гласи: Према одредби §§ 11 и 12 Закона о државном саобраћајном особљу тражи се за постављење званичника поред осталих услова и две године врло добро оцењене дневничарске службе у току свога службовања, a не да баш за последње две године има две врло добре оцене. Предње објашњење Министарства доставља се свему чланству ради знања и управљања. 11 децембра 1933 године. у Београду. Централна управа удружења Београд. Kao и остали Пододбори Обласне Управе Београд и наш Пододбор Градско достојно je прославио нашу друштвену славу Св. Огњену Марију на дан 30 јула 1933 г. у ложионичким просторијама. Приликом славе, посетили су нас наше претпостав-љене старешине, многобројни чланови, као и пријатељи нашег Удружења. Нарочито нас je обрадовало што смо тога дана видели у друштву гаравог ложача свог првог старешину госп. шефа ложионе Драг. Мишића, који нас je својим присуством удостојио и увеличао значај нашег скромног славља. Домаћин славе за ову годину био je госп. Филип Недовић, a за идућу гндину примио се je за домаћина славе наш друг Драгомир Живковић. Горња слика претставља скуп наших чланова и при-јатеља са њиховим породицама. Из Пододбора Градско. Л о ж öl ч и! Читецте и ширите ваш стручни лист. Мишљење једног новинара о нашој служби Београдско Време донело je следећи чланак њего-вог сарадника Дојчило Митроаића, за ноји сматрамо да je потребно објавити га у нашем Стручном Гласнику, a који гласи: — Ako мислите да вожња локомотивом значи удоб-ност, ja вам je не препоручујем. — Постоје други мотиви, господине... — Онда изволите. Само железница не прима од-говорност за евентуалниунесрећни случај... Ako се „евентуални несрећни случај“ догоди, онда je одговорност излишна. Железница може мирне душе после да учини само толику услугу што ће угљенисане делове лешева склонити да не буду страшило за пут-нике no гвозденим друмовима. Уосталом, тај „евентуални несрећни случај“ зашто да се подвлачи, кад у збирци дужности свих ложача и машиновођа не заузима ни-какво место. * Локомотива брзог воза. Не, масиван таман џин бунован на затегнутим гвозденим линијама. Дуг дваде сет метара, као препотопска рептилија. Мумла због бола од усијане утробе. Кад сте иза леђа машиновође, онда можете без страха да гледате како се дрско укроћује и разиграв& овај гвоздени бог од два милиона килограма, и како су три стотине путника једне ноћи у самртној опасвости.-Читав брзи воз, средство имућних агената индустриje авантуристкиња и дипломата... У салону за пријем, замраченом завесама и загре> јаним ваздухом, хумана госпођа може мирно да вепД свој кисео поглед о саучешће забринутог скупа, и да се жали на кијавицу. Ноћас, у челичном трупу овога набу. ситог џина ми ћемо се бринути да сачувамо главу. Ha перону знак пољупца, знак у ваздуху, знак на сатовима, знак поласка. Зашиштало je испод ногу џина-Рука, црња од бандере у помрчини, спустила се на бље’ штаву полугу и на право живота три стотине путника-Са својим цигарама, неупаљеним у златним кутијама, са својим коферима за мустре свих артикала, са текстом трговинских уговора у скривеним џаковима, не осећајући Да су са једним гаравим човеком из Ужица поделили власт над самим собом. Са свиленим марамицама, са кар-тама за вожњу првом класом, са млечним лустерима из-над глава, са очима у прљавом ноћном пејсажу... У труп локомотиве убодено je шест разних сатова и осам челичних кругова. Кад се један од њих два пута окрене, онда џин прохода. Машиновођа то чини без Hano pa, покретом леве руке. Десном поздравља.ДИспод Урезаних линија на његовом челу опрезно шета двадесет н пет година рада на железницама. Ложач. Ближе сабраће no овим ноћима нема. Њега ЦЈтити од ветрова танка плава блуза, десет тона угља и бере. Отвара чељусти џина. Затрпава их угљем. Пла-Мени језици пробијају, савлађују; постају светлији и једно огромно сунце, усијано, као кад се посматра до-гледом. Жари се кожа на образима, одела постају све-тла, у поглед, на другој страни урезује се модри кру-гови. Локомотива се креће. Тресак, бежимо из области скретница. Ваздух се ниско спушта у плућа, neh пече, споља дува. Путници у овом челичном раму као да су постав-љени да осећају истовремено благодети топлоте и ваздуха. Идемо, јуримо, летимо брзином од осамдесет ки-лометара.Жад'ce извири ваздух би главу откинуо да je мало кртија. Џин се нагиба, још, цикнуло му у ногама, тресак, удар у слепоочнице, очи... Ложач се смеје. — Оштра кривина! Одговорили би му да je снаге која надвикује овај тресак. Јер знамо = за мир после страха, за заборав на све, за навику. Бљеснуло. У пећи опет~палацају црвени језици. Ло-жач ихјзатрпава каменом, који гори. Повијен, уста му велика, зуби већи, ;јаснији. Kao да се смеје. Сатански, црно, заједљиво, пред страхом и бледилом, и сном из младости. Kao да je под земљом боловао. Човече, твој би лик требало ставити на шавке и рукаве, уместо кри-лаза; као знак службе *на железницама. И сад je јасно како je умро друг из школе, који je био ложач ше<. година. Још [као дете, под сунцем и no мећавама. Гл довао je за време рата и сахранио мајку, пошто je Д1 л пролећа боловала од груди. Из руку машиновође локомотива безумном брз ном улеће у сталну ширину између шина. Једна бедн . кулиса пролетела je ca неколико фењера, na мрак. — Ђуринци! Машиновођа познаје сва стабла око свога друма. Ред багремова љуља се као пера пободена у ка-тран. Месец осенчава контуре Космаја и локомотиве Мир дрема у прозорима сељачких домова. Ветар повија тишину разораних њива. Машиновођа свира, ставља на-очари, буљи у слова. Овај несебични човек са наоча-рима, са сатовима, круговима од челика, са полугом, све je ове ноћи за путника сан, за њихове меничне ро-кове и састанке због љубави и деце. Трчи упоредно сив друм, потрчавају мостови и рзбаџиска кола. Морава. Над њеном ширином ноћас дува. Ледена језа подвлачи се под одело. — Овде je страховита промаја. Машиновођа ћути. Провирује, извија тело. Сигнали у даљини су позитивни. — Нешто сте рекли ? — Да промаја! Двадесет пет година промаје и зажарене пећи. — Ноћ je врло пријатна. To му, свакако, само изгледа. — Страшно je кад од магле не видимо сигнале. Тада je забринут. Ипак, никад ra не би могао на-говорити да се не извије у сусрет снегу, мразу и‘олуји, који цепају лице. Његове приче су кратке. Довела га рана младост на локомотиву. Због љубави за ретким послом и си-ротиња. — Одакле сте? — Из ужица! — Из вароши? — Из вароши! — Овај разговор Вас не омета? Којешта, na он je залепљен за свој угао, ма шта се причало. Очима тражи сигнале који истрчавају иза лукова, Пруга се тек види. Фарови су јадни, локомотива je бржа од њихове светлости. Догађају се несреће. Ови људи што проводе век на локомотивама, сва-како да су доживели језивије него што се мисли. Да ли je за то тренутак да прича? Машиновође не убијају. Обамрла тела размрскава овај црн џин, који никоме не допушта да му се противстави. Ипак: — Било гажење? Човек понекад, тек пошто чује своју реч, oceha шта je учинио. — Наравно. . Па наравно, јер откуда je могућно да буде друго-јачије кад хиљаде самоубица оглашују точкове локомо-тива за своје избавиоце. Онда како машиновођа да се меша у ово пријатељство. Могућно je само да му при-суствује. Одговара: — Дешавали су се разни случајеви. Помиње рат. Био je војник Степине „пете армије“, како су звали железнлчаре. — Оних година сигурно je било гажења? — Било je да се згњече ра‘зни предмеги. Ha то неодољиво се оживљују језиви врисци и гомиле човечијег меса. Ложач отвара зажарену neh и, повијен, опет се смеје. До сада je тону угља изгорео. Врата се на пећи затварају. Тамно. Опрезно, само не поменути реч: несрећа. — Да ли je локомотива којом сте ви руковали...? — Пре четири године једна се жена бацила под точкове.- Била je. . Али оставите, то je страшно! Ja ни-сам у рату наишао на леш који би ме више згрозио. Пред Јагодином брзина од преко седамдесет кило-метара. Жена, обучена пристојно, стоји покрај шина. Машиновођа je опомиње. Писак понавља. Свира трећи пут. Није je одвратио. Опружила се и, за један трену-так, слаб трзај локомотиве... — Воз сам одмах зауставио. Била je згужвана. Између точкова делови тела и одела. — Убила се, како сам доцније дознао, због неких породичних ствари. Машиновођа окреће точак. Ритам се убрзаза. Ју-римо силовитије. Његове очи ne напуштају пругу. Било миДе врло непријатно. Не знам где баш нађе да скочи под моју локомотиву... Tor дана допутовао je у Ниш блеђи него икада и мрзовољно. Није се ни одмарао, ни jeo. Прао je локомо-тиву од крви. —■ Меколико дана био сам узнемирен. — Она je сама желела смрт. — Осећам се као'.саучесник. Све je у мојој руци, a опет гледам"рођеним очима несрећу. Плотови 04 пободеног коља. Иза њих и испод шљивака вире тамни кровови. Два сата после поноћи. Морава спава. Повериоци и пореске књиге такође. Про-будиће се сутра истовремено, да се заједно забрину. Једанпут су код Житковца наишле чезе на пругу. Не једанпут, већ сваке недеље сударају се точкови локомотива и точкови сељачких кола. Како? Huje обја-шњиво. Пут je увек слободан сем кад га пресецају шине. — Ко je био у њима? — Човек са женом, и детегом! Разговарао. Није приметио воз, нити ra je чуо. НесрећаЈнеизбежна. "Локомотива je одбацила кола у јен- дек. Оријент се зауставио. Коњ je био смрвљен, a жена je доцније умрла. Дете и човек су боловали. —• Опростите за овај разговор. — Нема машиновође који није ово доживео. Ложач се опет смеје. Загледао се у ноћ и ja у њега. Гар му na уснама, rap у очима, rap у души. У сусетству Јатаганмале живи његова жена са двоје деце. On може да их помилује тек пошто руке и лик осло-боди угљене шминке. Hoh се стишала. — Овде je она скочила под воз, Јагодина. Један путиички воз у станици чека да прође ово брзо чудо-виште. Девојка наслонила тршаву главу на свој капут. Бакалин жваће. Личанин би се протегао. Прозори зама-гљени na вагону треће класе. По њиховом врху роса. Неко пева... ■— Полазак.... Машиновођа трза светлу полугу. Очи његове вуку локомотиву брзином коју жели. Тражи сигнале. У да-љини црвена тачка. Пред њом се стало. Нестало je noćne једнога минута. У идућој великој станици сукоб. Чиновник са црвеном калом протестује због једног и no минута. To je сувишан ред на железницама за овај сан који савлађује. Истина, машиновођа je будан. Ложач обиграва око локомотиве. Пропиње се да види врхове точкова. Сви могу спокојно да пазе само на удобност сна, маши-новођа бди за све. Ha jeдном оштром луку локомотива се криви. Личи na неизгладиву језиву наказу. Овако крива лежала je једна локомотива у њиви, и поред ње корпа угља коју су железничари закопали са тугом која припада маши-новођама. Тресак, гласови, бунило, сан, Сталаћ. Пред њим sann хао се ред јабланова. — Изволите. — Шта? Ложач показује на кафу. Две металне шољице. — Камо трећа? Ложач се брани да je већ попио. — Добродошлицо! — смеје се машиновођа. — Полазак! Машиновођа испружио усне. Кад би овај овај Ужи-чанин хтео, чим се склонимо за први брег, да заустави na да на миру попијемо кафу. Скоро четири сата. Сан осваја, кафа je добро-дошла... Нишава отиче немирно, ловци носе два фењера. Газе воду. Месец се избуљио на врху неба. Ћутимо, nore боле од дугог стојања. Слепоочница наслоњена na челичну ивицу и сентиментална девојка рекла би да сањамо. До Ниша na лзкомотиви није про-говорена ни реч Бунило као да je пољуљан мозак. Ма-шиновођа извија тело у поље. Ложач се смеје. Сто во-зова и исто толико ложача и машиновођа у овом часу ћуте у потмуклом треску na гвозденим друмовима. И уколико je њихов сан буднији, чони су блеђи, и прљаво црнило испод ноката дубље, и железнице исправни]е. Пламен нас оживљује, ложач се смеје и баца једну, две, три, седам лопата угља. Лево врбе дремају. Када би машиновођа хтео да заусгави усред ових поља, na да спавамо покрај врба. Месец провирује из једне плаве рупе na небу, na га нестаје. Магла и Ниш. Власник и одговорни Уредник за Удружења Ложача Државних Железница Милован Милић, Франше Д’ Епере ул. Бр. 18. Штампа „Слога" Душана Поповића Kp. Александра ул. 3—Тел. 25-798