KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 21 (9)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 JULA 1938.
PATENTNI SPIS BR. 14095
N. V. Philips’ Gloeilampenfabrieken, Eindhoven, Holandija.
Elektrodni sistem za usmeravanje ili upravljanje električnih oscilacija visoke ili srednje
učestanosti.
Prijava od 28 jula 1936.	Važi od 1 septembra 1937.
Naznačeno pravo prvenstva od 30 jula 1935 (Nemačka).
Predlagano je već da se u elektrod-nom sistemu za usmeravanje i lupravljanje električnih poeilacija visoke ili srednje učestanosti pozitivne i negativne elektrode sastoje od slojeva, koji imaju međusobno vrlo različitu sposobnost emisije i koji su »odvojeni nekim čvrstim izolacionim slojem, tako da je moguće prethodno određivanje kapaciteta elektrodnog sistema primenom kombinacije nekog, zasebno postavljenog izolacifonog praprečnog sloja, koji se nalazi između elektroda, i ograničene kontaktne površine od najviše 10 mm2 za najmanje jedan od delava koji u-tiču na kapacitet sistema.
Ovaj elektrodni sistem ima razna pre-imućstva za upotrebu na pr. u radio-pri-jemnim ili televizijonim aparatima. Lako se može postići usmeravajuće dejstvo tog sistema ipri upotrebi kao detektora sa sra-zmerno niskim naponom dovedenim na elektrode pošto je taj nap?on zbog pome-nute vrlo male debljine izolacionog sloja, u stanju da proizvede između elektroda električno polje znatnog intenziteta.
Ali ovakav elektrodni sistem za usmeravanje ili upravljanje oscilacije visokih ili srednjih učestanosti, ima taj nedostatak što ima srazmerno veliki sopstveni kapacitet.
Ovaj kapacitet uslovljava prvo veličina kontaktne površine između dobro-sprovođne elektrode i prepreonog izolacionog sloja, bilo veličina kontaktne površine između polusprovodne elektrode i izolacionog sloja, bilo veličina kontaktne
površine između polusprovodne elektrode i dovodnog sprevodnika, jer u »ovom drugom slučaju učestvuje i sprovođenju u glavnom samo onaj stub polusprovodne elektrode, čiji poprečni presek odgovara otprilike napred pomenutoj kontaktnoj površini između te elektrode i strujo-dovodnika.
Za uklanjanje nedostatka velikog sop-stvenoig kapaciteta prema »ovom pronalasku je najmanje jedan od delova koji se nalaze u sistemu, a koji uslovljava kapacitet sistema, obrazovan pomoću neke mase u tečnom stanju, tako da je kontaktna površina koja uslovljava kapacitet ogra-' ničena na površinu koja ne prevazilazi 10 mm2, bilo posredstvom površinskog napona mase nanete u podešenoj maloj količini, bilo posredstvom čaure postavljene na kontaktnoj površini oko te mase. Ova tečna masa može se na pr. sastojati od. rastopljenog materijala elektrode ili ona može sadržati taj materijal eventualnjo kao hemisko jedinjenje u rastvorenom ili suspendiranom stanju.
Već je predlagano da se u nekom ra-dio-prijemnom aparatu upotrebi kristal kao detektor. Kristalni detektor ima dejstvo usmeravanja sarnjo na jednoj ili na nekoliko tačaka kristalove površine i to tamo gde na površini postoji neki izolacioni sloj i još takve debljine da njeg?ov otpor nema suviše veliku vrednost, nego da odgovara dovedenom naponu koji treba da se usmerava. Prema tome pri upotrebi nekog kristala kao detektora mora se po-
Din. 15.—
moću zašiljenog metalnog kontakta dotle dodirivati površina kristala, dok se ne nade neka tačka sa dejstvjom usmeravanja.
Elektrodni sistemi prema ovom pronalasku nemaju taj nedostatak. U ovim sistemima ima dejstvo usmeravanja svaka ■tačka izolacionog preprečnog sloja u slučaju da na svakoj strani jedna tačka jedne elektrode leži naspram nekoj tački druge elektrode.
Pošto je debljina izolacionog preprečnog sloja u elektrodnom sistemu prema ovom pronalasku prethodno određena i cela kontaktna površina ima detektorsko dejstvo te se kapacitet može potpuno na-pred odrediti.
Isto važi pri primeni ovog elektrod-nog sistema za upravljanje oscilacija.
Već je predlagano da se na nekom bakreno-oksidnom detektoru za jednu od elektroda postavi kao strujodovodnik neka srubljena olovna kupa. U tom slučaju kapacitet oslovljava grafitni sloj, koji se nalazi još ispod olovne kupe. Na ovaj se način može vrlo teško sa takvim grafitnim slojem postići izvodljiva mala površina.
Ovaj pronalazak omogućuje da se u-čini krajnje mali sopstveni kapacitet elek-trodnog sistema. Ali sredstava koja se prema ovom pronalasku upotrebljavaju za postizanje željenog dejstva daju, nasuprot poznatom, mogućnost za prethodno određivanje i postizanje određene izvodljive vrednosti sopstvenog kapaciteta takve ćelije i u fabrikaciji u masi. Naročito je od velike važnosti izvodljivost u vezi sa činjenicom da sopstveni kapacitet ima određen uticaj na električno kolo, koje sadrži dotičnu ćeliju. Radi postizanja najpovoljnijeg dejstva u takvom kolu poduzimaju se pri njegovom projektiranju određene mere. Ako bi trebali sopstveni kapaciteti raznih ćelija da budu međusobno različiti onda se ne bi obraćala pažnja na činjenicu da se preduzmu izvesne mere, a ove se ne mogu ispoljiti kada se prvobitna ćelija prilagođena nekom kolu treba zameniti drugom.
Još jedno preimućstvo elektrodnog sistema prema ovom pronalasku sastoji se u tome, što on zbog svoje male konstrukcije zauzima na pr. u radio-pnijemnom aparatu vrlo malo prostora, međutim zalivanjem nekom kompound-masom može se obrazovati kao jedna čvrsta celina.
Suprotno od uobičajenih radio-cev ovim elektrodnim sistemima mije potrebna nikakva energija za zagrevanje katode.
Dovodni sprovodnici ove energije na pr. za detektorsku cev oslovljavaju mesto
te cevi pošto se zbog škodljivog dejstva izvora oaizmemične struje, koji je uobičajen u modernim prijemnicima za zagrevanje katode, ne može ta cev postaviti na proizvoljnom mestu.
Zbog toga što nema tih strujodovod-nika problem smeštanja nekog detektora prema ovom pronalasku je znatno upro-šćen. Ovaj se detektor može postaviti tamo, gde je to najpovoljnije u pogledu najkraće dužine spojnih žica. Zbog malih dimenzija I male težine može se ovakav elektrodni sistem eventualno obesiti i montirati u samoj mreži žice.
Oticanje mase koja je nanesena u tečnom obliku ili u suspenziji ograničuje se, kao što je pomenutpo, površinskim naponom kapljica koje su nanete u odmerenoj količini ili upotrebom neke čaure.
U jednom povoljnom izvedenom obliku ovog pronalaska sastoji se ta čaura od izolacione materije.
Odlično su podesni kao obložni materijal kvare, steatit, veštačka smola na pr. polistiren i porcelan.
Ovaj je pronlazak objašnjen podrobnije pomoću priloženog crteža čije slike pretstavljaju opisane elektrodne sisteme i to radi jasnoće u jako uveličanoj srazme-ri, naročito si. 3.
Na sl. 1 je kao polusprovodna (elek-tronegativna) elektroda 1 uzet bakarni sulfid (CmS). Ovaj je materijal kao takav tiskanjem pročvršćen na mesingani nosač 2. Potom je polusprovodnik prevučen izolacionim preprečenim slojem 3 od polisti-rena, što se može izvesti na pr. time što se on umoči u rastopinu pa se iz te rasto-pine polako izvadi. Odgovarajući naponu, koji treba da se izoluje može se upotre-biti debljina izolacionog sloja od 1 do 10 mikrona.
Na izolacioni sloj postavlja se cevčica 4 od kvarca, čija bušotina ne donjoj strani prelazi u kupu tako da se na mestu 5 nalazi otvor otprilike od 0.125 mm*.
Ova se cevčica može dobro pričvrstiti uz izolacioni sloj 3 kada se sam materijal izolacionog sloja upotrebi kao lepak. E-ventualno je tu potrebno zagrevanje na pr. na 100° C. U bušotinu ove cevčice uvuče se strujodovodnik 6 pa se ta cevčica 4 zalije nekom metalnom suspenzijom 7 na pr. suspenzijom platine u alkoholu ili koloi-dalnim rastvorom grafita (na pr. koloidal-nim rastvorom grafita u vodi koji se pod imenom »akvadag« može kupiti u trgovini). Prošle isparivanja suspenzionog sredstva nastaje mehanička i električka veza dobrosprovodne elektrode 7 sa strujodo-vodnom žicam 6. Umesto neke metalne
suspenzija može se upotrebiti rastvor ne-ik-og hemijskog jedinjenja kakvog metala, pri čemu se to jedinjenje redukuje. Na pr. može se u potrebiti jedan od poznatih rastvora srebra na pr. amomiačni rastvor srebra kome je dodata glukoza.
Cevčica 4 može se eventualno ukloniti posle postavljanja tdobrosprovodne elektrode.
Primer izrade prema sl. 2 odnosi se na detektor u kom se kao negativna elektroda nalazi selen.
Na mesinganoj pločici 8 maneta je odmerena količina tečnog selena 9, koja se posle hlađenja prevlaci izolacionim slojem 10 od veštačke smole, koji prekriva i mesimganu stranu na kojoj se nalazi selen, kao što je to naslikano na crtežu.
Nosač sa selenom i sa izolacionim slojem preko ovog unese se sad u neku peč, pa se za neko vreme (uopšte 2 do 24 sata) zagreva na temperaturi oko 200° C. Svrha ovog procesa je da se selen prevede u sprovodljivu kristalinsku modifikaciju. Kada se kao veštačka smola za izolacioni sloj upotrebi polistiren, onda zagrevanje daje osim toga i to preimučstvo što se polistiren može dalje polimerizirati a time postaju još povoljnije dielektrička svojstva.
Sada se na izolacioni sloj na vrhu dela lopte od selena 9 postavi odmerena količina Rose-ovog metala 11. Kapljica 11 biće u dodiru sa izolacionim slojem samo ograničenom površinom (napr. 0.25 mm2). Ova se površina može prethodno odrediti i zavisi od površinskog napona i od količine materijala.
Dok je kapljica 11 još tečna umoči se u nju strujodovodna žica 12, koja je posle stvrdnjavanja materijala elektrode pouzdano spojena mehanički i električki.
Oba napred opisana primera odnose se na izradu elektrodnog sistema u kom je polusprovodna elektroda nanesena u tankom sloju na nekoj pljosnatoj pločici, dok je dobrosprovodna elektroda obrazovana u nekoj oblozi ili odmerenom kapljicom. Pomoću slike 3 opisana je u nastavku izrada elektrodnog sistema prema ovom pronalasku u kom je selen, dakle polusprovodna elektroda, smeštena u ča-uri u vidu perle.
U perli 13 od steatita sa cilindričnom bušotinom otprilike od 0.5 mm umetne se grafit do razmaka od 0.03 mm od gornje ivice. Ovaj grafit služi za postizanje dobrog kontakta sa selenom 15 koji treba da se potsavi na njemu Na kraju 16 je grafit pobakren elektrolitičkim putem da bi se uz njega mogla pripojiti strujodo-
vodna žica.
Šupljina perle iznad grafita ispuni se tečnim selenom 15. Za postizanje ravno-meme debljine i glatke površine sloja selena ovaj se dok je još tečan ostruže na pr. pomoću nekog brijača.
Na selenu, i (eventualno preko cele površine perla, se sada umakanjem u rastvor polistirena u benzinu obrazuje izolacioni sloj 17.
Posle ovog tretiranja sve se to zagreje otprilike na 200° C. kao što je opisano u prethodnom primeru.
Na izolacioni sloj 17 postavlja se pro-tivelektroda 18 time što se nanese odmerena količina metala sa niskom tačkom topljenja na pr. Wood-ovog metala, u koji se dok je kapljica još tečna zavuče spro-vodnik 19 koji se pri stvrdn javan ju čvrsto spaja.
U opisanom primeru upotrebljana je neka perla za oblaganje elektrodnog materijala, koja opkoljava bilo poslusprovod-nik, bilo dobrosprovodnu elektrodu.
Jasno je da se i obe elektrode, koliko dobro emitirajuća toliko polusprovodna, mogu montirati u po jednoj perli. Obe se perle mogu potom međusobno slepiti na pr. pomoću polistirena. Time se ne postiže samo povoljna izolacija između nbeju elektroda nego i dobra mehanička veza, pošto je polistiren odlično sredstvo za pri jan janje.
Da bi se celina učinila još čvršćom i da bi se st ru jod o vodnic i dobro mehanički pričvrstili, može se ovakav elektrodni sistem eventualno pošto je umetnut u neku cevčicu, zaliti kompound-masom. Dakle onda leže strujovodne žice u kompo-und-masi, a time se spojna mesta elektroda sa dovodnim žicama rasterećuju od mehaničkih naprezanja.
Primeri koji se odnose na sl. 1 i 3 imaju oba perlu koja se sastoji od izolacione materije, ali može se upotrebiti i obloga koja se sastoji od sprovodne materije. U ovom slučaju debljina zida ove obloge ne srne da bude suviše velika (otprilike 0,1 mm) pošto bi inače nepovoljno uticala na sopstveni kapacitet sistema. Tada se može obloga obrazovati na pr. kao šuplja kupa sa malom bušotinom na pr. od 0.5 mm na temenu koja se polaže na izolacioni sloj.
Isto tako je moguće da se, umesto dvoelektrodnih sistema kakvi su opisani u primerima, upotrebe trielektrodni ili višeelektrodni sistemi, kada se u izolacionom međusloju srneste rešetkaste elektrode.
U okviru -ovog pronalaska mogući su i drugi načini izrade elektrodnih -sistema.
Patentni zahtevi:
1)	Elektrodni sistem za usmeravanje ili upravljanje električnih oscilacija visoke ili srednje -učestanosti, u kom je predviden izolacioni sloj između elektroda koji je shodno zasebno postavljen naznačen time, što je najmanje jedan od delova, koji se nalaze u sistemu a koji oslovljavaju kapacitet sistema, obrazovan pomoću neke mase u tečnom stanju, tako da je kontaktna površina, koja uslovljava kapacitet, ograničena na površinu koja ne prekoračuje 10 mm2 pri čemu se to ograničenje postiže bilo površinskim naponom mase, koja je naneta u odmerenoj malenoj količini, bio pomoću čaure postavljene na kontaktnoj površini okolo te mase.
2)	Elektrodni sistem prema zahtevu 1, naznačen time, što je deo, koji daje površinu koja uslovljava kapacitet, nanesen u rastopljenom stanju.
3)	Elektrodni sistem prema zahtevu 1, naznačen time, što je deo, koji daje površinu koja uslovljava kapacitet, nanesen u obliku neke suspenzije.
4)	Elektro-dni sistem prema zahtevu 1, naznačen time, što je deo, koji daje površinu koja uslovljava kapacitet, obrazovan od nekog hemijskog metalnog je-dinjenja posredstvom redukcije.
5)	Elektrodni sistema prema jednom od zahteva 1-—4 naznačen time, što se o-bloga dela koji daje površinu koja uslovljava kapacitet, sastoji od izolacione materije.
6)	Elektrodni sistem prema zahtevu 5, naznačen time, što se obloga sastoji od kvarca, steatita, veštačke smole, na pr. po-listirena, ili porcelana.
7)	Elektrodni sistem prema jednom od zahteva 1—6, sa metalnim nosačem na pr. od mesinga na kom je tiskanjem pričvršćena neka praškovita polusprovodna materija na pr. sulfid bakra (C112S) koja je prevučena izolacionim slojem, naznačen time što je na izolacionom sloju, koji se sastoji na pr. od polistirena, pričvršćen na pr. prilepljiva-njem uz materijal izolacionog sloja neki -cilinder sa cilindričnom ili na kraju kupastom bušotinom pa je u bušotinu tog cilindra sme-šten neki struj-o-vodnik koji daje električku i mehaničku vezu -sa dobrosprovodnim elektrodnim materijalom, koji inače ispunjava bušotinu cilindra, a koji je unesen u teon-o-m stanju ha pr. u obliku neke suspenzije (na
pr. suspenzije platine u alkoholu.
8)	Elektrodni sistem prema zahtevu 1, 2, 3 ili 4 u kom je selen kao polusprovodna elektroda postavljen na nekom metalnom nosaču, koji se sastoji na pr. od mesinga, i prevučen izolacionim slojem, naznačen time, što je selen nanesen u tečnom stanju i u odmerenoj količini na nosač i što su selen i strana nosača na kojoj se nalazi selen snabdeveni slojem od veštačke smole, koji se sastoji na pr. od polistirena na koji je postavljena dobrospro-vodna elektroda u tečnom stanju u odmerenoj količini (na pr. kap Rose-ovog metala sa prethodno određenom težinom) pri čemu je u ovu elektrodu uvučena neka struj-odovodna žica.
9)	Elektrodni sistem prema jednom od zahteva 1—6 sa jednom polusprovod-nom elektrodom od selena i sa zasebno nanesenim izolacionim slojem, naznačen cilindrom sa bušotinom u kojoj se nalazi koliko strujovodna žica za polusprovodnu elektrodu, toliko i samo ta elektroda pri čemu je ona strana tog cilindra gde se nalazi polusprovodnik prevučena izolacionim slojem, koji se sastoji na pr. od polistirena i što je na izolacionom sloju, naspram onom delu cilindrove bušotine u kom se nalazi polusprovodnik, obrazovana dobro-sprovodna elektroda od jedne kapljice neke metalne legure, na pr. Wo’od-oVog metala u koju je uvučena strujodovodna žica.
10)	Elektrodni sistem prema zahtevu
9,	naznačen time, što je kao materijal za strujodovodnik za polusprovodnu elektrodu izabran grafit koji je na suprotnoj strani od izolacionog sloja pobakren elektro-litičnim putem pri čemu je uz pobakreni deo, na pr. pripajanjem, pričvršćen strujodovodnik.
11)	Elektrodni sistem prema zahtevu 1 sa pol'usprov'ođnom elektrodom koja je odvojena od dobrosprovodne elektrode posredstvom zasebno nanesenog izolacionog sloja, naznačen time, što je polusprovodna elektroda -smeštena u nekom cilindru sa bušotinom prema zahtevu 9 ili
10,	pri čemu je takođe i dobrosprovodna elektroda obrazovana u nekom cilindru u čijoj je bušotini uvučen neki -struj-ovodnik koji je učvršćen pomoću elektrodnog materijala koji je u tečnom stanju unet u bušotinu, pri čemu između oba cilindra postoji izolacioni sloj koji se sastoji na pr. od polistirena a koji je istovremeno odre' đen za međusobno pričvršćivanje tih cilindara.
Ađ pat. br. 14095