Izhaja prve dni v mesecu. — Izlazi prvih dana u mjesecu. Излази првих дана у мјесецу. — Posamezna štev.
2 Din. — Pojedini broj 2 Din. — Поједини број 2 Дин. — Redakcija i administracija u Ljubljani, Dunajska cesta br. 58.
— Letna naročnina 24 Din. — Godišnja pretplata 24 Din. — Годишња прет-плата 24Дин. — Редакција и администра-ција у Љубљани, Дунајска цеста бр. 58. — Odgovorni urednik Ivan Cek.
СТРОЈНИ ЛОЖАЧ
STROJNI LOZAC
ГЛАСИЛО УДРУЖЕЊА ЛОЖАЧА ДРЖ. ЖЕЛЕЗНИЦА У БЕОГРАДУ. GLASILO UDRUŽENJA LOŽAČA DRŽ ŽELEZNICA U BEOGRADU
II. REDNI LETNI
občni zbor
Udruženja kurjačev drž. žel. SHS, oblastne uprave v Ljubljani se vrši 12. maja 1.1. ob 9. uri dop. v veliki dvorani Mestnega doma.
DNEVNI RED:
1.	Poročilo predsednika.
2.	Poročilo tajnika.
3.	Poročilo blagajnika.
4.	Poročilo nadzorstvenega odbora.
5.	volitev novega upravnega odbora.
6.	Slučajnosti.
Opomba: V slučaju, da občni zbor ob dolečeni uri ne bi bil sklepčen, se vrši pol ure pozneje občni zbor z istim dnevnim redom in je sklepčen ob vsaki udeležbi članov.
Samostojni predlogi se bodo vpoštevali le, če bodo pismeno dostavljeni najmanj 14 dni pred občnim zborom.
Za upravni odbor:
Rus Jože,	Ček Ivan,
tajnik.	[predsednik
Hame главне скупштине.
За неколико недеља вршићесе глав-iKi скуиштине појединих наших облас-них управа, a једна већ je оДржана. Не-ћеДшти одвише, да том приликом прого-г.оримо неколико речи.
Пре свега датуми тих главних скуп-штина сем љубљанеке јоште нису одро-ђени, али одредиКеее у најскорије вре-ме, Према томе ни дневне реде иоједи-них скупштина не нознамо. Можемо иак већ унаперд рећи. да he сви сличити је-дан другоме, a њихов he садржај обу-хватати у главном две тачке: извештај v Дебата о раду у прошлој години и про-грам за рад у будућности.
111то се тиче ирвог дела, иоједини од-бори иматће задаћу, да члановима обја-сне свој рад, да им иокажу на успехе које су постигли те да'положе рачун за цело своје 'пословање. Према томе, дали jt један одбор радио и учинио више или мање, иматће и на главној скупштини лакше или теже стајалшите. Може се рећи, да се j(i у главном много шта учи-нило, од чега имају тако појединци ка-ко целокупност користи. Извршеве еу безбројне интервенције у свима инстан-цама: у ложионицама. на дирекцијама, код генералне :јирет;ције u у Министар-ству Саобраћаја. Одпослало се много Шждставтси на разна надлештва, у који-ма се тражи побољшање нашег стан.а, отклоњење појединих недостатака и крп-вица те да нам се да оно, што нам no за-конима и провисима иде. Постигли се амо тамо какви успеси, али о томе имат-he чланови, да пресуде, дали je све учи-њено, да би ее иостигли они уеиеси, који би ч.чанове узадовољили. Има још, на-
равски, отворених питања, за која би желели, да буду што upe решена и. на-дајмо се, која he бити у најскоријем вре-мену решена. Но кад буду чланови о то-ме размпшљали и евентуелно и прогово-рили моратће да узму у обзир, да се не .чоже у један мах постићи еве оно, што се још upe година изгубило или bito се уопште још није постигло. Ако погледа-мо неколико у uaiiiy ирошлост видеће-мо, да смо бапт ми сами много закриви-ли пуштајући, да се нас потисне на страну и донуштајући, да се други пе-ibv на нашим леђама у висину. Hehe нам uohii баш тако за руком, да се дочепамо онога, што су друни на наш рачун ио-стигли. Требало je много напорног рада само за то, да се je почела • рушити стара традиција no којој je ложач само једна животиња која треба што више да ради a да не пита за своја права. Стање у kojom се данас налазимо за нас није задо-вољиво. Задовољити нас такоисто не мо-гу само делни успеси, нарочито са обзи-рбм на то, да би већ могли бити много на бољем, акр би у раније доба било међу нама неколико више заведности. неко-лико више борбености a много мање ма-лаксалости. Тако морамо увек разми-шљати о новим путевима, no којим би могли постићи побољшање наше судби-не, угодније врилике-за рад a за iiani те-шки u наворни рад барем прилично од-говарајућу нлату. To иак важи за све, ие само за поједине бдборе. Дужност je сваког појединца, да ради на томе, да се постигне тај циљ.
У тим he се правцима морати усмери-ти програм рада у будућноста. 0 тим he се питањима расправљати ва напшм главним скупштинама.
Horni сдборниц::. који he ce изабрати на поједшшм ск^пштинама, треба да су еи у свести своје дужности, кад примају поверену функдију. He сме ce десити, да Gii био рад отеш коћен или чак и онемо-гућен тиме што omi не би вршили своју дужност. Huje баш лако радити у орга-низацијама, парочито за људе из напшх редова. Али морамо бити ипак убеђени, да без рада нема усиеха. Надамо ce, да he наши чланови то разумети, na да ће према томе удесити свој рад.
Naše glavne skupštine.
Za nekoliko nedelja vršiče se glavne skupštine pojedinih naših oblasnih uprava, a jedna već je održana. Neće biti odviše, da tom prilikom pregovorimo nekoliko reci.
Pre svega datumi tih glavnih skupsti-na sem ljubljanske jošte nisu određeni, ali odrediće se u najskorije vreme. Prema tome ni dnevne rede pojedinih skupština nc poznamo. Možemo pak imapređ reći, da će svi sličiti jedan drugome, a njihov će sadržaj obuhvatati u glavnom dve tačke: izveštaj i debata o radu u prošloj godini i program za rad u budućnost'.
Što se tiče prvog dela, pojedini odbori irnatće zadaću, da članovima objasne svoj rad, da im pokaže na uspehe koje su postigli te da polože račun za celo svoje poslovanje. Prema tome, dali je jedan odbor radio i učinio više ili manje, irnatće i na glavnoj skupštini lakše ilj /leže stal ište. Može se reći, da se je u glavnom mnogo šta učinilo, od čega imaju tako pojedinci kako celokupnost koristi. Izvršene su bezbrojne intervencije u svima instancama: u ložicnicama, na direkcijama, kod generalne direkcije i u Ministarstvu Saobraćaja. Odposlalo se mnogo predstavki na razna nadleštva, u kojima se traži poboljšanje našeg stanja, otklonjenje pojedinih nedostataka i krivica te da nam da ono, što nam po zakonima i propisima ide. Postigli se amo tanro kakvi uspesi, ali o tome irnatće članovi, da presude, dali je sve učinjeno, da bi se postigli oni uspesi, koji bi članove uzadcvoljili. Ima još, naravski, otvorenih pitanja, za koja bi želeli, da budu što pre rešena i, nadajmo se, koja će biti u naj-skorijem vremenu rešena. No kad budu članovi o ovome razmišljati i eventuelno i progovorili moratće da uzmu u obzir, da se ne može ui jedan mah postići sve ono, što se još pre godina izgubilo ili što se uopšte još nije postiglo. Ako pogledamo nekoliko u našu prošlost, videćemo, da smo baš mi sami mnogo zakrivili puštajući, da se nas potisne na stranu i dopuštajući, da se drugi penju na našim leđama u vi-
sinu. Ne će nam poći baš tako za rukom, da se dočepamo onoga, što su drugi na naš račun postigli. Trebalo je mnogo napornog rada samo za to, da se je počela rušiti stara tradicija, po kojoj je ložač samo jedna životinja koja treba šo više da radi, a da ne pita za svoja prava. Stanje u kojem se danas nalazimo za nas nije zadovoljivo. Zadovoljiti nas takoisto ne mogu samo delni uspesi, naročito s obzirom na to, da bi već mogli biti mnogo na boljem, ako bi u ranije doba bilo među nama nekoliko više zavednosti, nekoliko više borbenosti, a mnogo manje malaksalosti. Tako moramo uvek razmišljati o novim putevima, po kojim bi mogli postići poboljšanje naše sudbine, ugodnije prilike za rad a za naš teški i naporni rad barem prilično odgovarajuću platu. To pak važi za sve, ne samo za pojedine odbore. Dužnost je svakog pojedinca, da radi na tom, da se postigne taj cilj.
U tim će se pravcima morati usmeriti program rada u budućnosti. 0 tim će se pi-'aniima raspravljati na našim glavnim skupštinama.
Novi odbornici, koji će se izabrati na pojedinim skupštinama, treba da su si svesti svoje dužnosti, kad (primaju pove-renu funkciju. Ne srne se đesti da bi bio rad oteškoćen ili čak i onemogočen time, što oni ne bi vršiji svoju dužnost. Nije baš lako raditi u organizacijama, naročito za ljude iz naših redova. Ali moramo biti ipak ubeđeni, da bez rada nema uspeha. Nadamo se, da će naši članovi to razumeti, pa da će prema tome udesiti svoj rad.
Kako se deli odgovornost?
Ni dolgo tega, ko smo imeli ipar stvari pred disciplinarnim sodiščem, 'in pri tej priliki so bili nekateri naši tovariši precej občutno kaznovani. Mi seveda ne moremo ugovarjati kaznim, če so bile= zaslužene, saj disciplinsko sodišče je menda zato tu, da nepristransko sodi o krivdi in nekrivdi.
Ampak stvar dobi mahoma drugo lice, če se jo malo drugače pogleda. Če stopiš s tem ali onim v pogovor, se ti kmalu zavrne, saj ti ne odgovarjaš, ne nosiš one odgovornosti kot drugi. To mnenje je že tako ukoreninjeno, da mu nehote verjameš tudi sam. Zato pa si nemalo osupel, ko ti sodnik pokaže s prstom na ta pa na oni člen zakona in še na kako točko povrhu. In tedaj se naenkrat zaveš, da v resnici ni tako, kot sc ti drugi dopovedovali in dopovedali in kakor si bil na koncu že sam o tem prepričan, temveč da je v resnici stvar taka, da te vpognejo pod ta ali oni paragraf. Naelnkrat se znajjdeš v zavesti, da tudi ti, uboga para, odgovarjaš, da si mnogokrat odgovoren celo še v večji meri
kc tisti, ki privsaki priliki (samo ne v nepriliki!) povdarja:	jaz odgovarjam in
nihče drugi, jaz sem tukaj za vse, in si na podlagi te namišljene »večje odgovornosti« lasti ne samo večje pravice, ampak tudi višje prejemke. V resnici pa ne odgovarja, kot bi moral, s prejemki je seveda drugače.
Včasih se pripeti nezgoda in se je treba zagovarjati. In takrat se zgodi, da kurjač ni samo soodgovoren, ampak da je celo bolj odgovoren za tisti nesrečni pri- ! petljaj nego njegov gospod strojevodja. — I Vsaj na podlagi občutnejše kazni si lahko človek napravi to sodbo. In pri vsem tem je treba upoštevati še to: Kurjač ima brez i dvoma več dela nego strojevodja, to mora priznati tudi tisti, ki ni nikoli bil na stroju. Kiirjač mora obračati svojo (pozornost v prvi vrsti na to, da stroj v redu funkcionira da lahko gospod v desnem kotu brezskrbno hantira z regulatorjem; in vendar se zahteva od njega, da mora vsaj toliko pozornost obrniti na ono, kar se godi izven stroja, kot strojevodja, ki mu je paziti na j zunanji svet, pravzaprav edina skrb in I dolžnost. Na kaj se potem naslanja tisto utemeljevanje ogromne razlike v kilometrini in premiji? Če že mora kurjač neprimerno več garati kot strojevodja, če se zahteva od njega, blago rečeno, vsaj tolika pozornost kot od strojevodje, zakaj se mu ne nudi tudi primerna odškodnina?
Zahtevamo, da se vendar enkrat izdajo točni predpisi, do kje sega dolžnost tega, in do kje onega. Poleg tega, kake pravice gredo enemu in kake drugemu, čas je že, da se v tem' pogledu nekaj ukrene!
Onim, ki so člani dveh
organizacij.
Pod tem naslovom je objavil Ujedinjeni Železničar članek, v katerem se imenuje tudi naše društvo. Pisec tega članka trdi, da so kurjači organizirani v našem društvu, zraven pa še po drugih organizacijah. Omenja, da ne zna tak član, ce se ga vpraša, zakaj je organiziran pri društvu kurjačev^ ali pri »društvu strojevodij«, po navadi nič odgovoriti, kvečjemu zmaje z rameni, češ iz nekake tradicije ali pietete. Pisec gotovo misli svoje društvo ter na one kurjače in strojevodje, ki so pri njem organizirani.
Mislimo pa, da ravno kurjači povzročajo prav malo prahu po pisarnah in sploh po prostorih drugih organizacij. Pač pa bi vam bili za enkrat hvaležni, če bi še tiste, ki so organizirani pri vas, ven pometali, saj jih menda lahko seštejete na prste ene roke. Naj1 bodo organizirani tam. kamor spadajo.
Kategorijske organizacije so vam trn v peti, to vemo. V prvi vrsti »društvo kurjačev: in »društvo strojevodij«, pa tudi »Zveza jugosl. železničarjev« in sploh vse, kar je pri železnici delavstva in se ne nahaja v vaših vrstah. Ne bomo zagovarjali no-nobene organizacije, pač pa spregovorimo par besed, v kolikor se stvar tiče nas samih.
Povemo vam, in ne v prvič, da smo bili kurjači prej kot v svoji kategorijski organizaciji orgaizirani v velikih in močnih organizacijah. Nekateri krajcarček so prinesli naši tovariši v razne tabore, kojih prvaki so se bahali, da imajo toliko in toliko tisoč članov za seboj in oni kot taki veliko moč.
Vsa tista velika moč pa nami ni prav nič koristila, za nas ni bilo nikjer uspeha, ter se tudi v naš prid ni izvršila nobena intervencija, čeprav smo na raznih sejah, sestankih in shodih povedali in predložili svoje bolečine in svoje gorje; mogoče, da so bile vse te stvari radi lepšega vzete tam na znanje, ampak pri tem je tudi ostalo. Da še celo delj so se upali nekateri voditelji. Če so kurjači kaj zahtevali, v kar so bili upravičeni, da se za njih predložijo na merodajnih mestih zahtevki n. pr. glede obleke i. t. d., so jim voditelji velikih in močnih organizacij povedali, da so druge kategorije pred njimi in da bodo šele za njimi prišli kurjači na vrsto. Povedali so nam, da je za nas dobra vsaka cunja, rekli so: saj vi itak ne pridete z nikomur v dotiko in vas nikdo ne vidi!
Dragi gospodje, takih in podobnih stvari se ne pozabi kar tako zlepa. Da smo bili ravno mi nekoč zapostavljeni, to občutimo še danes in ravno to zapostavljanje in drugo nepravilno delovanje raznih voditeljev je porodilo kategorijske organizacije in uničilo enotnost železničarjev za mnogo mnogo časa.
Danes naši člani zaupajo svojim voditeljem mnogo bolj kot pa so takratnim, voditeljem velikih organizacij. In to po pravici, saj člani vidijo, da se res nekaj dela in da se s tem delom res tudi nekaj doseže za zboljšanje našega položaja.
Ne trdimo ipa, da morajo kategorijske organizacije za vedno ostati in da so te za delavstvo najbolj koristne. Nikakor ne! — Nekoč bo moralo priti do tega* da se železničar združi, a da se bo to zgodilo, bo treba, da nam pridejo taki voditelji, ki si bodo postavili samo eno geslo: blagostanje železničarja, ki bodo videli glede gmotnih vprašanj vse v eni kategoriji in v vseh eno samo. Ti voditelji bodo morali železničarjem dopovedati, da so vsi enaki, da se raz-likujjo le po delu, in po delu naj dobi tudi vsakdo svoje jelo ter naj tega nikar drug drugemu ne zavida, kot se to danes dogaja.
Tovarišem v opozoritev!
Pred nedavnim časom je izdala železniška uprava nekake okrožnice, ki so svarile uslužbenstvo pred samovoljnim razpolaganjem z železniškim premogom. Železniška policija je menda dognala, da porabijo pot iz službe domov, da mimogrede vzamejo po nekoliko premoga s seboj. —-Samo po sebi se razume, da zadenejo onega, ki ga zasačijo železniški policijski organi težke posledice. V takozvanih opozorilnih okrožnicah smo čitali, da se bo najstrožje postopalo napram vsem uslužbencem brez izjeme, ki bi jih zasačila policija, da so odnesli tudi najmanjšo količino premoga domov. Dotični se bodo kaznovali tako. da bodo provizorični takoj brez zaslišanja odpuščeni iz službe, dočim se bo proti nastavljenim uvedla discipl. reiskava.
Tak neprijeten slučaj se je pred kratkim pripetil nekemu uslužbencu, ki je sedaj postavljen pred disciplinsko komisijo. Ta slučaj nam daje povod, da opozorimo vse naše člane, da se; če bi se morda našel še kdo, ki je potreben takega opozorila, vendar že enkrat odvadi one lahkotne medvojne morale, ko je bilo marsikaj pod silo razmer, ne bomo rekli dovoljeno, ampak kolikor toliko razumljivo. Čas je že, da se vrnemo v normalne prilike vsaj mi, če se že ne marajo oni, ki nam kruh režejo, tako da bi nam malce bolj poštene kose odrezali. — Oni, ki se torej še ni otresel tiste medvojne razvade, naj se zaveda, da riskira s tem, da si nedovoljeno prisvoji tudi le majhen košček črnega diamanta, službo in da je s takim njegovim malnkostnim in nepremišljenim početjem ogrožena njegova eksistenca.
Naš odbor je smatral za svojo dolžnost, da opozori članstvo na tozadevne stroge predpise z nado, da bomo tudi v tem mi kurjači pokazali, da ga ni nad nami, ki bi na ta ali oni način jemal svojim tov. ugled.
Glavna skupština oblasne uprave Sarajevo.
Glavna skupština oblasne uprave Sarajevo održana je 23. ITI. o. g. te se je vršila u najlepšem redu. Poslovanje odbora u prošloj godini odobreno je, pošto se čuo izveštaj pojedinih odbornika. Blagajna nađena je n najlepšem redu. Na glavnoj skupštini biran je nov odbor, koji se konstituisao ovako:
Predsednik: Stevo Vujčič; potpreds.: Vojo Jarčević i Ostoja Vuletić; sekretar: Vojislav Skrha, zamenik: Milan Ukragen; blagajnik: Karlo Foltin, zamenik: Marko Marjanovič; odbornici: Gjorgje Tešič, Bla-goje Radakonič, Milan Cvijević i Stanko Ivica; nadzorni odbor; Nikola Simič, Milan Jovičič i Relja Stjepanovič.
Dopisi.
Iz ložione Gračac. Drugovi, kako Vam je svima poznato, ima medju svakim žitom kukolja tako ima i medju g. strojovodjama ljudi , ima i kukavica ima i pravednih i nepravednih premišljenih i nepromišljenih. Kod nekog vlaka bilo je u Zrmanji zadržavanja 20 minuta i kako se g. strojovodji nije dalo sači sa stroja, da pregleda stroj, kazao je meni, svome ložaču, da pregledam i šta je potrebno da namažem a ja ču malo podremati«. Nato sam ja sašao i pregledao i što je bilo potrebno to sam namazao i tu smo čekali redoviti odlaz.
I na znak vozovodje krenuli smo te išli dobro nekih par kilometara; kad smo došli u veliki zavoj'počela se mašina sklizati, nato mi je rekao strojevodja, da šta nisam imao drugog posla nego kotače mazati; kaže »Vi ste namazali kotaoei pak se sada kotači skližu. Ja sam mu odgovorio da nije istina, jer o takvim stvarima nemam niti pojma, a kad bi to napravio i stime bi samo sebi napravio poteškoće. To sam mu rekao, a on odmah zaskoči na mene sa recima: kuš nemaš ništa govoriti, jer te bacim sa stroja. Nato sam mu rekao, ne da mene bacite sa stroja već si pregledajte šta je falinga da stroj sklize. Prvo zabremzan je tender, jer ne manipulirate sa pumpom kako treba, a drugo je to, da pesak neide. Da Vi to uredite, onda nebi bili kotači namazani. Nato smo stali. Kod smo stali, onda je g. strojevodja sašao sa stroja dole i rekao da se ide osve-dočiti, jesu li kotači namazani, i mahnuo, rukom po spojnoj motki i donio na stroj zamazane prste i kaže, da su namazani kotači. Nato sam rekao strojevodji, da idemo gledati jeli je istina. Nato se je na me*-ne izderao da nemam ništa govoriti. Ja sam sašao sa stroja pozvao sam g. vlakovodju da ide gledati j!eli istina šta govori strojevodja, da su ovi kotači namazani sa uljem. Nato je vlakovodja došao i rekao: ti su kotači suhi ali kako ja vidim Vi ne-znate manipulirati sa strojem. Nato je strojevodja počeo kretati ali točkovi se opet skližu. Nato je vlakovodja opet rekao, te kaže, tender Vam je zabremzan a pesek Vam neide. Nato jje odgovorio strojevodja vlakovodji, kaže: šta se tebe tiče ja znam šta radim. Nato je strojevodja ispustio malo zraka iz tendera a poslije je obesio tašku na ispustnu pipu zraka, tako kada je zavor popustio, onda nisu bili točkovi namazani.
Tako smo došli kući. Ja sam svoje stvari pospremio i otišao kući spavati. — Kada sam se odmorio došao sam da očistim stroj ali čujem da me je strojevodja stavio u prijavna knjigu, da me se skine
sa stroja, da nisam sposoban za ložača, i ako sam već 5 godina ložač. Ali pošto vodstvo loži one' pozna dobro onog gospodina strojevodju, jer se neda već niti jedan ložač k njemn, pak nije uzeta u obzir ova neistinita prijava, jer nema smisla. Dakle to je samo jedna posebna mržnja i njegova nervoza. Tako da ima gospodin i malo karaktera, ovako šta bi se stidio samo pomisliti a kamo li izgovoriti i u prijavnu knjigu staviti. Neka si gospodin metne ruka na prsa i dobro si promisli, pa će reći da je ložač strojevodji desna ruka.
Neka si samo pomisli, kakav je on strojevodja. kada je kod stroja, kad mu sei popravak radi, jeli piše popravak? Nikada ništa! Neka napravi svoje, što ga [pripada po pravilniku, kao što napravi ložač. Od ložača zahteva i više nego pravilnik kaže, a on neka pogleda samo pravilnik jer ga sigurno nije nikad pročitao, neka napravi svaki kao ložač svoje, ići će sve u redu.
Ložač iz Gračaca.
Isto iz podružnice Gračac. Kod isplate kilometraže isplata se vrši potajno.
Novaca nema dosta nikada. Novaca nam ne šalje direkcija, već čekamo dok naša stanica sabere novaca svaki četvrti peti dan 5—6 hiljada dinara. To dobiju najprije potajno kumovi, prijatelji, g. strojevodje i. t. d., a mi ložači, koji smo najpotrebniji, mi čekamo, dok su svi namireni. Daklem kako vidimo za nas u Gračacu se niko ne brine, za nas niko računa ne vodi, jer smo u zabitom mestu, nikuda ne možemo.
Ako je za globu i kažnjh, to se nas odmah nadje, pa bilo to od strane ložione ili od direkcije. Molimo više vlasti na koga to pripada, neka izvole voditi računa i o nama u ovom zabitom mestu, pošto ovo nije grad da si može čovek pomoći, već ovdje bez novaca nikuda. Dakle još jednom molimo, da nam se naša kilometrina isplaćuje po mogućnosti na vreme, da si možemo sa životom raspolagati.
Isto iz podružnice Gračac. I još nešto. Ako je koji od drugova bolestan, to se ne ■pita, kada dodje kod g. lečnika. Kad me opazi, on još nezna, šta sam i pošto sam došao. Najprije pita oćete ostati u bolnici ako me boli prst ili ruka ili noga ili ako je prehlada ili želudac ili ma šta bilo. Ako nećete ostati u bolnici onda ajde van.
Mi nemamo liječnika već jedino pro-tera nas liječnik, onda traži dopust, ako ga dobijemo, ako ne, onda ajde radi dalje onako bolestan. Nevjeruije nam niko ništa u cijeloj našoj poteškoći nemamo se kome pritužiti.
Molimo predpostavljene na koga to spada, neka izvole opomenuti g. doktora, neka vrši svoju dužnost čovecanski a ne
ovako surovo, neka pokaže svoj karakter i naobrazbu.
ZAHVALA.
Podpisani se tem potom uljudno zahvaljujem Udruženju kurjačev, oblastni upravi v Ljubljani za ob priliki moje bolezni podeljeno mi podporo v znesku 400,— Din,
Obenem se najtopleje zahvaljujem še celokupnemu strojnemu osobju na Jesenicah za nabrano in naklonjeno mi podporo v znesku 450.— Din.
Še enkrat najlepša hvala!
Stoje Jakob, kurjač na Jesenicah.
ZAHVALA.
Oblasnoj Upravi Zagreb se ovim putem najiskrenije zahvaljujem, koja mi je isplatila Din 300.— kao bolnišku podporu u mom bolesnom stanju.
Osijek, 16. III. 1926. god.
Kovačič Josip, ložiona Osijek.
ZAHVALA.
Ovim putem se najtoplije zahvaljujem Udruženju Ložača Obl. Upr. Zagreb, za nakazami mi bolnišku podporu u iznosu Din 400.—.
Još jedan put, najlepša hvala.
Vukšič Djuro, ložiona Srpske Moravice.
ZAHVALA.
Potpisati drug Babič Stanko se ovim putem najtoplije zahvaljujem Udruženju Ložača Obl. Upr. Zagreb, za nakazanu mi bolnišku podporu u iznosu Din 400.—.
Najtoplija hvala.
Karlovac, dne 11. III. 1926. god.
Babić Stanko, ložiona Karlovac.
ZAHVALA.
Smatram se dužnim, da se ovim putem zahvalim Oblasnoj Upravi Zagreb, koja mi je isplatila Din 350.— kao bolnišku podporu u mom bolesnom stanju.
Osijek, dne 16. III. 1926. god.
Brkič Jakob, Ložiona Osijek.
TOVARIŠI, KATERI SO DAROVALI ZA TISKOVNI SKLAD V MESECU MARCU.
Cesar Franc, Ljubljana I,	Din	10,—
Vidmar Ivan, Ljubljana II,	Din	10.—
Cerkvenik Franc, Ljubljana	II, Din	10.—
Marčič Ivan, Maribor,	Din	20,—
Kucler FVanc, Ljubljana L,	Din	10.—
Hajnšek Vinko, Ljubljana L,	Din	10.—
Karba Juri, Ljubljana L,	Din	10.—
Skak Ivan, Ljubljana L,	Din	10,—
ŠE NE PRIGLAŠENI IZ	VELENJ:	
Flies Jakob	Din	5,—
Skrube Jože	Din	5.—
Bergles Ferdo	Din	5.—
Ramšek Franc	Din	5.—
Gufleitner Jože	Din	5.—
LOŽIONA SUŠAK.
Tkalčič Djuro	Din	5,—
Medved Djuro	Din	5,—
Stančič Ivan	Din	10,—
Gulim Marko	Din	5,—
Perišič Djuro	Din	5.—
IZ ZADNJE ŠTEVILKE JE IZOSTALO: Zahvala.
Potpisani Petar Dukmanović, ložač ložione Srpske Moravice, se tim putem nai-lepše zahvaljujem Obl. Upravi Zagreb, za nakazanu mi bolesničku potporu u iznosu
Din 300.—.	f.
Petar Dukmanović, ložač
ložiona Srpske Moravice.
Zahvala.
Niže potpisani Pleše Mijo, ložač loži-one Zagreb, glavni kolodvor, se najtoplije zahvaljujem svojo Oblasnoj Upravi Zagreb, za bolesničku potporu u iznosu Din 300.—.
Pleše Mijo ložač ložione Zagreb, glavni kol.
Zahvala.
Podpisani Franc Kukovec, kurjač kurilnice Murska Sobota, se tem potom najtopleje zahvaljujem Oblastni Upravi Ljubljana, za nakazano podporo v znesku Din 400.
Franc Kukovec, Murska Sobota. Zahvala.
Spodaj podpisani se najiskrenejše zahvaljujem Udruženju kurjačev za podeljeno mi posmrtnino v znesku 1500 (tisočpet-sto) dinarjev, podeljeno mi ob priliki smrti moje soproge Marije Šošter.
Maribor, dne 25. H. 1926.
Jernej Šošter, strojni kurjač.
Za tiskovni sklad so darovali:
Kurilu ca Ljubljana I.: Jamnik Franc Din 10.—, Cesar Franc Din 10.—.
Kurilnica Maribor: Marčič Ivan Din 20.
Kurilnica Tržič: Goltes Karel Din 10.—.
Ložiona Sušak: Tkalčec Đuro Din 5.—, Jakšić Mile Din 10.—, Koje Franc Din 5.—.
Zagreb Sava: Ptičar Ludvik Din 10.—, Sila Avgust Din 10.—.
Zagreb glavni kolodvor: Mlakar Franc Din 10.50. — Skupaj Din 100.25. — Vsem darovalcem najlpeša hvala!
Sretan Uskrs svima čitaocima. Srečno Veliko noč vsem čitateljem
želi
Uredništvo.
Izdaje Udruženje ložača drž. žel. kraljev ne SHS u Beogradu.
Tiska tiskarna Makso Hrovatin.