KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
X
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 21 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 APRILA 1937.
PATENTNI SPIS BR. 13093
Siemens & Halske Aktiengesellschaft, Berlin — Siemensstadt, Nemačka.
Raspored vezivanja za izravnanje nestalnosti radnog napona u pojačivačima. Prijava od 29 novembra 1935.	Važi od 1 avgusta 1936.
Naznačeno pravo prvenstva od 17 decembra 1934 (Nemačka).
Poznato je, da su električne osobine kakvog pojačavača, u prvom redu njegov stepen pojačanja, u velikoj meri zavisne od radnih napona. Naročito nestalnosti anodnog napona i rešetkinog prednapona prouzrokuju menjanje stepena pojačanja. Slične su prilike kod veza usmerivača, na primer suvih usmerivača, i svih ostalih prenosnih veza, čija je mera prenosa zavisna od radnih napona. Ako se radni naponi uzimaju iz uređaja za mrežni priključak, to nestalnosti napona mogu postati tako velike, da se kao posledica imaju znatne deformacije. Naročito su prema premenama radnih napona osetljive veze pojačavača, koje rade sa automatskim re-gulisanjem, pošto je karakteristika regu-lisanja u velikoj meri zavisna od postojećih radnih napona. Kod pojačavača, koji moraju u velikom broju biti uključivani u telefonske vodove, potrebno je za održavanje stabiliteta, da se napred opisani stepen pojačanja održava u veoma uskim granicama, ovde bi se dakle nestalnosti napona osetile veoma neugodno.
Već su poznata mnogobrojna vezivanja, čiji je cilj, da se proizvede stabilizo-vanje izvora napona. Pri tome se između izvora napona i potrošača stavljaju elementi za vezu, koji smanjuju nestalnosti napona. Ovi uređaji zahtevaju uopšte. još izvestan znatan utrošak, a da pri tome nisu u stanju, da potpuno otklone nestalnosti napona.
Po pronalasku se ide u osnovi drugim putem, i to se ne stabiluzuju radni naponi, koji se dovode potrošaču, na pri-
mer kakvom pojačavaču, već šse sa potrošačem tako kombinuju otpori koji su zavisni od napona odnosno od struje, i koji se nalaze pod uticajem radnih napona da izravnavaju promene mere prenosa. Ovim kompenzacionim i u-upkom je moguće, da se praktično potpuno odstrane promene mere prenosa usled nestalnosti radnih napona. Kao otpori zavisni od napona, koji su podesni za ovaj cilj, dolaze u prvom redu u pitanje otpori, čija se zavisnost od napona zasniva na termičkim osobinama, na primer poznati vreli sprovodnici iz urandioksida. Ovi otpori imaju osim toga korisnu osobinu, da su linearni za korisne frekvence koje treba da se prenose, tako da se izvesno povećanje klir-faktora ne proizvodi uključenjem ovih otpora.
Za uključenje od napona zavisnih otpora u vezivanju, čija mera prenosa treba da se učini nezavisnom od nestalnosti radnih napona , postoje različite mogućnosti. Tako mogu na primer u po-jačavajuća vezivanja biti uključivani od napona zavisni otpori kao anodni otpori. I kombinacija ovih otpora sa drugim konstantnim otporima za raspodeljivače napona podesna je za ostvarenje misli pronalaska. Takođe može biti podesno, da se otpori uključe u kolo struje pomoćnih rešetaka, čiji se napon na ovaj način po-mera u zavisnosti od nestalnosti radnih napona, da ne nastaje promena mere prenosa. Najzad mogu otpori naći primene i kao promenljivi članovi za prigušivanje između dva pojačavačeva stupnja.
Din. 15.
U okviru ovog pronalaska nije neophodno potrebno, da se upotrebe otpori, koji su linearni za korisne frekvence. Ako se otpori uključe na mestima sa malim opsegom upravljanja, to su nastajuće nelinearne deformacije dovoljno male. Sa takvim bez lenjivosti, otporima mogu tada brzo protičuće nestalnosti radnih kolebanja biti izravnate, na primer naiz-menične struje superponovane mrežnom naponu.
Na si. 1 do 4 su pokazani različiti oblim izvođenja predmeta ovog pronalaska. SI. 5 pokazuje karakteristiku jednog vrelog sprevodnika.
Na sl. 1 se pojačavajućoj cevi V anodni napon dovodi preko anodnog otpora Ra Spreg ka sledečem stupnju se izvodi preko oba kondenzatora C, i C2. Da bi se nestalnostima izvora anodnog napona izazvana promena stepena pojačanja izravnala, vezan je paralelno sa u-nutrašnjim otporom cevi vreli sprovodnih H, kojem se anodni napon dovodi preko prethodnog otpora W. Na si. 5 predstavljene krive, koje pokazuju zavisnost napona E od struje J za razne vrele spro-vodnike, omogućuju da se vidi, da otpor kakvog vrelog sprevodnika iznad izves-nog određenog napona može imati veoma male vrednosti (prema okolnostima čak i negativne vrednosti). Kod izbora kakvog podesno odmerenog pred-otpora W može otpor vrelog sprevodnika biti učinjen tako zavisnim od promena izvora anodnog napona, da mera prenošenja između ulaza E i izlaza A ostaje konstantna. Otpor vrelog sprevodnika deluje ovde kao promenljivo prigušenje nasuprot nestalnostima stepena pojačanja.
SI. 2 pokazuje u osnovi isto izvođenje, no ipak je vreli sprovodnih ovde tako odmeren, da on može biti stavljen na isti napon kao i anoda pojačavajuće cevi V. Pred-otpor W i blokirajući kondenzator C, stoga izostaju.
SI. 3 pokazuje jedno dalje uprošćenje vezivanja, i to je ovde anodni otpor za-menjen vrelim sprevodnikom H.
Dok je u vezivanjima -odgovarajućim sl. 1 do 3 nelinaerni otpor neposredno uticao na meru prenošenja vezivanja, kod vezivanja prema si. 4 nelinearni otpor se upotrebljuje za proizvođenje napona na pomoćnoj rešetki pojačavajuće cevi koji je zavisan od nestalnosti izvora anodnog napona. Ovde je jedna pojačavajuća cev V predstavljena sa dve rešetke G i G,. Pred-napon za normalnu upravljajuću rešetku G proizvodi se pomoću otpora R koji se nalazi u anodnom kolu i koji je premeščen kondenzatorom C. Pomoćna rešetka
G, dobija svoj prednapon od razdeljivača napona, obrazovanog iz predotpora W i vrelog sprovodnika H, koji je-vezan paralelno sa izvorom anodne struje. Ako se na primer povećanjem anodnog napona stepen pojačanja cevi poveća, to se vrši po-meranje potencijala na pomoćnoj rešetci G u negativnom pravcu usled opadanja otpora vrelog sprovodnika. Na ovaj način može mera prenošenja između ulaza E i izlaza A biti održavana konstantnom nezavisno od nestalnosti anodnog napona. Kod ovog vezivanja bi bilo takođe moguće, da se umesto vrelog sprovodnika upotrebi kakav bez lenjivosti nelinearni otpor, pošto ovaj otpor ne leži u kolu struje korisne frekvence.
Prednja vezivanja pokazuju upotrebu nelinearnih otpora u anodnom kolu poja-čavajućih cevi. Otpori mogu ipak sa istini uspehom biti upotrebljeni i na proizvoljnom drugom mestu vezivanja, čija mera prenosa treba da bude održana konstantnom. Potrebno je kod vezivanja, da se nelinearni otpori nalaze pod uticajem radnih napona, čiji štetni uticaj na meru prenošenja treba da bude izravnat.
Patentni zahtevi:
1)	Raspored vezivanja za izravnanje nestalnostima radnih napona izazvanih promena mere prenošenja pojačavača, usmerivača ili t, si., naznačen time, što su otpori, koji su zavisni od napona odnosno od struje i koji se nalaze pod uticajem radnih napona, tako kombinovani sa pojačavačem ili usmerivčem, da izravnaju promene mere prenošenja.
2)	Rasoored vezivanja po zahtevu 1, naznačen time, što se kao otpori, zavisni od napona odnosno od struje, koriste otpori tako velike lenjivosti, da su linearni za korisne frekvence koje treba da se prenose (naprimer otpori, čija se zavisnost napona zasniva na termičkim osobinama, kao vreli sprovodnici iz urandiok-sida).
3)	Raspored vezivanja po zahtevu i, naznačen time, što se otpori kao prigušujući član ili kao delimični otpori razdeljivača napona umeću u vezivanju.
4)	Raspored vezivanja po zahtevu 2, naznačen time, što je otpor (vreli sprovodnih) vezan kao anodni otpor kakve pojačavajuće cevi i dobija isti napon, kao i anoda odgovarajuće cevi.
5)	Raspored vezivanja po zahtevu 2, naznačen time, što je otpor (vreli sprovodnih) vezan kao anodni otpor kakve pojačavajuće cevi i dobija drukčiji jedno-
smisleni napon negoli anoda odgovarajuće cevi.
6)	Raspored vezivanja po zahtevu 1, naznačen time, što su od napona zavisni otpori uključeni u kolo struje kakve pomoćne rešetke.
7)	Raspored vezivanja po zahtevu 1, naznačen time, što su nelinearni otpori na mestima sa malim opsegom upravljanja (Aussteuerung) vezani u vezivanju po-jačavača.
I
Ad pat.br.13093
F~/ g. /	/^' 9 a
Fl ‘gr 5