KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
upr™ Zfl ZflSTITU
Klasa 77a.
IINDUSTRiSKE SUOJiNE
Izdan 1. Jula 1929
PATENTNI 5PI5 BR. 6092
Anciens Etablissements Sautter—Harle, Paris.
Aparat za odredjivanje položaja avijona.
Prijava od 24. oktobra 1927.	Važi od 1. jula 1928.
Traženo pravo prvenstva od 10. marta 1927.
Dosada je več zamišljan izvesan broj tipova aparata za prisluškivanje, hoji su ombgučavali sledovanje leta letečih aparata nočii ili po jako maglovitom vremenu. Tim aparatima se odredjivao položaj avijona u prostoru. Operator koji sluša na tim aparatima čuje avijon jače nego slobodnim uvom. Njegovo osečanje pravca uveličava se i on se trudi da stalno upravlja aparat u pravcu odakle dolazi zvuk, vodeči tačno računa o torn oseča-nju pravca uveličanog aparatom.
Ovi aparati mogu biti ili za slušanje jednim ili sa oba uveta. Oni se sastoje prema slučaju od jednog ili više primača (reflektora), usvojena oblika, odredjena da uveličaju zvuk. Taj ili ti primači, pošto su montirani uopšte na nosačima koji pivo-tiraju, to ih je mogučej upraviti u svakom pravcu. Usvojeni podeoci (graduacije) do-zvoljavaju preciziranje pravca avijona, jer n. pr. jedna podela daje na pr. azimut, t. j. ugao koji sklapa vertikalna ravan pro-lazeča kroz osovinu aparata i kroz avijon sa datom vertikalnem ravni, dok druge podele mogu da daju ugaonu visinu, ili položajni ugao avijona.
Razni tipovi primača bili su več upo-trebljavani kod pomenutih aparata. Ali dosada učinjena iskustva pokazala su da parabolični primači relfektori imaju mno-gobrojna preimučstva, jer omogučavaju gotovo sa svim naročilo eliminisanje pa-
razitnih glasova, blagodareči njihovem do-brom odredjenom akustičkom polju.
Dosada izvodjeni aparati za odredjivanje višine sa paraboličnim primačem bili su nezgodni žbog velikog zauzimanja prostora i zbog njihove velike težine, pa se zbog toga teško i rukevalo njima.
Predmetom ovoga pronalaske želelo se ukloniti te nedostatke t. j. olakšati aparate i učiniti ih, da se njima lakše upravlja i rukuje, kao i da budu pokretniji, sačuvav-ši osobine i odlike bitnosti paraboličnih primača, uz težnju poboljšanja uslova funkcionisanja.
Na taj se način došlo na ideju, da se obrazuje svaki primač ne više od celoga paraboloida kao dosada, nego od elemena-ta parabolične površine, koja se može o-graničiti n. pr. dvema paralelama paraboloida i dvema paralelnim ili konver-gertnim ravnima, ili makakav drugi usvojeni način.
U žižu paraboloidnog elementa o kome je reč, Uavlja se na običan način aku-stička školjka, mikrofon ili koji drugi usvojeni dispozitiv za primanje zvukova. Lako je iz toga zaključiti, da se može blagodareči upotrebi paraboloidnog elementa dobiti snop zvučnih talasa koje mnogo bolje odgovaraju svojem dimenzijama, dimenzijama otvora akustične školjke ili druge sprave sluzeče za hvvtanje primljenih zvukova tim elementom.
Dejstvo aparata poboljšano je, a u isto
Din. 20.
vreme mu je i težina i glomašnost jako smanjena.!Najsad su šumovi znatno ublaženi.
Blagodareči njihovim relativno malim težinama i zapreminama ovi se reflektori (primači) paraboloidnih elemenata mogu lako kombinovati sa svakim nosačem, koji odgovarajuče pivotira tako, da možemo brzo meriti azimut i položaj n. pr. kakvog avijona.
Na priloženom načrtu prestavljen je primera radi oblik realizacije predmeta pro-nalaska, ali se njime ni najmanje ne ogra-ničavamo.
Na torn načrtu je:
Sl. 1, izgled aparata s lica. Slika 2. iz-gled sa strane. Slika 3. je izgled preseka u podužnom pravcu. Sl. 4. je izgled po-prečnOg preseka.
Sprava se sastoji u bitnosti iz nogara 1 ma kakvog pogodnog oblika, nameštenih na nosaču, koji pivotira, na obrtnoj ploči 2 ili drugom čemu, snabdevenom podeo-cima (graduacijom) nameštenim da se po-meraju prema čvrstom indeks-reperu. No-gare nose na gornjem delu dva ležišta 3, koja primaju krajeve osovine kolevke 4.
U svom srednjem delu nosi ta kolevka 4 dva ležišta 5, u kojima se obrče osovi-na 6, koja nosi na svakom kraju po je-dan reflektor 7. Stable 6 nosi još sa svake strane kolevke 3 i na malom odstoja-nju od nje, protivteg 8, kao i akustičnu školjku 9, nameštenu na nosaču 10. Dva primača aparata izvepena su pomoču dva simetrična komada paraboloida u odnosu na ravan koja polovi aparat. Težina primača kao i njihove armature medjusobno se uravnotežuju. Sa svake školjke 9 po~ lazi po jedna laka cev 11, čiji je drugi kraj pritvrdjen na jednom pljoštem krilu 12. Ova dva krila 12 vezana suoprugom 13 tako, da obrazuju vrstu slušalice u vidu šlema, koje se stavljaju slušaocu na glavu u vidu češlja.
Svaki od oba reflektora 7 u vidu elementa paraboloidne površine ograničen je najbolje sa dve paralele paraboloida i sa dve ravni paralelne ili konvergentne. Svaka akustična školjka 9 nameštena je na cevi odgovarajučeg paraboloidnog elementa 7.
Dva volana 14 i 15 nameštena su na jednoj od spoljašnjih strana nogara. Volan 14 omogučava pomoču transmisije 16 (obrazovane žicom ili lancem, koji se sa jedne strane obavija na čekrk ili točak 17 zajednički sa volanom 14 i sa druge strane na čekrk ili točak 18 zajednički sa ko-levkom 4), da daje kolevci odredjeno potrebno pivotirajuče kretanje koje vrši po-smatrač sa sedla 19. Volan 15 dozvoljava takodje pomoču transmisije 20 (analogo
prednje opisanem i namotava se na čekrk ili točak 21 koji je izjedna s volanom 15 s jedne strane i na čekrk ili točak 22 koji je izjedna sa osovinom 6 s druge strane davanje pokreta pivotiranja-oso-vini 6, ako to posmatrač nadje za potrebno.
Pomočnik namešten na drugom sedištu 25 može, na znak posmatrača, da obrče ceo aparat na nosaču 2 obrtne ploče oko vertikalne osovine radeči n. pr. nogama svojim po tlu.
Usvojeni podeoci 24-25 omogučavaju čitanje odnosnih vrednosti ugaonog pore-mečaja utisnutog na kolevci 4 i na stablu 6.
Oba reflektora 7, obrazovana su svaki od dela paraboličnog reflektora i nameštena su simetrično u odnosu na ravan, koja polovi aparat kao i uostalom druge elemente akustičnog aparata, kao što su školjke 9 i cevi 11. Iz ovoga se vidi da su cevi nameštene u dva vrlo bliska položaja, simetrična jedan drugome u odnosu na pomenutu poloveču ravan.
Radi izbegavanja zvukova sa tla i radi olakšanja prodiranja akustičnog snopa u školjku 9 izbira se stalan ugao svakoga elementa paraboloidne površine tako, da ima svoje teme u cevi i obuhvatajuči te elemente približan je radijanu.
Tako sastavljen aparat može da služi za merenje bilo azimuta, bilo položaja avijona. U ta dva slučaja, trudi se posmatrač da namesti stablo 6 perpendikularno na pravac zvuka. Kada aparat funkcioniše kao merač azimuta, posmatrač snabdeven slušalicama na glavi i sedeči na sedlu 19, postavlja volanom 14 horizontalno stablo, zatim bez daljeg rada volanom 14, t. j. zadržavajuči stablo u horizontalnem položaju, pomera nogare 1 oko vertikalne osovine uz pripomoč obrtne ploče 2 do-tle, dok je pivotirajuči aparat imao po-stepeno utisak zvuka sa desna, pa sa leva, dok ga najzad ne oseti s preda. Stablo 6 je tada perpendikularno na pravac avijona i čitanje podeoka obrtne daske daje ugao asimuta toga avijona.
Posmatrač može istovremeno da radi i na volanu 15, u cilju poboljšanja prijema zvuka. Mera položaja nema istu tačnost kao mera azumata.
Da bi aparat funkcionisao kao merilo položaja radi se još sa obrtnom daskom 2 tako, da se smesti stablo 6 približno u vertikalni! ravan odakle dolazi zvuk (vertikalna ravan odredjuje se ili slobodnim okom ili pomočnim merilom azimuta, ili bilo ma na koji način. Posmatrač namešten na sedlu 19, radi tada na volanu 14 dogod oseča prelaz zvuka sa jedne na drugu stranu. Čitanje položaja daje se od-
govarajučom podelom. Posmatrač može da radi tabodje i na volanu 15 u cilju poboljšanja prijema zvuka i popravljanja zablude u orijentaciji moguce upotrebom obrtne ploče 2.
Kao što rebosmo, aparat za odredjenje položaja avijona tabav babav je bio opisan gore, mogao bi se izvesti sa mnogo-brojnim varijantama detalja, a da se time ne primeti princip pronalasba. Naročite abustične šboljbe 9 mogle bi biti zame-njene usvojenim mibrofonsbim spravama. Upravljači orijentacije bolevhe i stabla no~ sačbo-primačbog može biti na isti način raznolibo izvedeni u odnosu na ovde o-pisani slučaj.
Patentni zahtevi:
1.	Aparat za odredjivanje položaja avijona, naznačen time da se bao primači upotrebljavaju elementi parabolične površine, bombinovane sa abustičnom šboljbom, mikrofonom ili drugom babvom usvoje-nom spravom za hvatanje zvubova, na-meštenih u žiži svaboga elementa.
2.	Aparat prema I. zahtevu, naznačen time, da se bao elementi paraboloidne
površine upotrebljavaju elementi ograni-čeni dvema paralelama paraboloida i dvema paralelnim ili konvergentnim ravnima.
5. Aparat prema I. zahtevu. naznačen time, da stalni ugao svaboga elementa paraboloidne površine ima svoje teme u cevi i obuhvatajuči te elemente približan je radijanu (Radian).
4) Aparat prema I. zahtevu, naznačen time da su elementi paraboloidne površine bombinovani sa abustičnom šboljbom ili drugim čim, nameštenim u njihovim ži-žama i sa labim cevima od bojih ce svaka svršava membranom nameštenom na jednom od ušiju posmatrača na način da izgleda bao vrsta šlema za slušanje (slu-šalica) i da su nameštene na nosaču od-govarajuče pivotirajučem tabo, da je o-mogučeno upravljanje elemenata u svima pravcima.
5. Aparat prema 1, zahtevu, naznačen time, da su dva primača aparata izvedena pomoču dva simetrična komada paraboloida u odnosu na ravan boja polovi aparat i da se težina primača bao i njihove armature medjusobno uravnotežuju.




/








,
" ■,
......



V'




!
' •'



F/Q.1.
Adpätenf broj6092.


‘-f-	' ;;;r. • ?
' •


r.; '


; S
s

.
;
■-
\ j-
4!
■
r **
; I



■






■'"-’v 1
. 'v