Pošfarlna pfcćena u §oiovu
Cena Din 2
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog »SoUolslza Prosveta«
God. II. - Broj O.
Ljubljana, 3. februara 1931.
Izlazi svakog čelvrlka • Godišnja prelplata 50 Din • Uredništvo i uprava u Ljubljani (Narodni dom) Telefon broj 2543 • Račun kod pošianske šiedionice broj 12.943 • Oglasi po ceniku
Nakon društvenih skupšlina
U toku meseca januara održane 6U glavne skupštine naših društava. Društvene uprave iz nek su na ovima rezultate svoga rada i- pokazale postig* nute uspehe u zadačama, koje su im bile stavljene u dužnost u času preuzi* manja njihovih časnih, ali nadasve od* govornih funkcija.
Po prvi put u Sokolu kraljevine Jugoslavije pretstavile su se tada dru* štvene uprave svojem najšircm foru* mu, ko ji jeimao da oceni njihovo ifđ'o. I nije to samo jedan formalan čin, ko* jim se imalo tek da zadovolji zahtevi* ma postojećih društvenih pravila. Ne* osnovano, krivo i skr oz pogrešno bilo bi shvatanje i tumačenje, da glavne skupštine naših jedinica u oceni bilan* ce društvenog rada, a koje im polažu njihove uprave, nemaju nikakove fak* tične ingerencije ni prava, jer fda su ovi najsiri forumi sokolskih jedinica samo savetodavni organi. Ne, jer prin* cip sokolskog bratstva, jednakosti i sl o bode isiključuje takovo mišlenje, a tako isto načelo: celina sve — pojedinac ništa, ima ovde svoju najjaču osnovi# cu. Nije Sokolstvo ni sokolski rad sa* mo od nekolicine i za nekoHciinu; So* kolstvo obuhvata čitavu zajednicu i kao opšte narodna ustanova ceo narod. Sokolski rad1, dakle, namenjen je op* štoj koristi zajednice — našemu na* rodu.
Iz ovoga gledišta, oni dakle, kojima je povereno provadanje sokolskog ra* da, i stavljeno u dužnost da ga što uspešnije izvedu — baš uspeh im se i stavlja u dužnost .— istim faktom ve* zani su i moralnom odgovornošču pred onima od kojih su primili te dužnosti, .ao i pred onima podjednako, u čiju Korist imaju da provedu povereno im uelo, a kojeg su se dragovoljno sami prihvatili. Za rad, koji direktno tangi* ra interese društva, odgovorni su. dak* le, pirvenstveno čitavom svojem dru* štvu. I jer ti pojedinci, — funkcioneri
— tlolazeci na delikatne položaje pri* maju sa ovima i sve dužnosti drago* voljno, iz ljubavi, nesebično i iskreno
— sokolski — njihova vlasitka savest ima da im bude i kao ljudima najstroži sudija. Ta to je u bistvu čistih karak* tera, to je shvatanje sokolskog odgoja, to je postulat sokolskog morala i etike.
Naglasili' smo — a ‘to je sokolska naukovna dogma — da Sokolstvo ne može biti domena nekolicine, jedne klase, staleža, partije ili slično, ono po svojoj biti ne može da bude tvorevina oligarhijskog sistema, plutokratsko* aristokratska i patricijske »plave krvi«. Po načelima sokolske demokracije, Sokolstvo je svojina čitavog naroda, bez razlike vere, spola i staleža, ali ono mora da bude aristokracija duha našeg naroda, pretstavnik njegovih najviših odlika, najplemenitijih osebina, ono u sebi ima da utelovi i udruži najpozitiv* niie kvalitete čitavog jugoslovenskog
— i jkao sveslovenska ustanova — či* tavog slovenskog naroda.
Stupivši dakle u sokolsku zajedni* сц, 'moramo kao njeni, članovi) biti na* ročito ponosni, ali i nairočito svesni svojih velikih sokolskih dužnosti. Tre* ba da budemo svesai, da je od našega rada, od: rada svakog pojedinca, uve* tovan uspeh i napredak u prvom redu našeg vlastitog društva, a itime onda i čitave naše sokolske zajednice. Vred* nost našim jedinicama daju svojim ra* dom pojedinci, i 'zato >— želimo li raz* voj L napredak svoga društva, a time i našega Sokolstva uopšte — moramo u naše redove prikupiti sve ono, što je najbolje, najvrsnijima pak poveriti od* govorne funkcije.
Sokolska društva najbitniji su ele* nienti naše organizacije ii ona svojim fadom treba da jugoslovenskom naro* ‘Ju budu najsjajnija luč u traženju ‘•aljnjih puteva ka još boljoj narodnoj budučnosti. 1 zaista biče, ali najpre i sami moramo da sve svoje fizičke i koralne sposobnosti razvijemo do naj* višeg stepena i da ojačamo i uzdigne* mo svoju sokolsku isvest, koja se baš najbolje zrcali u tačnom,, savesnom i požrtvovnom vršenju svojih sokolskih « nosti. ®ez svesti i osečaja dužnosti 1 °dgovornosti, svaki je rad iluzoran. uzaludan \ u svakom slučaju negativan. Kazvijena svest dužnosti u sokolskom radu Sit var a sklad, jača i podržava ose*
jednakosti, uzajamnosti i bratstva, ona je prvi preduslov svakog uspeš* n°g delovanja.
Vidimo da Sokolstvo u našem na* rodu uzima sve više maha i da živim temnom zahvata njegovu dušu i srce.
To je i prirodno, jer je ono od iskona svoga sraslo s narodom, ono se je iz njega porodilo. Redovima našega član* stva danomice pridolaze mnogi novi pripadnici, oduševljeni i> zagrejani so* kolskom idejom. 'Ima medu ovima, moguče, i onih sa krivim shvatanjem i pojmovanjem Sokolstva i sokolskog rada, ima ih, 'koji svojim pogledima ne mogu da obuhvate široki horizont vi* šokih sokolskih težnja. Životne prili* ke, moguče, nisu im br!e sklone niti im je bila dana mogučnositi da bistrim i dubokim pogledom svojih duševnih očiju ugledaju sjaj sokolske ideje. Ali snaga i veličina sokolske ideje raspr* šiče tminu pred njihovim duševnim očima, a iz njihovog srca otstraniče svaku klicu negativne vrednosti i pri* vesti ih pravoj sokolskoj svesti. Me* dutim, budnim okom treba da pazimo, da se pri ovom bujnom cvetanju so* kolskog stabla ne pojave kakove ste* točine i kakovi nametnici. Pod sokol* skom košuljom treba da se oseti kucaj čestitog sokolskog srca, iskrenog i otvorenog, jer u Sokolstvu nema mesta skirivenim mislima! Vodeni geslom: ni koristi ni slave, sav naš rad ima da bude posvečen našoj opšitoj zajednič* koj stvari; to ima da bude uzvišena žrtva Sokolstva za dobro svoga naroda i svoje otadžbine.
Nešto smo se udaljili od našeg predmeta o glavnim skupštinama na* ših društava. Da, ali samo prividno. Smatrali smo potrebitim da učinimo neke poante, da naglasimo i istaknemo izvesne misli baš u času, kada novi upravni odbori primaju vodstvo svo* jih društava, primajuč se time drago* voljno dužnosti i potpuno svesni od* govornosti, koje im te dužnosti name* ću i kada našim redovima prifeze broj* ni novi članovi. Nove uprave trebaju da društvenom radu u novoj godini podadu smernice i inicijativu, i oertaju puteve, kojima treba da se krene. Upo* znati sa svim manama i nedostacima, koji su se ukazalit u prošloj godini, nove društvene uprave imaju prvu dužj nost da sve, što se pokazalo slabim i nevaljanim, svim silama otstrane i da društveni rad unaprede u svakom po* gledu, ne prezajuči od žrtava, ne ste* deči napore, ulažući pri tome sve svoje najbolje sile i. sposobnosti, ljubav i isa* mopregor. Ne ostajati samo na lepim rečima od zgode do zgode, več istin* skim radom uvek i posvuda najgoriji* vije promicati visoki cilj našega Sokol* stva. Prema načelu večnog pokretanja i večnog nezadovoljstva sa postignutim. naša nastojanja treba da teže uvek i uvek ka višem i boljern. Uvek napred •— ni koraka natrag! Pa i u prilikama jačih i nenadmašivih sila. ne dati da društveni rad opadne, zadržati ga ba* rem na postignutoj višini.
Treba istinski ispitati sve uzroke. koji su prečili i kočili' društveni rad u tehničkom i prosvetnom pogledu, do* terati i, usavršiti administrativnu stra-nu. U prvom redu svim silama omogu* čiti sokolsku telovežbu u — prema prilikama i mogučnostima kraja — naj* pogodnijim higijenskim prostorima, urediti dakle vežbaonice i vežbalista, upotpuniti ih sa potirebitim vežbačkim orudem, uopšte stvoriti sve moguče, da se da se osnovica sokolskog rada — telovežba — irazvija u svim granama što potpunije. Za vodstvo ovog dela sokolskog vaspitanja potrebiti su do* bri izvežhani i stručno spremni pred* njaci; bez ovih svaki rad je uzaludan, pa je suvišno istieati, što jc u ovom pogledu potrebito da se učini.
Sokolski rad vrši se uporednim vaspitanjem duše i tela. I sokolsku prosvetu, dakle, treba dignuti na do* ličnu visinu. Nije to samo od sekun* dame, sporedne važnosti; na sokolsku prosvetu ne sme se gledati: lakim okom. Baš ovu granu sokolskog vaspi* tanja treba svim silama razviti, manje ili više ona je dosada bila napuštana i zakržljavila. Sokolana treba da uvek bude sveži izvor telesnih i duševnih snaga podjednako, i tek onda če ona u narodu pravilno vršiti svoj zadatak, koji joj je i namenjen. Sokolana rreba da bude ža-rižte nacionalne svesti, iz nje treba da iz'laze najbolji i najsves* niji sinovi našega naroda.
Pa i administrativni rad u našim jedinicima treba da bude potpuniji i savršeniji. Tačnost, ekspedilivnost i savesno izvrševanje svih direktiva i uputa, koje dolaze sa viših strana — bilo to župa ili Saveza — glavni su oslovi jednog pravilnog društvenog
funkcionisanja. I u tome se čituje ona toliko potrebna sokolska dragovoljna disciplina svakoga pojedinca napram samomu sebi. Ako sam nisi redovit ni disciplinovan, ne možeš to ni od dru* goga tražiti. Nisu sokolske funkcije radi položaja, titulusa i časti, one sa sobom vezuju — što više one znaee — samo dužnosti, koje treba apsolutno i bez izgovora najsavesnijc Szvršavati. Tko toga ne može ili neče da shvati, neka se radije sam makne. Ne može se dopustiti, da u upravama naših dru* štava sedi i do četrdeset članova sa svim mogučim funkcijama, ili bolje rečeno titulama ovih, a da čitav iru* štveni rad stoji na ledima trojice il’ četvorice ljudi. Ako poneki i dodu slu* čajno na društvene sednice toliko da »produ vreme« upuštaju se onda u vi* soka razlaganja i čes!to u kritike, da* kako, ne s tračne i prazne. Slučaj je, da baš ovi, koji inače mnogo ističu, što bi i što nebi trebalo, upravo oni ne udo* voljavaju svojim najelementarnijim sokolskim dužnostima. U upravama sokolskih društava treba da sede pravi i svesni Sokoli, a ne da se nalaze bez* sadržajne reprezentance. Društva, ko* ja su na o vaj način vodena, daju nam veoma slabu sliku svoga rada, ona su samo figurativna, koja sav svoj rad temelje i pokazuju od zgode do zgode na vanjskom efektu, paradno. Ovo, što je rečeno za društvo kao takovo, vredi i za svakog pojedinca. Kažemo to otvo* reno i u najboljoj nameri, iskreno, bratski — sokolski.
U isti n skom i pravom 'radu, mogu da se oproste greške počinjene u do* broj veri, Nikako pak ne mogu se opraštati propusti primarnih dužnosti, bilo člana kao pojedinca, bilo društva kao celine. Plačanje članarine, župskih prinosa, saveznog poreza i — što je još uvek toliko boino mesto na našem telu — slabo shvatanje i podupiranje sokolske štampe, sve su to obaveze moralne i materijalne prirode, kojima svaki pravi Soko mora neizostavno da udovoljava. Ta, bračo, barem u ovome treba pokazati svoju sokolsku svest, barem u ovome, ako inače vas prilike preče, da aktivnije saradujete na širo* kom sokolskom polju!
Ako ponosno ističemo svaki naš uspeh i to jedino u cilju da nas sokoli i bodri na veča i trajnija dela, ne sme* mo dakle preči preko naših nedostata* ka i mana, več treba da ih otvoreno priznamo, da upremo prstom u nje, da ih dobro uočimo, da bi ih se uspešnije znali lišiti. Errare humanum, sed in errore perseverare inhumanum est! Grešiti je ljudski, ali ustrajati u po* grešei to nikako nije ljudski, veli po* slovica — nije sokolski, velimo mi.
Kao članovi velike slovenske so* kolske zajednice, Sokoli treba da u svem svom životu •— javnom i privat* nom — budu primeri svih odlika i vrli* na. Moralni život ne sme da se javlja samo u rečima, on mora u najvišem stepenu da bude istinski sadržaj, bit sokolske duše. To it raži dostojanstvo so'kolske misli. Pri vaspitanju u tom pogledu tireba posvečivati največu paž* nju i pokazivati ličnim primerima jer verba volant, exempla .trahunt — reči lete, primeri vuku. I medusobno vla* danje Sokola treba da bude puno tak* ta, ljubavi i poštovanja, a to naročito obzirom na braću i sestre, koji su tek pristupili našim redovima. Pazite, da ni trunkom ne pozledite njihove ose* čaje, poštujte svačije uverenje!
Ističc se uvek a nije suvišno ni sa* da, da svi mi treba da žrtvujemo sve svoje sile našoj omladini, to j vesnici naše bolje narodne budučnosti. Za nju nijedna žrtva nije prevelika, nijedan rad sa ma kako velikim uloženim na* porima nije niti če u tom pogledu biti uzaludan. I baš našim draštvima pove* rena je ta najdelikatnija, najteža, ali i najplemenitija zadača: odgoj naše omladinc. Omladinu treba svu zadojiti čistim sokolskim duhom, uresiti ju so* kolskim vrlinama, ojačati joj 'telo i du* šu, razviti joj do najvišeg stepena na* cionatnu svest i spremiti ju, da bi bila na ponos onima, koji upravo danas sa največim nadama na nju obračaju svo* je oči — kralj, narod i otadžbina.
Društvene skupštine nadalje po* kazale su mnogim primerima, da u na* šim žilama teče prava sokolska krv, da u našim srcima veje pravi sokolski duh, koji narodu daje muško lice i vcliku slovensku nacionalmi dušu. Mora se priznati1, da su u jednoj godini rada naša društva učinila veliko delo
u pogledu preokreta u mišlenju našega naroda, u pogledu njegovog nacional* nog preporoda. I mi smo na to naro* čito ponosni, što svoju nacionalnu dužnost u tom pogledu vidno i uspešno provodimo. U tome se zrcali naša snaga, koja teži za što čvrščom i pot* punijom izgradnjom naše narodne i državne celine. To je uspeh ideje, ve* like sokolske ideje, koja podržava zgradu našeg radinog nastojanja.
Župski izaslanici na glavnim dru* štvenim skupštinama imali su prilike da vide sliku dosadanjeg rada svojih društava. Na temelju toga i stečenih iskustava, župske uprave znače da iz* rade program i podadu nove inicijative i direktive daljnjem radu, kako bi se postigao pun, svestran i još jači raz* voj i napredak u svim granama sokol* skog života.
Posmatrajuči objektivno bilaneu dosadanjeg rada gledajuči je u pra* vom i istinskom svetlu, bez preteriva* lija slabog i dobrog, mi čemo kao do* bri Sokoli uvek nači nove pobude i nove motorne snage u Tyrševoj zapo* vedi večnog kretanja i nezadovoljstva, stremeči jedino i uvek ka još višem; boljem i savršenijem.
Za naše Sokolstvo treba da žrtvu* jemo i damo sve, malo i polovično ne znači ništa! Naše Sokolstvo gradi novi svet živih duša, poletnih i vedrih, i — što treba odsada još jače naglašavati, da nas čuje cela zemlja, koja je naša i za koju radimo — naše Sokolstvo stva* ra nove generacije lučonoša nepatvo* rene jugoslovenske misli i živi lanac u kolu bratstva slovenskih naroda.
Tako smo radili, radimo i radi* čemo!
Razgovor sa br. dr. J. E. Schei-nerom, prefsednikom Sloven-skog Sokolstva
Snaga Slovenskog Sokolstva — Sokolske zadače — Uspo~ mene na lisi »Sokol« — Tyrševa smrl — Sokolska kriza — Slelski rad u godini 1932. — Dalje na veseli pui —
Raslemo, Jačamo se!
Pod gornjim napisom donaša če* ški list* »Venkov« iz pera br. Jar. B. Zyke sledeči članak:
Značajna je bila nedavna sednica Saveza »Slovensko Sokolstvo« u Pra* gu, kojoj jc posle svog ozdravljenja pretesdavao sam starešina Saveza »Slovensko Sokolstvo« i Čehoslovačke Obce Sokolske dr. J. 'E. Scheiner, koji sc je sada za stalno vratio u Prag i so* kolskom radu. Bila je to opet radosna vest, jer se je u Tyrševom domu ras* pravljalo o raznim pitanjima, koja se odnosu na razvoj slovenskog Sokol* stva, nadalje rešavanje raznih zadača čehoslovačkog Sokolstva i o IX. sve* sokolskem sletu u Pragu god. 1932.
Brat dr. Josip Scheiner
Poznalo je, da je dr. J. Scheiner sara* divao več kod svesokolskog sleta god. 1882., koji je organizovao dr. Miroslav Tyrš na Streleckom ostrvu i da je po* sle dr. Tyrša dugo godina uredivao mesečnik »Sokol«.
Za vreme sedničke pauze stavio sam starešini dr. Scheineru više pita* nja, na koja je rado odgovarao. Videlo se, da je i za vreme više od trogodiš* nje bolesti stalno prafcio sokolski život i pokret.
— Je H današnji Savez »Slovensko Sokolstvo« potpuna svesokolska orga« nizacija? Stavio sam mu ovo pitanje, jer sam se uverio o velikim planovima u budučnosti. Njegov odgovor glasio je u sledečem dobrom poznavanju da* mašnjih prilika u čehoslovačkoj i u slovenskom svetu:
U koliko ве tiiće pitanja Saveza »Slovensko Sokolstvo« tej je vrhovna organizacija slovenskog Sokolstva. U koliko se pek tiče formalne Ш umi* trašnje strane, daleko smo još od ideala, koji je nama bio kod osniva* nja u mislima. *Pre svega fiema da»
nas u njemu celog niza slovenskih telovežbačkih društarva, kao bugar« skih, lužičko*srpskih i maloruskih. Privesti sve ove pod sokolsku zasta* vu zahteva još mnogo ruda, velike samozataje i puno razumevanje za* dača Saveza. I po stvarnoj strani do# sad smo tek u početku organizacije. Trebače produbiti duhovne temelje cele stvari, produbiti slovenski ose* čaj i pravilno razumevanje sokol* skog poslanstva, čemu se danas još opiru razni politički i verski nazori kao i separatisti! ka stremljenja po» jedinih slovenskih naroda.
— Krasan i uspešan je razvoj me* sečne revije »Sokol«, koju si kat) uče* nik Tyršev u svoje doba kroz deset* leča odano vodio:
— Pitaš me, kako sam počeo da saradujem sa dr. Tyršem kao ured* n,ik? O tome sam tiedavno pisao u »Sokolu«.
— Kao Benjamin tehničkog od« bora »Praškog Sokloa« preuzeo sam ekspediciju lista uz nagradu od 2 du* kata za ekspeditni materija). Kada je iza godine 1882. dr. Tyrš držao potrebnim, da se potpuno posveti svom profesorskom zvanju na teh* nici, poverio je vodstvo lista tehnič* nom odboru, koji je uredivao »So* kola« na taj način, da je uredivanje lista poveravao svaki mesec drugom članu. Sasvim je prirodno, da su na taj način u listu nastale greške i gru* bi nedostaci. Da bi se postigla je* dinstvena i pravilna forma, preuzeo sam na zelju samoga Tyrša korek* turu lista, a skoro nato i redakcijtu, ma da su ondašnje moje snage bile još dosta slabe za važne zadatke li« sta. Moja je dužnost bila poslane ra* dove pregledati, korigirati, urediti i na kraju predati u štampu. U mno* gim slučajevima morao sam se obra* čati sa pitanjima na dr. Tyrša, što je bilo sve teže, jer je dr. Tyrš više pu* ta bio bolestan, zbog čega je boravio van Praga. Hcdao sam sa korektu* rom k njemu, dok mi nije sasvim poverio uredništvo. Kako sam bio u doba njegove smrti još maioletan, to nišam mogao da se primim odgo* vornog uredništva, iza što je dao svoje ime br. Jaroslav Stybil. Tek posle njegove smrti god, 1887. počeo sam fungirati i kao odgovorni ured* nik, što feam bio kroz trideset godina.
— Sečaš se Tyrševe smrti?
— O dojmovima, koje je smrt dr. Tyrša na mene ostavila a naro* rito o dojmovima, koje je ostavio na mene pogreb njegov u Tirolu 1 prenos njegovog srca u domovinu, napisao sam pre nekoliko meseci članak u »Sokolu«.
— Tvoji daljnji literarni radovi?
— Redakciju telovežbačkih, od* nosno sokolskih stvari u »NauČnom stovniku«, vodio sam od prvog po* četka do konca; kod česa sam sku» pio mnogo materijala za moju »So* kolsku enciklopedijil«. Do izdan ja
/LoVEM/Ko
/0K0L/TK0
f Bral dr. Kazimierz Czarnik
Dugogodišnji starešina »Sokola — Macierzy« u Lwowu, bivši zamenik sta« režine Poljskog Sokoiskog Saveza i starešina Malopoljske dzidnice (župe), br. dr. Kazimierz Czarnik umro je u Lwowu 12. januara o. g. Brat Czarnik bio je »dličan, sokolski radnik, čiji će gubitafk poljsko Sokolstvo teško oseča« ti. — Saradivao je i kod osnivanja Sa« veza -»Slovensko Sokolstvo« god. 1925. u Varšavi u domu br. Adama Zamoy« skog. Njegov potpie n a lazi se na usta* novnoj listini i na proklamaciji. — Kod pogreba Savez SS zastupao je br. Adam Zamoyski, koji je u ime svega slovenskog Sokolstva položio i venac* sa mapisima sviju Saveza — članova SSS. — 'Prerano umrlog brata Czarnika obdržaće celo slovensko Sokolstvo u nailepšoj uspomeni.
Skupština ruskog Sokolstva
Savez ruskog Sokolstva u inostran« stvu održao je svoju glavnu skupštinu krajem decembra u Pragu. Za stare« šinu izabran je bivši starešina ruskog Sokolstva u Rusiji for. Gižickij, koji sada stalno boravi u Nizzi. Za I. za« menika starešine i načelnika izabran je 'br. iManohin, za H. zamenika i pret« sednlka prosvetnog odbora br. Vini« čuk. Savez ruskog zagraničnog Sokol« stva biroji nekoliko pokrajinskih sa« veza, od ‘ko j ih je i jedan u Jugoslaviji, sa sedištem u Beogradu. Sedište Save« za biče kao i dosada u Pragu. IX. sve« sokolski slet god. 1932. posetiče Tusko Sokolstvo korporativno. Nastupiče sa« mostalno u glavnim sletskim danima. Na skupštini je bilo i zaključeno, da ruski otseci kod čehoslovačkih sokol« skih društava postaju samostalna dru« štva. Bivši starešina br. dr. Vergun preuzeo je uredništvo saveznog glasila »Vosnik ruskog Sokolstva«.
Da II Sokolstvo opada?
U Čehoslovafikoj pa i kod nas se mnogi naši neprijatelji tajno i javno raduju, da Sokolstvo brojno opada. Kako j« kod nas u Jugoslaviji, poka« zale je statistika u prvodecembarsk jm broju našeg liista. 'Da pak Sokolstvo i u čehoslovačkoj raste, najbolji je
dokaz, da je .samo župa Barakova u prošloj godini narasla za 1075 pri pa d« nika.
Inostranstvo i svesokol-ski slet god. 1932.
Svetska štampa več je počela da piše o budučem svesokolskom sle tu. Mnoge redakcije uglednih svetskih li« stova, telovežbačka društva, pojedinci i mnogi odlični ljudi obračaju se na ČOS za informacije o 'IX. isvesokol« skom sletu, što dokazuje, da u ino« s‘transtvu več sada vlada veliki inte« res za ovaj slet, Ova pojava veoma je radosna, i ona jc posledica dugogodiš« njeg sokoiskog rada. U svrhu infor« macije inostranstva izdače prosvetni odbor ČOS brošure o Sokolstvu i Tyr« šu na engleskom, francuskom i nemač« kom jeziku.
Umro najstariji moravski Soko
U petak 16. januara umro je u Bzenci 88godišnji br. Jan Rychman, poznati sokolski radnik i jedini od ži* vučih osnivača Sokola Brno I. Smreu br. Jana Rvchmana napustio jc sokol« skc redove najstariji moravski Soko. Član Sokola bio je punih ‘69 godina i poslednji od onih, koji s.u stajah uz kolevku Sokolstva na Moravi u šesde« setim go dinama, kad je nastojanjem narodnog budioca profesora dr. Jana Helceleta osnovano prvo sokolsko dru« štvo u Brnu. Svc do kasnih dana svog života marljivo je učestvovao u sokol« skom pok'retu na Moravi. Bio je na svim svesokolskim sletovima u Pragu, kao i na (mnogima u drugim slove n« siki m gradovima. Na VIII. svesokol« skom teletu 1926. god. 'vežbao je još kao 83 godišnji starac u vrstama eta« rije brače. Za njegov nesebični sokol« ski rad bio je br. Rychman od strane ČOS dvaput odlikovan i ‘to god. 1914. i god. 1922.
Iz lužičkog Sokolstva
Posle piroslave desetgodišnjice op« stanka lužičko«srpskog Sokolstva za« počela je nova delatnost i živahnost naročito po društvima. Pojedina d'ru« štva i okružja održala su več svoje glavne skupštinc. Prošle godine osno« vane župe počele su radom a izgloda, da su i napada ji na Sokolstvo prestali.
(Nastavak sa 1. str.)
ove pak još nije došlo, jer siam bio zadržan drugim poslovima, naročito vodstvom Češke Obce Sokolske i uredivanjem »Sokola«. Ovo pitanje ostaje za sada još otvoreno.
— A sada, molim, brate starešino, kaši eri otvoreno, sokolski, što kažeš i kako sudiš o današnjoj dobi, o tako zv. »sokolskoj krizi«, o novim smerni* cama, prevratima i t. d. Znam, da je to oeetljiva strana. Imaš li vere u snagu Sokolstva?
— Rado Ti to kažem. Ukoliko poznajem stvari, mislim dobro. lepi* tu jel se o tako zvanoj »sokolskoj krizi«. Na aokolskom polju radim već 52 godine, kod ičega sam preživeo razne faze tako zvanih preokreta, prevrata i kriza, koje su sledile jed« na za drugom, ali bez ikakve škode po sokolsku stvar. Naprotiv, naša je stvar takve unutrašnje vrednosti i sokolski je tabor tako zreo i velik, a pored toga stvar sama znači stalni razvoj i napredak, da ise na smemo čuditi, ako se od vremena na vreme pojavljujto razni smerovi i nazori, koji se neupućenom čine kao čkod« Ijjvi znakovi, ali u idejnom temelju stvari ništa ne men ja ju. Što je u to« me dobroga, obogačuje program i produbljuje stvar, što ne vrcdi, 'sče* zava samo od sebe. Najviše govore o takvim krizama oni, koji nemaju razumevanja za stvar i koji ne shva«
taju dušu sokoiskog tabora. A tak* vih je veoma, veoma mnogo. Ali ko pobliže pogleda u sokolsku radioni« cu, ko zna, kako se tiauče, da, deset* ke tisuča najplemenitljih duša po« svečuje sokotekoj stvari, koja je po* stala najlepšim delom života pola mi* lijuna pripadnika češkog naroda, taj tek može pravilno proceniti njezin znti taj i može o n joj da govori. Tre* ba ožeti ,u ruke samo nekoliko sita* tističkih brojeva iz sokoiskog rada, da bi svaki pošteni češki čovek Vi* deo, da u deškom narodu bez velike vike i propagande postoji ogromna organizacija, čiji rad ‘seže llo samog korena narodnog opstanka. Tako bi prestalo ovo žalosno malicanje i pre* stali bi glasovi o propadanju stvari, što je po mom mišlenju največa ma* na češkog puka!
*
Nato se razgovor preneo na druge probleme današnjice.
Starešina br. dr. 'Scheiner svežeg je duha. uvek prati vrenje sokoiskog života, mnogo čita knjige i sledi doga« daje i još uvek posvečuje svoj drago« ceni rad istoriji Sokolstva. Pa i po« glavlja o sokolskoj persekuciji, o osni« vanju sokolskih lazareta, raspuštanju ČOS pre 15 godina, bila bi materijal za najlepšu knjigu, koja bi bila ccnje« na enako kao ono, što nam jc več d a o u Tyirševim delima, kao verni Tyršcv učenik i njegov tehnički, literarni i redakcijski saradnik.
Brat T. G. Masaryk, počasni doktor ljubljanskog Univerziteta
Cesnika Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije
nom i naciomalnom polju, koje je brat T. G. 1'lasarvk učinio za j ugaslo venski narod, naročito u najodsudnijim dani« ma svetskog rata, kada se je i krojila sudbina čitave j ugoslo venske nacije. Udairajuči temelje slobode svojoj otadžbini, brat T. G. Masaryk pod« jednako i uporedo svojom neizrecivom pomoću i zalaganjem čitavog svog autoriteta, enormne duševne i umne snage sa neizrecivom energijom, pri« našajuči i najteže žrtve i napore, borio se i za slobodu i 'n ezavisno s t j ugoslo« venskog naroda i države.
I
Brat T. G. Masaryk
Davno još pre rata, Prag — slo« venska Atina — bita je .stecište jugo« slovenske omladine, 'koja je na tom svežem virelu slobodarskih ideja, slo« venske ljubavi i bratstva, oplemenji« vala svoje srce, obogačivala svoju du« šu i crpela svoju snagu, pripremajuč se tako za borbu u poznijim odlučnim, teškim i sudbonosnim danima. U T. G. Masaryku naša omladina gledala je svog najveeeg učitelja i pobornika slo« bode slovenskih naroda.
il kada je nadčovečanskim inapori« ma docnije napokon pravda povukla konopac posmrtnog zvona zatiiračima slobode slovenskih naroda, jugasloven« ski narod u svojoj veliko j blagodarno« sti, na svojim krvlju ispisanim strani« cama istorije herojskih borba za slo« bodu, neizbrisivim pismenima najtop« H je ljubavi i zahvalnosti ovekovečio je i ime jednoga od njegovih najistaiknu« ti jih boraca — T. G. Masaryka.
I Univerzitet Kralja Aleksandra I. u Ljubljani occnjujuči sve nebrojene zasluge l'. G. Masaryka iza naš narod, odao je svoje največe priznanje naj« vidnijim načinom, podelivši mu najvi« še odlikovanje, koje jedan univerzitet
može da .da — stepen počasnog dok« torata.
T. G. Masaryka pri promociji na univerzitetu zastupao je čehoslovaSki poslanik ma našem Dvoru g. dr. Flie« der, koji je tom prigodom pročitao Masarykovo zahvalno pismo sledečeg sadržaja:
»Još kao študent imao sam pri« like da na Univerzitetima u Beču ii Lajpzigu vidim razne slovenske stu« dente. To posmatranje produžio sam i kao univerzitetski profesor. Trudio sam !se da bi oa ta j način uočio ka* raktere i nade pojedinih slovenskih naroda. Stvorio sam nazore o Slove* nima i njihovim kulturnim proble« mirna* studirajuči njihove duhovne kvalitete. Slovenci Isu me u tom tpo* gledu iznenadili svojom marljivošču i energijom. Tako sam stekao uvere* nje da su nam iSlovenci dali sjajne slaviste. To mi je poslužilo za upto* redivanje malih naroda i njihove uioge sa brojno večim (i velikim na* rodima. Gledam u povelji doktorata ljubljanskog Univerziteta priznanje za svoju dokazanu simpatiju za Slo« vence, te zahvaljujem zato iim top* lije za ukazanu mi čast.
U iLanima, 24. januara 1931.
T. G. Masaryk.«
G. dr. Flicder nadallje toplim reči« ma pozdravio je Jugoslaviju, naročito istaknuvši nerazdruživo bratstvo i pri« jateljstvo izmedu čehoslovačkog i ju« goslovenskog naroda.
Rektor Univerziteta g. dr. Šerko, pozdravljajoči odlične goste, održao je topao govor o značaju prezidenta Masaryka za Slovenstvo i istakao nje« gove naročite zasluge za jugoslovenski narod.
Promocij u obavio j e promotor g. prof. dr. Kidrič,a kojoj su medu osta« Iim odličnicima učestvovali ban Drav« ske banovine brat dr. Marušič, koman« dant Dravske divizijske oblasti gene« ral g. 'B. Ilič, pretscdnik opštine brat dr. Puc. U ime Ministarstva prosvrete brat dr. N. Županič zamolio je posla« nika g, dr. Fliedera da prezidentu Ma« saryku podnese najsrdačnije pozdrave i želje u ime celokupnog jugosloven« skog naroda.
Deleči radost na ovoj iskazanoj viso-'koj počasti svom bratu Sokolu, prezidentu T. G. iMasaryku, I. zame« nik starešine Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije uputio je u Prag sledeči pozdravni telegram:
Brat
prezident Masarvk
Praha.
Prigodom današnje promocije za počasnog doktora ljubljanskog Uni« verziteta prinašam iu ime jugosloven* skog Sokolstva iskrene čestitke sa že* ljloim za dug život i uz uveJremje naj« odanijeg poštovanja. Na zdar!
Gangl.
JOSIP BASELLI (Tivat);
Socijalno pitanje i Sokolstvo
U subotu 31. januara o. g. održana je na Univerzitetu Kralja Aleksandra 1. 4i Ljubljani jedna od najznačajnijih prosLa*u bratske slovenske uzajamno« sti. Toga dana naime, promoviran je za počasnog doktoira filozofije pret* sednik čehoslovačke Republike brat T. G. Masarvk.
Ime T. G. Masarvka duboko je usadeno u srcu jugosiovenskog naro« da, koji jc toliko ponosan, što na fielu Čehoslovačke Republike stoji jedan od njenih največih sinova, jedan od najvećih i najzaetlužnijih umova slo« venskog roda uopšte.
Nebrojene su zasluge na kultur-
Treba posvetiti naročitu pažnju soci« jalnom pitanju. — Cilj socijalnog ot* seka i njegova organizacija u načelu.
Ovo virlo važno pitanje potakao je br. Janez Poharc ,u 3. broju 'ovogodiš* njeg »Sokoiskog Glasnika« pod našlo« vom »Sta'ri ciljevi — novi putevi«, i pozvao ostalu braču da bi u ovorn (ii« tanju i na ovom mestu izložili svoje misli i kritiku, pa sc tom pozivu oda« življem že’ljom, da .sc ovaj opčekonsni problem u sokolskim redovima što ja« če razbistri.
Žalosna je činjenica, da je p t opor* cionalno vrlo maleni broj radničkog Sialcža pristupio u sokolsku organ za« ciju. Uzrok tome treba tražiti i desno i levo. Poratni duh bio je obuhvatio naš pošteni radnički stalež i odneo ga strujom sudbonosnom za sebe, za ce« loku p ni narod ii za otadžbinu. Lako je to bilo postiči kod radničkog naroda, kojemu je do volj no demagogijo-n i zgodnim trikovima prikazati sve pošto-ječe i nepostoječe mnajkavosti t: so« cijalnom pitanju, a koje je pitanje bi:o stoprv u začetku njegovog sredivanja, pa za sve manjkavosti prikazati svc druge staleže i vlasti, kao hotimične zatiraec i neke vrsti progonitelje ovog našeg vrednog radničkog s-taleža. Do« voljno je ovakovoj masi prikazati na zgodan način zlatna brda i doline, pa e to ju spremnu za svaku akciju, slepo se podajuči raznim utopijama.
Sa druge strane, Soklostvo nijc ni* kada istupilo i povelo jednu snažnu akciju da se zavedena masa ispasi, od« nosno, da ju dovede do epoznaje, kako bi se spekulativnim utopijama mogla sama odupreti. Ovakova jedna snažna akcija donela bi veee koristi i uspeha, nego sva druga sredstva koja bi se mogla upotrebiti.
Vrlo lepo je rekao br. Poharc u gore pomenutom članku: ».... ne tre* ba ostati uvek samo na strogoin turna* čenju sokolske ideje u njezinoj sušt:* ni, nego treba proširiti njezino tuma* čenje u odnosu sit općim nacionalnim, socialnim, ekonomskim i drugiii' prili* kama, jer mkao sokolska nije bik od*
redena samo izvesnoj grupi ljudi ili nekoj eri, nego čitavom narodu i za sva vremena« ,Sa ovime je rečeno sve! Predi i sadašnji sokolski radenici nisu ništa snažnoga pokrcnuli, da zavedena masa dode k sebi i bude svoja, samo« stalna i svesna nego sve št> se jc ra* dilo, »bilo je odredeno samo za ii\esnc grupe ljudi ili nekoj eri«, a to je ono zlo, sa kojim treba jednom prestati, jer Sokolstvo treba i mora da služi »čitavom narodu i za sva vremena«, pa prema duhu vremena treba pokrenuti akcije i grozničavo zadirati u slo je ve do kojih još nije doprla >vclika i uvek sveža sokolska ideja. Da se u tim slo* jevima poluči uspeh, a u interesu sa« moga toga staleža i uopče narodnom interesu, treba tom staležu nadokna« diti ono, od čega oskudeva, odstraniti jade koji ga biju. kako bi došao do spoznajo, da se nalazi na pravom i je« dinom putu, koji ga Arodi do svojeg blagostanja, te poredka i procvata nje« govc otadžbine.
Prema tome, moje jc milšjenje, da ono, što Sokolstvo nije dosada učinilo, ili pod raznim prilikama nije moglo učiniti, da je sada nastalo doba i naj-zgodniji momenat, da se sve to pro> vede u život, (naime, da u prvom redu uzme pod svoje okrilje razvitak i una« predenje socijalnih pitanja. Sokolstvo je za to i pozvano, jer teško je radnički Stalcž približiti sokolskem pokretu, da vaj uči mu samo »»duševni odgoj i te« lesni razvitak«, kad njegov — kažimo — želudac čezne za kruhom, kad nad glavom nema krova, kad u bolesti ne može nači najboljcg leka i njege, kad ga ubijaju sve moguče nezgode. Po* tnognimo radničkom staležu, koji sa stavi pod sokolsko okrilje, da dode do onoga, što mu jc za običan život po* trebno, a on če zato ostati veran so* kolskom pokretu i biti njegov največi pubornik. A da se to može poštiei, po* trebno jc u sokolskim redovima pro« vesti organizaclju ra socljalna pitanja.
U sviin župama, a naročito u indu« strijskim mestima imali bi se u sokol* skim društvima osnovati otseci za so* cijalna pitanja, koji bi razvijali svoje
delovanje po uputama župskog, od« nosno saveznog socijalnog otseka. So« cijalni otsek imao bi i svoj fond, koji bi se podržavao posebnom članarinom i prinosima. Taj fond isključivo bi bio namenjen saniranju socijalnih nedača u redovima sokoiskog članstva. Iz ovog fonda radnik bi imao potporu za vreme bolesti, smrti, nezgode itd. Ma* da je svaki radnik dama® osiguran kod okružnog ureda, te u svim nabrojenim slučajevima prima zakonsku potporu, ipak ja ta potpora u svim slučajevima dosta slaba i baš za vreme bolesti ne* dovolj na. Na ovoj bazi več ima u na« šoj zemlji takovih organizacija, koje pošto j e kroz decenije, što je dokaz, da bi takov otsek našao odaziva medu Sokolima radničkog staleža.
Putem sokolske organizacije mo* gla bi se suzbijati nezaposlenost njezi* nih članova, a time foi se olakotio po* sao za tu svrhu pošto ječim državnim ustanovama. Prema prilikama odnos-nog mesta, organizacija bi morala vo* diti računa oko podizanja radničkih stanova radničkih kuhinja i sl., 'čime bi se materijalno pitanje radničkog staleža znatno i birzo podizalo. Organi* zacija bi — prema prilikama mesta —• održavala stručne tečajeve. Sokolski radcnici, n. p>r. advokati, sudije i inte: lektuaki uopče, trebali bi se staviti i izvesne dane besplatno na raspolaga nje organizaciji, za davanjc saveta potrebnih pouka pojedincima i skupi« nama, te u potrebi intervenirati u ko« rist pojedinaca i grupa. Uopče bi trad u organizaciji morao biti takov da bi član' organizacije, za vreme čitavog njegovog slobodnog vremena, bio za« okupljen nekim naročitim interesom, koji bi mu nosio koristi i naobrazbe uopče i po tome duševnog zadovolj« stva, pa bi tako član organizacije 'hrlio k njome kao jedinoj ustanovi, koja ga štiti i promiče njegove interese. Ako organizacija ne bi (mogla dati sve ovo i njezinoga člana ne bi mogla dovesti do gore izloženog ubedenja, onda ne« ma )ni s>mis':ia. da se nešto tpokreče.
Organizacija uspostavljena na ovim principima, povukla bi postepeno radničku masu u sokolske redove. Po« red toga, imala bi mogučnosti i prdike, da i radnički naraštaj privuče k sebi, odgaja u nacionalnom duhu i od njega stvori nacionalnu iradnicku omladinu, jer »na mladima svijet ostaje«. Time bi, Sokolstvo dobilo u svoje »redove ve« liki broj zdrave omladine, koja je ina* če naj skloni j a da padne pod razne pogubne uplive i postane najotrovniji elemenat, u prvom redu, za sebe, a onda za sve ono, ^što je svima nama sveto.*
4 lako se sa mišlenjem autora u celosti ne možemo potpuno složiti, to rado donašamo ovaj članak, koji se dotiče jednog vrlo važnog i aktuelnog problema sadašnjice, kojemu i Sokol« štvo treba tda pokloni punu svoju paž« nju. Rado čemo stoga izneti mišlenja i poglede u ovom pitanju i od druge bra« če. uvek u želji, da ona budu u punom skladu sa našim sokolskim načelima.
U t e d n.
Pozdravi Savezu SKJ
Obrovac. Sokolsko društvo Obro« vac sa svoje prve glavne godišnje skupštine pozdravlja bratski Savez kao
svog neumornog vodu u radu za do« bro otadžbine kraljcvskog Doma tc njegova naroda Zdravo! — Sokolsko društvo.
Bosanski Petrovac. Sa prve glavne skupštinc Sokolsko društvo Bosanski Petrovac šalje bratskom Savezu sokol* ski pozdrav. Zdravo! >— Starešina Se« kanina.
Zamet. O p kolje ni granicama na domaku tužne naše Istre šaljemo brat* ske pozdrave s-a naše godišnje skup« štine. — Odbor.
Velika Kikinda. Iznoseči bilans našeg godišnjeg orada na današnjoj skupštini, izveštavamo bratski Savez da naša snaga napreduje, a držimo da od toga pozdrava za bratski Savez ne* ma lepšega. — Sokolsko društvo Ve* lika Kikinda.
Karlovac. Sa glavne godišnje skup* štinc pozdravljamo bratski Savez sa iskrenim sokolskim: Zdravo! —Sokol* sko društvo Karlovac.
Trogir. Prigodom rodendana Nje* gova Visočanstva kraljeviča Tomisa* va, kuma naše zastave, molimo poda« strijeti na najvišem mestu naše naj* srdačnije čestitke i želje, da visoki sve* čar poživi na ponos i korist jedinstve* ne Juogslavije Sokolstva i prejasnog Karadordeviča Doma. Progirski Sokoli obnavljajuči danas na svečanoj scdn,i* ci svoj zavjet: jedan narod, jedna dr* žava i jedno Sokolstvo, kliču svom vi* sokom Kumu: Zdravol — Josip Ko* ščlina.
Beograd. Sokolsko društvo Beo* grad V. na Senjaku, sa prve godišnje skupštine pozdravlja bratsko starešin* stvo Saveza želeči mu i dalje uspeha u vodstvu, a na ponos i d;ku ecokupnog Sokolstva. Zdravo! — Starešinstvo.
Baška. Okupljeni na redovitoj godišnjoj skupštini šaljemo bratskom Savezu sa obala plavog Jadrana soko -ski Zdravo! uz poklik: Živila neraz« druživa i jvdinstvena Jugoslavna. Sokolsko društvo, starešina Katarjlnic.
Cetinje. Sa skupštine Sokolskog društva Cetinje toplo pozdravljamo svog mifog starešinu Njegovo kraljev* sko Visočanstvo prestolonaslednika Petra i starešinstvo Saveza sa sokol* skim Zdravo! — Starešina ing. V. Bouček.
Sevnica. Članstvo Sokolskega dru* štva v Sevnici je na današnji letni glavni skupščini soglasno sklenilo po* slati Savezu svečano zagotovilo da se bo strogo držalo smernic izražanih v poslanici Saveza. Domovini Zdravo!
— Uprava Sokola Sevnicei
Pale. Sokoli Pala okupijeni na go* dišnjoj skupštini* pozdravljaju svog Prvog starešinu Njegovo Visočanstvo Prestolonaslednika Petra i ceo bratski Savez. Zdravo! — Sokolsko društvo Pale.
Lepoglava. Sakupljeni članovi So* koiskog društva u Lepoglavi na glav* noj godišnjoj skupštini pozdravljaju bratsko starešinstvo sa srdačnim so* kolskim Zdravo! — Starešina dr. šan* tel, tajnik Stanešič.
Drniš. Danas sa godišnje skupšti* ne Sokola u Drnišu šaljemo bratski Zdravo! — Starešina Nikola Adžija.
Glina. Sa vrlo uspjele glavne go* dišnje skupštine Sokolskog društva Glina šaljemo iskrene pozdrave brat* skom Savezu. Zdravo! — Starešina društva Gavrilovič.
Vela Luka. Sa godišnje glavne skupštine šaljemo izraze odanosti svo* me starešinstvu i kličemo: Živeo naš starešina Njegovo Visočanstvo pre* stolonaslednffi: Petar! Živeo Savez So* kola kraljevine Jugoslavije! — Sokol* sko društvo Vela Luka.
Erdevik. Sokolsko društvo Lrde* vik šalje bratskom Savezu sa svojo glavne skupštine bratske pozdrave sa ponovnim uverenjem, da če raditi svim svojim silama za postignuče sokolskih ciljeva. Zdravo! *— Vigele, starešina.
Ivanec. Osnovavši danas Sokolsko društvo u 'Ivancu molimo vas da nas prigrlite u veliko sokolsko gnezdo So* kola kraljevine Jugoslavije i kličemo: Živio Savez Sokola kraljevine Jugosla* v*je! — Starešina Rožič.
Draganiči. Prigodom osnutka So* koldkog društva u Draganičima Sokol* ske župe Karlovac šaljem našem stare* smi kraljeviču Petru i oetaloj upravi sokolski Zdravo! — Starešina Tomo ooeledovac,
Sušak. Sa skupštine Sokolskog 1 ,tva Krasica šaljemo bratski po* Odboi ' Sre*an P0votak! Zdravo! —
S* godišnje skupštine So* .volskog društva u Sisku toplo pozdrav* Ijamo Savez i sve njegove funkcionere.
— Starešina dr. Auer Ljudevit.
Ljubija. Sa glavne godišnje skup* štine 25. januara, u kojoj su sakupljeni svi pripadnici društva, primite naš so* kolski Zdravo! — Sokolsko društvo Ljubijamidnik, potstarešina Milan Ce* rič, tajnik lErnest Res.
Bihač. Sa redovite godišnje skup* štine pozdravljamo vas i molimo vas, da budete tumačem kod Nj. Vel. Kra* lja Aleksandra naših iskrenih želja da Njega i ceo Njegov kraljevski Doin sa vrhovnim našim starešinom presto* lonaslednikom Petrom uzdrži u zdrav* Iju i. brzom napretku na korist i ponos svega odanog Mu jugoslovenskog na* roda! — Sokolsko društvo Bihač, sta* rešina Lesič.
Srpske Moravice. Sa glavne skup* štine pozdravljamo saveznog brata sta* rešinu prestolonaslednika Petra i brat* ski Savez. — Sokolsko društvo Srpske Moravice.
GradaČac. Sa glavne skupštine oduševljeno pozdravljamo bratski Sa* vez, a preko njega pozdravljamo pr* voga Sokola našeg uzvišenog vladara Nj. Ve®. kralja Aleksandra i našeg dič* nog starešinu prestolonaslednika Pe* tra u čvrstom pouzdanju, da če Soko kraljevine Jugoslavije izvršiti svoj za* datak u radu za kralja, narod i otadž* binu! — Sokolsko društvo Gradacac, starešina Marko Popovič, tajnik Dre* ginja VukosIavovM.
Vareš Majdan. Sa svoje godišnje glavne skupštine šaljemo Savezu svo*
je bratske pozdrave. Da živi Nj. Vis. prestolonaslednik Petar, starešina So* kola kraljevine Jugoslavije! Zdravo!
— Sokolsko društvo Vareš*>Majdan.
Lekenik. Novo osnovana Sokolska četa Lekenik pozdravlja saveznu upra* vu. — Starešina čete Kuzmak.
Prizren. Sa godišnje skupštine So* koli grada cara Dušana šalju pozdrave Savezu Sokola kraljevine Jugoslavije. Zdravo! — Starešina Milivoj Miletič.
Cazin. Sokolsko društvo Cazin sa glavne skupštine šalje bratske pozdra* ve svome starešini prestolonasledniku Petru i Njegovom Veličanstvu Kralju i celom kraljevskom Domu sa željom, da Bog poživi na mnoga Ijeta našeg brata Starešinu i cio kraljevski Dom Karađorđeviča, a na ponos i diku na* še mile domovine Jugoslavije! Zdravo!
— Starešina Požderac Alija.
Feričanci. ‘Sa redovne skupštine pozdravljamo evog ljubljenog savez* nog Starešinu i celo starešinstvo sa bratskim sokolskim Zdravo! — Za^ So* kolsko društvo Feričanci tajnik Sime* nič, starešina Majer.
Skoplje. Sokoli drevnog Skoplja sakupljeni na svojoj redovnoj godiš* njoj skupštini sečaju se i ovom pr ili« kom svog bratskog Saveza pa mu šalju svoje toplo pozdravlje. Zdravo! t-Starešinstvo.
Karlovac. Sa prve godišnje sikup* štine Sokolskog društva Vukova Gori* ca, župa Karlovac, šaljemo starešini Saveza kraljeviču Petru i cijcloj upravi sokolski Zdravo! — Salinger, starešina.
Zenica. Sa glavne skupštine So* koiskog društva Zenica posle sponta* nih izraza vernosti i odanosti Njego* vom Veličanstvu Kralju i kraljevskom Domu, pozdravljamo starešinstvo Sa* veza Sokola kraljevine Jugoslavije i kličemo: Živio starešina Njegovo kra* Ijevsko Visočanstvo prestolonaslednik Petar! I— Starešina Veljko Grgurevič.
Požega. Sa današnje glavne skup* štine Sokolskog društva Mihaljevci pozdravljamo vas sa bratskim Zdravo!
— Starešina Mirkovič.
Kreka. Sa prve godišnje skupštine uz izraze vernosti i odanosti pozdrav* Ijamo svog viteškog vladara Njegovo Veličanstvo Kralja i uzvišenu dinasti* ju Karađorđevića. — Ing. Gojko Boja* nič, starešina Sokolskog društva Bu* kinje.
Kreka. Sa prve skupštine šaljemo sokolske pozdrave uz izraz vernosti i odanosti svome uzvišenom starešini Njegovom Visočanstvu prestolona* sledniku Petru. Zdravo! — Ing. Gojko Bojanič, starešina Sokolskog društva Bukinje.
Kreka. Sa naše prve godišnje skup* štine šaljemo bratskom Savezu iskre* ne sokolske pozdrave. Zdravo! — Ing, Gojko Bojanič, starešina Sokolskog društva Bukinje.
Paračin, Sa uspele godišnje skup* štine Sokoli grada Paračina šalju svoje tople želje i pozdrave. Zdravo! — Sta* rešina Predrag Nikolič.
Požega. Sa prve glavne godišnje skupštine pojačanih redova oduševlje* ni Ту-rševim idejama pozdravljamo vas kao vode i pretstavnike jugoslovenske sokolske misli. — Starešina Mirko Se* ljan.
Kotor* Varoš. Sa prve godišnje skupštine novo izabrana uprava Sokol* skog društva u Kotor*varošu sa odu* ševljenjem pozdravlja Starešinu Sokola kraljevine Jugoslavije izražujuči mu svoju vernost i odanost. — Sokolsko društvo Kotor*varoš.
Gorjani. Danas kod osnutka so* kolske čete šaljemo bratskom Savezu svoje pozdrave. Da živi Njegovo Vi* sočanstvo kraljevič Petar, starešina Sa* veza Sokola kraljevine Jugoslavije! Zdravo! — Sokolska četa Gorjani, sta* rešina Perič, tajnik Rakovič.
Gartčin. Cijela skupština prigodom osnovanja Sokolskog društva Trajani, srez brodski, pozdravlja svoga staro* stu Njegovo Visočanstvo prestolona* slednika Petra sa poklikom:	Živio	i
Zdravo! — Sokoli opčine Trajani.
Zagreb. Sokolsko društvo Za* greb I. sa svoje glavne godišnje skup*
Odobrenjem Saveza izašla je u našoj nakladi knjiga
Organizacija
Saveza Sokola kraljevine 3uSoslavije »
sa svim pravilnicima iposlovnicima
■j Stranica 225. * Cena knjiži u tvrdom povezu 20''— {Din
ŽJugoslovenska Sokolska 31/latica
telefon 25-43 / {Račun poštanske štedionice 13.831
štine pozdravlja bratski Savez i ujed* no moli, da i Njegovom kraljevskom Visočanstvu prestolonasledniku kra* ljeviču Petru, našem bratu saveznom starešini, izruči bratski Zdravo! — Uprava.
Toplice. S prve letne glavne skup* ščine Sokolskega društva Toplice, župa Novo mesto, pošiljamo br. sa vezni upravi bratske sokolske pozdrave.
Zavedamo se velike in važne na* loge Sokolstva do najširših plasti na* šega naroda, zato hočemo tej ideji po* svetiti vse svoje duševne in telesne sile. da bo sokolska misel čimprej pre* vzela ves jugoslovenski narod in našo veliko domovino Jugoslavijo.
Živel kralj Aleksander L! Živel starosta prestolonaslednik Peter! Ži* vela Jugoslavija! Zdravo!
Zagrehački Sokoli u audljenciji kod Nj. Vel. Kralja
Dne 3. o. m. u 11. časova pre po* dne, primio je u audijenciju Njegovo Veličanstvo Kralj pretstavnike Sokol* ske župe Zagreb i braču zagrebačkih Sokolskih društava: dr. Otona Gavran* čiča, Hinka Haglera, Milana Jankoviča, dr. Ivu Ražema, Branka Schvarzvvalda, Adolfa štefa i dr. Hrvoje Akačiča.
Kada se Njegovo Veličanstvo Kralj tačno u 11. časova, pojavio na vratima malog salona, pozdravilo ga je sokol* sko izaslanstvo oduševljenim: Živeo Kralj! Starešina župe brat dr. Oton Gavrančič, pročitao je zatim Njego* vom Veličanstvu Kralju spomenicu sle* dečeg sadržaja:
Vaše Veličanstvo!
Sokolstvo grada Zagreba, oslanja* juči se na bogatu sokolsku tradiciju svoga grada, sabralo se pod razvije* nom zastavom Sokola kraljevine Jugo* slavije da dostojno nastavi rad starijih generacija. Da bi naš rad dobio po* trebni zamah i da u budučnosti uzmog* nemo u punoj meri udovoljiti visokim i dalekovidnim namerama Vašeg Veli* čanstva, te principima osnivača Sokol* stva, potrebno nam je u Zagrebu ža* rište, potreben moderno ureden i re* prezentativan Sokolski dom. Obratili smo se za to na Kraljevsku vladu Va* šeg Veličanstva sa ponižnim molbama radi osiguranja gradilišta.
Vaše Veličanstvo, u punom razu* mevanju potrebe izgradnje našeg do* ma odlikovalo nas je Svojom Kraljev* skom milošču i odredilo da nam se za* moljeno gradilište daruje. Sokolska zu* pa Zagreb i zagrebačka Sokolska dru* štva izražava ju najdublju hvalu Va* šem Veličanstvu, uzvišenom Svom Via* daru, Kralju ujedinitelju, na iskazanoj visokoj milosti. Tvrdo smo uvereni da če naumljena gradnja Sokolskog doma do skora započeti i da če u dogledno
vreme dom biti predan svojoj nameri. Da za sva vremena sačuvamo uspome* nu na veliko delo i milost Vašeg Veli* čanstva, a za vreme starešinstva uzvi* šenog Prvorodenog Sina Vašeg Veli* čanstva, Njegovog Kraijevskog Viso* čanstva Naslednika Prestola Petra, mo* limo Vaše Veličanstvo da nam dozvoli nazvati naš Sokolski dom imenom: »So* kolski dom Prestolonaslednika Petra«.
Oduševljeno i svečano obečajem da če Sokolski dom biti uzorno gnezdo požrtvovanih i radinih Sokolova, da če biti močna tvrdava jugoslovenskog, na* rodnog i državnog jedinstva, bratske sloge i ljubavi te rasadnik dobrih i ne* sebičnih radnika na jakost Otadžbine, sreču Kralja i napredak Sokolstva.
Naša je na j veča želja da budemo dostojni milostive pažnje Vašeg Veli* čanstva, dostojni imena našeg Sokol* skog doma.
Izražavamo Vašem Veličanstva srdačno i iskreno svu svoju sinovsku odanost i nepokolebljivu vernost.
Bog da živi Vaše Veličanstvo i ceo Kraljevski Dom!
Njegovo Veličanstvo Kralj saslu* šao je sa velikim interesovanjem čita* nje ove spomenice. Završetak čitanja sokolski izaslanici pozdravili su grom* kim: Zdravo!
Njegovo Veličanstvo Kralj pristu* pio je potom izaslanstvu i sa svakim pojedinim izaslanikom rukovao se, a zatim ih je pozvao da sednu. U razgo* voru sa članovima izaslanstva, Njego* vo Veličanstvo Kralj pokazao je živo interesovanje za razvitak Sokolstva u zagrebačkoj župi i za stanje vežbaoni* ca, a naročito za gradnju Sokolskog doma. Preporučio je pretstavnicima Sokolske župe da ubrzano pristupe ra* dovima za izgradnju. Njegovo Veli* čanstvo obečao je pri tome Svoju Kra* Ijevsku pomoč.
/АУЕ
Svim bratskim župama!
Prilikom održavanja društvenih skupština u mesecu januaru o. g. na* stale su mnoge izmene u ličnostima društvenih funkcijonera, a bilo je slu* čajeva, da se je menjao gotovo ceo društveni odbor. Te izmene dostavlja* ju bratske župe Savezu odmah nakon potvrdenog izbora i imenovanja, a pre definitivnog konetituisanja. Zato se dešavaju slučajevi, da se pri ijmenova* nju izmenjenih Hi novih društvenih uprava ne istaknu tačno funkcije po* jedinih članova, nego se obično svi svrštavaju pod zajedničku oznaku: Članovi odbora-. Zato nije redak slučaj, da Savez ne zna, ko je n. pr. tajnik, ko blagajnik ili statističar i t. d., a -to je ipak za sastav savezne kartoteke od velike važnosti Lepo je, da se u sa* ve znoj kartoteci zabeleži n. pr. ko je društveni barjaktar, pročelnik fanfare rit trezvenjačkog otseka, a kamoli ne
glavniji društveni funkcioneri. U sa* veznu kartotetku beleže se ove funkci* je: starešina, zamemk starešine 'L, II., načelnik, zam. nač4 načelnica, zam. nač., tajnik, blagajnik, proevetar, go* spodaj* (ekonom), statističar, članovi odbora i zam. čl. odb., revizor*, zam. rev., sud časti: pretsednik, zam. prets., delov., čl. i njihovi zam. U ostale ne* ispunjene rubrike lako če se dodati i druge funkcije, ako ih u društvenoj upravi ima.
Savez poziva bratske župe, da obrate pažnju na prednje pri postav* Ijenju društvenih upravnih odbora, pa da tek nakon definitivnog konstituisa* nje društvenih uprava ispunjene liste dostave Savezu, kako bi se sada, posle održanih društvenih skupština, kad je za to najpodesnija prilika, mogla sa* staviti pregledna i u detelje tačna sa* vezna kartoteka, koja je od preke po* trebe.
t
K
Siogodišnjica rođenja Mlhovlla Pavllnovića
Dne 38. januara o. g. -navršila se je stogodišnjica rodenja 'Mihovrla Pavli* novica. Rodio se u Podgori kod Ma* karske. Bez njegova imena ne bi bilo moguče pisati' istoriju jugoslovenskog naroda. PavJinoviič je bio največi na* cionalni i kulturni preporoditelj Dal* macije, koji je dalmatinske Hirvate priveo narodnoj svesli. Njegov rad pada u vreme i prilike, kad su kultur* na nastojanja bila u najužoj vezi sa politikom. Njegov kulturni rad urodio je mnogim plodovima. Njegova poli* tička nastojanja u nacionalnom osve* Stenju dalmatinskih Hrvata naocenji*
va su. Naročito uspešnu borbu poveo protiv italijanskih presizanja.
Pavlinovič je takoder dugo godina branio prava svoga naroda u dalmatin* skom saboru i kasnije u bečkom par* lamentu. U svojim vatrenim govorima pokazao se je kao odličan govornik i narodni' voda, prodahnut najvručim težnjama za narodno jedinstvo. I u literarnom pogledu naročito se je ista* kao, te je napisao ceo niz knjiga, odli* kujoči se u svojem stilu jezgrovitošču i klasičnošču.
Miho vil' Pavlinovič umro je 1885. god. Pokopan je u svom rodnom me* stu Podgori, gde mu je podignut i spo* menik. Tu uz obalu, uz šum našeg pla* vog Jadrana, počiva veliki sin kršne i sunčane Dalmacije.
Sedamdesetgodišnjica br. Bjamaia Krawca
Poznati lužičko*srpski slovenski komponista br. Bjarnat Krave, prosla* vio je 5. o. m. sedamdesetgodišnjicu-svog života. O njegovom radu progo* voričemo u naročitom članku u nared* nom broju našeg lista.
ČeMsIovaci i umetnost
češka akademija- znanosti- i umet* nos ti raspisala je za god. 1931. sledeče nagrade: za literaturu dve po 5000 Kč, za glazbu dve po 5000 Ke, jednu u vi* sini od 3000 Kič i jednu u višini od 2000 Ke, za likovnu umetnost tri na* grade: -10.000 Ke, 6000 Kč i 3000 Kč. Osim toga raspisanih je i više nagrada iz raznih fondova. Tako u Češkoj!
Lužieko~srpskl narodni poslanik zahvallo se na svom mandatu
Lužičko*srpski narodni poslanik u saskom zemaljskom saboru Spitank, zahvalio se zbog neprestanih napadaja sa strane nemačkih nacijonalaca, na svom mandatu.
Medunarodnl turistički kongres
Ove | godme održače se u Pragu kongres međunarodnog turističkog sa* veza, koji udružuje 58 velikih turistič* kih organizacija. Od tih je 49 cvrop* skih, 7 američicih, 1 azijska j 1 afrička. Broj sviju pripadnika saveza ceni s,e na pet milijuna.
Statistika DTJ
Savez čehoslovačkih radničkih te* lovežbačkih društava (DTJ) izdaje svake godine detaljnu statistiku svojih društava, pripadnika, kao i telovež* bačkog i prosvetnog rada. Iz statistike za god. 1929. vidhno, da je DTJ iraao 1131 /'društvo (28 više nego god. 1928.). članova 46.338 (+ 2244), članica 15.160 (— 123), naraštajaca 8484 (+ 305), na* raštajka 6988 (— 95), muške dece 20.095 (+ 2732), ženske dece 20.587 (+ 2948); sviju pripadnika 117.622 (4- 8539 = 8-33%). Na jedno veče prosečno vežbalo 8134 članova (+ 309), 4652 (+ 449) članica, 5011 {— 43) na* raštajaca, 4587 (+ 99) naraštajk«, 12.175 <— 1518) muške i 13.215 (+ 1643) ženske dece. U školskim vežbaonicama vežbalo je 294 (+ 121) društava, u go* stionama 530 (-f 77), u vlastitim ili rad* ničkim -domovima 32 (+ 2). Bez -vež* baonice je bilo 36 {+ 1) društava. Let* nih vežbališta imalo je 221 (-f* 33) dru* štava. Razgovora je bilo priredenih 2923 (— 51), predavanja 2370 (— 51), nagovora pred vrstom 62.133/(+ 3400,
Tumerski »Svoj k svome«!
»Ko bez -važnog uzroka kupuje inostranu robu, taj greši protiv ne* mačkog naroda i škodi nemačkkn pri* vatnim činovnicima i radnicima«. Ta* ko piše »Deutsche Turn*Zeitung«, silo svega nemačkoga turnerstva. našamo ovaj citat sa željom, da se primeni i na naše gospodarske pirilike i de postane geslo čitavog našeg na* roda: Kupuj samo jugoslovensku robu-, da ne grešiš protiv svog naroda!
Sedemdeset godina nemačkog turnerstva
Veliki deo nemačkih turnerskih društava stupa ove gbdfne u sedam* desetu godinu svog rada. Prvi pol* strek za osnivanje kasnijih turnerskih društava dao 'je god. 1860. prvi sve* opšti nemački iturnerski sastanak u Koburgu, kad je i bio osnovan savez »Deutsche Turnerschaft«.
Makabl
Židovska telovežbačka društva »Makabi« ravnaju se u mnogim stva* rima po Sokolstvu. Sada su uvela na* ziv »brate« i »sestro«. — Makabi j a. t. j. židovska svetska olimpijada, biče god. 1923. iu Tel Avivu.
TRAŽI SE NAČELNIK ZA SOKOL. SKO DRUŠTVO TIVAT (BOKA KO.
TORSKA).
Traži se brat koji ima prednjački ispit radi preuzimanja dužmosti mt.el* nika ovog društva.
Ovo bi društvo dotičnog zaposlilo u mestu.
Ko reflektira neka se molbom obrati društvu sa naznakom zanimanja i dostavi ostale podatke radi dogovora.
ROSI J A - FONSIER ♦ DRUŠTVO ZA OS1GURANJE I REOSIGURANJE ♦ BEOGRAD
№11
Župa Ban/a Cuka
TEČAJ ZA VODE SEOSK1H SOKOLSKIH ČETA.
U našo j župi sokolski rad na selu, iako je tečajem poslednjih godi na u pojedinim krajevima pokretan, mje
su bili večinom sa sela, najviše težaci, dok je manji broj bio iz gradova.
Pored tehničkih predmeta, gele se naročita pažnja obračala da se tečaj* nici spreme za praktično vodenje svo* jih četa, održana su im i predavanja iz sokolske ideologije, sokolske i na* cionalne istorije {10 sati), sokolske or«
де *	-.'.v	•	'
Ш ]	-v 'Љ
Sa župskog prednjačkog lečaja u Banja Luci
imao uspeha. Onaj snažni pokret pred* rat-nih pobratimskih četa u našo j K ra* jtini nije se mogao oživeti, a jedan od glavnih razloga torne ležao je u nedo* statku sposobnih voda, na koje bi se rad u sokolskoj četi mogao osloniti i dalje napredovati. Imajuči to u vidu i otpočinjuči u ovoj godini ponovno akciju na organizaciji sokolskih četa u selima po primeru bratske župe Mo* sitar, župska je uprava Tešila cia organi* zuje tečaj za vode seoskih četa, koji je održala ove jeseni sa vrlo lepim uspehom.
Ovaj prvi fprednjaeki tečaj te vr* ste održan je u Banjoj Luci, trajao je oetiri nedelje (od 17. novembra do 14. decembra), a pohadalo ga je i svršilo 39 mladiča iz 32 mesta Vrbaske bano* vine, čiji se teritorij u glavnom pokla* pa sa teritorijem same župe. Učcsnici
ganizaeije i administracije (9 sati), a napose još iz poljoprivrede i zadrugar* stva (28 sati), higijene (12 sati), o ure* denju države i praktičnem pravnim uputama (10 sati) i trezvenosti (4 sata). Ukupno je održano 202 sata predava* nja, a polazak ovih predavanja kao i interes koji su tečajnici za njih pokazali, bio je odličan,.
Nalkoncu tečaja održan je i usme* ni ispit, koji je pokazao vrlo dobar re* zultat, a tečajnicima su podeljena uve* renja o njihovom pohađanju i vlada* nju u tečaju.
Za finansiranje ovog tečaja upu* trebljena je banovinska dotacija koju je župa u ovoj godini primila a i «a* mo Ministarstvo vojske i 'mornarice izišlo je ususret, stavivši župi na raa* položenje prostorije za nastanbu : pre* hranu tečajnika. — P.
Župa Mostar
SOKOLSKO DRUŠTVO TOMISLAV GRAD.
Na 4. januara 1931. održalo je So* kolsko društvo Tomislav grad godiš* nju skupštinu, na 'kojoj je učestvovao veliki broj članstva. Iz podnešenih iz* vešitaja pojedinih funkcionera jasno iskaču teškoce društva u pomanjkanju prostorija; ove se niti uz najbolju vo* lju ne mogu dobiti. Ta okolnost nate* rala je pre pola godine članstvo i up ra* vu da povede intenzivnu akeiju oko podizanja doma. I zaista u kratko vres me od pola godine zabeležen je Ivan* redan uspeh. Sto je najlepše u ovoj stvari narodni prestavnici duvanjskog sreza, uvidevši važnost Sokolstva, spa* jaju akciju za podizanje spomenika blaženopočivšem Kralju Petru Veli* kom Oslobocliocu sa akcijam za sokol* ski dom.
Akcija za spomenik bila jc zasno* vana 1925. godine, ali kako tkroz celo to vreme nije bila odredena konkretna forma spomenika, to je i sama ta akci* ja ostaja u početnom stadiu. Spaja* njem sada akcije za spomenik sa akci* jom za sokolski dom, a koju je sada preduzelo Sokolsko društvo sama akci« ia dobro napreduje i ima nade u brzo ostvarenje sokoiskog doma posveče* nog uspomeni i zahvalnosti prema Vc* likom Kralju Oslobodiocu, sa sokol* skim zadatkom, da vaspita nova po* kotenja za daljnje ostvarenje nacio* milnih ciljeva.
Nu dok Sokolsko društvo ulaže sve sile na ostvarenju sokoiskog spo* men doma, dotile u neštašici prostorija /aostaje u tehniČkom i drugom dru* goin društvenom radu. O toj taeci dnevnoga reda raspravljalo se je do* sta dugo, na koncu sa negativnim uspe* hom. Kao jedini izlaz iz ove situacije, zaključeno je poraditi svim silama da se dom što br/e izgradi. Tako če teh* lički ovogodišnji rad biti šilom prilika ograničen samo na letnju sezonu.
Stć.
Braču društvene uovinarei i izve* stioce uopšte molimo, da u svojim iz* veštajima uvek označe župu, kojoj dru* štvo (četa) pripada. Izveštaji neka su Što krači, ali stoga što češči — najaktu, elniji — stvarni i jezgroviti, pisani jas* no i čitljivo.	Uredništvo.
Župa Novi Sađ
SOKOLSKO DRUŠTVO SENTA. t BR. BLAŽO J. SUBOTIČ.
Preminuo je u Sarajevu i sahra* njen u rodnom imestu Risnu (Ledeni* cama), sreza bokokotorskog 3. januara 1931. god. brat Blažo J. Subotič, član vežbač Sokoiskog društva u Senti, di* plom. študent trgovačke akademije, đak šlkole rezevnih oficira n Sara* jevu. Pokojnik je bio uzoran član So* kolskog društva, dobar vežbač, lepo razvijen, pirodno obdaren I još kao študent saradivao je i u književnim revijama. Njegova smrt, u najlepšem dobu života, u 22 godini teško je dir* nula njegovu porodicu, drugove i pri* jatelje. Laka mu rodna zemlja, koju je mnogo voleo!
Župa Cel/e
SOKOLSKO IDRUŠTVO CELJE.
Delovanje v letu 1930.
(Konec.)
Posle posvetarja je vršil lani br. Pogačnik, dokler ni bil na lastno proš* njo razrešen tc funkcije, ker je bil pre* zaposlen kot vaditelj. Mesto posvetar* ja je bilo ob koncu novembra pover* jeno br. Pranju Rošu. V društvu in pred vrstami v telovadnici so se izvr* šila nekatera predavanja, odnosno nagovori. Izvršilo se je predavanje ob Hlletniei koroškega plebiscita. Na aka* demiji dne 29. novembra je govoril br. starosta o pomenu tega narodnega in sokolskega praznika (1. dec.), ob prisegi novega članstva dne 1. decem* bra pa se je predavalo splošno o So* kolstvu in sokolski ideji. Brat Franjo Roš je novemu članstvu predaval o zgodovini Sokolstva, o sokolski misli in ustroju SKJ. O istem predmetu je izvršil nekatere kratke nagovore pred tremi oddelki naraščaja v telovadnici. Posebnih predavanj društvo ni prire* jalo, ker je vse članstvo imelo itak dostop k predavanjem, ki so jih pri* rejale druge prosvetne organizacije, zlasti .ljudsko vseučilišče, katero je imelo v programu tudi več predavanj indirektne zveze s Sokolstvom. V ne* katerih oddelkih naraščaja se je pri* čela uvajati vsega priznanja vredna in koristna praksa, da so pred vrstami kratko govorili o določenem predmetu
naraščajniki sami. Deloma prosvetnega značaja so bile sploh vse telovadne prireditve in zleti društva. V društvu je bilo ob koncu leta 1929. včlanjenih 411 oseb (300 članov in 111 članic), lani jc pristopilo 149 članov in 37 čla* nic, izstopilo, oziroma odšlo pa je 78 članov in 22 članic. Ob koncu leta
1930.	jc bilo včlanjenih skupno 497 oseb (371 članov, 126 članic). Na 6me* sečni poskusni dobi in javljenih iz leta 1930 jc 99 oseb. S temi vred znaša stanje 596 oseb, z naraščajem in deco, za katero se ni doslej vodila matrika pa 1094 oseb.
Premoženje fonda za zgradbo so* kolskega doma v mestu Celje je na* rastlo od konca leta 1929. do konca leta 1930. od 62.969 Din na 72.099 Din.
Novak Martin, tajnik.
Nova društvena uprava.
Uprava Sokolske župe Celje je dne 17. januarja imenovala naslednje bratje in sestre v društveno upravo za poslovno leto 1931.:
Starešina dr Milko Hrašovec; namestnik starešine Sirec Drago; taj* nik Novak Martin; načelnik Polšak Rudolf. 1. zamenik načelnika Grobel* nik Anton; II. namestnik načelnika Uršič Franjo; načelnica Gruden Almi* ra; I. namest. načelnice Križmanič Marjuči; II. namest. načelnice Rozman Marica; prsovetar Roš Franjo; blagaj* nik Naprudnik Drago; matrikar Mišja Anton; gospodar Dolžan Franjo. Čla* ni uprave: dr. Bavdek Jožef, dr. Flajs Jože, Kresnik Anton, inž. Ozvald An* ton, Stanič Ivan, Saksida Franjo, Trdi* nova Nina, Lojkova Mimica; namest* niki: Gradišer — Diehl Mira, Oblišar Hinko, Prelog Slavko, Pušnik Ciril; nadzorni odbor: Čuš Franjo, Debela* kova Zofka, dr. Rajh Štefan; namest* niki: Skaza Josip, Wltavsky Bernard; društveno razsodišče v smislu § 29. društvenih pravil: dr. Bavdek Jožef, dr. Rajh Štefan, Mišja Anton, kot de* lovodja (zapisnikar), dr. Dolničar Jo* že, kot sodnik, dr. Nendl Alojz, kot sodnik; namestniki: dr. Požar Joško, Mastnak Martin, dr. Rajšp Ivan.
$
Društveni prednjaški tečaj, ki se je pričel 10. januarja, je trajal 14 dni. Kako potreben je bil, priča številni obisk članic, in članov. Omeniti jc tudi treba za zgled drugim, da je posedal' neki brat redno vsak večer tečaj, dasiravno se je vozil 2 uri daleč s kolesom. — K tečaju so sc pritegnili tudi znani sokolski dclavci od zunaj in je tako po sicer kratkem času tečaj rodil pri naših vaditeljih dobre sadove. V te* čaju se je predelala telovadna snov na bradlji, drogu konju in krogih (br. Poljšak), kiji, boks (br. Smertnik), proste ‘vaje in razne igre (br. Burja). Poleg telovadbe so se vršila tudi razna predavanja, kakor o zgodovini Sokol* stva (br. dr. M. Hrašovec) in o sokol* ski organizaciji (br. Čepin).
Želeti si je vsaj vsako leto takih te la jev, ki so ob prirastku telovadečih v Celju za vzgajanje dobrih vaditeljev neogibno potrebni. — Število telovade* eih v Celju je naraslo do 700 vseh ka* tegorij in je bilo treba iskati poleg že dveh telovadnic še tretjo. Zelo razve* seTjiv prirastek je posebno pri mladini, kar je bila vedno ,žel j a vseh. Kljub močnemu društvu, pa je pomanjkanje vaditeljev seveda precej občutno, ven* dar jc upanje, da se v kratkem iz teča* ja, ki se sedaj vrši pridobe novi vadi* tel ji. Uspehi notranjega dela bodo vid* ni pri poletnem nastopu.
*
I. seja zbora društvenih načelnikov in načelnic.
V nedeljo 8. februarja 1931. ob osmi uri dopoldne se bo vršil v telo* vadnici Sokolskega društva Celje (mestna osnovna šola) seja zbora dru* štvenih načelnikov' in načelnic.
Dnevni re d:
1. Čitanje zapisnika zadnje seje.
2. Poročilo župnega tehničnega od* bora.
3. Vadbeni sestanki.
4. Župni in mladinski zlet 1931.
5. Volitve župnega načelnika in načelnice.
6. Slučajnost L
Bratska društva prosimo, da o tem takoj obvestijo brata na-einika in sc* stro načelnico in jili pozovejo k ude* ležbi. Ako so ti zadržani, naj pošljejo svoje namestnike.
II. 'Prednjaški Izpiti.
V nedeljo dne 1. marca sc bo vršil v telovadnici Sokolskega dru* štva Celje
a) društveni,
b) župni prednjaški izpit.
Pričetek ob osmi uri dopoldne.
Društveni izpit jc namenjen bra*
tom in sestram onih društev, ki nimajo prednjaškega zbora in mi so v stanju prirediti društveni prednjaški tečaj. Snov za izpit je razvidna iz Poslovnika o prednjaških izpitih, »Prednjak« št. 6. iz uta 1929. — K župnemu prednjaš* kemu izpitu sc naj priglasijo oni, ki so napravili že društveni prednjaški Izpit. (Odst. III.., 3č Poslovnika).
Kandidatje in kandidatinje naj se
priglasijo župnemu načelništvu do 10. februarja.
Vse ostale podrobnosti so razvid* ne iz navedenega Poslovnika.
SOKOLSKO DRUŠTVO RIMSKE TOPLICEsŠMARJETA.
O delovanju našega društva se je še malo pisalo, saj je pa tudi naše društvo še mlado. Pred dobrimi tremi leti, leta 1927., je bil ustanovljen naš Sokol. Naši, nekateri še sedaj pos'o* vodeči bratje in ustanovni člani so nam ostali zvesto naklonjeni, v koli* kor jihmiso nastopne razmere prisilile, da so nas morali zapustiti. Med te, kot enega najbolj vnetega in najbolj agilnega brata naj imenujem samo ne* katere: br. Milosta, bivšega tukajšnje* ga postajenačelnika, Gostinčarja, Ku* harja, Zupanca, Dvoraka in Supaniča, ki so takrat, leta 1927., položili prvi temelj našemu sokolskemu društvu. Težka jim je 'bila takrat pot do uspeha ali prešli so vse slabe ovire več ali manj z uspehom, ki se najbolj kaže že danes. Naleteli so na marsikak trd oreh, na marsikak upor — marsikako nerazumevanje, vendar so šli mimo tega z vso hladnokrvnostjo, računajoč na bodočnost boljših dni. Br. Milostu gre zahvala in še marsikateremu zve* stemu in vnetemu bratu, da so dvig* niti nivo našega sokolskega društva do tolike razvojne višine.
Sokol' je bil omenjenega leta usta* novljen, toda lc kot odsek matičnega društva Sokol v Laškem; to pa zgolj iz tega vzroka, ker kot ravnokar usta* no vij enemu društvu niso hoteli zaupa* ti samolastne eksistence, če bi morda kdaj radi ovir ali kakšnega drugega vzroka podlegel razmeram okolice. Pa je že takrat stal naš Sokol trdno, saj so bili med njimi nekateri, ki bi bili darovali vse, samo d'a vzdrže njegov obstoj. Počasi se je razvija!, ker le ni imel prave financielne opore (Sokol* sko društvo Laško mu je bil le formah* no označeno matično društvo). Tisto pičlo število pristopivših novih članov je stalo sedaj precej časa na svoji vi* šini. Branili so se v naše vrste! Bila je med brati le sokolska zavest in sloga, ki jih je družila, drugega niče* sar. Misliti je bilo treba na dom, ali vsaj lokal ki 'bi nam bil služil za sha* janje in za tele vadbo. Posrečilo se je dobiti v najem majhen lokal v adapti* rani strojni delavnici g. UDlicha. ki ga jc odstopit le za kratko dobo. Bilo je treba še 'sedai lokal pošteno urediti in prikrojiti za uporabo. Hvale in po* udarka vredno jie dejstvo, da .so ta* krat bratje sami, brez ozira na poklic vzeli v roke lopato in motiko ter si zasilno priredili skromno telovadnico. Čim pa je bila za silo pripravljena so že začeli s telovadbo. In trud ni bil brezuspešen: število članov jc nora* slo in naslednjega leta se je društvo že toliko opomoglo, da si je upalo pri* rediti na lastno ipest telovadni na* stop. Uspeh je bil sedaj zagotovljen. Treba ;e bile It dela in zopet intenziv* h . ^a dela ki bo omogočil trajen uspeh. Od takrat >pa do danes se jc razvijalo društvo ter zaseglo vse vrste slojev s toliko silo, da si je v številu članov pridobilo toliko na vplivu kot malo* katero. Danes šteje društvo (pri tem je treba upoštevati krajevne razmere, ki niso posebno dobre): 53 članov, 19 članic, 5 gojenk. 11 naraščajnikov, 9 moške decc in 7 ženske dccc.
Iz vsega jc lahko razvidno, da se je društvo v teh kratkih treh letih to* liko razvilo, da je bilo zmožno samo* stojno voditi lastno društveno pošlo* vanje. Odcepilo se je in postalo na podlagi tako hitrega razvoja pezavisno od svojega bivšega matičnega društva Sokola v Laškem
In sedaj v teh zadnjih mesecih poteka pouodba za lokal, služeč telo* vadnici, zato se je cb nastopu tega kritičnega časa sprožilo kočljivo in aktualno vprašanje, ki se je načeto že sicer zdavnai poprej, pa je dobilo svoj pomen in veljavo šele sedaj. Misliti je bilo treba na lasten dom. Toda čim sc je razplela ta misel, že sc jc tudi realizirala in našla mesto. Naše mlado društvo jc bilo prisiljeno postaviti svoj dom kjer bo lahko nemoteno vršilo dobro započeto sokolsko delo. Br. Franceta Kokolja, višjega železni* šket:a inšpektorja v pok. vsekakor ne smem na tem mestu prezreti, zakaj v svoji veliki ljubezni do sokolslkc ideje in veselju nad njegovim uspešnim de* jom je poklonil našemu društvu stavb* no parcelo nasproti šmarjetske lju d* ske šole. Na tej domači iz ljubezni po* klonjeni zemlji bo stal naš dom — tempelj naših sokolskih duš!
Priprave za to delo sc že vrše; računa se torej, da bo delo prišlo v poštev že takoj prihodnjo pomlad. Po proračunu bi stal dom 100.000—150.000 Din in bi naj bil dogotovljen že na je< šen. Za vse to potreben material in denar se bo zasigural z vseh strani, da bo raslo delo in gradnja le zares z go* toviin denarjem.
Poleg vsega tega pa tudi društvo dela z vso ckspanzivnostjo V tej zim* ski sezoni je pričel delovati tudi dram* ski odsek, 'ki je priredil žc dvoje iger in a katerimi je tudi potem gostoval na sevniškem odru.
Leon Tičar.
SOKOLSKO DRUŠTVO ŠMARJE PRI JELŠAH.
Tukajšnje Sokolsko društvo je imelo dne 15. januarja svojo glavno skupščino, katere se je udeležilo ko* maj tretjino članstva. Skupščino je otvoril br. dr. Šašel, ki je pozdravil vse navzoče, posebno pa župno deiega* tinjo s. Debelakovo, ter prečital okrož* nico Saveza. Ob tej priliki se je brat starosta zahvalil posameznim dru* štvenim delavcem za njihovo izredno požrtvovalnost pri sokolskem delu. Sledila so poročila ostalih sokolskih odbornikov. Načelnik br. Brce je po* ročal o telovadnem delu, o domači akademiji in o udeležbi na vsesokol* skem zletu v Beogradu in na telovad* nih prireditvah sosednih bratskih dru* štev. Telovadnico in društveni oder je br. Habjan, lastnik iste, popravil in uredil tako, da sedaj popolnoma ustre* za namenu. Za njegovo velikodušno delo se mu izreka tem potom najiskre* nejša hvala. Načelnica s. Brinarjeva je podala točno statistiko telovadečih oddelkov. Telovadba se je morala uki* niti za dva meseca zaradi renoviranja dvorane. Blagajnik br. Smeh je poro* čal o društvenih financah ter očrtal težak gmotni položaj društvene bla* gajne. Predlagal je najetje posojila 12.000 Din za nabavo zastora in prepo* trebnih kulis. Z ozirom na velike stro* ške, s katerimi se je renovirala dvo* rana, je bil br. Habjan prisiljen povi* šati najemnino za telovadnico. Blagaj* nik je predlagal v pokritje povišane najemnine zvišanje članarine od me* sečnih 3 Din na 4 Din. Prosvetar br. Rozman je proočal o društvenih pri* reditvah ter kritiziral abstinenco članstva pri sokolskem delu. Sokolskih prireditev, ki niso imele izključno zna* čaja zabave in plesa se članstvo ni udeleževalo. S takim ravnanjem ubija čllanstvo vso voljo do dela. Članstvu, ki stoji izven uprave, nikakor ne sme biti prva in zadnja dolžnost samo pla* čevanje članarine. Koncem poročila je prosil br. prosvetar razrešitve dolžno* sti prosvetanja z ozirom na prezapo* slcnost v uradu. Kapelnik br. Dežela je poročal o društvenih koncertih, ka* teriin pa se članstvo ne odziva. Ma* trikar br. Lavrač jc podal statistični pregled o k ret an ju članstva v pretek* lem letu ter ugotavlja, da se je zvišalo število Sokolov od 71 na 109. Diru* štveni gospodar br. IRojc je prečital društveno inventarno knjigo ter pred* lagal da ise pokvarjeni predmeti ali popravijo ali pa nadomestijo z novimi. Na predlog br. dr. Hrašovca je bil predloženi proračun za leto 1931. spre* jet. Delovanje društvene uprave je bilo na predlog preglednikov odobreno.
V novo upravo društva so bili po večini predlagani, dosedanji člani po* leg br. Fiirsta in br. Rojca, nakar jc starosta zaključil glavno skupščino.
SOKOLSKO DRUŠTVO TRBOVLJE.
V soboto 24. januarja je bila otvo* ritev prosvetne šole našega društva s predavanjem prvega podstarešine SKJ br. Gangla. Obisk je bil prav dober. Prosvetno šolo jc otvoril prosvetar bir. Vončina s pozdravom vsega član* stva, posebno pa je pozdravil še br. Gangla.
V uro trajajočem govoru je ob* raztožil smisel in pomen sokolske ide* je. Sokol hoče dvigniti narod telesno in moralno do one višine, |ki jc po* trebna, da Se naš narod uvrsti med najbolj kulturne in civilizirane narode na svetu. Telesna vzgoja sama bi bila enostranska, zato stremi Sokol za mo* ralnim dvigom članstva, za prereditev notranjega človeka v smislu sokolske ideje, ki temelji na enakosti bratstvu in svobodi. Zato so tudi neosnovani očitki, da jc Sokol proti veri, ker spo* štuje svobodno prepričanje vsakogar, ako je 'to v skladu z obče moralnimi načeli. Sokol vzgaja svoje članstvo v ljubezni do naroda, države in dina* stije.
Članstvo je z zanimanjem sledilo izvajanjem br. Gangla in mu ob koncu njegovega govoru prirejalo živahne ovacije.
Glavno skupščino, ki je bila iz* redno dobro obiskana in je potekla v najlepši harmoniji, jc otvoril stare* šina br. Mirko Sušnik, ki je pozdravil vse navzoče, posebno odposlanca celj* ske župe br. Kramerja ter v vznešenih besedah nazdraVil prvemu starešini prestolonasledniku Petru. — Spominjal se je v pretečenem letu umrlih bratov Franehcttija, Matcšiča, Kolariča in se* stre Kostanjškove, na kar je bila pre* čitana poslanica Saveza SKJ in je po* ložilo zaobljubo novo pristopivše član* stvo, čemur so sledila poročila društvo* nih funkcijonarjcv. Brat načelnik Kužnik jc poročal o delu v telovadnici, ki sc jc vsled porasta telovadečih močno pomnožilo in sc je moral prednjaški zbor razširiti na 20 članov in članic. Ker sokolska telovadnica ne zadošča več, se jc moral del telovadbe prenesti v telovadnico meščanske šole. Zupn' prednjaški tečaj so obiskovali 3 elani. Društvo jo imelo več javnih nastopov-katerim je prednjačila akademija 1. decembra, sodelovalo nu več zletih in so
God. II. — br. 5.
»SOKOLSKI G L A S N I K«
Str. 5.
ПРВА СРПСКА ПАРНА ПИВАРА
ЂОРЂЕ ВАЈФЕРТ A. Д. У БЕОГРАДУ
производи своја чувена пива бело „Експорт" и црно „Св. Ђорђе“ која се продају у бурадима и флашама
Телефони пиваре 355 и 3410	• Телефон сговаришта у Београну 582
udeležilo tudi župnih tekem, pri kate* rih so dosegli 3 naši telovadci prva mesta, kar je dokaz, da naše društvo dela. Celotni obisk v 544 urah je bil 17.525 telovadečih, na uro povprečno 32-2.
Iz poročila br. tajnika Iva Plesko* viča posnemamo, da je število član* stva naraslo za 73 članov in 15 članic. Dece je sedaj pri društvu 380. Konšta* tiral je, da je društvo v pretečenem letu razveseljivo napredovalo, vendar pa mora grajati mlačnost nekaterih članov, ki smatrajo, da so svojo sokol* sko dolžnost storili v zadostni meri s tem, da plačujejo članarino. Ogibljejo se sokolskega doma in društvenih pri* reditev ter se branijo vsake najmanjše funkcije. To ubija veselje do dela dru* gim, ker morajo nekateri funkcijonarji opravljati po več funkcij hkrati. V tem oziru pohvalno omenja br. načelnika Kužnika in gospodarja, predsednika prireditvenega in tombolskega odse* ka br. Rainhofna, ki je moral poleg vseh teh funkcij opravljati še razna druga dela. — Za gospodarski odsek je poročal brat inž. Hamrla. Iz njego* vega poročila je razvidno, da je ta od* sek skrbel za vzdrževanje poslopja sokolskega doma, na katerem so se izvr* šila razna dela. Odsek je skrbel tudi za nabavo pripomočkov za telovadbo, za kurjavo, nabavo vin gostilni, itd. — Br. prosvetar Vončina je poročal o de* iovanju prosvetnega odseka. Obžaloval je, da ima članstvo ravno za prireditve tega odseka tako malo zanimanja. Predavanja so slabo obiskana. V tem letu se prične s prosvetno šolo, ki bo obstojala iz ciklusa predavanj.
Za gledališki in godbeni odsek je poročal br. Plavšak R. ml. Iz njegove* ga poročila posnemamo, da je gleda* liški odsek uprizoril v pretečenem letu doma 3 igre in gostoval v različnih krajih naše banovine. Godbeni odsek je morda eden najagilnejših odsekov. Sokolski orkester stoji danes pod vod* stvom br. Jagra na taki višini, da ga lahko prištevamo med najboljše daleč na okrog. Blagajniško poročilo je po* dal br. Persoglio, ki vestno vrši to naj* odgovornejšo funkcijo. Iz njegovega poročila je razvidno, da društvo tudi v tem pogledu lepo napreduje. Visoki dolg, ki ga ima društvo, se polagoma a vstrajno niža. Tekom tega leta se je odplačalo 68.000 Din in znaša dolg danes še 251.220 Din. Vsi moramo stremeti za tem, da se ta dolg čimpreje odplača, ker le takrat se bo lahko dru* stvo razmahnilo v svojem delovanju. Naše geslo mora biti: skrajna štednja m čim hitrejše odplačilo dolga. V mi* |?l;letn letu je imelo društvo 357.616‘35 Din dohodkov in 357.419'45 Din izdat* kov. Največji dohodek v pretečenem ietu je dala društvena tombola ki je vrgla 42.020‘40 Din čistega dobička. V svojem poročilu je omenil br. blagaj* nik tudi darilo 5000 Din, ki jih je po* daril br. podstarešina Pavlin za potne stroške naših telovadcev v Beograd.
Odposlanec celjske župe br. Kra* mer je poročal, da šteje celjska župa Sokolsko društvo Trbovlje med naj* agilnejša društva župe in je nanj po* nosna. Z občudovanjem zasleduje celj* ska župa delovanje trboveljskega So* kola in se divi njegovemu uspehu.
Pri volitvah je bila izvoljena sle* ileča lista, ki bo predložena župi v odobritev: starešina Sušnik Mirko, na* mestnik Pavlin Vinko, tajnik PAeskovič Ivo, predsednik prosvetnega odbora Vončina Edgar, načelnik Bizjak Mir* ko, namestnik načelnika Hlastan Slav* ko, načelnica Paradiš Ivanka, namest* niča načclnice Trepečnik Milči, odbor* niki: blagajnik Persoglio Ignac, matri* karica Plavšak Marta, načelnik gospo* darskega odseka ing. Hamrla Jan, za* pisnikar in arhivar Gonelli Rudolf, blagajnikov namestnik Jesih Adolf, od* bornik (gospodar) Kužnik Dominik, načelnik prireditvenega odseka Letnik Jože, načelnik tombolskega odseka Kos Mirko, načelnik gled. in godb. od* seka Plavšak Robert ml., odbornik (kletar) Goropevšek Jože. Namestniki, ki pa se vabijo k sejam: Tori Jože, Volčanšek Franjo, Berger Ivan ml., Feštajn Franjo, Rupnik Karl, društve* ni zdravnik dr. Cizelj Tone, Toman Vilko, Požun Edvard, Jamšek Edvard, Naglav Ivanka. Nadzorstveni odbor: Šetinc Franc, namestnik Malgaj Anton, Perme Franjo, namestnik Dežman Iranjo, Radej Drago, namestnik Ber* ger Ivan st. Častni sod: Plavšak Ro* nert st., Deu Rajko, Čibej Josip, Zavrl Albin, ing. Lipužič Matija, Pleskovič Rudolf, Mahkovec Jože, Počivavšek Cuido, praporščak Železnik Franc, na* mestnik Hlastan Slavko.
Br. Kužnik je novo izvolitev načel* Nikom odklonil iz zdravstvenih ozi* '°v, obljubil pa je, da hoče biti dru* stvu vedno na razpolago s svetom in dejanjem. Glavna skupščina je uvidela njegove tehtne razloge in jih upošte* vala. Izreče mu pa najtoplejšo zahvalo za njegovo zvesto in požrtvovalno 20 letno delovanje kot načelnik.
Članarina ostane ista kot lansko
leto.
Pri slučajnostih so se obravnavale še razne manjše interne zadeve, nakar
ie starešina br. Sušnik zaključil lepo uspelo skupščino z pozivom na vse članstvo naj složno deluje v prospeh sokolstva, v dobrobit naroda in kra* ijevske hiše.
Župa Karlovac
BRAT KAREL KUBIČEK — PEDEs SETGODIŠNJAK. <
Dne 15. o. m. proslavilo je Sokol* sko društvo Karlovac na vrlo svečan i srdačan način pedesetgodišnjicu svoga načelnika, (brata Karela Kubičeka. Го* ga se dana uvečer isakupilo sveukupno članstvo sa društvenim funkcionerima u društvenoj vežbaonici, koja je bila u tu svrhu naročito lepo ukrašena. Pra* cen svojom kčerkom, zamenicom na* čelnice, sestrom Marženkom, dočekan je od svih burnim poklicima: Zdravo) i Živio! Sa svom bračom svečar se j,i srdačno i bratski pozdravio. Na'o jlii uzeo 'reč starešina društva brat dr. Va* rioia i oertao velike zasluge brata Ku* bičeka kao Sokola i dugogodišnjega načelnika. Njegovim rečima pridružio sc starešina župe Karlovac brat Mirko Malo vic, a u ime vežbača brat Stanko Tončič. Posle svih onih pozdrava iz* ručio je svečaru pretsednik zabavnoga odbora brat 'Kopriva krasan stolni sat, za :koji se je svečar najlepše zahvalio i sve prisutne pozvao na ustrajan so* kolski rad.
Bral Karel Kubiček
Birat Kubiček je rodom iz Mlade Boleslave u čehoslovačkoj, Stupio je u Soko u tranoj mladosti i vrto rano postao 'načelnikom društva u istom mc* stu i zam. načelnika župe Skdkovsko* ga. Po preporuci GOS došao je g. 1906. u karlovački »Pokupski Sokol«, pa je osim funkcije načelnika u društvu <vr* šio i funkciju zamenika naielnika pred* ratnoga Hrv. Sokolskog Saveza. Po* tom je bio načelnikom društva i župe Karlovac. U Sokolskom .društvu Kar* lovac proveo je preko 25 godina, a po* tom je otišao, da učvrščuje i organizu* je Sokolstvo u Južnoj Srbiji, u (Skoplje. Plodovi njegova rada videli su (se naj* bolje prigodom prošlogodišnjeg sleta u Beogradu. Od jeseni prošle godine na* lazi se opet u redovima |Sokolskog dru* štva Karlovac, otkuda kao (zasad) optiirani član župe Karlovac najinten* zivnije radi na njenizimu organizova* nju. Bratu Kubičeku srdačna čestitka, sa željom, da još dugo i dugo poživi i doživi još lepše plodove i priznanje za svog dalji sokolski rad.
Prof. Nikšič.
Ž.uj>a Kragujevac
SOKOLSKO DRUŠTVO ĆUPRIJA.
Godišnja skupština održana je 25. januara u gimnazijskog šali. U ot* sustvu 'brata starešine Zajica, skup* štinu je otvorio drugi zam. starešine br. Toma Nikolič lepim govorom, a zatim je br. prosvetar pročitao posla* nicu Saveza.
Za overovitelje zapisnika biraju se brača Tasič i Pijuk.
Brat Jankovič čita -spisak prilože* nika za Sokolski dom a odmah za ovim br. tajnik Bora Nikolič čita iz* veštaj o iradu uprave društva u 1930. god. Društvo je u toku godine proslavilo rodendan prešidenta br. Masary* ka, čehoslovački praznik i naš državni i sokolski praznik 1. decembra. Prire* dene su tri zabave, dva posela javna smotra vežbača pred pola za k za Beo* grad. Sve proslave i priredbe imaie su odličan moralan i materijalan uspeh. 10. novembra pr. g. osnovana je sokol* ska četa u Balajncu. a 28. u Senju. Društvo ima 215 č'anova.
Brat Jankovič, načelnik, podno* seči izveštaj o radu tehničkog odbora naglas,io je odmah u početku, da 1930. g. i pored spremanja za veliki slet u Beogradu, nije dala ono brojno stanje
i broj vežbajueih članova, u poredenju sa ranijim godinama. Uzrok ovomc jc
ii dalj en ost vežbaonice.
Da bi se ovo popravil«, rekao je br. Jankovič« možemo pestiči samo na taj način, ako još ovc godine počnemo sa zidanjem doma.
Izneo je zatim statističke podatke o poseti vežbi i poseti na svesokol* »kom slctu. Iz Čuprije prisustvovalo sletu preko 340 Sokola i giradana.
Br. Slejška podnosi izveštaj o sta* nju blagajne. Društvena gotovina na dan 31. decembra iznosi 206.54993 Din.
O radu pevačke sekcije podneo jc izveštaj br. dr. Miloš Šarič. Sa nekoliko
tačaka pojavili su se na akademiji 1. decembra i zanatlijskoj zabavi. Hor se sastoji od 23 člana. Br. Marčetič je podneo izveštaj o radu prosvetnog od* bara.
Br. Toma Nikolič je kao pretsed* nik odbora za gradnju doma irekao, da je gradilište več kupljeno i tapije su pred sudom. Br. Jankovič moli odbor da sa započetim radom i dalje nastavi i da sc uskoro otpočne sa zidanjem doma.
Skupština :se sa ovim saglašava i odlučuje da se iova stvar više ne odu* govJači, več da se sa zidanjem odmah otpočne. Nova uprava primiče na sebe ■ da ovo prouči.
U novu upravu predložena su go* tovo ista brača i sestre na čelu sa vrednim i neumornim sokolskim i jav* nim radnikom br. Franjom Zajicem, koji naše društvo vodi još od dana ob* navijanja 1920. godine. — B. N.
Ž.upa Cfublfana
BRATSKA DRUŠTVENA NAČEL* NIŠTVA SOKOLSKE ŽUPE LJUB* LJANA!
Načelništvo Sokolske župe Ljub* Ijana 'Sklicuje v nedeljo dne 8. febru* arja 1931. ob 9. uri zjutraj v prostorih »Ljubljanskega Sokola« (Narodni dom) sejo zbora društvenih načelnikov.
Dnevni red :
1. Delo v letu 1931.
2. Razgovor o sokolski vzgoji.
^ 3. Predlog za župnega načelnika, načelnico, njegovega namestnika in njeno namestnico za leto 1931.
4. Predlogi za glavno župno skup* ščino.
5. Slučajnosti.
Po končani seji bo praktična prc* delava 'tekmovalnih vaj na orodju in savezne proste vaje za leto 1932.
Brate društvene načelnike in se* stre društvene načelnice bratsko pozi* vamo, da se seje zanesljivo udeleže. Zdravo!
ŽUPNI PREDNJAŠKI IZPITI.
Župni prednjaški izpiti so se vršili dne 24. in 25 januarja 1931. v Narod* nem domu v Ljubljani. 'Izpraševalna komisija za župne prednjaške izpite — sestoječa iz bratov: ing. Poženela, Šukljeta. Vrhovca, dr. Misa in kot predsednika br. Jesiha, imenovanega po načelništvu Saveza SKJ — proglaša po predpisih »Poslovnika za prednja* ške izpite«, da so napravili župni pred* njaški izpit in da so sposobni za pred* njake sledeči bratje: R oknic Đorđe iz društva Ljubljanski Sokol, Stanič Miro, Stepišnik Milan in Stepišnik Mirko iz društva Ljubljana II in ,s. Kutin Eli* zabeta iz Bohinjske Bistrice. Zdravo!
V Ljubljani, dne 25. januarja 1931.
Jesih, predsednik komisije.
SOKOLSKO IDRUŠTVO (LITIJA« ŠMARTNO.
Glavna skupščina Sokola Litija* Šmartno se j« vršila 18. t. m. ob veliki udeležbi članstva. Starosta far. dr. Krevl je podal uvodno poročilo in pre* čita? savezno poslanico ostali člani uprave pa so podali izčrpna poročila iz društvenega delovanja. Iz načelni* kovega poročiva je razvidno, da ob* iskuje telovadbo 294 članstva. Diruštvo sc je udeležilo zletov vseh okoliških društev in Malejevega pogreba 'ter je številno sodelovalo na župnem in vse* sokolskem zletu. Up.ravni odbor osta* ne dosedanji, samo izpopolni <se z ne* katerimi novimi član L
Župa Maribor
SOKOLSKA iČETA GORNJI PETROVCI.
Na inicijativo br. 'Paulika je bil 21. decmbra 1930. osnovan v Gornjih Pctrovcih pripravljalni odbor, ki si je rad el nalogo pripraviti temelje za usta* novitev Sokolske čete v okrilju Sokol* skega društva Križevci. Dne 18. jami* arja 1931. je bila četa ustanovljena in šteje 28 članov in članic. Pristopi so vedno večji. Organiziran je tambura* ške, pevski in dramatski odsek.
Odbor čete je že konstituiran. Sta* rosta je br. Paulik I. prosvetar in va* ditelj br Stajnko Viktor tajnica s. Lipko Marija, blagajničarka s, Maxu* šič Valburga.
Želeti je, da ta četa na najsever* nejši točki naše države razvije svoja krila in vzgoji čim K'eč zavednih Jugo* lovenov, ki. naj delajo za bratstvo, jedinstvo in svobodo našega naroda.
SOKOLSKO DRUŠTVO SLOVENJ* GRADEC.
Naše društvo je imelo glavno skupščino dne 15. januarja 1931. v So* kolikem domu v Slovenjgradcu. Na* vzočih 96 članov(ic).
Po lepem govoru, v katerem se je zahvalil bratom in sestram, salonske* mu orkestru, pevskemu društvu in drugim prijateljem Sokola za njih delo v prid društva, ter sc s pije te to spo* minjal umrlih bratov in dobrotnikov društva, jc br. starosta dr. V. Železni* kar prečital »Poslanico« Saveza SKJ, ki je bila z ^navdušenjem sprejeta.
Zapisnik 11. redne glavne skupšči* ne je bil odobren brez pripomb.
Sledila so poročila društvenih funkcijonarjev, in sicer tajnika br.
Sovreta, načelnika br. Veljaka, pred* sednika prosvetnega odbora br. Šent* jurca, predsednika dramatslkega od* seka br. Debelaka, predsednika prire* ditvenega odseka br. Tominca, pred* sednika gradbenega odseka br. Ivana Rojnika, gospodarja br. Konrada Raj* nika, računovodje br. Kvaca in pred* sednika revizijskega odbora 'br. dr. Lavriča.
Porć'Iila so pokazala upravno, teh* niško, izobraževalno in nacionalno de* lo društva. Pokazala so pa tudi, kako neobhodno potreben je bil naš Sokol* ski dom brez katerega bi ne bili mogli nikdar izvršiti in doseči tega, kar se jc izvršilo in doseglo v preteklem letu.
Dejati še intenzivnejše, na končni dograditvi našega doma, ki ije pravo kulturno žarišie Mislinjske doline, bo naloga društva v bodočem letu.
Vpisnina'5 Din in članarina(60 Din ostane <udi v prihodnjem tetu.
Društveni proračun izkazuje pri* manjkljaja 3000 Din, ki naj isc krije z dohodki prireditev.
ilmc »Javna ljudska knjižnica in čitalnica« se spremeni v »Sokolska knjižnica«.
SOKOLSKO DRUŠTVO MEŽICA.
Sokolsko društvo Mežica je imelo svoj občni zbor dne 17. januarja ob zadostni, vendar ne zadovoljivi ude* ležbi članstva. Iz poročil društvenih funkcijonarjev je bilo posneti, da so delo društva ovirale razne težko če teh* nične narave, predvsem pomanjkanje vaditeljev, v veliki meri pa 'tudi brez* brižnost deiia članstva za napredek dru* štva. Prezreti tudi ni bilo mogoče, da jih je v naši dolini še mnogo, ki — hote ali nehote — napačno irazumejo naloge in cilje Sokolstva. Vendar s>e je v minulem letu število članstva zvišalo, osobito naraščaja: realiziran je bil tudi večletni načrt društva, da si pripravi letno telovadiš e, ki je sedaj že toliko urejeno, da se bo .spomladi moglo pri* četi s telovadbo na prostem. Telova* diš:e, ki meri 40 X 90 m bi .naj uredilo članstvo samo s prostovoljnim delom Pokazalo pa se je da bi se is kulukom delo preveč zavleklo in sploh težko iz* vršilo, zato se jc društvo odločilo, da ureditve telovadišča plača člani pa se naj s primernimi zneski za kuluk od* kupijo. Občni zbor je ta sklep sprejel. Blagajna izkazuje 19.124\59 izdatkov, ostanka v gotovini pa 629L65 Din. Dolgov, odnosno drugih obveznosti društvo nima Članarina za leto 1931. se pniža na 4 Din mesečno. JObčni zbor j c soglasno odobril sklep odbora da se letos opusti običajna pustna prireditev društva. So pretežki časi! Pač pa se bo društvo obrnilo na ugledne vsakoletne posetnike naših prireditev s prošnjo, da se namesto vstopnine spomnijo društva z denarnim naklonilom. Glede bodoče društvene uprave je bil po dalj* šem posvetovanju sprejet sklep, da isc predlaga župi v imenovanje sedanji odbor, za načelnico pa sestro M. Ma* rohovo.
SOKOLSKO DRUŠTVO STUDENEC.
Agilni Studenčani so priredili v so* boto dne 17. januarja dobro uspelo akademijo. Program, ki je obsegal 10 točk, je bil skrbno izbran in dobro na* šiudiran, tako, da je lahko zadovoljil vsakega tudi strogega kritika. Točno ob določeni uri je otvori a ženska deca akademijo z valčkovim plesom. Kot drugi so nastopili člani, ki so imeli ta večer največ točk. s prostimi vajami. Prav dobro so izvajali Klingerjeve proste vaje s spremembami. Čedne in deci primerne in ne pretežke so bile vaje moške dece z lesenimi konjički. Dobro so izvajale gojenke vaje z ve* likimi žogami. Precej je vplivalo na izvedbo pomanjkanje prostora. Ako bi bil oder zadostno velik, bi bil učinek lepši. — Najlepša točka programa je bil nedvomno nastop najmlajših z me* tuljčki. Občinstvu je ta točka tako ugajala, da so jo morali ponoviti. Rit* mične vaje so izvajale članice prcciz* no in lepo. Članska ftsta je nastopila na drogu in na (bradlji. Videli smo iz* vaj ati najtežje prvine, vendar sestava vaj ni bila pri vseh posrečena. Omenil bi samo. da imamo v sestavu še mnogo lepih vaj in ne samo veletoče in stoje. — Lep je bil konec. Po recitaciji pesmi »Rapallo« so nastopili člani s Kova* čevo simbolično vajo »Morje adrijan* sko« ter s tem dostojno zaključili ve* čer. — Vsi, ki so vadili vaje, zaslužijo priznanje. Tudi občinstvo sc jim jc oddolžilo m njihov trud z rekordnim obiskom. Dom je bil nabito poln.
SOKOLSKO DRUŠTVO SLOV.
BISTRICA.
Dne 17. januarja zvečer se je vršil v dvorani Okrajne hranilnice redni občni zbor Sokolskega društva, ki ga je posetilo nad 100 članov in članic. Po uvodnih besedah br. staroste jc prosvetar prečital poslanico Saveza, nato pa se jc prešlo na določeni dnevni red. Kot prvi je poročal br. starosta dr. Jos. Pučnik o delovanju preosno* vanega društva v preteklem letu. Nc* pričakovani porast števila rednih čla* nov in naraščujoči ugled Sokolstva sta društvu omogočila v kratkem razdo* bju enega leta, da je razširilo sokolski pokret uspešno v ožjo okolico med naše kmečko ljudstvo. Zaporedoma so se osnovale štiri sokolske čete na Ti* nju, v Črešnjevcu, na Vrhlogi in v La* porju, oglašata se pa še Sv. Martin na Pohorju, kjer bo ustanovni občni zbor 25. januarja, ter Spod. Polskava. Naša kmečka mladina instinktivno čuti veli* čino in plemenitost sokolskega nauka, kar se jasno odraža v vztrajnem, vest* nem in smotrenem delu novih čet. Naš kmet je pravičen in strog sodnik; zato novotarijam ne zaupa slepo, o delo* vanju raznih društev pa v obče nima bogve kako dobrega mnenja. Ta zdravi nagon in prirojena konservativnost na* še vasi je treba spoznati in z vso ob* zirnostjo upoštevati. Le tako je mo* gočc doseči zmago sokolske misli v podeželju. Res je, da so uspehi pretek* lega leta nadkrffili vse dosedanje. Ven* dar mora društvo pridobljene policije tudi obdržati in po možnosti razSIriti. To seveda ni dosegljivo s forsiranjem in z iskoriščanjem položaja, ki ga da* nes zavzema Sokolstvo z uzakonjenimi določili v splošnem državnem ustroju. Tako postopanje bi bilo docela zgre* šeno in bi ne koristilo nikomur. Pač pa je potrebno v ta namen poglobiti intenziteto dela v matičnem društvu samem in v tem pogledu zamašiti ob* stoječe vrzeli. Prosvctarja in njegove pomočnike čaka zategadelj v bodočem letu obilico resnega dela. — Starosta je z veseljem poročal, da se v telovad* nici marljivo vežba in da posebno lepo napredujejo naraščajoči oddelki iz obrtniških in trgovskih krogov. Okraj* ni hranilnici pa izreka najlepšo zahva; lo, ker daje društvu radevolje na raz* polago svojo razsežno dvorano. Ob koncu je poudarjal potrebo lastnega doma.
Tajnica s. O. Feiglova poroča, da jc odbor imel 17 rednih sej. Dopisov je došlo 216, odposlanih pa je bilo 228. Namesto težko obolelega načelnika br. Kristana je poročal njegov namestnik br. Živkovič, ki je v jedrnatih obrisih podal statistiko celoletne telovadbe in delovanja prednjaškega zbora. Ob* enem je prečital pismeno poročilo odsotnega načelnika. Iz njegovega refe* rata posnemamo nastopne podrobno* sti: Prednjaški zbor, ki šteje 12 članov in članic, je obravnaval tekoče zadeve v 9 sejah. Člane (20) sta vežbala načel* nik br. Kristan in njegov namestnik br. Živkovič, staro vrsto (15) je vadil br. M. Tajnik, moški dijaški naraščaj (18) br. Vernik, moški obrt. naraščaj (2'i) br. Paulič, moško deco (21 in 16) br. Metlika in br. D. Tomažič. Članice (8) jc vežbala načelnica s. Komarjeva, ženski naraščaj (15) s. Vodemk*Vižin tinova, žensko deco (18 in 10) ss. Schii ekova in K. Iludričeva. Vsi oddelki so nastopili na župnem zletu v Rušah, de = loma na beograjskem zletu, na propagandnih* izletih v Tinju in na Črcš njevcu, sodelovali so v Konjicah in v Oplotnici in nastopili pri okrožni tek mi v odbojki. Plod smotrene vežbe pa jc članstvo sijajno dokazalo na sveča ni akademiji dne 30. novembra pr. leta. Sokolske čete vadijo ob nedeljah po dve uri, in sicer: na Tinju (22 čl.) br, J. Tomažič, na Vrhlogi (12 čl.) br Hor* vat, na Črešnjevcu (20 čl.) br. Dolničar in v Laporju (22 čl.) br. Paulič. — V svojem pismenem poročilu jc predla* gal odsotni brat načelnik marsikaj nuj* no potrebnega. V prvi vrsti bo treba urediti letno telovadišče. Smotreno naj se organizira nabava telovadne obleke in krojev. Uvede naj sc nauk o puški in pouk v petju. Za sokolske čete naj bi se priredil društveni prosvetni tečaj. Ker je obolel, naznanja ob koncu, dai odlaga svojo funkcijo in predlaga n* načelniško mesto br. Jožeta Stoparja,
Prosvetar br. Rom je nakratko opisal delo prosvetnega odbora, Na* števa društvene prireditve, in sicer: sokolski ples 1. marca, Masarykovu proslavo 9. marca, tir. Čemejevo pre davanjc 2. aprila, predavanje br. Pe
četa 7. maja, predavanje br. dr. Puč« nika 21. maja, koncert sokolskega or* kestra 24. maja, članski izJet na Veliki vrh 20. julija, nastop na Tinju 7. sep« tembra, 14. septembra okr. tekme v odbojki, 20. septembra svoje predava* nje, 28. septembra nastop na Crešnjev« eu, 20. novembra svečana akademija, 1. decembra svečana zaprisega in 6. de« cembra Miklavžev večer. Nagovorov pred vrsto za člane in članice je bilo 16, za naraščaj in deco pa 12. Društve« na knjižnica je pomanjkljiva in šteje jedva 35 knjig in 39 brošur. Ob koncu je prečital še novinarjevo poročilo, iz katerega je razvidno, da je bilo tekom leta priobčenih v »Jutru« 31 notic in poročil, tikajočih se slovenjebistriške« ga Sokolstva, dvoje daljših poročil pa je objavil »Sokolski Glasnik«. »Sokol« ski Glasnik« prihaja v Sl. Bistrico jedva v 11 izvodih.
Nato je kratko poročal gospodar br. Rismal, naštevajoč inventuro telo« vadnice. Poudarjal je potrebo nabave raznega novega orodja. — Matrikarica s. Logarjeva je podala statistiko član« ■stva, čigar število je narastlo od leta 1929. pa do danes za celih 72. Društvo šteje torej 156 članstva, z naraščajem, deco in s člani čet pa 507 pripadnikov.
Iz poročila br. blagajnika Sajka je razvidno, da je znašal denarni promet fi6.352'— dinarjev. Dohodkov je bilo 35.512'— Din, izdatkov pa 30.840-— dinarjev. Imovina snujočega se dru« štva Sokolski dom pa znaša 66.316'— dinarjev v gotovini in stavbno parcelo v vrednosti 31.000’—. Din. Revizorja sta našla blagajno v redu in je občni zbor podelil marljivemu blagajniku absolutorij. Živahna debata se je raz« vila ob določanju članarine. Z ozirom na naraščajoče potrebe društva in za« radi bližajočega se praškega zleta se je končno večinoglasno sklenilo zvišati članarino na 10'— Din mesečno.
Nato je starosta izrazil obžalova« nje vsega članstva, da dosedanji ne« umorni načelnik br. Zmago Kristan zaradi bolezni odlaga svojo funkcijo. Izrazil mu je ob tej priliki hvaležnost in priznanje vseh članov, ki znajo ce« niti njegovo vzorno delo. — Ob koncu je povzel besedo še znani organizator kmetijstva v našem okraju, br. Vinko Gornjak, poudarjajoč uspešen napor dosedanjega odbora za širjenje sokol« skega pokreta na deželi. Prosil je
SOKOLSKO DRUŠTVO KOTORIBA.
Naše Sokolsko društvo održalo je 18. januara tek. god. svoju prvu iredo« vitu godišnju skupštinu. Od celokup« nog broja članstva istoj je prisustvo« vaio preko preko dve trečine. Izveštaji br. tajnika, načelnika i prosvetara primljeni su bez primetbe. Do krače rasprave došlo je koti referata br. bla« gajnika, ali je i njegov, posle date reči br. ravizoira odobren.
Iz izveštaja pojedinih referenata videlo se i potvrdilo, da je bez razlike na granu posla, društvo u roku od kratkih 9 meseci, ml kako postoji, vr« šilo i svršilo svoje dužnosti u svakom pogledu s tolikim uspehom, da je nji« me preteklo mnoga druga bratska, dru« štva.
Prema statističkim podacima od 1. marta do 31. decembra 1930. god., vežbalo je u 576 sati 8736 vežbača sviju kategorija, osim ženskog članstva i starije (kategorije.
Na dan 7. septembra 1930. god. uz saradnju susednih pa i udaljenijih bratskih društava imali smo svoj prvi javni nastup, čiji je uspeh u morahnom pogledu bio odličan. Predavanja o raz« nim temama bilo je 6 tumačenja so« kolskog katekizma 2, sokolsfcog pravil« nika 1, nagovora pred vrstom 44, aka« demija 1, igranka 1, zabave 2, raznih proslava 4, svečane sednice 2. Sokolski zavet položilo je od 147 članova njih 99. OstaMma, koji su večinom službe radi, u torne blii sprečeni, podače se prilika za to u najkraćem vremenu.
Sahranili smo — Bogu budi potu« ženo — trii brata vežbača.
Stanjei blagajne: primitaik 60.736 Din, izdatak 45.543*50 Din, gotovima 15692*50 Din, u ko joj sumi nije obu« hvaćena vrednost inventara.	»"
Našom inicijativom ii uz niašu sa= radnju ustanovljeno je u Medumurju i bližoj Podravini 12 novih Sokolskih društava.
Prisustvovali smo kao gosti na sletovima u Beogradu, Donji> Lendavi, Mursko j Soboti i Varaždinu, sa .nastu« pom na sletu u Dravskom Središču.
Društvena uprava, ukoliko je radi definitivnog odlaska nekoliko njezinih članova iz našeg sela morala biti po« punjena sa novim licima, ostaje za 1931. god. nepromenjena. Prema tome, a na zahtev 'skupštine, da se odobri
bez svake promene, dostavljena je na potvrdenje bratskoj župi Maribor sle« deća ilista:
Starešina Čižmešija Duro, zame« nik Ra d ma nič Franjo, načelnik Baru« lek Tomo, Ч. zam. načelnika Gjud Stjepan, II. zam. načelnika Matijanec Ivan. načelnica Petračie Tinka, zamen, načelnice Gjud Zlata, prosvetar Srim« šek Janko, blagajnik Nagy Vjekoslav, tajnik Močnik Ciril, matrikar Golubič Danica, gospodar Globočnik Lovro; odbornici: Simič Dušan, Nagy Rok, Plačko Ignac Urbič Matilda; zameni« ci: Tomiča Vjekoslav, Praznik Alojz, Nesti Jelka; revizori: Lovrenčič Kazi« mir, Černič Andrej, Vugirinčič Stjepan, Vidic Franjo; zamenici:	Maleševih
Glišo, Piskač Anton i Preisz Samuel.
Radi brojnog pojačanja društva, koje je u izgledu, i pripremanja osve« čenja društvenog barjaka prvo g u Medumurju na dan 14. juna o. g., te time skopčanog posla, pritegnuto je u upravni odbor 5 članova više nego što ih je bilo u starom.
Za novoosnovani sud časti predlo« žena su br. župi brača: Čižmešija, Čer« nič Simič, Maleševič i sestra Tomiča Ivanka, zamenici: Preist Maltar i Ma« tijanec.
Prema sokolskom geslu: »Ni kori« sti ni slave«, za njegov trud i požrtvo« vanje u minuloj godini: nikome slave ni hvale več svima za tekuču godinu sokolski poziv: napred!
Svim bratskim Sokolskim društvi« ma Medumurja. Prekmurja, Hrvatskog Zagorja, bliže Podravine i Slovenije:
U Kotoribi na dan ‘14. juna t. g. razvičemo i posvetiti prvi sokolski bar« jak u Medumurju. Zastavu nam je bla« goizvoleo darovati i fkumovače joj biv« ši ban Savske banovine brat dir. Josip Silovic.
Molimo i pozivamo sva gore na« vedena bratska društva več sada, da izvole ovo imati u <vidu, te svoje pri« redbe u junu mesecu t. ]g. udesiti tako, da ne bi sa našom pale na isti datum.
Zdravo!
Sokolsko društvo Kotoriba. SOKOLSKO DRUŠTVO MUTA* VUZENICA.
Med tem, ko je bilo do leta 1928. glavno težišče sokolskega dela na Muti
v šoli, se je z nakupom Sokolskega do« ma (februarja 1928.) preneslo vse teh* nično in upravno delo v Vuzenico, le« tos pa smo 18. januarja prvič tudi zbo« rovali v prostorih Sokolskega doma. — Vsa poročila so bila podana na obč« nem zboru vestno in jedrnato tako, da je vsakdo dobil točno sliko delovanja odbora, odsekov m tehničnega dela. Zlasti slednje se je v zadnjem letu več kot podvojilo —saj je narastlo število naraščaja in dece tekom dveh let od 24 na 108; od teh telovadi v Sokolskem domu 58 dečkov in deklic v 4 oddelkih, na Muti pa 50 otrok! v 2 oddelkih. — Tudi Sokolski dom se je v pritličnih prostorih za prvo silo uredil, posedu« jemo dvorano z odrom, posebno orod« no telovadnico, veliko letno telovadi« šče, kr pa bo šele po dograditvi beton« skega zidu proti Dravi (kar se bo de« loma izvršilo letos), prišlo prav do ve« ljave. Vsestransko velik napredek ka« že, da je društvena uprava v dobrih rokah — treba bi le bilo še več požrt« vovalnih delavcev — predvsem pred« njakov.
SOKOLSKO DRUŠTVO ŽERJAV.
Sokolsko društvo Žerjav održalo je glavnu skupštinu 11. januara. Brat starosta otvorio je skupštinu u prisu« stvu preko polovine članstva, objasnio da je sama podela društva na dva i to na Črno i Žerjav, koja se je izvršila 21. septembra pr. g., imala dobar uspeh i da su se i Črna ii Žerjav pojačali. Na* čelnik izvestio je, da ima prosečno upisanih 95 vežbača članova, naraštaja i dece, da je saradivalo kod akade« mije 30. novembra 90 vežbača i da ra« de sva odeienja. Prosvetar izvestio je o priprema dramatskog otseka i o bu« dučim predavanjima; tužio se, da ne« ma prosvetnog otseka. Javna knjižni« ca ima sada 696 knjiga, poset je slab. Blagajnik položio je obračun za vreme od 22. septembra do^l. decembra. Pri« hoda 558Г75 Din, izdataka 5481*75 Din, a ima da plati još 750*55 Din. Proračun za g. 1931. predvidio je 12.600 Din pri« hoda i 13600 Pin izdataka. Matrikar izneo je, da je upisanih sada 149 čla« nova, naraštaja i dece prema 137 23. septembra 1930. Zaključilo se je, da ostaje članski prinos za 1931. god. Din 40, dalje da se priredi 14. februara plesna zabava u Žerjavu i da ostaje
društvo i u g. 1931. član Cirilo Meto« dove družbe. Zaključilo se je da se promeni ime društva od »Žerjav pri Prevaljah« u »Žerjav«. Organizirao se je skijaškii otsek, koji več radi. Za g.
1931.	predlažu se u odbor brača i se« stre: starešina inž. Fettich, zam. Go« vejšek, prosvetar inž. Uršič, načelnik Močilnik načelnica Štifterjeva; odbor« nici: Kališ,, Mauchler E., Katnik, Sa« mar, Sevšek, inž. Pirkmajer, Avsenak; zamenici: Mauchler F. i Juvan; revi« zori: Cizej, Tomše, Plaznik; sud časti: inž. Fettich, Govejšek, Močilnik, Kraj« ger i Jančar i zamenici Katnik, Cizej, Sevšek. Skupština pokazala je, da je društvo tehnično i brojno napredova« lo. a da treba da pojača prosvetni rad.
Župa Vel. Bečkerek
ŽUPSKI PREDNJAČKI TEČAJ.
Sokolska župa Vel. Bečkerek pri« redila je od 2. do 4. decembra 1930. go« dine prednjački tečaj u Velikem Bečke« reku, koji je pohadalo 45 učesnika, od tih 10 članica i 35 članova. Na tečaju bila su zastupljena 22 društva. Po pro« fesiji bilo je: ratara 13, zanatlija 9, či« novnika 6, učitelja=ca 11, studenata 1 i privatnika 5. Nastamba i prehrana bila je zajednička. Predavanja su se održavala od 8—12 i od 2—6 časova popodne u sokolskom domu. Za sve vreme tečaja vladala je primerna dis« ciplina i red.
Na tečaju predavali su pored na« čelnika i načelnice župe još i sledeča brača: Milivoj Moljac, Miloš Stanoje« vic, dr. Bogdan Popovič, Aleksandar Jovanovič, Aleksandar Pavlovič i Ste« van Žeberan.
Na oproštajnom večeru, kojega je župa priredila učesnicima tečaja, pri« kazane su od Strane tečajnika sve vež« be odredene za IX. župski slet, koji če se održati 1931. god. u Vel. Bečke« reku. Starešina župe brat Nikola Beš« lič zaključio je tečaj, pozivajuči učes« nike na intenzivan rad, te da znanje, koje su stekli na tečaju, upotrebe u korist svojih društava i Sokolstva. U ime tečajnika vodstvu i predavačima tečaja zahvalio se brat Radoje Grujič, obečavši, da če u svojim društvima energično nastaviti rad prema sokol« skim načelima i prema uputstvima do« bivenih na tečaju. — A. P.
Svaki Soko treba da ima
Sokotijadu
odližnu zbirku sokolskih i rodo-Ijubivih pesama sa slikama za deklamovanje i pevanje radi po-dizania sokolsko«-viteškog duha od brat« dr. Vojislava V. Rašica, Beograd, Kraljice Natalije ut. 14. Poštansko-čekovni broj 50.788. — Cena 20 dinara. — Preporužena i od ,Sokolsko? Glasnika" br. 20. od 1930. godine.
Kupujemo
ruče (bradlja) i amer. prefiu u dobrom stanju. Ponude (po mo-guenosti sa slikom) adresirajte:
Kupalište Kupart kod Dubrovnika.
los. Hafner
zavod za umjetno vezenje ==
Ljubljana, Prisojna ulica (Tabor)
(Bivši poslovoda firme Neškudla, koja je prestala raditi, uslijed smrti vlasnika)
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREPŠTINA
Вгзпко Palčic
Dobavljač Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije
Brzojavni naslov: „Trikotaža" Zagreb 3^ Telefon interurban 26-77
L
jesu najbolje, trajne, elastične i neskližu!
KOKOSOVI ČILIMI za hodnik i druge prostorije. OTIRAĆI za noge od kokosa trajni, praktični i jeftini.
Proizvađa:
TKAONICA KOKOSA, SARAJEVO
DOBIJE SE U SVAKOJ BOLJOJ RADNJI!
emo so
kolske zastave
naj|eftim]ie po našim ili pri-
poslamm nacr-tima, obzirajući propis
KP/ltBAll
Molimo,
Izradjujem sve vrsti sokolskih potrepština za javni i izletni nastup svih kategorija našega članstva i to tačno prema propisu Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije Slike u originalnim bojama propisnih odijela nalaze se u knjiži naše nove organizacije. — Zahtjevajte ejenike i prospekte. Cijene vrlo —.......... ■''	i	umjereile,	a	za točnu i solidnu izradbu jamčim.
LJUBLJANA, PREŠERNOVA ULICA ŠT. 3 je največja regulativna hranilnica v Jugoslaviji.
Ima vlog nad 430,000.000 Din.
Za vse vloge jamči ljubljanska mestna občina z vsem svojim premoženjem in z davčno močjo.
Vloge se sprejemajo na knjižice in na tekoči račun. Naložbe proti odpovedi se obrestujejo po dogovoru kar najbolj ugodno.
Posojila se dovoljujejo na posestva, menice in vrednostno papirje čim najceneje.
Za male trgovce in obrtnike obstoja pri hranilnici kreditno druStvo, za punilne naložbe pa sodni depozitni oddelek. - Za varcovanje mladine izdaja domače hranilnike, za pošiljanje denarja po poSti pa svoje položnice.
Telefon št. 2016 in 2616.
Pošt. ček. račun št. 10 533.
Uradne ure za stranke so od 8. do 12 30.
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska, ličarska, sobo- in črkoslikarska delavnica
IVAN BRICELJ
LJUBLJANA, Dunajska cesta 16
Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno, cene zmerne
tražite specijal. 05 oferte i načrte.
$
Tko oglašuje, ta] napreduje!
Za sokolske domove dobavljamo po najugodnejših pogojih kombinirane ojačevalne naprave za gramofonsko glasbo, kakor tudi radio prenos. Velika zaloga radio aparatov vseh- svetovnih tvornic. Zahtevajte ponudbe in brezobvezno predvajanje pri SPECIALNI RADIO TRGOVINI
»RADIOVAL« LJUBLJANA
DALMATINOVA ULICA 13 # POLEG HOTELA ŠTRUKELJ
»IZVOR«
veletrvgolna galanterijske, nlrnbarike I kratke robe
= SUŠAK =
ŠETALlSTE KRALJA PETRA produlJenaZvonlmlrova ul.92
Гранд Хотел „Г1етроград“
преко пута железничке станице
БЕОГРАД
Telefon štev. 2312 Račun pošt. hran. 10.761
UČITELJSKA TISKARNA
LJUBLJANA, FRANČIŠKANSKA ULICA
JE NAJMODERNEJE UREJENA IN IZVRŠUJE VSA TISKARSKA DiLAOD NAJPREPROSTEJŠIH DO NAJMODERNEJŠIH
Tiska Šolske, mladinske, leposlovno in znanstvene knjloe; Ilustrirano knjige v enobarvnem ali večbarvnem tleku; broSure In knllfle v vseh nakladah, časoplso, revije in mladinske '9*®-Okusna oprema ilustriranih katalogov, cenikov in reklamnih listov
Sokolska knjižnica
počela je izlaziti u nakladi fjagoslovenske Sokolske EMatice u Xjubljani
I. sveska: G. G angl, O sokolski ideji.
II.	„	3ng. £ado čBevc: Sokolsko prosvetno delo.
///.	s	3)r. ^Miroslav ‘Gijrš: ZNaš zadaiak, smer i	cilj.
Svaka knjižica stoji 3 3)in
Takoder dobiju se krasne slike u veličini 67X50 cm: Dr. Miroslav Tyrš, Jindrich Ftigner, T. C. Masargk
Cena svak oj s lici 30 S) in
vseh vrst po /o/ogr rafij ahati risbah.
o	l/	•	_
t! Ж V r S BMje
najscrlidnej&e hi iš Св rno
ST'DEU
HUBnANA
DALMATINOVA 1J
Udaje Save* Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl) • Glavni 1 odgovorni urednik Sljepen ielar o Ureduje Redakcijski odsek • 2a upravu I oglase odgovara Mica
Tlslta Učiteljska liskama (predstavnik Franc« Štrukelj); svl u Ljubljani
^Jugoslovenska Sokolska ^Matica
u £ j u b l i a n i, Narodni dom