KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
K LASA 72 (5)
INDUSTRISKE SVOJIN^ IZDAN 1. MAJA 1929.
PATENTNI SPIS BR. 5811.
VicRers Limited, VVestminster, Engleska.
Vremenski upaljači za projektile.
Prijava od 8. jula 1927.
Važi od 1. juna 1928.
Ovaj se pronalazak odnosi na vremen ske upaljače za projektile, koji imaju jednu komoru ili odelenje, u koje ulaze gasovi, koji proizhode od sagorevanja upa-Ijačevog naboja i odakle gasovi idu u atmosferu kroz jednu ili više malih rupa. Glavni cilj ovog pronalaska je: dati poboljšanu konstrukciju upaljača ovog tipa, tako da se održava stalan pritisak u po-menutoj komori na svima visinama za vreme leta projektila, tako da će upalja-čev naboj (kompozicija) goreti pod stalnim uslovima u pogledu na pritisak, i zbog toga neće davati neželjene variacije odnosno vremena sagorevanja, koje prate dosadanje izradjivane i predlagane upaljače.
Po ovom pronalasku izlaz gasova iz komre u atmosferu ili na njihovom putu ka atmosferi vrši se kroz podesno načinjeni sisak, čiji je spoljni kraj izložen dejstvu sisanja za vreme leta projektila, tako da se stvara izvestan odnos izmedju pritiska na spoljnjem kraju siska i na unutarnjem kraju siska (t. j. unutrašnjost komore), pri čem je ovaj odnos manji od onog, za koji se zna da daje maksimalnu brzinu prolaza kroz sisak. Dimenzije siska odabrane su tako, da pri ovoj maksimalnoj brzini, proizvedeni gasovi (ili ona količina gasova, koja nije kondenzovana u komori) izlaze brzinom proizvodjenja, tako da će pritisak u komori ostati skoro atmosferski. U pokazanom obliku izvo-
djenja pronalaska gore pomenuta komora načinjena je iz jedne kape postavljene prema podešljivom vremenskom prstenu, dok je sisak rasporedjen na prednjem kraju te kape koaksialno sa osom projektila tako da se izbegnu nezgode, koje potiču usled obrtanja projektila.
Radi boljeg razumevanja priloženi su nacrti u kojima je:
Sl. 1 aksialni presele, koji pokazuje upaljač konstruisan • po pronalasku, pri čem je vremenski prsten stavljen u ukočeni položaj.
SI. 2 je presek uzet približno po liniji 2,2 iz si. 1.
SI 3 je donji horizontalan izgled vremenskog prstena sa upaljačevim nabojem u istom.
SI. 4 je vertikalan presek gledan sa leve strane iz si. 1.
SI. 5 je presek uzet približno po liniji 5,5 iz si. 2.
SI. 6 je presek učinjen približno po liniji 6,6 iz sL 2.
SI. 7 je uvećani izgled siska. .
SI. 8 je izgled sličan si. 1, koji poka-; zuje upaljač sa dodatom napravom za per-kusiono paljenje.
A je telo upaljača sa poznatim maga-cinom A1 i barutnim čaurama A'J, A2, koje vode ka magacinu, B je podešljivi vremenski prsten obrtno postavljen na jednom napred strčećem i aksialnom delu A:;
Din 15.—
tela upaljača A, koji se drži navrtkom B1 i oprugom B2, C je kapa koja obrazuje komoru. Ova kapa nosi čep D iscelo sa siskom D1 a tako isto i izlozani nos E, koji drži čep D u položaju i vrši drugu funkciju, o kojoj će biti govora docnije.
U pokazalnom primeru vremenski prsten B nosi čauru b sa vremenskim paljenjem, koja se pri udaru vraća nazad i dovodi detonator-sku kapislu b’ prema igli b2. Ako se vremenski upaljač stavi u ma koji položaj sem sigurnosnog, plamen sa kapisle b1 ide kroz rupu 1b2 i pali kraj b* upaljačevog naboja, koji se nalazi u jednom kanalu prstena B. Naboj gori ka drugom kraju b’, dok se ne upali barut u čauri A2, A2, koje vode ka magacinu A1 Kako vremenski prsten B nosi napravu za paljenje b, b1, b2, to se upaljačev naboj uvek pali na kraju b4, tako da samo jedna površina gori u jedno vreme, i prema tome postoji praktično skoro konstantan odnos razvoja gasa iz gorećeg naboja, što je od važnosti za uspešno funkcionisanje predmeta pronalaska. Ovaj konstantan odnos razvoja gasa ne može se dobiti sa tipom upaljača, kod koga se naboj pali na tačkama izmedju njegovih krajeva pomoću jedne naprave za paljenje, koju telo upaljača nosi u utvrdje-nom položaju, pošto kod izvesnih ured jaja gore katkad u jedno isto vreme dve površine, a kađkad jedna površina.
Uz sam kraj b4 naboja upaljača ima prsten B jedan otvor b", koji vodi u unutrašnjost kape C, tako da se iz naboja razvijeni gas ulazi u pomenutu unutraš njost komore i ide u atmosferu kroz sisak D1 u čepu D, kroz centralno izdubljenje E' u nosu E i kroz otvore e u istom nosu. Pomenuti otvori su upravljeni unazad i završavaju se svojim spoljnim krajevima u prstenasto izdubljenje E2 u nosu E, ostavljajući pri tom flanšu Es, izmedju koje i prednjeg dela kape C postoji pokazani prostor ex. Ovaj raspored proizvodi sisajuće dejstvo na rupe e, e, pa prema tome i na spoljni kraj siska D’ za vre me leta projektila kroz vazđuh. Pomenuti sisak ima celishodno oblik divergentnog konausa, ugla oko 2.5—4.5“ za koji je na djeno da daje maksimalnu brzinu prolaza kad se uoptrebi vazduh, ako je odnos izmedju pritiska na unutarnjem i spoljnjem kraju ravan ili manji od 0.8 a kad se upotrebi ugljen-dioksid (čiji je indeks adia-batske ekspanzije 1.28 uporedjen sa 1.4 za vazduh) ako je poni. odnos pritiska ravan ili manji od 0.85. Sledstveno pod ovim usiovima, potrebno je proizvesti sisanje pomoću nosa E, kretanjem projektila na-pred, tako da se dobije apsolutni pritisak na spoljnjem kraju siska bitno manji od
kritičnog pritiska (oko 0.85 kg/cm2), koje se sisanje dobija podesnim dimenzioni-sanjem delova e, E2, E3 ex, shodno poznatim principima. Pomenuti apsolutni pritisak može biti oko 0.82 kg cm2. Kako atmosferski pritisak opada na visinama to i pomenuti apsolutni pritisak odgovarajuće opada i gore pomenuti odnos pritiska ostaje bitno manji od gore de-finisanog kritičnog odnosa. Prečnik grla sika, koji je potreban da omogući izlaz gasova sa brzinom stvaranja istih, menjaće se prema raznim vrstama baruta, no pri upotrebi normalne kompozicije br. 80 crnog baruta, ako kanal za barut ima poprečni presek od oko
0.14 cm2 i puno vreme za sagorevanje (kad je metak u miru) od oko 22 sekunde, biće dovoljan prečnik od oko 0.75 mm sa koturom od oko 130 cm3, da bi se sprečilo povećanje pritiska u komori. Pod ovim okolnostima biće sagorevanje upaljačevog naboja konstantno, pa ma kakvu visinu dostigao projektil. Dužina siska je celishodno od oko 9 mm i isti ima prošireni ulaz na svom unutarnjem kraju oko 2.5 mm u poluprečniku; ugao divergentnog konusa je izmedju 2.5—4.5° kao što je na-pred rečeno. Zbog prostornih ograničenja u projektilima malog kalibra, poželjno je smanjiti zapreminu gasne komore i ako se upotrebljuje naboj, kod koga su negaso-viti proizvodi smanjeni na najmanju me-ru, onda se gasna komora može praviti znatno manjom, naime oko 32.5—49 cm3, što bi mogao biti slučaj u ilustrovanoj konstrukciji. Veći, napred pomenuti kapacitet od oko 130 cm3 potreban je onda, kad se upotrebljuje naboj od crnog baruta, da bi se sisak mogao staviti u takav položaj u kome ima malo izgleda da bi ga mogli zaprljati negasoviti proizvodi (koji iznose kod normalnog naboja od crnog baruta No. 80 preko 50 na sto). U svakom slučaju unutrašnjost komore se prvenstveno pravi pokazanog oblika, tako da će se negasoviti proizvodi sagorevanja centrifugalno odvajani rotiranjem projektila taložiti u delu komore najvećeg prečnika. Konstrukcija pokazana u si. 8 bitno je ista kao i gore opisana, sem što je dodata perkusiona naprava zadnjem delu tela upaljača, pri čem ova naprava ima čauru F, detonatorsku kapislu F1 koju nosi, čaura i iglu F2, na koju udara kapisla F1 kad projektil udari o kakav predmet.
Ovde je pokaazn samo jedan sisak D\ ali se mogu upotrebiti i više od jednog, u ovom sučaju zbir poprečnih preseka ustiju siskova mora biti približno jednak poprečnom preseku jednog jedinog siska, ako se samo jedan upotrebi.
Patentni zahtevi:
1.	Vremenski upaljač za projektile, naznačen time, što se izlaz gasova iz komore u atmosferu ili na njihovom putu ka atmosferi vrši kroz jedan sisak, čiji je spoljni kraj izložen dejstvu sisanja za vreme leta projektila, tako da se stvara odnos izmedju pritiska na spoljnjem kraju siska i na unutarnjem kraju siska (t. j. unutrašnjost komore) manji od pritiska, koji daje maksimalnu brzinu prolaza kroz sisak, i što je veličina siska izabrana tako. da pri ovoj maksimalnoj brzini proizvedeni gasovi (ili onaj deo gasova koji nije kondenzovan u komori) izlaze sa brzinom ravnom brzini proizvodjenja, tako da pritisak u komori ostaje skoro atmosferski.
2.	Vremenski upaljač po zahtevu 1., naznačen time, što komo, u obrazuje jedna kapa postavljena prema podešljivom vremenskom prstenu, dok je sisak raspore-djen na prednjem kraju te kape koaksialno sa osom projektila, tako da se iz-begnu nezgode, koje potiču usled obrtanja projektila.
3.	Vremenski upaljač po zahtevu 2, naznače time, što kapa ima strčeći nos kon-struisan tako, da proizvodi sisanje na spoljnjem kraju siska.
4.	Vremenski upaljač po zahtevu 1—3, naznačen time, što napravu za paljenje naboja upaljača nosi podešljivi prsten, koji nosi i sam naboj i što je naprava ude-šena tako, da pali naboj upaljača uvek samo na jednom kraju.