Poštnina plačana v gotovini.
STROJNI ТОХАС
_________Ф_________
СТРОЈНИ ЛОЖАЧ
ГЛАСИЛО УДРУЖЕЊА ЛОЖАЧА
ДРЖ. ЖЕЉЕЗНИЦА У БЕОГРАДУ
-
__________£__________
STROJNI KURJAČ
GLASILO UDRUŽENJA KURJAČEV DRŽAV. ŽELEZNIC V BEOGRADU
O
Izhaja prve dni v mesecu. Posamezna številka 2 Din. Letna naročnina 24 Din. Uredništvo in upravništvo v Ljubljani, Dunajska cesta 58. Odgovorni urednik Ivan Cek. Излази првих дана у мјесецу. Поједини број 2 Дин. Годишња претрлата 24 Дин. Редакција и администрацпја у Љубљани, Дунајска 58. Одговорни уредник Иван Цек.
Št. 8.	V Ljubljani, 10. avgusta 1927.	Leto III.
Записник
Трећег редовног конгреса Удружен.а. Ло-жача Државних Жељепница Краљевино C. X. С. на дан 5., с. и 7. јула 1927. год. у Београду.
Председник конгреса: Милутин Ни-колић, Београд.
Оверачи ваписника:	Анте Божић,
Моотар; Трифун Марковић, Београд.
Годишњи конгрес отвара иредсед-вик, Милутин Николић тач]1о у 9 часова upe нодне. поздравља све другове који су узели учешћа на конгресу и спомиње све наше покојне другове на које сви устају и кличу: „слава им!”
Иредседнт: Николић извештава о своме раду ва целу годину коју je радио. Иввештава лрисутне да je одпослано свега I SO дошгса и иримљено 159, ско-јим се врилази на дневни ред.
ITa тап 5. јула 1927. год, отворен jt Tjiehii редовни конгрес, на дпсвном реду одржале су се следеће тачке:
1.	иввештај председника;
2.	извештај секретара;
3.	извештај благајника;
4.	извештај надзорног одбора;
5.	бирање пове управе;
G. самосталли нредлози;
7. евентуалије.
Ha копгресу све Обласне Управе за-Чггупане су са:
из Загреба четири делегата. из Capa јева четири, из Љубљане седам, Субо-тице четири. из Београда девет и из (-копља три делегата.
Николић на.вомиње да je Уд]1ужен>е поетигло успех нарочито у цогледу регу-лиса.ња нерегулисаних ложача.
Извеп1тај секретара подноси конгре-су друг Радовановић. Напомиље да су у току последњв године умрли неколико члановч в иихових домаћица. Другови
су били о друштвеном трошку сахрање-ви те су се њиховим приосталима иснла-тиле привидајуће посмртнине. Даље из-вештава да je било боловања којима je дата нрииадајућа помоћ од удружења у вбласним Управама. Стање чланова укуино 2349 редовних чланова. Изгуби-ли см.о 43 члавова, 13 умрлих a 30 отну-штених.
Затим друг Марковић, благајник Централне Управе, објасни ковгресу m тти биланс ш годику од 14. јула 1920 до 5. јула 1927. год. Из биланса произ-лази да je било у томе времену ттрихода свега са преносоч: 24805.75 Дин, a рас-хода 23381 Днн, остатак у благајни 1421 Дин 75 napa без новина.
Надзорни одбор изјављује да je бла-гајву Цевтралне Уираве naiiiao у потпу-ној иеправности које једноглакно ион-грес усваја.
Даље je реч друга Николића другу Чеку. Нато устаје Чек п иоздравља дру-гове из свих обласних Уирава и жели евим друговима да би што боље и слож-није ступили друштвеном |)а.ду који je потребан не само садањим другови.ма, него и онима који остају иза нас.
Предлаже друг Т. Маринковић дали he се друштвена правила уиоштивааи за целу Јлраљевину без нкакве и-.мене које конгрес једногласно усваја са малим до-пунама.
Предлаже друг Лалић да остану на-ведене тачке у друштвеним иравилима о посмртнини и то како je која Обласна управа моћна да исплаћује, према (ри-нансијски при.;шкама које се прима.
Разрешница старе управе и бирање нове управе. Изабрани су за нову упра-ву ови чланови:
Почасни лредседпик: Димитр. ТТау-мовић; председник: Милан Марковић (Г)еоград); 1. иотпредс.:. Незир Лалић (Бос. Брод); 2. иотпредс.: Живадин 7Ки-
вадиновић (Београд); секретар: Јосип Зуианц (Београд)А благајник: Живадин Живадиновић (Београд), зам.: благ.: Ла-зар ФилиповиМ (Земун); чланови: Живо-јин Познановић (Веоград), Иван Kaca (Осек), Мирко Кро(()лин (Загреб), Војисл. Шкрга (Сарајево), Manija Koc (Љубља-на), Мплан Пејић (Сомбор), Бартул Ку-јуиджић (Суботица), Милош Пепшћ (Бе-оград), Јакоб Фистрич (Марибор), ЈБубо-мир Стевић (Зеница).
Предлагано je и решено да овака Обласна управа даје потпору no могућ-ству своје благајне, које важи за дете, за жену 1000 Дин, a за члана као и до сада 1500 Дин. — Посмртнину добија сваки члан после 6 месеци. Исто остаје за Цен-тралу 30% члаварине од Обласн. управа.
Нешено je да се друЈитвени лист штампа од августа месеца у Београду и то сваки чланак у три иримерка,
Решено je да иредседник Централе прима хонорар 20% од целе суме месеч-но која припада централи na име 30% од обл. упр.
Решено je да се делегатима плаћа дијурна који су са стране 150 Дин днев-но a из места 100 и решено je да Центра-ла плати двапут годишље надзорни од-бор no две дневнице ако je ca črpane a ако je из места no једну. Ha даље решено je да централа плати дуг Облаеној Упра-ви Љубљани до 1. септембра ове год. и да се све Обласне управе обавезују да he одмах известити Обл. Управу ЈНубљану дали еу слале 30% дентрали.
Решено je ко позива na ванредни са-станак да сам подноси трошак т. ј. сам исплаћује делегате.
Решено je да се исплати (и исплаће-но je) М. Николићу 700 Дин као хоиорар na његов одлазак у надлештва за 14 пута.
Решено je да се идући конгрео 1923. год. одржи у Београду.
Резолуција
Министарству и Генералној Дирекцији Државних Жељезница Краљ. C. X. С.
Ha конгресу Удружења Ложача Држ. Жељезнпца у Београду 5. јула ове годи-не примлена je следећа резолуција коју уиућујемо на горњи наслов.
Правилни ком о сноредним принад-лежностима службеника држ. Саобраћај-них установа обнародованим у служ-беним новинама 20. нов. 1920. тод. Број 265 уређене су сиоредне иринадлежно-сти машинског особља. Како су у тај правнлник унешене некоје одредбе са којим нарочито ложачи немогу бити за-довољни то je вотписаном Удружењу ло-жача част да достави Генералној Дирек-цији у облику некојих предлога жеље својих чланова које нека се приликом нове стилизадије напоменутога правил-ника уваже.
Предлажемо:
1.	У чл. 60 тачка i нека се унесе да нримају премију и иотпаљивачи нарочи-то o.'ii Bopi врше своју службу самос.suho без икаквог надзорства (важи за целу Краљевину). Овај иредлог оправдамо следећим: служба потпаљивача није је-динствено сироведена у целој навгој зем-л>н na док врше no негде ту службу ква-ли(Ј)И!;овани ложачи сасвим самостално. узимају се у осталим Дирекцијама за ту службу обични радници коЈи врше ту службу под надзорством вође потпаљи-вача т. ј. обично једнога старијег ложа-ча. Кад би се та служба организирала но евим Дирекцијама једнако неби било ових потешкоћа гледе премије потпал>и-вача.
2.	Ч.тан оо лит. е) нека се одреди да прима вођа иотиаљивача, ложач са ира-вом рукова1ва локомотивом просечио премвју машиновође који врпи службу маневра у већим станицама a то из раз-лога, јер врше једнаку службу, т. ј. ма-неврпсања. али немају вође подиаљива-ча километражу нити нремију за уште-ђено мазвво и гориво. У некојим Дирек-цијама где ту службу врши машиновођа, прнмају ови машиновође просечну пре-мију својих колега на маневру и ако не-мају то право но нравилнику (чл. оо лит. е). Било би праведно да службеници иримају за једнаку службу једнаку на-граду.
3.	Подела времије чл. 04 нека се из-мени тако да машинско особље прими 30% од уштеђене суме a та свота нека се поделн једнако на машиновође и ложаче. Овај захтев ложача сасвим je оправдан. Код уштеде материјала неда ое pehu који има више удела, дали ложач или маиш-
новођа, али je извесно да зависи и од једнол и од другог na би било пра-ведне да буде и подел једнака. Што до-лазимо предлогом да се свота мапшнског особља повиси од 25 на 30%, т. ј. јер nama организација нема интереса да тражи повишицу иремије на штету машиновође него настоји да иостигне за своје члано-ве оно што према својем раду и no својој ванредно напорној служби сасвим оправ-дано могу тражити a да овиме ne сметају интересима машиновођа. Губитак 5% за управу неби био никако губитак, јер би машинско особље a нарочито ложачи, ви-дећи да их управа награђује према за-слузи, својим иитензивним радом и саве-сним вршењем службеј богато надокна-дили ono што би им управа дала.
4.	Удружење ложача тражи да се опет установи један пензијски фонд као iiiTO je постојао пре рата na све до namera Закона о Држ. Саобраћајном особљу. У ту сврху нека изволи Министарство Саобраћаја израдити један законски предлог у који треба да улази одредба, да ео овом пензијском фонду накаже раз-лика na плати заосталих оних седам Mecenu. коју разлику управа Држ. Желез-ница. још увек дугује регулисаним служ-беницима. тиме да се евентуални вишак исплати службеницима a ако би се пока-зало да je it сувише малена онда би службепици тај мањак надоплатили.
5.	Код разделе одела опазило се je да je свака Дирекција постудала друкчије na нису сви ложачи у целој земљи при-мили једно те исто одело односно једна-ку количину одела. Напомињемо да ни-су тражбине ложача у погледу одела noje им постбјећим прописима нрипада још ни до данас подмирене стога тражимо:
а)	Да се ложачима накаже одело noje им no пронисима прииада.
б)	Да се код поделе одела поступа у свим Дирекцијама- једнапо према noćio јећи м nponисима.
(i. Према правилнику прпмају (или боље peti u имали би примати) регулиса-ни ложачи службено одело, док нерегу-лисани ложачи не примају ништа. Међу-тим нерегулисапи ложачи врше једнапу те ксту службу nao и регулисани ложа-чи na je и њихова потреба no једно оде-ло једна те иста. Уважити треба n то да већина иерегулисаних ложача нису при-ви што још нису регулисани него je то крива унрава. Због тога нека се та Упра-ва постара да се односни правилник из-мени na да се у новом иравилнику одре-ди да морају n нерегулисани ложачи". ano врше службу регулисаних ложача, примати барем плаво радпо одело.
7. Оним заосталим ложачима који још ни до данас нису регулисани a који
имају све иогодности и увете noje тражи Запон за регулисање једпог службеника непа се изиђе у сусрет и nena се одреди да буде што upe регулисање.
S. Колико нам je познато ради се са-да на ревизији Закона о саобраћајпом особљу, na молимо да се том прилпком уважи nama давна жеља да буду ложачи преведени у једпу вишу патегорију. то je ano остане развршћење особља какво je сада. нека се преведу ложачи у прву патегорију званичнитт. ano пак развр-шћење особља буде измењено. нека дођу ложачи у ону категорију у коју буду прведени кондуктери. To тражимо из разлога, јер имамо све стручне и саобра-hajne испите noje немају некоје патего-рије a noje су боље преведене. Сем тога мислимо да ваља наградити и nam при-знато ванредно тежак и чак најтежи по-сао на жељзенипп. поји нашу категорију веома исцрпљује.
9.	Ложачи nojn врше службу на гри-јачим колима не примају километераже и никакву премију. Ta пилометеража je једнака ииломвтеражи ложача na локо-мотиву ложач без испита на гријача no -же кочничара, Пошто се тражи да je ло-жач на гријачим полипо једнако исто спреман nao и ложач са службу на локо-мотиви — na супрот док. може на дркр-мотнви ложач без испита на грнјача ко-ла један ложач без испита неможе — и iioniTO je служба na гријачим колима јед-нако' напорна и још више одговорна ne-го ли na локомотиви, било би праведно да се према томо одреди принадлежност. Када се управа на своју штету неће од-лучити да уведе у гријаћа кола систем штедње. нека барем одреди, да примају ложачи ону километеражу поју примају кондуктери.
10.	У сарајевској Дирекцији ставили су се пре три године службеници на во-доцриима и луфт гасовима под надлеж-ност грађевинских секција. Kano врше службу испитани ложачи, nojn су upe потпадали под надлежност ложпоннца, молимо да се опет уврсте под надлежност ложионице, како би могли стари изне-могли ложачи доћи на то место. Уједно тражимо да се то епроведе за целу држа-ву, да би ложачп. nojn су оставили све своје снаге на ложачкој с.тужби. нмали прилипу да na своје старе године могу постићи пеку полакпшцу.
11.	Решењем Министарства Саобра-liaja бр. 1593/27, 28. 1. 1927. нод. дозво-љено je да се члапарина паших другова зауставља кроз платни списак na да се та члапарина достави Обласшш Управа-ма. Док се та одредба Генералне Дирек-ције у непојим Дирепцијама извршава у '
реду. у осталим Дирекцијама ce та од-редба не извршава, Тако на лример зау-ставила ce чланарина у сарајевсхсој Ди-рекдији већ 3 месеца a до данас. није Удружењу ложача још ништа попдаће-но. Молимо да генерална Дирекција из-да наређење да ce заустављени новац одмах исплатМ, пошто je тај новац соп-ственост ложача, a не Управе н да ce потражи кривци који су то скривили na да ce казне a у будуће да ce заустављени новац редно сваког месеца исплаћује.
12.	У одговору M. G. бр. 1593/27, 28.
1.	1927. год. садржано je у тачци 13 обе-ћање да he ce издати Дирекдији наро-ђење о чишћењу пепељара у смислу за-хтева ложача. Констатирамо да оваква наредба, ако je била издата, до. сада у сарајевској, суботичкој и загребачкој Ди-рекцији није joiii стуиила на снагу.
13.	Ложачи в. д. машиновође ири-мају 80% премију од оне коју примају машиновође. Молимо да ce правилником о споредним принадлежностима изменв у толико да ложачи в. д. машиновође. док врше и када вргае ову службу, при-мају и оне принадлежности које примају машиновође.
14.	Ako није могуће постићи да ce премија повећа. нека ce повећа километ-ража ложачима a времија укшхе. За up-зе и особне возове 40 napa no км, a за те-ретне u остале 60 napa no км. Маневри-сање исто 60 napa.
15.	Потписано Удружење Ложача Држ. Жељезница моли Генералну ;1и-рекцију да ce свима ложачима који "у већ остарили и нису регулисани a чакон 15—20 година љихове напорне службе остали неспособни за ложачку служоу, да им ce плате регулишу na љихово од-служене нодине као осталим ложачпма који врше службу ложача на локомо-тпви.
16.	Да ce тражи ревизија правилни-ка о споредним принадлежностима да ce укине чл. 104 правилника о споредштм принадлежностима којим ce побија сва права на редовито уживање крваво за-рађене километраже и премије, да ce ие-плаћује ноћни додатак егзекутивном особљу како то према правилнику о сгто-редним принадлежностим припада.
17.	Молимо да би ce у свим Дирекци-јама успоставили ложачи за локомотиве где су потребни no правилнику машино-вођа u ложача, чл. 15.
Надамо ce, да he железничка управа ове предлоге и жеље узети озбиљно у претрес и да he ce уверити о љиховој оправданости.
Zapisnik
trećeg redovnog kongresa Udruženja lo-žača Državnih Željeznica Kraljevine SHS
na dan 5., 6. i 7. jula 1927. god. u Beograda.
Predsednik kongresa: Milutin Nikolić, Beograd.
Overači zapisnika: Ante Božić, Mostar; Trifun Markovič, Beograd.
Godišnji kongres otvara predsednik Milutin Nikolić tamo u 9 časova pre podne, pozdravlja sve drugove koji su uzeli učešća na kongresu i spominje sve naše pokojne drugove na koje svi ustaju i kliču: »Slava im!«
Predsednik Nikolić izveštava o svome radu za ćelu godinu koju je radio. Izveštava prisutne da je odposlano svega 180 dopisa i primljeno 159, skojim se prilazi na dnevni red.
Na dan 5. juna 1927 otvoren je treći redovni kongres, na dnevnom redu održale su se sledeče tačke:
1.	Izvesta j predsednika;
2.	Izveštaj sekretara;
3.	Izveštaj blagajnika;
4.	Izveštaj nadzornog odbora;
5.	Biranje nove uprave;
6.	Samostalni predloži.
7.	Eventnalije
Na kongresu sve Oblasne Uprave zastupane su sa:
Iz Zagreba četiri delgata, iz Sarajeva četiri, iz Ljubljane sedam, Subotice četiri, iz Beograda devet i iz Skoplja tri delegata.
Nikolić napominje da je Udruženje postiglo uspeh naročito u pogledu reguli-sanja neregulisanih ložača.
Izveštaj sekretara podnosi kongresu drug Radovanovič. Napominje da su u toku poslednje godine umrli nekolko članova i njihovih domaćica. Drugovi su bili o društvenom trošku sahranjeni te su se njihovim priostalima isplatile pripadajuće posmrtnine. Dalje izveštava da je bilo bolovanja kojima je dala pripadajuća pomoć od udruženja u Oblastnim Upravama. Stanje članova ukupno 2349 redovnih članova. Izgubili smo 43 članova, 13 umrlih a 30 ođpuštenih.
Zatim drug Markovič, blagajnik Centralne uprave, objasni kongresu da važi bilans za godinu od 14. jula 1926 do 5. jula 1927. god. Iz bilansa proizlazi da je bilo u tome vremenu prihoda svega sa prenosom: 24805.75 Din, a rashoda 28381 Din, ostanak u blagajni 1424 Din 75 para bez novina.
Nadzorni odbor izjavljuje da je blagajnu Centralne Uprave našao u potpunoj ispravnosti koje koje jednoglasno kongres usvaja.
Dalje je reč druga Nikoliča drugu Čeku. Nato ustaje Ček i pozdravlja drugove iz svih oblasnih uprava i želi svim drugovima da bi što bolje i složnije stupili društvenom radu koji je potreban ne samo sadanjim drugovima, nego i onima koji ostaju iza nas.
Predlaže drug T. Marinkovič dali će se društvena pravila upoštivati za ćelu Kraljevinu bez ikakve izmene koje kongres usvaja sa malim dopunama.
Predlaže drug Lalić da ostanu navedene tačke u društvenim pravilima o posmrtnini i to kalio je koja Oblasna uprava moćna da isplaćuje, prema finansijskim prilikama koje se prima.
Razrešnica stare uprave i biranje nove uprave. Izabrani su za novu upravu ovi članovi:
Počasni predsednik: Dimitrije Nau-mović, predsednik: Milan Markovič (Beograd), 1. podpreds.:	Nezir Lalić (Bos.
Brod), 2. potpreds.:	Živadin Živadinović
(Beograd), sekretar Josip Zupanc (Beograd), blagajnik Živadin Živadinović (Beograd), zam. blag. Lazar Filipovič (Zemun), članovi:	Živojin Poznanović (Beograd),
Ivan Kasa (Osjek), Mirko Kroflin (Zagreb), Vojislav Škrga (Sarajevo), Matija Kos (Ljubljana), Milan Pejič (Sombor), Bartul Kujundžić (Subotica), Miloš Pešić (Beograd), Jakob Fistrič (Maribor), Ljubomir Stević (Zenica).
Predlagano je i rešeno da svaka Oblasna uprava daje potporu po moguć-stvu svoje blagajne, koje važi za dete, za ženu 1000 Din, a za člana kao i do sada 1500 Din. — Posmrtninu dobija svaki član posle 6 meseci. Isto ostaje za Centralu 30 % članarine od Oblasn. Uprava.
Rešeno je da se društveni list štampa od avgusta meseca u Beogradu i to svaki članak u tri primerka.
Rešeno je da predsednik Centrale prima honorar od 20% od cele sume mesečno koja pripada centrali na ime 30% od obl. upr.
Rešeno je, da se delegatima plaća di-jurna koji su sa strane 150 Din dnevno a iz mesta 100 i rešeno je da Centrala plati dvaput godišnje nadzorni odbor po dve dnevnice ako je sa strane a ako je iz mesta po jednu. Nadalje rešeno je da centrala plati dug Oblasnoj Upravi Ljubljani do 1. septembra ove god. i da se sve Oblasne uprave obavezuju da će odmah izvestiti Obi. Upravu Ljubljanu dali su slale 30% centrali.
Rešeno je ko poziva na vanredni sastanak da sam podnosi trošak t. j. sam isplaćuje delegate.
Rešeno je da se isplati (i isplaćeno je) M. Nikoliču 700 Din kao honorar za njegov odlazak u nadleštva za 14 puta.
Rešeno je da se idući kongres 1928. god. održi n Beogradu.
Ovo je rešavano i rešeno na kongresu od strane sviju delegata.
U Beogradu, 7. juna 1927.
Iz udruženja
Našemu članstvu.
Že ponovno smo na tem mestu objavili pojasnila našemu članstvu, kako naj ravna v raznih svojih poslih, ki jih ima z upravnim odborom. V tem pogledu so se odposlale) tudi poverjenikom okrožnice, kar pa vse skupaj ni, zdi se, mnogo zaleglo. Zato naprošamo ponovno članstvo, da se v slučajih, ko imajo pravka z vodstvom naše obl. uprave, držijo navodil, ki jih tukaj navajamo.
K društvu prihajajo mnogi člani v svrho raznih intervencij brez vsake vednosti svojega zaupnika in ne da bi o svojem prihodu poprej obvestili obl. upravo. Dogajajo se slučaji, da pridejo tovariši iz oddaljene podružniec dopoldne in zahtevajo od uprave, da se izvrši intervencija takoj. Potem pride drugi še istega dne popoldne s slično zahtevo. In takih slučajev je mnogo, dogajajo se dan za dnem. Vse to pripravlja upravi zelo velike težkoče in je treba v tem pogledu nekaj ukreniti, da se to v bodoče ne bo dogajalo. Kdor želi kaj od upr. odbora in ima želje glede kakih intervencij itd., mora to brezpogojno pravočasno javiti obl. upravi, saj vendar ne more nihče zahtevati, da bodi pri obl. upravi stalno v službi moštvo, ki naj bo pripravljeno, da vsak čas spremi vsakega poedinca na direkcijo. Tovariši naj uva-žujejo da vršijo funkcionarji prav tako svojo službo kot vsi ostali tovariši in da ne razpolagajo poljubno s svojim časom. Sklenilo se je, in o temi so bile obveščene vse podružnice, da se vsaka intervencija pošlje na obl. upravo sporazumno z dotičnim zaupnikom in samo preko njega. Stvari, ki bodo prihajale na obl. upravo brez vednosti zaupnika in brez njegovega podpisa, se v bodoče ne bodo upoštevale!
Opažamo tudi, da so naši člani o mnogih službenih stvareh, ki se jih tičejo, zelo slabo poučeni. Tako se je n. pr. pripetila nekemu našemu tovarišu obžalovanja vredna nezgoda. Zaradi nekega nepremišljenega dejanja v službi je bil odpuščen brez vsakega zaslišanja. Dotični ni zahteval, čeprav se čuti nedolžnega, da bi se ga zaslišalo, temveč je bil po odpovedi službe mirno ves mesec doma, in ni tega niti društvu javil. Šele po preteku enega meseca je priromal na društvo in prosil, naj
mu društvo izposluje, da se ga bo spet sprejelo v službo. Seveda tudi on ni o svojem prihodu nikogar obvestil, da bi ga kdo pričakoval in ga na njegovih uradnih potih spremil. Jasno je, da se bomo zavzeli zanj, če bo mogoče dokazati njegovo nedolžnost. Vendar bi bilo že čas, da bi se vsak naš član zavedal, da so v takih slučajih hitri koraki neobhodno potrebni. Ne pa čakati cel mesec, ko je mnogokrat za uspešne posredovanje že zdavnaj prepozno.
Želimo, da bi se naši člani v teh stvareh točno držali že večkrat izdanih navodil, ker bomo s tem prihranili obl. upravi mnogo posla in sitnosti, sebe pa obvarovali eventuelne škode.
Naš list. Na kongresu, ki se je vršil 5. VIL 27. v Beogradu, se je med drugim 'tudi sklenilo, da se bo odslej naš list tiskal v Beogradu. Prihodnja številka bo že izšla v Beogradu. Centrala namerava naš list povečati, tako da bo mogoče natisniti članke v vseh treh jezikih odnosno pisavah.
Naša oblastna uprava je z zadovoljstvom pristala na to, da se tiska list v Beogradu, ker smo imeli z listom velike težkoče, ki jih tukaj ne bodemo pojasnjevali. Ako bo centrala vršila svojo dolžnost in če bo list redno in po volji vseh članov izhajal, bomo mi s tem jako zadovoljni.
Prepričani pa smo, da centrala ne bo mogla tiskati lista brez dopisov od strani poedinih obl. uprav, kakor smo to vršili mi v Ljubljani.
Pozdravljamo povečanje našega lista, ker to kaže naš napredek. Zaradi tega se obračamo na vse naše podružnice in člane, da redno pošiljajo dopise Centrali, da bo mogla pravočasno izdajati list. Material za list je treba pošiljati zanesljivo do 20. vsakega meseca. Povsod se v naši službi dogodi toliko zanimivega, kar je v zvezi z našo stroko, da ne bo težko pripraviti za vsako številko čeden prispevek. Vsak krajevni zaupnik je odgovoren za to, da pridejo stvari, ki se tičejo naše stroke, pravočasno v list. Dopisi ni treba da so sestavljeni v brezhibnem jeziku, saj se itak, predno gredo v tisk, predelajo in pripravijo v uredništvu.
Tovariši, pišite za list, saj se s tem izobražujemo in nudimo pouk ostalim članom!
Naš list. Na kongresu, koji je održan u Beogradu 5. jula o. g. zaključeno je između ostalog, da će se naš list štampati. u Beogradu. Centrala nastojuće, da list poveča, tako da bi bilo moguće oštampati članke u sva tri narečja.
Ubeđeni smo, da će Centrala ispuniti svoj zadatak samo ako budu pojedine Obl. Uprave učinile svoju dužnost, t. j. da za svaki broj našeg lista pošalju dopise iz njihovog područja. Dopise treba slati na uredništvo do 20. vsakog meseca.
Drugovi, pišimo za naš list jer ćemo time imlati koristi svi, t. j. oni, koji budu pisali i oni koji će čitati.
OBLASTNA UPRAVA LJUBLJANA.
Ker je v zadnji št. našega časopisa pomotoma izostala izjava upravnega odbora glede naših sej, prinašamo v današnji št naslednje: seje se vršijo vsak četrtek in to kot je bilo na občnem zboru sklenjeno: prvi in tretji četrtek so redne seje, a vse druge četrtke se vršijo izvanredne seje. — Prosimo, da članstvo, posebno pa odbor gori navedeno vpošteva.
Iz subotičke obl. uprave stigle su nam sledeče zahvale:
Božo Martinović zahvaljuje se za potporu primljenu prilikom smrti (njegovog deteta.
Silvester Kikić istotako zahvaljuje se za pomoč prilikom smrti njegovog deteta; primio je 300.— Din.
Sava Idulski zahvaljuje se za pomoč, koja mu je pružena u njegovom dugom bolovanju; bolovao je 3 mesca.
Andrija Kopilov šalje zahvalu za potporu, koja mu je podeljena povodom smrti njegovog deteta.
ZAHVALA.
Podpisani Tomc Anton, se najlepše zahvaljujem Udruženju kurjačev Oblastni upravi Ljubljana za povodom smrti moje žene izplačano mi posmrtnino v znesku Din 1500.—
Ljubljana, 28. VII. 1927.
Tome Anton, kurjač kurilnice Ljubljana L
ZAHVALA.
Podpisani se najiskrenejše zahvaljujem oblastni upravi društva kurjačev v Ljubljani za nakazano mi podporo v znesku 300.— Din.
Še enkrat najlepša hvala.
Maribor, dne 16. VII. 1927.
Kmetič Ivan.
Izdaje Udruženje ložača drž. žel. kraljevne SHS u Beogradu.
Tiska tiskarna Makso Hrovatin.