Edicidn de la Časa “EURASIA” — Director: Ing. C. JEKOVEC. — Tiraje minimo: 4.000 ejemplares Organo de la Inmigracion Productora Eslava en Sud America Godina — Ano I Buenos Aires, 20. decembra, 1926 Broj — Numero 13 SENOR, NO LE CUESTA NADA Si usted, en sus pedidos a las časne y empresas anunclad^^as en nuestro penddico, mencione quc ha leido el a v i s o en “G O S P O D A R S T V O”. — A čada comerciante le interesa sa- ber cuales de sus avisos le dan el resultado deseado. Si liecesita Ud. lin personal apto para cualquier trabajo en la es- tancia, empresa industrial o co- mercial, para taller o chacra, tie- ne en este periodico el mejor me¬ di o para ponerse en contacto con el inmigrantc yugoslavo. Este ha recibido el mejor eertificado como trabajador honesto, serio v eompetente por parte del consul general argentino en Belgraao, senor dmi Celso D. de Barrios, cuando este, en ocasion de su llegada a esta Capital, en una en- trevista con “La Nacion”, ha Tlamado espeeial atencidn de que durante todo este ano ningun inmigrantc jugoslavo ha dado que hacer algo a la policia. “GOSPODARSTVO”^ con su tiraje minimo de 4.000 ejempla¬ res y su distribucion adecuada, forma un vinculo verdadero con Ja coleetividad entera yugoslava, no solanicnte en este pais, sino en todas las Republicas del kon¬ tinente americano, donde existe.n tolonias vugoslavas, todas ellas constituidas desde hace mas.de cuarenta anos. RADNICI na estancijama, na gradnjama i n tvornieama, dajte procitati gornji clanak svojim poslodavcima. . Neka znadu, da preko ove novine mogu naci ra- dnih sila. I za Vas ce biti do¬ bro, kad budete bes posla, ako “Gospodarstvo” bude poznato kod poduzeca kao najbolji na¬ slov za vezu s našim svetom, ko- ji trazi rada. NISTA VAS NE STOJI ako kod narucivanja cenovnika, podataka ili robe od kuca, cijih oglas ste eitali u “Gospodar¬ stvu”, počnete recima “Obzirom na vas oglas u “Gospdarstvu” izvolite mi poslati itd”. Poduze¬ ca ee moči oceniti vrednost ob¬ java u nasoj novini, te ce nasto- jati, da Vas dobro posluze. Ing. Agr. A. BOTTO La Ensenanza Agricola Oficial tn Argentina Nota de la Redaccion. —La in¬ migracion, radicandose y si- guiendo en el campo la mišma rutina durante 30 y mas anos, tiene para el pais solamente un valor relativo. Un campo labra- do asi, significa mas que un campo que ha qu6dado durante una generacion raso sin ser la- brado. Pero un campo labrado, lioy en dia, del mismo modo co¬ mo lo era hace 30 anos, ya sig¬ nifica un minus en la economia nacional. La generacion que asi ha cum- plido su obligacion con el pasa' do, tiene otro deber haeia el fu- turo: proenrar que sus hijos no signifiearan una mera prolon- gacion cronologica en la indus- tria agropecuaria. sino un pro- greso en los metodos de la la- bor profesional agricola. En otras palabras: el agricuL tor de hov debe tener la con- ciencia dei deber de dar a sus hijos una instruccion profesio- nai. Asi la, nueva generacion re¬ den podra significar un pašo adelante en el desarrollo de la agricultura, la industrja funda- mental del pais. Por eso consideramos nuestro deber de llamar la atencion del inmigrante vuaoslavo agricultor, sobre las posihilidades de la en- senanza agricola. A tal fin, pu- blicamos las partes mas irnpor- tantes de una conferencia dada por el delegado del Ministerio de Agricultura de la Nacion, in - geniero agronomo Alejandro Botto, Director General do la Ensenanza Agricola ante el TV Oongreso Nacional de Ingenieria Agronomica en el mes de agos- to de 1925. La disertacion fue editada en forma de un folleto bajo el ti¬ tulo “Organizacion de los Ser- vicios Oficiales Agrondmicos en la Argentina”, en el aho en eurso. El ingeniero Botto dice: “Nuestro Ministerio de Agri¬ cultura respoude a la organiza¬ cion ideal one planeara con su talento M. de Tisserand, el bom- bre mas eompetente en estos me' nesteres que ha tenido la huma- uidad. v ereador, por asi rlocir de la organizacion actual de los Ministerics de Agricultura. En efeeto, recuerdo baber leido, que en el aho 1898 una eomision nombrada por el Parlamento j Britanico para que estudiara la posible organizacion de nn Mi¬ nisterio d 3 Agricultura e Indus- trias para Irlanda, pidio a M. de Tisserand, Consejero de Es- tado y Director de Agricultura de Francia, sus ideas al res- peeto. M. de Tisserand confecciono un brillante informe, que tuvo su trascenciencia, difundiendose, traducido, ampliamente en los diversos paises. Y digo que tu - vo su trascendencia, no solo por que el implicaba una reafirma- cion para los Ministerios de Agricultura existentes e n los Estados de la vieja Europa, si¬ no que el servirna para los pai- ses — textuab — recientemente abiertos a la civilizacion. Despues de demostrar elocuen- temente la importancia de un ministerio de esta indole, al con- siderar que del cultivo racional y cientificc del suelo depende hoy la cxistencia y el poder de las nacione.-, indicaba con lujo de detalies las seeciones que de¬ be tenor un Ministerio modelo, senalando entre ellas: agricultu- ra, comercio e industrias, minas, caminos, canales, bosqnes, adrni' nistracion. etc. Ahora bicn: Si M. Tisserand pudiera contemplar nuestro plan organico, estov seguro que ex- perimenraria una doble satisfac- cion; la primera, con la confir- macion de qno sus ideas estaban logicamente eneuadradas en las necesidades preseutes v futuras del desenvolvimiento de nuestra eivilizacion, y. la segunda, ver realizado su ideal časi al pie de la letra en su concepcion. Dicho lo que antecede. debo manifestar que en la imnosibili- dad de hacer una narracion que se refierr- a todo el funciona- miento del Ministerio. en el bre- ve espacio de tiem^o que debe emplearse en una conferencia de esta naturaleza, me concre- tare a la dcscripcion del funcio - namiento de la Direccion Gene¬ ral de Enschar.za Agricola a mi cargo. senalando con los deta- lles posibles, las diversas fnn- ciouos que en el ordon do la en- sehanza y do fomonto eieroenios. T.ersiguiendo como finalidad el nerfeccionamiento presente v fu- turn de nuestra agricultura. Nuestra Direccion General de Ensenanza A g ricola la for- Pag. 2 GOSPODARSTVO Ne 13 EL CONSUL GENERAL AR¬ GENTINO EN BELGRADO El dia 16 de este mes empren- dio el viaje de regreso al pun- to de su actuacion el senor Cel- so D. de Barrios. En ocasion de su despedida ha pnblicado en el gran rotativo vespertino “La Razon” ur. articulo ilustrado sobre Eslovenia, parte Oeste de Tugoslavia. En el a rti culo Ha¬ ma la atencion de los turistas argentinos sobre la conveniencia de que no dejen de visitar du- rante sus exenrsiones turisticas por Europa, este bello rincon del Viejo Mundo, donde pueden encontrar singulares eneantos de la naturaleza y todas las co- modidades de los pai.se s turist i- camente organizados. exitos : el “Selecto Casilda”, malz difundido y conocido en todo el palr y en los vecinos; el “Campeon Barleta”, trigo premiado en la Exposicion de Productos do Granja (1925), y vendido en remate puhlico en $ 520 min., el hectolitro, subrayan que importa su el mereeimiento labor. Cordoba (Cordoba), igualmen- te con su orientacion granjera y de agricultura regional, solo se diferencia de su hermana, la de Casilda. en su agricultura de regadio y por las necesidades t NIKOLA PASIC Nikola Pašič rodio se je u Za- ječaru dne 18 decmbra 1852, god., a umro u Beogradu dne 10. decembra 1926. Kod post epe nog postupka u smeru konačnog ostvarenja Ju¬ goslovanske DržaA r e Srbi imali su ovu dvojnu zadaču: da pri- ' pravi j a ju oružjem i diplomat- skom veštinom put u tom gla - vnom smeru: da postepeno pri- dražuju pojedine delove stvore- de su ambiente, en una orienta- . ,. v , , , , cion frutlcola y forestal mas in- ! nom sre( ? lstu ’ nda če njegovo mnenje, biti, da je “u Ameriei dobro”. Akc- nanese slučaj, da spočetka nemoze da se snagje, onda se dado repatriirati. Zanimljiv slučaj ove naše “ko¬ lonizacije”, prepuštene slučaju i neobaveštehosti iseljenika, nudi nam baš naš dalmatinski svet ovgje. Dalmacija u prvom redu j je zemlj i vina, masline i voča. j Megjutim vidimo dalmatinskog iseljenika kao čakarera. Po pre- delima pšenice, lana i kukuruza, i Najozbiljnijf je kod toga okol- I nost, da je ostao na mestu po 30 i više godina, pa do dana,s n velikoj večini nema spoje zorni- ■ ie. Živi i muči sc ioš uvek na II) LTna vista general del Canal Ma triz, entre el Rio Atuel y la Colonia “La Llave” JVfe 13 GOSPODARSTVO Pag. 5 nalaze samo pojedinee, neka nam dopisuju, osobito o pitanju naseljivanju. . Mi s« svoje strane e eni o bu¬ diti zanimanje za razne prilike za naselenje, buditi pažnjuna načine, zbog kojih uspeva ju dru¬ ge narodnosti, na pogreške zbog kojih neko napreduje, a drugi ne. 1 Danas neka opozorimo naš svet, da razmišlja o vrednosti pomnle zemlje n naseobini “La L1ave“. Naseobiua nalazi se u vinorodnem predelu u Mendozi. Dočiiin treba u žitavskom prede¬ lu 100 lni za normalno seljačko stanje, u Mendozi računa se, da obitelj može da živi sa 10 ba zbog intenzivnog obragjivanja zemlje. Tih 10 lia stoji nkupno 2500 peča, koje se isplačuje 10 godina, dakle po 250 peča godi- šnje za eelu čakru. Prvi obrok plati se tek svršetkom prve go- dine. Zbog ovili ugodnili uveta mo- guče je početi radiiti na svoja ruku, na vlastitoj zemlji svako.i obitelji, koja imade jedilo 2.000 peča za počel ak. Uprava nase- obine “La Llave”, uzimajuči u obzir, da za naselenje sama zem¬ lja ne znaci još mnogo užitna kod ponnda u obzir samo inte¬ resente, ko.ji imadu gornju sva¬ tu kad počrni raditi. Osim toga obazire se samo na ponude ljudi- sa obiteljima, Sa neoženjenim ljudima večinom svi su koloni- zadori učinili loša iskustva. Naseobiua “La Llave” imade velike gradnje za zalevanje po¬ lja, tako da ne ovise o kisi. Za vodu plati se po prilici po 5 pe¬ ča na godinu za svaki hektar. Voda dovodi se iz reke Atuel do neseofcinc prokopom, koji je 27 kilometara dug. Kod. naseobi- ne razdeli se na tri glavna pro- lcopa, od 35 km dužine. Od ovili niu do poj edinih parcela razvock ni prokopi, kojili ima u ovoj na- seobini ukupno preko 200 km dužine. Voda uziina se iz reke Atuel, koja sadrži mnogo snovi, kori- snih za rast plodina, tako da za- jedno deluje kao umetno gno- jivo. Zbog intenzivnog obragjiva¬ nja, dobrih železniekih veza i snogučnosti malih poljoprivred- nih. industrija dani su gore svi uveti za zadružno gospodarstvo. Deset ili petnaest naših dobrih dalmatinskih ili goričkih kintera moglo bi osnovati prvu našn na _ seabinu i to onsnovanu svesno, po jasno zre,etanom programu i vogjenu u duhu modernih zahte¬ va i za zernljoradnju. Razume st, da se mora i u tom slučaju raditi i misliti. Oni koji od Amerike očekuju, da če im pečeni golobi sami leteti u usta, več su unapred osudjeni na pro¬ past. Mi smo otvorili vrstu praktič¬ nih obaveštenja sa slučajem na- seobine “La Llave”, jer nam nude jamstvo za ugodne glavne preduvete dve okolnosti. Mini- starstvo Pcljoprivede odavle po¬ slalo je svog agronoma, da ispi- ta naseobinu, a Glavno' ravnate¬ ljstvo za Useljavanje takogjer svoga komesara. Oba izvesta ja glase povoljno. Osim toga je na- seobina vi ustni št vo velikog novca nog zavoda, kojemu nije stalo do toga, da nasamari i obesi na- seljeniku zomlju na nos uz naj- veeu cerra; zbog svoje novcane snage može nuditi zemlju uz uvete, da naseljenik odmah spo¬ četka može dišati, početi raditi i zaragjdvati. Udruženje Argentinskih Indu¬ strij ala ca ovili dana posetilo je okrug San Rafael, u kojem leži naseobina “La Llave”. Industri- jalai izjavili su, da je taj okrug onaj, koji sc od svih mendosin- skili okruga najbolje razvija. Sa svojih 45.000 Stanovnika ima več- 73.000 ha obragjivanih; 12.000 tih ha zasagjenih je vinskom lo- zom, a 2300 ha najboljim vrsta¬ ma vočaka. tako da se izvozi svaki dan više voea u Severau Amerika. — Ceste u ovom okru- gu su izmedju najboljih u Ar¬ gentini. Ove redke popračujemo sa par slika iz naseobine. U nar ednini brojevima počečemo sa podrob- nijim opisom pokrajine Mendo - ze, i opčin karakteristika tamo- šnje privrede uopče. I »M M i Ako hočete, da d o g j e vaš novčani dar obitelji u starom kraju BtZO IJEFTINO u ruke, poslužite se našim Naslovnik u domovini dobiče doznaku isplačenu nakon OSAM do DESET dana. Trošak iznosi sa¬ mo TREČINU onoga, što inaee stoji kablegrafska d oznaka. Doznačujemo novae takogjer pismenim ili kablegraf- skim putem za sva mesta Jugoslavije, u DOLARIMA ili u dinarirna po najugodnijem denovnom tečaju Sve željene podatke možete dobiti kod našeg odels- nja “GIROS” i to na vašem jeziku Uloge na štedionskom Računu ukaraačujemo sada po 4 % a uloge na odregjeni rok prema dogovoru. Banco Aieman Transatlantico Buenos Aires: Reconquista, čošak Rine. Mitre. Lima 66G. Callao, čošak Corrientes. Produžnice: Rosario, Cordoba, Mendoza, Bahia Blanca. III) Una calle en la Colonia “La L lave”. El transformadc un desierto en un bosque oro liqnido ha v rol ____ TALLER MECANICO CIENTIFICO M. Palermo & Cia. Salta 367— Un. Telef. 37, Riv. 6146—BUENOS AIRES Aparatos FOTOGRAFIOOS de la Fdbrica Suiza KERN proveedores del INSTITUTO MILITAR GEOGRAFICO YUGOSLAVO Gragjevnu Produzece-Osnovano 1912 A. GOBICH Sitio de Montevideo 660 — LANUS (F. C. S.) Proračuni načrti i gradnja kuca za obitelji, cha- lea, dvorana, skaladista, mostova zeljeznica itd. Specijalista za zelezni beton (cemento armado). Izvršilo vec opetovano kuce do devet spratova. Male obiteljske kuce grade se na umerene mese¬ čne obroke. Zaposluje nase inzenjere i druge strukovne sile, te iskljucivo nase radnike. Kad radi dobro naša tvrtka, zaradi dobro i nas radnik - iseljenik. Zeljene informacije i podatke mozete dobiti us- meno ili pismeno na gornjem naslovu. P4g. 6 GOSPODARSTVO Ni 13 Regalom Para las fiestas sle N A V I D A D MEDIAS de seda p. senora un par $ 3.80 y 2 docena . »21.60 PANUELOS para Hombre de hilo, y> docena .. $ 7.— 1 ” .. » 32.— N° 1063, la docena » 6.— ASW, ” ” » 5.50 00 ” ” » 2 ,— Con cualquier letra: la docena . » 7.— MAQUINAS de Coser y Bordar, marca sniza “HELVETIA” desde $ 120 a $ 158 Časa “EURASIJl« N. York 3363—Buenos Aires |0r. Ange! Consulichš Medico del Hospital Rawson! Ha trasladado su consultorio j a Rodriguez Pena 274 U. T. 38, Mayo 1711 Consultas de 3 a 6 PREDPL4TITE SE MA “ GOSPODARSTVO“ JI Evropa eno en 0 /.volonaue 556 gA/SGALLO 356 Id /MfJrande rv 7 £yye/Qz aei mundo - ^ -> IS SIJMTA u BUENOS AIRES ZA 13 DANA Tokom prošlih pedeset godina necuveni razvitak moderne teh- niike izvrši a je vanredni uticaj takogjer na iseljeničko pitanje. Prije pedeset godina seliti se “u Amerika” značilo je pravo juna¬ štvo i mučeništvo osobito za put- nike trečcg razreda. Natrpani po med krovlju bez razlike spola i starosti bili su na moru dugc injesece, ovisni od malo više ili manje vjetra, podnoseči vručinu, a mnogo puta su i umirali od žegje. Nadošlo je doba parnih Stro¬ jeva. Brodovi počeli se graditi iz željeza, pridobivali su na ve¬ ličini, ali iseljenik u trečem raz¬ redu samo polagano mogao se je koristiti tim napretkom. Ve¬ liki strojev! i ogromne zalihe ugljena zauzimali su znatan dio povečano? prostora na brodu. Od putnika koristili su so na¬ predkom samo oni, koji su mo¬ gli putovati u prvom i djclomi- ce u drugom razredu. Sada dolazi treče razdobljc u razvitku prekomorskih putničkih brodova, koje jo omogučio na- predak tehniko. Parni stroj ustu- pa mjesto motom. Putovanje iz naše domovine u Južnu Ameri- ku skračuje se za polovieu. Teh¬ nika če emogučiti, da narod iz gusto naseljenih zemalja ili go¬ spodarski siromašnih krajeva hude mnogo laglje polazio u zem¬ lje sa bol jim izgledima na zara- du. Time če se umanjiti socijalni pritisak u starom kraju. One množice, koje bi osiromašene do¬ ma množile sloj, kojemu se čini da nema drugoga izgleda na poboljšavanje gospodarsko? položaja nego nasilje, te množi¬ ce imače pcveeanu priliku da se šele u nove zemlje, gdje če se — pobjedivši prve poteškoče — mjenjati u produktivan sloj onih, koji znače napredak ovili novfih zemalja. Takav če biti i na Balkanu te u Srednjoj Europi socijalni i go¬ spodarski upliv triumfa brodar¬ ske tehnike, izražen u vidnom obliku sa novim brodom trščan- skog parobrodarskog društva Cosulich Line ‘Saturnia’, koji je pravo čudo moderne tehnike i j edini svoje vrsti na svetu. Dva su uvjeta, zbog kojili je bio moguc taj uspjeli: U prvom redu 70 godina ne- umornog rada i ustrajnosti. P ut od g. 1857., kad je osnivač dru¬ štva, Antun Srečko Cosulich, dao sagraditi prvi brod, jadrenjaeu “Fides” od ni ti ne cijelih 650 tona, pa do “Saturnije” od g. 1926. od 24.000 tona, taj put mo¬ gao je biti prevalen jedino ustra- jnim svladavanjem poteškoča i prikupi jan jem iskustva i ve- štine. Drugi uvjet- za uspjeh izrazen u “Saturniji” posljedicom je pr- voga: ogromna novčana snaga poduzeča, čija glavnica iznosi danas 250 milijuna, a pričuve 45 milijuna. Društvo stoji u vezi sa dru¬ štvom Trščanski Llovd (245.000 tona) i “Adrijom” na Rijoči (64.000 tona) tako da sa svojih 175.000 tona i sa tonelažom ove- dvojice predstavlja ukupno po¬ morska snagu od 484.000 tona, zauzimajuči drugo mjesto u kraljevini A kao financijalni či- nitelj sa svojom glavnicom i sa glavnicama po svojim vezama, u iznosu od 900 milijuna, stoji na trečem mestu. Gornji podaci mogu služiti u dokaz, da “Saturnia” tek ot.va¬ ra put razvitku poduzimanja zbi- lja svjetskog značaja. VELIČINA broda: “Saturnia” spuštena bila je u vodu dne 29. decembra 1925. te je največi brod na svijetu, supšten te go- dine u more. Duga je 193 metra, široka 25 metara, a visok. 15 metara. Niti nije više dosta reči: velika kao pala¬ ča, pošto ni ovgje u Buenos Ai¬ resu, jedn-om od največieh gra¬ dova, ne nag jemo palače dnge skoro dve kvadre. Prema torne su i prostorije: glavna dvorana za zabave je 19 metara duga i 15 široka. Ima svoj kinemato¬ graf, električka dizala, terase . otvorene na more, itd. U I. razredu ima 40 departa- menata za obitelji, 280 soba sa 1 i 2 postelje;- u II. razredu ima mjesta za 260 putnika, u II. ekonomskem za 340 a u III. za 1300 putnika. Ukupno upotrebljeno bilo je za brod 10.000 tona željeza, a sa- gradili su ga za 140 racinih dana. POGONSKA SNAGA. — Naj- jnačajnijo i najvažnije na brodu “Saturnia” su njezini Strojevi. ;Srce velebroda tvore dva Diselo- va motora, sagragjena u trščan- skom Stabilimento Tecnieo, sa ukupno 24 000 konjskili snaga. Visoki su ukupno 11 metara, a široki 18, dakle kao kuča od 4 poda. Ošini toga ima na brodu još 6 drugih manjih Dieselovih motora sa ukupno od 9300 ko¬ nja, za električki pogon i dru¬ ge potrebe. Dakle cijela jed im električka centrala, od ukupno 33.000 konja. Pogonska snaga “Saturnije” je veča nego ikoja druga, koja je dosele bila konstruirana na svijetu. Zato če “Saturnia” moči da plovi sa brzinom od 20 milja na sat te cemo moči doči is Splita u Buenos Aires za 13 dana a u Rio de Janciro za 10 dana, da¬ kle za mesec dana moče se doči i vratiti. Za mesec dana če isel-. jenik moči primiti več od svojo kuče odgovor na pismo. BEZ UGLJENA: Izvanrednn prednost ovog najnovjjeg pogon- skog načina imadr za posljediee osobito ovc četiri pogodnosti : 1) brod ne mora da izgubi to¬ liko prostora za ogromne koli¬ čine ugljena i za mnogo v e če parne Strojeve. Zbog toga nije tako ponorcn ,te može da plove brže; 2) motori idu mirno, bez onih udaraca parnog stroja, koji su poznati i suviše dobro osobito putnicima trečeg razreda, jer je ovaj bio smješten uvijek najbli¬ že strojnom odjelenju; 3) brodu ne treba pristajati u lukama da krca ugljen, te pu¬ tnicima ne treba nestrpno gleda¬ ti ove dosadne operacije; a ug¬ ljen krcalose uvijek u afričkim lukama leglu najgorih zaraznib bolesti; 4) nema više dima, i s njim skopeanih neprijatnosti. Putnik može mirno ostati na krovu i uživati čisti uzduh. Nt 13 GOSPODARSTVO Pig. 7 Na “Sat urni ji” mi j e bilo da- kle potrebno gubiti prostora ni¬ ti za ugljen. niti za prevelike parne Strojeve, niti za dimnjake. To znači, da se je predobilo to¬ liko vise m jesta za putnike, za njihovu udobnost. “Saturnia” je pravi “atlantički automobil”. Kolika razlika dakle putovati s parobordirna, ko ji usporegjiva- ni s ovim velebrodom, znače za- starjeli način putovanja, ili pu¬ tovati sa “Saturnijom”, na ko- ju če iseljenik bez straha moči dati ukrcati svoju obitelj doma, u Splitu, pa da ju pozdravi na- kon dve sedmice ovgje. SIGURNOST — Iseljenik čija če obitelj putovati “ Saturn r jom” mri če biti miran ne sa mo glede udobnosti za vreme po¬ tovanja, nego i glede sigurnosti. Slične sigurnosti ne može mu nuditi nijedan drugi brsd. Po¬ što se je radi namještenja mo- tora umjesto parnog stroja mo¬ glo prištediti toliko mjesta, bilo je moguee opšte rasporegjenje broda udcsiti tako, da je pove¬ čana sigurnost na največu mje- ru. Velebrod gragjen je iz najbo- Ijeg Čelika po najmodemijim na- čelima i iskustvima u brodograd- nji, koja mu, zajedno sa dvoj¬ nim dnom ispod ci.jele duzine, davaju izvanrednu stalnost i rav- notežu. Poprečno razdijeljen je brod u 10 odjeku ja. koja se sva mo¬ že nepropustno zatvoriti tako da se smije tvrditi, da broda ne mo¬ že zaliti voda. Posebne za tvorne pripreme omogučuju da se n slučaju požara, sudara i nasu- kania pokvarene dijelove broda može smestr tako zatvoriti, da ostaju sasma odijeljeni od osta- loe-a broda. Velebrod opremljen je sa citat vmn flotom čaiuaca za spašenie, u kojima ima za slučaj krajne potrebe mjesta za svili 3000 put- uika. Znatan dio tih čamaca je na motarski posron, tako da su ueodvisli od snaa - e veslača, i omogučuju brzo pristanje. Megjutim izb ječi pogibelj još je bolje, nego zasigurati spaša- vanje, kad se nesreča več dogo- j dila, Zbog toga velebrod “ S a 1 urn i a ” opremljen j 11 s najmodemijim aparatima t e vrsti, osim radio i brzojavnih sprema. 1) Osim magnetske igle ima na brodn i GIROSKOPSKA igla. Ova odregjuje velebrodu smjer sama, automatski, Ona sama drži krmilo absolutno tačno u potre¬ bnem smjeru, bolje nego najbo- Iji pilot svjeta, jer sve i najma- nje progreške sama odmah isti čas ispravlja. 2) Podmorsko zvono. Kod nje¬ ga upotrebljava se vlastnost vo¬ de kao izvanrednog vodiča elek- triekih valova, za primanje i odašiljanjc znakova izmegju ve- lebroda i semafora te svetloni- ka. Ova sprava povečava podmen ske zukove, koje pobiuljuju n vodi brodovi kod plovitbe te na- značuje zajedno i udaljenost broda, od kojega ti znaei dola- ze. No treba poscbice opozoriti na ogromnu važnost takove spra¬ ve za vreme magle ili po noči. Ako iseljenik nzme u obzir sve gore navedene prednosti ve- lebroda “Saturnije” vig.ječe, da se “putovanje u Ameriku” mi - jenja u šetnju. Ovaj velebrod. jedini na svijetu što se tiče brzi- ne, pogodnost.i, i sigurnosti, ima za putnika iz Jugoslavije još i tu ogromnu prednost: ovaj vele¬ brod pristajati če i u splitsko.i lu ei. Putnicima i njihovim obi ter ljima neče biti potrebno, da uop- če iziaze iz svoje države, da se m uče po tugjim željeznicama i gradovima, megju svijetom tu- gjeg, nepoznatog jezika. Svojom željeznicom doče u Split, ili u Trst. Tamo če se za par dana na¬ staniti u Iseljenickom domu društva Cosulich. Osobito Dom u Trstu tako je velik, da se može usporegivati jedilno s “Ho¬ tel de Jnmigrantes” u Buenos Airesu. Nato če se ukrcati na ovaj veliki brod, na kojem če jedva osjeeati. da se nalaze na brodn, a za 13 dana če ib pri- miti njihovi poznati ili rogjaci ovgje u luči u Buenos Airesu. Ovili 14 dana na brodn proci cc putniku tako brzo i dobro, da nece dobro niti znati, kad hude več n Americi. Kuhinja na brodn hude njegova domača ku¬ hinja. osoblje poslužiče mu u njegovom vlastitom jeziku, tako da če imati osječaj, ko da jo megju svojim vlastitim naro¬ dom . “El Hogar del Inmigrante ”, e n Trieste, de Cosulich Lino i i i i | Colonia "LA LLAVE“ ■ F. c. P. | VLASNISTVO ZAVODA i Bieo \mm del Bio de la Plato | i Bspiol del Ria de la Plala I Od 10.000 ha več 5.500 ha naseljenih j I PO * 250,- HEKTAR, ( U lotima od 10 ha J DALJE, | I l) 10 godisnjih obroka | sa 6 % za j os neuplacene Naseobina broji vec sada preko 3.000 stano- 5 vnika. — Samo 7 legva udaljena od grada San Rafael (F. C. P.) f Najbolja zemlja, zbog irigaci je nezavisna § od kise. I Mozete početi sa 10 ha, sa manjim obrokom ne- c go inace platite za sami' najam. Po daljne podatke obratite se 9 pismeno ili osobno na naslov 2 Administracion de la Colonia c “LA LLAVE” | | Calle RECONQUISTA 199 Buenos Aires “HOTEL BALCANICO” Calle 25 de Mayo 746 — U. T. 31 Retiro, 3727 BUENOS AIRES Najveci i najbolji jugoslcvenski hotel u Argentini Zračne sobe, domača kuhinja, umerene cene. Izragjujemo originalni BALKANSKI BELI SIR, i kiselo mleko YOGURT, sa mikrobima, koje smo do- nesli izravno od onarno i koji jedini davaju vogurtu zdravstvenu vrednost, ugotovljenu po prof. Mecnikovu Netreba niti spominjati, da je III. razred udešen prema mo¬ dernim soeijalnim uačelima ta¬ ko, da mu od starog III. razre¬ da ostaje samo ime, dočim je u istini kao dosadašnji II. razred. Spavaonicr, sastoje samo is po- jedinib soba sa 1 - 6 postelja. Ako dakle nam j er a vate pozva¬ ti od kuče obitelj, uredite si to tako, da ja pozovete velebrodom “Saturnija”. A za vremena si zasigurajte za nju mjesto na brodn, jer svi, koji namjera.vaju putovati, prijavljaju se več sa¬ da, da upotrebe priliku za ova- ko pogodno putovanje. Po sve podatke ili razjašnje- nja, koja još želite dobiti, obra¬ tite se na donji naslov, koji če Vas poslužiti tačno, dobro i dra¬ ge volje. “Cosulich Line” Cangallo 336, Buenos Air»s II I % \ O NAŠIM DOMAČICAMA pre- poručamo tvrtku TERRABUSI, calle San Jose 1060, Buenos Ai¬ res, čiji lepi oglas mogu vigjeti u današnjem broju. Ako kod najblizjeg almacena još ne pro¬ dava ju “Torta Paradiso”, obra¬ tite se izravno na tvrtku. Pošto ona izragjuje danomice po mno¬ go tisuča tog peciva, možete bi¬ ti sigurne, da če proizvod biti svaki dan svež. Torta inače drži se po više neg.ielja, tako da nu¬ di najbolju rezervu za domači¬ mi na kampu ili tamo gde ne¬ ma vremena biti spremna na ne- nadanu posetu. P&g. 8 GOSPODARSTVO N°. 13 K'! C NAJSTARIJI CESKOSLOVENSKI NOVCANI ZAVOD BUENOS AIRES BOLIVAR 171 Noveane doznake a stari kraj preko Živnostenske Banke u Pragu najveceg novcanog zavoda u Ceskoslovackoj, sa glavnicom i pricuvama od preko 400.000,000 ck. i preko I (prijasnje Hrvatske Zemaljske Banke) Čuvanje novaca us 4 % ukamacivanje Menjanje novaca po najboljim tecajevima Prodaja prekomorskih prevoznih listova uz najniže cene. GRAMOFONSKE PLOCE hrvatske, srpske i slovenacke PIŠITE PO CENOVNIK —J Kod božične i novogodisnje večere mora bit i na vasem stolu TORTA PARADISO prelivena cokoladom. To je vrlo okusna poslastica, koja se A svigja sva kome PRODAJE SE PO SVIM DOBRIM ALMACENIMA Cena u Bs. Airesu $ 2 10 Težaku, KojiTraži Zemlju nudi najsigurnije jamstvo za mogucnost uspeha na* seobina od 15.000 h a — sa stalnim pravom na iri- gacijtt, — i od kojih vec je prodano ili iznajmlje- no 50 %, naime SAN PEDRO DEL ATUEL, Estacion CARMENSA (P. C. O.), Frov. de Meh- doza, cijih 7.500 ha, naseljenih i obragjivanih predstavlja danas vrednost od $ 3,030.000 ČAKRE kojegagod obsega dajemo U NAJAM BESP LATNO ZA PET GODINA, s pravom na odkup pod najugodnijim uvetiitia za odplacivanje. Ozbiljnim interesen tima besplatan put, ako žele pogledati naseobinu, bez obaveze za kupovinU ako ne bi se mogli odlueiti za naselenje. Podrobnije podatk e mOzete dobiti kod tvrtke PEDRG CHRiSTČPHERSEN Calle 25 de Mayo 267, Buenos Aires Poduzece bavi se na seljivanjem vele preko 25 godi na V - -----—-y j AUSTRIJSKA LEKARNAj j “Nueva-Vork” ] » Av. San Martin 4000, esq. Nueva York | BUENOS AIRES — U. Telef. 42, Devoto Vlastnik Dr. G. SCHWARZ, fannaceutik kemicar, diplomiran na sveueilistima u Becu i Buenos Airesu Direktni uvoz-Vlastita poslovnica za -nakup u Becu- Lekovi za poboljsanje probave — Plucna i antiasmaticka pica — Perfumi — Esencije za likere — Upute za vegetalno lecenje — Lekovita tinktura za kosu | Domača lekarna »BOTiatJIll VIENA” za prvu promoc na čakri i u kampamentu, dok dogje lecnik. — S tacnim uputama za 2 u porabu _ ANALIZE — RECEPTI _ SPECIFIKA Diskretnost zajamčena Dopisivanje hrvatski, slovenacki, nemacki, i j madžarski. Pošiljke u provinciju postom, zeleznicom ili sa- “Expreso Villalonga”, l arinnria “MlJEVA-1 Olik Av. San Martin 4000 — Buenos Aires