KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 55 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Juna 1930.
PATENTNI SPIS BR. 7050
Richard Kastner & Herbert Schmolka, Beč, Austrija.
Postupak za odvodnjavanje i sušenje Ijepenke i sl.
Prijava od 21. decembra 1927.	Važi od 1. decembra 1929
Traženo pravo prvenstva od 29. januara 1927. (Austrija).
Odvodnjavanje i sušenje Ijepenke pro-vađalo se do sada na taj način, da su se iz mašine za Ijepenku dolazeće mokre table Ijepenke slagale jedna na drugu u velikom broju i u tome stanju podvrgavale su se u vretenastoj ili hidrauličnoj presi, jakom pritisku, pri čemu su jedan deo svoje vode izgubile; ostatak vode, do stepena sušine vazduha, odstranjavao se je odvojenim postupkom sušenja, koje se je redovno provodilo u jednom naročitom aparatu, snab-devenim uređenjem za grejanje i vetranje. Mokra Ijepenka, onako kako dolazi iz mašine za Ijepenku, sastoji se preračunano na stanje sušenjem vazduha, iz samo po prilici 33% papirne materije, dok su skoro dve trećine voda. Na 100 kg. materije dolazi dakle oko 200 kg. vode. Do sada uobičajenim istiskivanjem mogla se je povisiti vuzduhom sušena sadržina mokrih tabli u opšte na po prilici 35 do 40/0. Zaostala vlaga odstranjivala se je tek u priključenom procesu sušenja, usled dovođenja topline.
Samo kod retkih vrsta Ijepenke uspeva, da se pod stanovitim okolnostima dođe po prilici na 45 do 50% suhoće.
Postupak, koji tvori predmet pronalaska omogućava predodvodnjavanje u puno većoj meri, istiskivanjem tabli Ijepenke i predviđa daljnje konačno sušenje već u veliko odvodnjena Ijepenke, u samoj presi. Iz ovoga proizlazi čitav niz preimućstava, prema starom postupku, koja će u daljem biti tač-nije opisana. Kod oblika izvođenja, kojemu
je dana prednost, koji sva moguća preimuć-stva iskorišćuje, treba u bitnosti razlikovati tri sledeće faze ili radna stupnja. U prvom stupnju biva obrađujući materijal pri normalnoj temperaturi izložen jedino pritisku u presi, koji veći deo vode već odstranjuje. U drugom stupnju nastavlja se presevanje uz privođenje topline, pri čemu povišenje temperature ima samo to dejstvo, da smanjivanjem viskozitela vode, olakša njeno isticanje iz obrađujućeg materijala. U trećem stupnju vrši se konačno potpuno sušenje i delimično isparavanje zaostale vode pri povišenom privođenju topline, bez da obrađujući materijal napušta presu. Bitno za novi postupak je dalje to, da je obrađujući materijal za vreme presevanja, naročito za vreme obih prvih stupnjeva raspo-deljen u srazmerno tanke slojeve ili pakete. Raspored je celishodno tako izveden, da je svaki paket Ijepenke ograničenja dve sitasle površine, a iza svakog drugog ili trećeg paketa ulaže se među ove susedne sitasle površine, dvaju jednog za drugim sledećih paketa, jedan glatki neprobušen lim, ili metalna ploča. Dejstvo sita kao takovih, odn. u vezi sa delimično između dviju sita ležećim glatkim pločama, sastoji se u lome, da ispresovana tečnost može naročito nesmetano isteći, kroz slobodne kanale sita odn. između sita i ploča, pošto u mnogobrojnim zaostalim prostorima u sitima, kao i između sita i ploča, vlada vrlo neznatan pritisak usled njihove slobodne komunikacije sa
Din. 35.
spoljnim vazduhom, u poređenju prema na masu Ijepke dejstvujučeg pritiska prese. Usled ovih slobodrdh odvojnih kanala, stvorenih sitastim uložcima, postaju odvodni putevi za ispresovanu tečnost u vertikalnom smeru tako kratki, odn. prolazni otvori postaju tako maleni, [da u obzir dolazi isticanje vode iz mase Ijepenke samo u torne smeru, koji je slobodan od otpora i koji je vertikalan na ravan Ijepenke, u suprotnosti sa poznatim postupcima odvodnjavanja, koji omogućavaju isticanje vode samo u smeru horizontalnom na ravan Ijepenke, jer naslagana Ijepenka nije ni umetanjem plehova i krpe raspodeljena na stupnjeve, koji bi na-izmenično stajali pod pritiskom prese i slobodnim atmosferskim pritiskom, već tvori zatvoreni blok, koji po svojoj celoj visini iskazuje u bitnom jednake razmere pritiska. Kod odvodnjavajućeg postupka, u smislu ovog pronalaska, javlja se kod presovanja maksimalno opadanje pritiska, koje je vertikalno na ravan Ijepenke, usleg toga, što je svaki tanki paket Ijepenke, pritiskavane naslage, koji leži između sita, koja isključuju ravno dotičuće se površine, sa svih strana opklopljen atmosferom. Potencijalne ravnine protežu se prema tome paralelno prema površinama sita, a isticanje vode, koje se vrši uvek vertikalno na potencijalne ravni, provađa se dakle veriikalno na ravan ijepenke. Usled ovih najkraćih odticajućih puleva vode, nastaje već kod sasma neznatnog povišenja pritiska znatno odvajanje vode. Pošto sa rastućim sušenjem otpada opasnost, da će se masa Ijepenke pretiskati, može se bez poškođenja Ijepenke pritisak prese brzo povišavati. Prema do sada uobičajenim postupcima presovanja, pojavljuju se potencijalne ravni u naslagi za presovanje, koje ovde tvori jedan jedini blok, koji je u principu izložen atmosferskom pritisku, samo na obodu odn. na spolj-njim stranama, paralelno sa plohama oboda (dakle vertikalno na list Ijepenke) koje se vrši vertikalno na ove a isticanje vode, provodi se na dugom putu trenja iz unutrašnjosti svakog lista Ijepenke, kroz sam list do njegovog oboda, gde može istom nastati slobodno isticanje. Da se može provesti oticanje vode, potrebna je znatna razlika pritiska između unutrašnjosti i periferije naslage. Ovaj fakat iziskuje, kod dosadašnjih postupaka odvodnjavanja, vrlo oprezan rad odn. vrlo polagano povišanje pritiska sa čestim prekidanjem, da bi se izbeglo raspadanje pritiskujuće naslage. Uza sav oprezan način rada i duže trajanje presovanja, ostaje dejstvo odvodnjavanja nedovoljno. Suprotno tome uspeva se pri upotrebi novog postupka, da se odvodnjavanje Ijepenke, bez dosada potrebnog opreza pri
povišavanju pritiska, a često i bez svakog pekidanja ovog povišavanja pritiska, povisi u većoj meri već do sada, naime na po prilici 60°/o sušine, s obzirom na papirnu materiju u suhom vazduhu.
Dalnje odvodnjavanje postiže se onda time, da se Ijepenkovitoj masi privodi toplina i to celishodno električnim putem upo-trebljavajuči sita, ili međuplehove kao elektrode.
Dejstvo počiva, što je jasno, na usled zagrevanja povišanoj tečnosti vode, koja je sadržana u presovanoj materiji, a koja počinje ponovo da teče, bez povišavanja pritiska. Odvodnjavanje može se na taj način doterati do po prilici 70% sušine.
Sad se nastavlja faktični postupak sušenja, koji se kako je napomenuto, provodi u istoj presi, u kojoj se je vršilo predod-vodnjavanje. U tome cilju povećava se privođenje topline, dok se ne postigne temperatura od 100 C i više, pri čemu se najprije održava pritisak prese. Popusti li se onda pritisak, to nastaje onda živo ispa-ravanje u samoj Ijepenkovitoj masi, a obrazovana para može, iskorišćavajući raspo-delu mase u stupnje niskog i visokog pritiska pomoću sitastih uložaka, izlaziti napolje. Opetovanim pojačavanjem i umanjivanjem pritiska prese, istera se zaostala voda na ovaj način, a Ijepenka se gotova, u osušenom stanju, može izvaditi iz prese. Pri tome dobiva se bez obzira na to, što nije potrebno naročito postrojenje za sušenje, i što odpada premeštanje obrađuju-ćeg materijala iz prese u prostor za sušenje, još i to preimućstvo, da se table Ijepenke ne mogu više krivili, što se u veliko događa kod slobobnog sušenja, već ostavljaju presu u bezprekorno ravnom stanju. I čvrstoća sastava može se proizvoljno povišavati, održavajući pritisak prese pri konačnom sušenju, pri čemu se s druge strane popuštanje Ijepenkovite mase, kao što je za nekoja područja primene poželjno (Upojna ili upijaća Ijepenka) može lako time postići, da se u poslednjoj fazi obrađivanja Ijepenke, popusti pritisak prese, da se razdvajajuće dejstvo pare, koja se obrazuje u unutrašnjosti Ijepenke, jasnije ispolji.
Praktično izvođenje novog postupka s oblikom izvođenja, kojemu je dana prednost, opisaće se detaljnije pomoću crteža.
U nacrtima predočava:
Si. 1. je presa za izvođenje postupka u pogledu spreda;
SI. 2 i 2a predočavaju u povećanom merilu delimične vertikalne prereze dviju raznih izvođenja Ijepenkovite naslage;
SI. 3, 3a i 3b predočavaju u još više povećanom merilu, oblikovanje i raspored
u vidu uložaka upolrebljenih sita, u vertikalnom prerezu;
SI. 4. je diagram, koji predočava množinu vode odvedenu u pojedinačnim stupnjevima postupka.
SI. 5 je primer za uključnu shemu električnog uređenja za grejanje.
Za izvođenje postupka mogu se upotre-biti bez dalnjega do sada uobičajene prese. Kao osnov za predočavanje izabrana je hidraulična presa (1) na čiji se stol (2) slažu mokre table liepenke (3). Ovo se provađa prema pronalasku u naslagama ili paketima, pri čemu je između svake naslage ili paketa, koji mogu imati primerice debljinu od 10 do 15 sm., predviđen jedan sitasti uložak.
Ovi uložci sastoje se, kao što pokazuje si. 2., prednostno iz dva sita (4, 4) i jedne, između njih ležeče glatke, neprobušene ploče ili pleha 5) ali mogu kako je predočeno na si. 2a i 3b, biti sastavljeni i samo iz pojedinačnih sita. Kao sitaste ploče upotrebljuju se prednosno izresci iz već neupotrebljenih sitastih krpa, koje se nalaze u fabrikama papira. To su sitasta tkiva iz finih brončanih žica, koja su skrojena na potrebnu veličinu, a čiji su rubovi ce-lishodno osigurani porubljenjem ili lemo-vanjem. Od velike je prednosti za odvodnjavanje, ako se ove sitaste krpe ploho izvaljaju, kako je to predočeno na si. 3a. SI. 3 predočava prerez kroz sito u prvobitnom stanju, dok si. 3a predočava, na isti način, ploho izvaljano sito. Razvidno je, da se plohim valjanjem znatno smanjuju međuprostari (6) i (7), između žica tkanja, kao i između ovih i susedne glatke ploče (5). Ovi međuprostori su u toliko škodljivi, što se za vreme presovanja Ijepenkovite mase, pune s vodom, koja pri popuštanju pritiska prese biva Ijepenkovitom masom ponovo usisana. Odvodnjavanje će prema tome biti tim nepotpunije, čim veći će biti međuprostori (6) i (7).
Plohim valjanjem sita smanjuju se na najmanju meru.
Postrano oticanje vode, neće se time prekidati, pošto je zaostali presek međuprostora za ovo dovoljan.
Međuploče ili plehovi (5) sastoje se ce-lishodno iz cinka ili pocinkovanog željeza. One strče, kako pokazuju sl. 1 i 2, na strani, izvan Ijepenkovile naslage. Strčeći rubovi mogu se primerice snabdeti utorima, koji služe za smeštanje stezaljki (8) kablova (9), pomoću kojih se pločama (5) privodi električna struja za grejanje. U slučaju, koji je uzet kao osnov za predočavanje, predviđeno je, da se za grejanje upotrebi kružna struja. Tome odgovarajuće, predviđen je broj Ijepenkovitih naslaga ili paketa,
koji je deliv sa 3, a u predležećem slučaju nalaze se tri grupe po tri naslage ili paketa, u svemu devet, koje su u shemi za uključivanje sa si. 5 po redu obeleženi sa (a) do (k). Raspodela sloja može naravno biti i druga, naročito mogu služili kao elektrode, već prema vrsti i naponu električne struje, veći ili manji broj međuploča (5); međuploče mogu delimično i manjkati, tako da je raspodela sloja na odgovarajućim mesima izvedena samo pomoću sita (4).
Kabli (9) vode ka kontaktima triju uklu-čivača (A, B i C), koji su s druge strane prikopčani na tri provodnika mreže (D), kružne struje. Način spajanja elektrodnih ploča sa kontaktima uključivača vidi se iz si. 5. Kontaktne poluge uključivača (A, B i C) tako su spojene sa zajedničkom motkom (K) za stavljanje u rad, da se pome-ranjem ove motke istovremeno pokreću. U položaju označenom sa (II) (izvučena crta) vezana je svaka pojedina elektrodna ploča sa izvorom struje, dok u položaju (I) služi kao elektroda samo svaka treća ploča. Ove završne ploče t. j. gornja i donja ploča sloja, spojene su pri tome na jedan pol. Na ovaj način može se, premeštajem uključivača iz crticama označenog položaja (I) u drugi položaj (II), odgovarajjći na-predovanom sušenju, regulirati rastući električni otpor Ijepenkovite mase. U praktičnom pogonu postupa se kako sledi: Najpre se u presu položeni sloj Ijepenke presuje kod normalne temperature. Ljepenkovile mase sadrži u početnom stariju u opšte 200 kg. vode na 300 kg. cele težine. Ovo stanje je u diagramu si. 4; gde ordinata pokazuje sadržinu vode s obzirom na 100 kg. Ijepenkovite mase sušene na vazduhu; abscisa procentualnu sadržinu Ijepenkovite mase (sušene na vazduhu), obeleženo tač-kom (A). Presevanje pojačava se s obzirom na mehaničku otpornost Ijepenkovitog sloja na dozvoljenu visinu i tako se dugo održava, dok sadržana vode ne iznosi oko 70 kg. a procentualna sadržina mase na materiji oko 60%. Odgovarajuća tačka na krivalji u diagramu je (B). To je prvi stupanj odvodnjavanja. Sa (C,) označena je tačka, do koje se je moglo ići s odvodnjavanjem kod do sada uobičajenim postupcima. Iz toga je usledilo faktično sušenje u naročitim aparatima.
Iza provedenog presovanja do tačke (B) uključuje se struja za grejanje. Zagrevanje sloja, koje je s tim u vezi, stupnjuje se celishodno samo do temperature od oko 70" C. Ona u nikojem slučaju ne treba da dosegne temperaturu vrenja vode, jer se radi samo o smanjivanju veskoziteta vode. Temperatura od oko 70° C. pokazala je sa
gledišta toplotne ekonomije kao najcelis-hodnija. Čim se pojavi temperatursko povišenje Ijepenkovite mase, počinje voda ponovo da ističe, bez da je potrebno dalje povišenje pritiska prese. Ovo traje sve do u diagramu sa (C) označene tačke, gde količina vode na 100 kg, materije iznaša nešto oko 43 kg., a sadržina na materiji, presovanoga materijala, oko 707o-
Sada nastupa faktično sušenje: U tome cilju povišuje se temperatura sloja, daljim dovođenjem struje na 100 do 110 C.
Iza postignuća potrebne temperature, snizi se na Ijepenkoviti sloj dejstvujući pritisak prese, da se da prilika pari, koja se obrazovala u unutrašnjosti Ijepenkovite mase, da postrance iziđe. Na to se pritisak prese opet povisi, pri čemu se istovremeno isterujo para, koja je zaostala u propuštenoj materiji. Naizmenično popuštanje i zatezanje prese periodično se ponavlja.
To se može provesti i tako, da se odgovarajući rukuje sa ventilom za privod pritisne vode u presu ; ali periodično pre-meštanje ventila može naravno slediti i automatski đejstvujućim uređenjem. Ovo postupanje Ijepenkovite mase može se za vreme ovoga stanja postupka nastavljati, dok se ne dosegne konačni produkt željenog stupnja sušine. Najveća ekonomija postiže se svakako onda, ako se privođenje struje za grejanje prekine prije ovoga vremena i celishodno u tački, gde sadržina Ijepenke presovanog materijala iznosi tek oko 95°/o' Pri odterećenju odn. olakšanju presovanog sloja nastaje onda dopunsko isparavanje odn. sušenje, usled dodira sa spoljnjim vazduhom u vezi sa dejstvom sopstvene topline Ijepenkovitog sloja, koja se na ovaj način skoro potpuno iskoriščava za sušenje.
Bez obzira na već pomenuta preimućstva novog postupka, koji se u ostalom može izvoditi i pojedinačno u ova tri stupnja, treba naglasiti još sledeča preimućstva : Znatna množina vode odstranjuje se samim presevanjem, koja se je do sada morala odstraniti isparavanjem t. j. uz veću potrošnju toplotne energije. I u drugom stupnju postupka vrši se izdvajanje vode čisto mehanički, jedino presovanjem. Ovde prevedena toplina ne troši se isparavanjem vode, šta više zaostaje u presovanom materijalu, osim množine topline, koju primi oticajuća voda. To je korisno za proces sušenja, koji sledi iza toga.
Ovaj postupak nije samo u pogledu toplotne ekonomije nadmoćniji nad ostalim, isto tako je važno i preimućstvo boljeg iskoriščenja postojećih postrojenja, koja se kako je pomenuto bez bitnih promena mogu upotrebiti za novi postupak. Za izvođe-
nje prvog stupnja postupka, sa kojim se ako na primer imamo na raspolaganju dovoljno pare za normalno sušenje, možemo pod stanovitim okolnostima zadovoljiti, dovoljna je nabavka siiastih uložaka, koji se mogu nabaviti vrlo jeftino kao rabljeni materijal, koji kao takav sadrži svoju vrednost. Za električno grejanje potrebno je samo jedno prosto uključno ili eventualno regu-lirajuće uređenje sa pripojenim provodnicima za kao elektrode služeče plehane u-loške; privođenje struje može uslediti ili sa jednog stupnjevitog transformatora, ili sa jednog generatora.
Iskorišćenje električnim putem privedene toplotne energije, unutar sušeće se mase, je najsavršenije.
Isto je jednokomerno progrejavanje, a time i sušenje Ijepenkovitog sloja idealno, što je od znatnog uticaja na kvalitet produkata. Sastav Ijepenke postaje jedneko-merniji, a table Ijepenke ostavljaju presu u ravnom, glatkom stanju.
Usled sitastih uložaka prouzrokovani ra-pavi izgled u nikojem slučaju ne dejstvuje loše, baš naprotiv, daje Ijepenki često željeni tekstilasti izgled,
Za mnoge druge celji potrebna je inače uobičajena satinaža tabli Ijepenke, koje dolaze iz aparata za sušenje.
Za povišenje jednakomernosti postupka sušenja znatno pridonosi pre svega i uključivanje sitastih površina, jer kroz njih dolaze u slobodan dod'r sa spoljnim vazda-hom i u najvećoj dubini sloja ležeća mesla.
Usled toga održava se i pritisak na svim mestima mase u bitnosti na istoj visini, dok je kod dosada uobičajenih postupaka pritisak previše rastao prema unutrašnjosti. Jednakomernija raspodela pritiska je od velike važnosti i za provođenje racijonalnijeg presevanja. Kod dosada uobičajenih postupaka nije se sa presovanjem moglo ići toliko visoko, koliko je bilo poželjeno u interesu što bržeg isterivanja vode, jer seje kod određivanja pritiska prese moralo uzeti u obzir, da se nebi usled višeg pritiska, koji vlada u unutrašnjosti sloja, dovele do tečenja i niti materije, sa iz Ijepenkine ravni, iz unutrašnjosti sloja ističućom vodom (t. zv. pretiskivanje).
Usled toga dobile su spoljašne naslage manji pritisak od pritiska, koji bi za njih kao takove bio dozvoljen. Posledica je bila, da je postupak presevanja zauzeo više vremena, već što je bilo potrebno. Kod novog postupka ne mora se pritisak uzimali u obzir; šta više, može se bez promišljenja primeniti najviši dozvoljeni pritisak prese, radi odticanja vode, koje usleđuje prema sledečem sitastom uložku, vertikalno na naslagu ijepenke i time uslovljenom jedna-
komernom raspodeloin pritiska preko celog preseka sloja, usled čega se ispresovanje vode može dalje ubrzati. Za ova prva dva stupnja postupka zajedno potrebno je nešto oko 1 V;) sata prema do četiri sata, koja su bila potrebna za odvodnjavanje Ijepenkovi-tog sloja prema dosada uobičajenim postupcima presevanja.
Bitno je dalje za bolje iskorišćanje postojećih postrojenja, kod zavođenja novog postupka, da je omogućeno povišenje dejstva za 2'/i—3 puta.
Naravno da se pronalazak ne ograničava samo na postupanje sa Ijepenkom i ako ovo polje primene dolazi praktično u pitanje na prvom mestu; on je šta više od važnosti i za odvodnjavanje odnosno sušenje i drugih materija u vidu listova, koje sadržavaju vodu na pr. koža, drveni furnir, naročito ali polufabrikati nitnih, končanih materija u papirnoj i Ijepenkovitoj industriji. U zahtevima svi ovi u pitanje dolazeći o-bjekti za obrađivanje radi jednostavnosti skupljeni su pod oznakom „Ijepenka ili sl.“
Već je poznato presevanje drvenih materija (drvenih strugotina) u paketima između grubih žičanih mreža sa širokim očima. Za postupak odvodnjavanja nema ova pre-dostrožnost nikakovu naročito važnost, jer se srazmerno široki prostori mreže i rupča-stih ploča ispunjavaju pri presovanju sa papirnom masom ili si. i radi toga ne mogu nastati kanali, poprečno na smer pritiska presevanja, koji su karakteristični za sita-ste uloške prema pronalasku.
Na sličan nesavršen način radi i pre nekoliko godina pokušani postupak istiskivanja, kod kojeg su upotrebljeni probušeni dvojni limovi sa distančnim uložeima. Ovde je voda bila doduše presovana na izbuše-nja i mogla je odticati postrance plehanih plošča, ali probušani limovi nisu mogli iz-dejstvovati na Ijepenkovitu površinu, jedna-komerno raspodeljen pritisak, tako da se je u slobodna izbušena mesta u plehu uti-skivala Ijepenkovita masa, usled čega se je Ijepenka jako deformisala. Postupak se radi toga — bez obzira na velike troškove — nije pokazao dobar i nije se uveo.
Da se postigne bolje odvodnjavanje upotrebljavaju se danas često kao međuslojevi i krpe za presovanje, iz tekstilne materije. Ove se drže pošto se lako čijaju s obzirom na odvođenje vode zapravo isto tako kao i sama Ijepenkovita masa, naročito kod viših pritisaka; one imaju samo to dejstvo, da povise otpor presovane mase prama poprečno na smer presovanja nastajućim opterećenjima, koja dejstvuju na kidanje tabli Ijepenke, odnosno omogućavaju primerni viših pritisaka presovanja i time bolje odvodnjavanje. Bez obzira na to, da
ovih krpa za presovanje mora biti velika količina, ako se želi postići željeni cilj; ima njihova primena jedan dalji nedostatak, što su ove krpe izložene jakom trošenju i moraju se usled onečišćavanja vrlo često prati. Veliki broj stalno se trošečih krpa poskljupjuju rad sa njima, pošto su istori-šene krpe gotovo bez vrednosti. Metalna sila predležeće prijave, imaju proti tome vrlo veliku skoro neograničenu trajnost, ne prljaju se ni dugom upotrebom skoro ništa i zadržavaju kupljena kao stari materijal n. pr. istrošena sita papirnih mašina i iza neupotrebljivosti, svoju staru vrednost, tako da eventualno trganje nije nikakav gubitak na kapitalu već jedanput upotrebljeni kapital za nabavku.
Pod „sitima", „sitaslim ulošcima" ili ,,si-tastim površinama" razumeju se u smislu pronalaska probušene ili porozne površinske tvorevine, čija su bušenja ili izdublje-nja takove prirode, da obrazuju komunici-rajuće kanale, koji vode sa širokih strana površina prema njihovim slobodnim krajevima. Širina ovih kanala treba da bude po mogućstvu što manja, radi izbegavanja gore pomenutih mrtvih prostora; bitno je, da kanali ili šupljine, ne vode izravno od jedne široke strane prema protuležećoj strani, a da nemaju ogranke sa strane. Ove uslo-ve ispunjavaju u prvom redu metalna žičana prediva sa finim očima, naročito u ploho izvaljanom stanju.
Zagrevanje presovanog materijala može uslediti i prije uvođenja u presu, a naravno i na drugi način, ne samo električnim putem. Zagrevanje gotovog sloja u samoj presi može se u ovom slučaju izdejslvovati plohim grejanim telima, koje se mogu upo-trebiti na mesto opisanih glatkih ploča. Grej-na tela mogu biti šuplje izvedena, kroz koja protiče para ili drugo tečno zagrevno sre-stvo, ili mogu biti električna otporna za-grevna tela.
Određivanjem temperature, u drugom stupnju postupka, čiji optimum u ostalom može verirati prema okolnostima između 55 i 75' C, daje se nezavisno od pritiska prese u stanovitim granicama ustanoviti mera odvodnjavanja, naročito ako je nužno da se povisi za iznos, koji ide iznad uslov-Ijenog dozvoljenog pritiska.
Određivanje debljine sitima odvojenih naslaga, ili paketa sloja, nije vezana na određenu meru. Odvodnjavanje je u opšte u toliko izrazitije, čim su naslage tanje.
Radi toga se sa debljinom naslage ide praktično tako daleko, u koliko se da provesti bez povišenja rada pri slaganju i demontiranju presovanog sloja, a pri tome se uzimaju u obzir nabavni troškovi uslov-Ijeni sa većim brojem sita. Pod sadržinom
vazdušne suvoće podrazumeva se u pre-sovanom materijalu sadržina Ijepenkina substance, koja je suva kao vazduh. Ljepenka suva kao vazduh naziva se ljepenka sa sa-držinom vode od 12%> tako da presovani materijal sa 50% vazdušne suvoće sadrži 50 -“[oo"” = 44% apsolutno suve Ije-penkine substance i 56% vode.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za odvodnjavanje i sušenje mokre Ijepenke i sl., naznačen time, da se postupanje kod obrazovanja materija u o-bliku naslaganih listova, vrši u jednoj presi do postignuća suvog konačnog produkta.
2.	Postupak za odvodnjavanje i sušenje Ijepenke i si. naznačen postupanjem u najmanje dva stupnja, naime odvodnjavanjem pomoću istiskivanja sa na to se nastavlja-jućim sušenjem pomoću isparavanja vode u samoj presi.
3.	Postupak prema zahtevu 2, naznačen time, da se kod izvođenja istiskivanja u dva stupnja, privodi za vreme drugog stupnja presovanom materijalu toplina.
4.	Postupak za odvodnjavanje mokrih tabli Ijepenke i si. pomoću presevanja iz obra-đujućeg materijala obrazovanog sloja, naznačen time, da se presevanje vrši sa u-potrebom metalnih sitastih površina, koje dele sloj u više visoko i niskopritisnih stupnjeva.
5.	Postupak prema zahtevu 4 naznačen time, da se istiskivanje vrši do preko 50% sadržine vazdušne suvoće.
6.	Postupak prema zahtevu 4, naznačen upotrebom glatkih ploča, koje prileže uz sitaste površine.
7.	Postupak prema zahtevu 6, naznačen time, da su glatke ploče, u koliko leže unutra sloja, ograničene sa po dve sitaste površine.
8.	Postupak prema jednom od zahtevu 4 do 7, naznačen time, što se za sitaste površine upotrebljavaju celjishodno spljoštena metalna pletiva sa sitnim petljama.
9.	Postupak prema zahtevu 1, 2, 4, 5, 6,. 7 i 8 naznačen time, da se sloju unutra prese privodi toplina kod istovremene pri-mene pritiska za presevanje.
10.	Postupak prema kojem god od zahteva 1—9, naznačen time, da se sloju iza delimičnog odvodnjavanja pomoću presevanja, privodi toplina, za isparivanje bitnog dela zaostale vode.
11.	Postupak prema zahtevu 10, naznačen time, da se za vreme previđene topline pritisak prese naizmenično povišuje i snižava.
12.	Postupak prema kojem god od zahteva 2—11, naznačen time, da se privođenje topline vrši električnim putem, upo-trebljujući kao elektrode sita ili ploče, koje ograničavaju pojedine naslage sloja ili obe zajedno.
C* 0}
‘












0
Adpatent broj7050.

1 K