Poštarina plaćena n gotovom	rJ''> ~~
n?-	s »■


'Zagreb, 14 oktobra 1932.
Broj 42.
V 3 1
«
VLAB.^ijk OOHTAN
PoJeSln! broj stoji 1.50 Dinara
25 OKTOBRA DRAGO BAJEC
GLASILO SAVEZA JUGOSLOVANSKIH EMIGRANATA IZ JULIJSKE KRAJINE
»ISTRA« izlazi svakog tjedna u petak. — Uredništvo i uprava nalaze se u Zagrebu, Masarykova ulica 28. II. — Broj čekovnog računa 36.789.
Pretplata: Za cijelu godinu 50 Din; za pol godine 25 Din; za inozemstvo dvostruko; za Ameriku 2 dolara na godinu. — Oglasi se računaju po cjeniku.
DRAGO BAJEC NAŠEM NARODU SPREMA SE JEDAN NOVI TEŠKI UDARAC
Fašistička štampa prijeti represalijama protiv onih familija, koje imaju djecu na
naukama u Jugoslaviji.
V ćutruk 2i>. oktobra W28 je vse naše ljudi iznenadila vest, da je v Biljah pri Gorici umri Drago Bajec. Vsi so se nemalo začudili, ker so ga še par dni preje videli čilega in zdravega. Saj je bil on vedno med ljudmi in vsi so ga poznali, vsi so ga ljubili. Ne bomo ga proslavljali z zvenečemi frazami, ker on je bil tudi v življenju tih in skromen — mogoče še preveč! Njegova pot na Kalvarijo, saj tako je bilo celo njegovo življenje, je za nas več kakor zanimiva. Kaže nam človeka, ki je zadovoljen le kadar zadovolji svojega bližnjega, ki v delu za svoje ideale pozabi nase, pozabi celo toliko, da zanemari samega sebe.
Rojen je bil 29. novembra 1904. v Vipavi. Obiskoval je gimnazijo a moral je študije radi nepriiik parlerai prekinili. Njegova mehka duša, preveč mehka, mu je že zmla-' da diktirala pesmice o svoji zemlji in pesnil je o Vipavi in'vipavskih kmetih. Sodeloval je pri naših publikacijah, a leta 1925. je moral k vojakom. Poslali so ga na jug, nekam v bližino Cattanzara. Tudi tu je nadaljeval svoje delo in zalagal posebno »Čuk na palci«. Tu je zadelo njegovo pravo preganjanje. Radi znane žaljivke laške vojske, ki je izšla v tem listu, so zaprli urednika, ustavili Ust in izstaknili še pisca. Ubogi Bajc je bil aretiran, odveden v Trst in od vojaških oblasti obsojen na poldrugi mesec zapora, od koder se je vrnil bolan in izmučen. Moral je nazaj k vojakom, da je odslužil še dva meseca. Komaj prost uteče čez mejo in v Kranju napravi gimnazijsko maturo, a zvest svoji zemlji se vrne in vstopi k poduredništvu »Edinosti« v Gorici. Istočasno, t. j. leta 1927. se vpiše m juri-dično fakulteto v Padovi. Deluje v vseh naših organizacijah, pri vseh naših listih, kolesari po deželi, se trudi in pehari ter se izčrpava. Pri vsem tem pa še študira. Je to najzanimivejša doba, le škoda, da o njej še ne moremo pisati. Mnogo je tu še temine in mnogo je tu Bajec pretrpel.
Kolikokrat so ga vlekli na policijo, kolikokrat so ga zasliševali in lovili, ko je tekal s svojim kolesom po deželi?
Zanimiva je njegova dogodba s slamnikom: Sel je v Padovo k izpitom. Radi propagande za slamno industrijo, so za viso-hošolce uvedli slamnike s posebnimi znaki v barvah. Bajc si ogleda slamnik njegove fakultete in čudo, na njem vidi slovensko trobojnico — plav trak z rdečo in belo pentljo. Z zadnjim denarjem si ga kupi in se moško vrne v Gorico, kjer se ponaša s svojo trobojnico. Bil je pač edini, ki mu je bilo dovoljeno nositi. Pa ne dolgo! Tretji dan ga primejo na promenadi, mu stržejo slamnik in ga odvedejo v zapor. Vrnil se je a s strgano trobojnico. Je to menda edini materjélni spomin, ki nam je ostal po
Til GITI	'
Pozneje je policija še povečala svojo pa-énìo in ga zasledovala na vsaki njegovi poti. Moral je zopet k izpitom v Padovo. Na postaji ga agent izroči miličniku, ki spremlja vlak do Padove. Tu ima za seboj kar dva agenta. Med tem pa se je v Go. rici ugotovilo, da bo konfìniran. V Padovo je bil poslan »prijatelj«, da ga obvesti in uredi potrebno za njegov beg v Jugoslavijo. Bajc je o tej stvari še tik pred smrtjo mnogo govoril. Vrne se do Tržiča z vlakom in dalje do Mirna pri. Gorici z avtom.. Tu je ostal sam, bolan in prestrašen Bolezen ga je napadla že v l aaom, a radi te nesrečne poti, mraza in dežja je postala smrtonosna. Blodil je dve un po polju in ponoči dospel v Bilje. Ni imel več moči niti toliko da bi potrkal, zgrudil se je napol nezavesten v lužo pod kapom. Dež ie neumiljeno lil na njegovo izmufeno_ telo. Samo psu v hiši, ki ga je poznal, se je posrečilo, da je z lajanjem zbudil speče ljudi, ki so prihiteli na pomoč. Bajc je ze bledet
Pula, oktobra 1932. Ne treba naglašavati, kako teško naš narod u Julijskoj Krajini osjeća pomanjkanje škola na svom jeziku. Težak je problem osnovnih škola, a isto tako i srednjih.. Oni roditelji, koji žele da školuju svoju djecu i poslije osnovne škole moraju je slati u talijanske srednje škole ili u Jugoslaviju. Ovo posljednje 1 skopčano je s mnogim poteškoćama. Fa-: šističke vlasti ne izdaju čak ni putnice dja-’ cima, koji studiraju u Jugoslaviji. Većine. Je djaka prisiljenih, da bježe preko g:..-nice i da se odreknu svakog povratka svojoj kući i roditeljima. Ali i to »bježanje« može da ima svoje posljedice. Mnogi su roditelji osudjeni na zatvor i veliku globu zbog tog »zločina«. A mnogi su podnijeli i teže stvari. Uostalom sve nam je to i previše dobro poznato, da bismo u detalje iznosili. Htjeli smo samo da upozorimo na jedan novi značajni momenat.
U svom broju od 7 oktobra 1932 puljski fašistički dnevnik »Corriere Istriano« donosi članak pod naslovom »Par iiamo chiaro« (govorimo otvoreno), u kojem se dotiče vrlo oštrim i doista odlučnim riječima baš istarskih djaka, koji su na školama u Jugoslaviji.
Taj list kaže:
»Potrebno je da jedamput otvoreno progovorimo o tajnoj ekspatrijaciji dječaka iz puljske okolice, koji polaze u Jugoslaviju navodno u svrhu studija. U tome je jedan zamašit politički cilj: smišljeno se najbolji i najbistriji dječaci uzimiju pred uplivom našeg odgoja, da bi se od njih u internatima u Krku i Zagrebu odgojili budući propagatori jugoslavenskog iredentizma.
Ako promislimo, da je samo iz dva mala sela, Medulina i Ližnjana u malo više od mjesec dana poslano preko granice preko deset ovih nesvjesnih dječaka, odmah nam je jasna sva težina ove pojave. To je trag jednog mentaliteta, koji treba korigira^, apsolutno, ili čak sasvim iskorijeniti.
»Prema liberalnim (!?) principima fašističke politike, mi ne bismo zapravo imali ništa(?) protiv toga, da svaki onaj, koji to želi i ima tu namjeru, uzme svoja šila i kopita i preseli se u Jugoslaviju. Garantu-jemo im čak i besplatnu putnicu i najbolje čestitke da tamo i ostanu.
Ali ne možemo trpjeti da još ima ljudi, pa još i u selima, koja su naročito ob-darena(?) od Italije, da daju svoju djecu u školu antitalijanske mržnje.
»Ti roditelji, koji šalju svoju djecu preko granice nemaju nijedan pošteni razlog za taj svoj čin ne mogu da navedu i df1 opravdaju svoju ljubav prama Jugoslaviji. Oni živu dobro u svojim rodnim^ selima, oslobodjenima(?) talijanskom krvlju pahh u ratu, živu, rade(?), zaslužuju!?), a mož-
da čak i dižu ruku na rimski pozdrav, da bi sakrili ono što u duši osjećaju!!). Ali trebalo bi, da se jednom iz bliza upoznamo s ovim lošim gradjanima, potražimo^ ih u njihovim kućama i zapitajmo ih jiužna razjašnjenja Imamo dužnost da to učinimo, a imamo pogotovo pravo na to. Ako^tali-janska škola, ako naš odgoj i naši učitelji ne ulijevaju dovoljno povjerenja i ako se ti ljudi ne ufaju našoj školi izručiti svoju djecu,
neka se sasvimU) presele preko granice.
Mi ne smijemo više dozvojjavati, ako ne želimo da izgledamo slabiči, trpjeti ovakvu uvredu ponosa i dostojanstva nas, koji smo ovdje na prvoj straži na granici Domovine.
Ti roditelji komodno jednom rukom pozdravljaju rimski(?), a drugom spremaju oružje, koje će nas pogoditi u ledja.
Svi ti dječaci, koji su upućeni u internate u Krku i Zagrebu zadojit će se onim načelima i onim idejama, koje će od njih stvoriti slijepo(?) orudje u službi neprijatelja Italije.
Imamo legalna sredstva da to spriječimo. I sprečavat ćemo od sada una-pred.
Radi se, na koncu, o talijanskim državljanima, koji su podvrgnuti talijanskim zakonima i koji moraju te zakone poštivati.
Ne smije biti, dakle, tim roditeljima dozvoljeno!!), da s mirnog domaćeg ognjišta otkinii svoje dijete, koje nije svjesno te velike roditeljske ne-svjesnosti. i da ga šalju u svijet, gdje će upijati u sebe otrov antitalijanski.
»Problem je, dakle, mnogo ozbiljniji, nego što se čini. U plemenitom nastojanju, kojem se podvrgava čitav talijanski narod, da bi dosegao ciljeve odredjene od Ducea, ne smije se potkrasti niti sjena ovog smišljenog moralnog i političkog zločina«.
Tako, eto, piše puljski tasisticki list. Ne treba ništa tumačiti, jer je sve i previše jasno Ovo je jedna fašistička prijetnja, koju urednik fašističkog lista nije isisao iz prsta, nego mu je sigurno diktirana odozgo. Da će se ova prijetnja i provesti u djelo, to je više nego sigurno. Kakve se reper kusije spremaju nije teško pogoditi. Svakako — vrlo interesantan dokurna-nat za upoznavanje fašizma i prilika, u kojima živi naš narod.
Treba i to da ostane zabilježeno za budućnost. Koliko je ovaj dokumenat grozan u svojoj biti, ima u njemu i momenata, koji nas raduju: uza sve ove teškoće ima u našim selima, i to baš u onim selima, za koja fašizam stalno tvrdi, da su vec davno!!) asimilirana, svjesnih ljudi. To »Uor-riere istriano« u ovom Članku otvoreno iznosi...
ARETIRANCE IZ MAČKOVLJA V ZAPORIH MUČIJO.
M a č k o v 1 j e, oktobra 1932. Aretirance v tržaških zaporih naravnost neopisno mučijo. Posebno strašno so mučili 17 letnega Silvestra Strania iz Mačkovlja št. 59. Nad 5 dni niso dali mladeniču ničesar jesti, živel je le ob vodi. Noč in dan so ga tirali od preiskave do preiskave. Med temi preiskavami so ga seveda na znane načine mučili, grozili, izsiljevali brez uspeha- On je ostal zvest svoji zemlji.
Dne 2. oktobra t. 1. so pri nas zopet aretirali več mladih ljudi. Žrtve teh novih aretacij so postali: 16 letni Roman bik, 19 letni Tul Albert, a tretji, ki bi imel bit, aretiran t. j. Tul Avgust pa se je pravočasno rešil z begom. Te nove aretacije je povzročil nam že znani ovaduh Tui Ivan. Tudi zanj pride plačilo! (Mos) * S
govoričili, da se zastrupil. Prijatelji so le na skrivoma prišli do njega. Zahtevali so in videl je vsepovsod karabinerje, agente in miličnike. Ker se mu je zdelo, da so na vratih fašisti, so ga morali skozi okno spraviti v hišo. Hiša pa je bila poznana m zato ni hotel ostati. So ga morali prepeljan drugam. Tu je legel in ni več vstal. Tresla'ga je mrzlica, od časa do časa pa se je zavedel in pripovedal prisotnim svoje gorje. Končno si je zaželel očeta,ki pa je prišel prepozno. Umrl je drugi dan, 25. oktobra ob 2 uri popoldne.
S tem pa še ni bilo preganjanje skončano. Začelo se je še hujše, nesramno^ zverinsko. Ker ga oblasti niso dobile živega, so se hotele znesti nad mrtvim — kakor hijene! Kmalu je v Bilje pridrčal avto, poln kvesturinov. Začelo se je izpraševanje, popisovanje, trganje za truplo. Prenesli so ga v mrtvašnico, kjer so truplo pregledali, ces
da morejo ugotoviti vzrok njegovi smrti in pokop na tamošnjem pokopališču in le s te-
PO ARETACIJAH V TRNOVEM PRI ILIRSKI BISTRICI.
Trnovo, oktobra 1932. — Aretiranci, o katerih smo že poročali, so še vedno v tržaških zaporih. Kmalu po aretaciji je policijski komesar v II- Bistrici izjavil, da bodo vsi aretirani zaslišani že tekom ^nekaj tednov. Najbolje je prizadeta družina zobotehnika Ivana Bička, ki je preživljal družino z velikimi težavami. Zelto je prizadeta tudi družina Žnidaršiča Franca iz Dobrepolj. Aretirani Bobek Viko; je mlad, nadarjen in podjeten pek._ Vodil je pekarno in državno loterijo. Zadnje čase je otvoril tudi malo trgovino s papirjem. Blago so sedaj razprodali, trgovino pa zaprili.
Aretirani so uživali med _ domačimi splošen ugled ter so bili znani daleč naokrog kot delavni in miroljubni ljudje.
(Mos)
ARETACIJE V SEŽANI.
Trst, oktobra 1932. — Preo kratkim so aretirali v Sežani nekaj fantov iz Trebč, ki so bili zaposleni v tamkajšnjih vojaških skladiščih. Med aretiranci so: Kralj Avgust, Možina Josip, Kralj Roman, Kralj Viktor in še dva druga. Osumljeni so, da so hoteli pognati v zrak municijskb skladišče. Fašisti se hočejo že zopet znesti nad našim miroljubnim delavstvom. Ljudje govore, da so fantje popolnoma nedolžni.
(Mos)
ARETACIJA
Grahovo, oktobra 1932. Pred 14 dnevi so orožniki aretirali domačina Ivana Lebana. Aretirani je osumljen, da je pred enim letom umoril sporazumno s svojim bratom nekega fanta iz Knežkih Ravni. Kmalu po umoru sta se oba brata izselila v Belgijo, kjer je mlajši brat vsled bede skočil pod vlak in bil takoj mrtev. Starejši brat pa se je sedaj vrnil domov in bil po prihodu kmalu aretiran. Ljudje ne verjamejo, da bi bil Leban v zvezi z umorom. Aretirani je bil z začetka v dobrih odnošajih z fašisti: Pozneje pa jih ie dobro spoznal in se jih je vsled tega izogibal.	(Mos)
FRANC GOLOB SE JE VRNIL IZ KON-FINACIJE.
Grahovo, oktobra 1932. — 1. okt. t. 1. se je vrnil iz konfinacije Golob Franc iz Grahovega. Konfiniran je bil nekje blizu Napoli. Omenjeni Golob Franc je odsedel tudi nekaj čez 1 leto zapora. Po prestani kazni pa je bil konfiniran. (Mos) PROPADANJE POSOJILNICE V PODMELCU
Trst, oktobra 1932. V podmelški fari obstoja že dolgo let posojilnica, ki ie bila doslej čislana in v dobrih gmotnih razmerah. Posojilnica ie bila včlanjena v bivši goriški »Zadružni zvezi«. Ko je ta propadla, se je začelo polagoma slabšat; stanje tudi v vseh podružnicah. Podenelška posojilnica je zgubila vsled tega precejšnjo svoto ter je zašla v velike težkoče Sedaj je tik pred likvidacijo. Ljudje govore, da bodo morali člani v slučaju likvidacije plačat' najmanj vsak po 1.000 Lir. To bi bil za naše obubožane ljudi hud udarec. Ljudje se ne morejo več preživljati niti na lastni zemlji Marsikdo mora drugam na dnino (če jo sploh dobi!)	(Mos)
OSUDJEN KRIOMČAR.
Rijeka, oktobra 1932. Polovicom septembra ove godine uhvatili su finansi Ru-dolba Minella iz Rijeke i ličnom pretragom našli kod njega inozemnih cigareta zadarske proveniencije. Istražujući dalje došli su finansi i u stan nekog Julia Gostizze iz Rijeke ' tamo našli 230 kutija cigareta. Finansi su Gostizzu i njegovu ženu uhapsili i predali sudu radi kriomčarenja i tvor-nog napadaja na finansijske organe. Bračni par odupro se hapšenju, naročito je Julijo šakama i nogama počeo tući finan se. Osudjeni su Gostizza na 8 mjeseci njegova žena na 7 mjeseci zatvora-MISTERIOZNO UMORSTVO NA CRESU.
Pula, oktobra 1932. — Dne 5. o. m. nadjen je na otoku Cresu ubijen stari seljak Antun Verbora (64 godine). Kako puljski list piše starog Verboru ubio je jedan čovjek čije ime se još u interesu istrage ne iznosi, a isto tako ne iznose se ni motivi umorstva.
SPREMBA SLOVENSKIH PRIIMKOV Trst, oktobra 1932. — Tržaški prefekt je izdal nov odlok o spremembi sledečih slovenskih imen. Cerovac-Cerovacci; Gulič -Gullini; Klobučar-Capellari; Krušič-Cro-ssicchio; Leskovec-Leschi; Uglešič-Ulessi; Urabič-Urbani; Uršič-Ursuni; Vouk-Lupi; Grmek-Germani; Gombač-Giombi; Kamen-šek-Pietrini; Knez-Duca; Kobal-Covali itd.
(Mos)
SMRT
Kobarid, oktobra 1932. Pred kratk m ie umrl obče znani Ivan Miklavič, svak znane rodbine Karli v Ljubljani ter svak šolskega nadzornika Urbančiča. (Mos)
žavo so dobili dovoljenje za prevoz, v rojstni trg Vipavo. Ko je koneino prišlo dovoljenje, ga je na njegovi poti spremljalo le par prijateljev in njegov potrti oče. Pogreb bi se mogel vršiti od gotovemu času, 'a ker se je zbralo preveč ljudstva in so se oblasti bale, so pogreb prepovedale. Obla-sti so čakale up odeti Tnotuent, da se bo ljudstvo razišlo, a zaman.. Kvestura je ves. svoj aparat prenesla v Vipavo in poklicali so celo karabinjerje in bližnjih krajev. Kakor hitro se je'spet raznesla, vest o pogrebu, so se množice spet strnile, ljudje so pridrli iz vseh krajev. Iz Gorice so zelo večkrat se pripeljali z avtomobili. Končno so oblasti izjavile, da se pogreb ne bo vršil, če se ljudstvo ne razide. V to svrho je sam poročnik karabinerjev začel nagovarjati ljudi. A ljudje, preprosti kmetje so mu odgovorili, da bo ljudi vedno več. in brezuspešna njegova zahteva. V nedeljo se je pričela, gonja in lovjenje Bajčevih prijateljev, ki pa so se še pravočasno poskrili. Takrat pa
je oče pok. Bajca prosil ljudi s solzami v očeh naj se razidejo, da bo njegov sin končno dobil zaslužen počitek. Oblasti so uvidele, da so vsi postopki brezuspešni in so dovolile drugi dan pogreb. Prepovedale pa so prinos cvetja.
Molče je stopala masa za krsto z roko stisnjeno v pest in z največjo jezo, ki se je brala celo v očeh. Ko so krsto položili v grob, je mladenka z ognjenimi očmi srpo 'pogledala karabinerja, potegnila izpod plašča šop rdečih nagelnov in jih vrgla, za prijateljem.. Karabiner se je obrnil, češ, da ni videl Prihodnje jutro je bil grob klub vsem propovedim preobložen s cvetjem.
Tudi spomenik so mu postavili ponoči.
Zdaj skupaj počivala z drugim narodnim mučenikom Slrancarjem.
Prijatelji, kliče nas po maščevanju!
Na 4. stranici:
Bajčeva »Pesem primorskih emigrantov.«
Sfrana 2.

»istra*
ROJSTNEM1 KRAJU,6 * * *NIMAT ODSLEJ01™
ČESAR VEČ OPRAVITI...
. Logatec, oktobra' 1932. Potnik, ki se je tukaj mimogrede ustavil, pripoveduje o novih načrtih, ki jih Italijani uresničujejo ob naši začasn; meji. med drugim tudi naslednje: Neka privatna družba iz Milana dela nato, da se združiti elektrarni v Ajdovščini in ona._ ki jo vodi jugoslovenski državljan S- Fortič kot naslednik znane elektrarne Kogovšek v Idriji. Da je za to «privatno« družbo tudi kaj oficijelnega menda ni treba ■povdarjati! Cisto gotova stvar je, da je fašistom mnogo na tem, da se rešijo jugoslo venskega državljana in drugič tud’ z vojaškega stališča je že zadnji čas... '
. Omembe vreden je naslednji slučaj, ki je v isti zvezi in ki povsem ponazoruje kako je Italijanom zveza električnega toka iz Ajdovščine in Idrije že gotovo dejstvo. Še ■predno bi se morda dogovorili s samim g. Fortičem so že pričeli pripravljati za postavitev visokega zidanega stolpa na vrtu udove Leopolde Ferjančičeve. In ko je ta uboga udova vprašala potom tolmača kaj se pravzaprav godi na njenem svetu, je dobila v odgovor: »Vi itak nimate ničesar več iskati pri_ nas! Zakaj ne greste za sinovi?« i Ali se Vam ne zdi dokaj značilno kako morejo »privatniki« iz Milana dajati iste -z-jave kot različni brigadirji in policijsk’ komisarji? Omeniti moram, da vrt vdove, ki je že 60 let tem kraju in je tudi domačinka, meji na erarični svet, t. j. niti 10 metrov od prostora kjer hočejo postaviti omenjeni stolp. Tako bodo pač z enim udarcem uoili več muh. In kaj zato?
FAŠISTIČNE PROSLAVE
Tolmin, oktobra 1932. Za 9. oktobra pripravljajo fašisti velike proslave in parade. (L’ annuale della fondazione dei fasci giovannili di combattimento). Za proslavo te obletnice delajo veliko reklamo Fašistični časopisi poročajo, da se nodo udeležile te manifestacije vse fašistične nladinske organizacije^ ob prisotnosti oblasti.
Na Goriškem bodo tri take proslave: ena v Gorici, druga v Ajdovščini, a tretja v Tolminu. Organizacijska dela za manifestacijo v Tolminu vodi »centurione« Borni. Proslave v Tolminu se bodo udeležile mladinske fašistične organizacije iz okolice. Časopisje omenja Bovec, Breginj, Kobarid, Sv. Lucijo, Cerkno in Podbrdo. Kaj sledi iz tega? Fašizem se ni mogel ukore-niti v našem ljudstvu kljub dolgoletnim naporom. To sklepamo lahko iz že omenjenih oficijelnih podatkov. Ljudstvo se namreč prav dobro zaveda, da je fašizem izvor brezmejnega gorja. Razen nekaterih večjih središč, so vse tolminske vasi brez fašističnih organizacij. Vsled tega so bili fašisti prisiljeni, da omeje proslave le na večje. Razume se, da porabijo fašisti za take proslave ogromne svote, fašistični voditelji dobe namreč v takim slučajih posebne nagrade.	(Mos)
NA RIJECI SE I DALJE BORE OKO FA ŠISTIČKIH JASALA...
Rijeka, oktobra 1932. Nedavno smo javili da je nakon demisije advokata Sti-glicha kao predsjednika riječkih komunalnih preduzeča (Servizi pubblici) ovo mjesto ostalo prazno i da su već započele borbe pojedinih struja, o tom, tko će zasjesti na predsjedničku stolicu. Bilo je više kandidata, ali izgleda da se nisu još složili. Riječka konzulta bila je prisiljena da pozove advokata Aricha neka provizorno preuzme upravu. Njegov mandat važi do konca ove godine. Valjda će se do tog roka moći složiti protivničke grupe. Tako je to uvijek na Rijeci kadgod treba da netko zasjedne na koje »jače« mjesto, Netrpeljivost do krajnosti kraj sve — fašističke sloge.
PRIPRAVNI VOJNIČKI TEČAJEVI I PRIJETNJE RODITELJIMA ČIJA DJECA IZBJEGAVAJU TEČAJEVE.
1 Rijeka, oktobra 1932. Fašizam je u svojoj jubilarnoj godini upro sve sile da u takozvane predvojničke tečajeve (corsi premilitari) dovuče što veći broj omladi-naca, koji slijedeće godine dolaze u vojsku. Naravno da se u ovim tečajevima glavna pažnja posvetila fašističkom odgoju, _s ciljem da svaki vojnik bude — uvjereni fašista. I baš kao za napast, ove godine su svuda ovi tečajevi, kraj svih pogodnosti polaznicima podbacili strahovito. Naročito u kvarnerskoj provinciji nije bilo moguće niti 10 posto stavnih obvezani-ka dobiti u ove predvojničke tečajeve, a baš su htjeli ogromnim sudjelovanjem mladića pokazati ljubav k fašizmu u ovoj — graničnoj provinciji. Na Rijeci je izdan ponovni poziv uz prijetnju roditeljima, da su oni odgovorni za svoje sinove. Tko pozna fašizam znade što ta prijetnja znači.
KRAŠKE JAME V VOJAŠKE SVRHE-
Trst, oktobra 1932. — Število raziskanih jam se je po vojni naglo dvigalo. Leta 1892 je bilo odkitih in raziskanih’
, .	-	_	22 lam*
lita 1907 je bilo odkritih’ in raziskanih
314 jam;
Zeta 1924 Je bilo odkritih in raziskanih ..	1.700 jam;
x-eta 1930 bilo je odkritih i raziskanih
3.000 jam;
Cav. Evg. Boegan piše v članku »Le caverne carsicke esplorate sono 3.000«. (Piccolo, 5. okt. 1932.)
»I risultati cosi ingenti sulla conoscenza delle cavita carsiche .nella Venezia Giu-lija, si deve anzitutto al cospiscuo interessamento delle autorità militari...«
Iz navedenih podatkov je razvidno, da je ozadje tega napredovanja militaristično. Fašistični militarizem hoče tudi kraške jame uporabiti v vojaške svrhe. (Mas)
FAŠIZAM SZ.AVI SOTTOSANTIJA...
Broj 42.
Gorica, 4. oktobra 1932. — Danas f.e^,navr®'^ druga godina od smrti fašis-tnckog učitelja Francesca Sottosantija, koji je bio ubijen od nepoznatog lica u slovenskom selu Vrhpolju blizu Vipave, gdje je vršio svoju službu. Povodom ove obljetnice fašisti su priredili vrlo značajnu i demonstrativnu komemoraciju. Vrhpolje bilo je krcato fašista i narod je proživio jedan težak dan pun poniženja j izazova. Bih.su prisutni svi fašistički prvaci iz Gorice i Vipave. Došao je i strašni federalni sekretar Averianti. Milicioneri su dosh oružani i prijetili su čitav dan našem seoskom pučanstvu. U jednom od mnogih govora Avenanti je rekao, da fašisti već drugi put dolaze u Vrhpolje, da slave Sot-* da ie škola u tom selu postala fašistički oltar u ovoj drugorodnoj neprijateljskoj zoni. Fašisti dolaze u Vrhpolje, kaze Avenanti, ne toliko da drže nadgrobne govore, koliko zato, da izreknu još jedanput opomenu onima, koji mrze Italiju (• - .vigliacchi di fuori e di dentro...) Pred spomen pločom Sottosantija fašisti samo obnavljaju svoju zakletvu Mussoliniju i na-glasuju, da imaju, kako je rekao Duce, još olova za pucanje u ledja. »Neka niko ne zaboravi — kaže Avenanti — da je Jugoslaviju s onu stranu Sniježnika.«
Medjutim ne će biti suvišno ako kažemo nekoliko, rijeci o tom fašističkom hero-
bio usSenT’ 0ÌÌ Ìe Pređ dViie g0dine
• ?aošao I6.S°1 1 bos sa ženom, koja iednnm SUn3-imeta£ d.?niiela u poderanom skroman k9YcPrviil ie dana bio tih i skroman. Ljudima se smilio i stali mu do-
notrtlKZ1Vez«a 1 đrva 1 svega- što mu je bilo potrebno; ta znamo, kakav je naš čovjek!
f/'. ta nie50va Povučenost nije dugo po-trajala. Kada se ugojio i nasitio, počeo se bamti i terorizirati svu okolinu. Otjerao je općinskog tajnika i sam zasjeo na njegovo “ Tajnik je bio Slovenac i nije mu drugo preostalo, nego da bježi preko gra-hHeha •IdSosteviJU: da nadje negdje koricu
IlfhtpH 1 Vtah]1 ie ne bi bili dali. Učitelj se utisnuo malo zatim i u tamoš-
nju gospodarsku zadrugu i počeo joj »voditi« knjige. Dakako ne badava! Ljudima jelovo nametanje* dozlogrdilo, pa su se počeli buniti. To ga je dovodilo do bjesnila. Ta on je došao da civilizira. I stao se osvećivati na djeci. Škola nije više bila hram prosvjete, nego mučilište nevine djece. Svaka je druga riječ bila: slovenski kreteni, svinje, barbari! U školi se nije smjelo čuJj jedne slovenske riječi. Kako će. djeca da govore drukčije, nego slovenski. Ali on je htio batinama, da ih civilizira. Za svaku slovensku riječ djeca su bivala ispremlaćena na mrtvo ime. Svaka slovenska riječ koštala je dvadeset udaraca po prstima. Kod opetovane pogreške udarci bi se dijelili po ustima i ne rijetko su se djeca vraćala kućama 'krvavih ustiju.
Da uzmogne što savjesnije izvršiti svoju civilizatorsku misiju u Vipavštinf, učitelj je^ pozvao i svog brata Huga u po-P:od’. p°šao je još jedan odrpanac, koji je bio još gori. Taj je došao na gotovo. On je ..pomagao svom bratu »voditi« knjige i držati »školu«. Taj se je istom iskazao. Pljuvao je djeci u usta, psovao ih najprostijim izrazima, a djevojčice navlačio i pokušavao svašta s njima, i Narod dulje nije mogao trpjeti. Predao 11| tužbu školskom nadzorniku u Vipavi, Ili uzalud. Pritužba je bačena u koš i nikada se nije uzela u riješavanje. Nekoji su roditelji odveli svoju djecu u Vipavu općinskom liječniku, no taj nije htio niti da h pregleda, jer da ne smije. Narod je pre-stao slati djecu u školu tim živinama. Ali u zao čas po sebe. Udariše ga tako strašnim globama,^ da bi ga bili uskoro bacili na prosjački štap, pa je morao popustiti I tako su djeca i nadalje stradala, očevi strepili nad njom i gutali, gutali...
Jednoga je dana Sottosanti pred svojom kućom ustrijeljen iz puške. Bijaše to u subotu, dne 4 oktobra, kasno uveče, kad se je vraćao kući s biciklom iz Vipave gdje tempravo imao sastanak s nekojim vidje-mjim fastistima i primio instrukcje, kako ce da proslijedi svoj »civilzatorski« i asi-
™ave1ÌOnÌ U VrhpoIiu- A sad £a’ eto.
[izvrsno je sredstvo za čišćenje želuca
crijeva
MAGNA
čisti bez boli. a brzo
AIAGUM
uklanja sve želučane boli, ako se uzimlje poslije objeda i večere u malo vode na vrhu od noža
JMAGN*
preporuča se djeci i odraslima.
U apotekama jedan omot stoji 4 dinara.
NEUSPJESI FAŠISTIČKE ŠKOLE U ĆIĆARIJI
ne novine, ostali smo kao bez glave, ier ne čitamo više našu narodnu riječ, a niti znamo o dogodjajima širom svijeta, a još manje o dogodjajima iz naše tužne Istre, ah zbog toga nismo ipak klonuli duhom, a niti ćemo, jer naš ćićski korjen ne da se tako lahko izkorijenit, jer je dobro utvr-djen u našim srcima.
Kod nas su naše vlasti ustanovile nekakvo dječje zabavište. Kako vam je po-znato, htjeli bi. naši gospodari našu djecu u sv°tem duhu, ali mi znamo da od ciča. nemogu postati kalabreži. Interesantno je vidjeti kada. naša djeca izlaze iz tog zabavišta, te se pohvataju po pet do^deset u kolo i hajde udri u pjevanje po nasu. Doduše, učiteljicama i karabinjerima nije ovo po volji, jer svako toliko prigovara brigadir. učiteljicama da im djeca pred. nosom pjeyaju te »divljačke« pjesme. I u istinu učiteljice se muče i mame našu djecu sa bonbonima i slatkišima, da bi ih lakše naučile na ono što je njima naloženo. Ah sve uzalud, jer ćić je ćić i ostat će takav. Tužila nam se jedna učiteljica, da iz naše djece nemože da napravi ništa, jer da su pjeviše »tvrde glave« za talijanski, i. da se čudi da kako mogu tako brzo shvaćati samo ako jedan put čuju od odraslih
»te vaše, veli ona, proklete i divlje pjesme«. Radi ovog njihovog neuspjeha za-
svako^ pjevanje u selu, jer si misle da će moguće na ovaj način imati boljeg uspjeha. Ali mi im kažemo da će se u računu na veliko prevariti.
. Inače kod nas zavladalo je očajno stanje. Jedim proizvod naš bio je ugljenar-stvo, a to su nam naše vlasti pod strogu kaznu zabranile. U zadnje vrijeme počelo se sa radom ceste iz Vodica prama nama. Mnogo., ce nam ova cesta napraviti štete u našoj šumi. Kada bi ova cesta išla od nas dBlje i kada bi nas spojila sa Rijekom i Volosko-Opatijom, kao što je još prije rata bilo predvidjeno, nebi nam toliko bilo teško, jer bismo mnogo lakše došli i prodali °n° st0 izvažamo. Ali čemu će koristiti, Kad vodi samo do nas. Mi na ovaj rad gledamo sumnjivim okom. i	su ono bili k°d nas sakupili ne-
Kohko djevojaka za nekakvu zabavu ili paradu u Rimu, na koju su morale naše djevojke ići, obećali su na našoj općini u Podgradu da će biti putovanje, a i sve drugo badava. Ali u njihovim smo se obe-ćanjuna prevarili, jer smo ovih dana dobili na oge., da mora svaka djevojka za £n5e,.P‘atiti. Račun glasi na svaku osobu 292 lire. Općina da ne može to da plati, jer da je previše opterećena dugom. Ovo je zaista za one, koji su išli u Rim, jedna velika opomena, pa će znati u buduće se ravnati. — Munci.
ŽIVLJENJE NAŠEGA KMETA V RESKI DOLINI
Divača, oktobra 1932. — Celo leto delamo, orjemo in kopljemo, sadimo in se-temo v upanju, da nam jesen prinese plačilo za naš trud. Leto je dolgo, jeseni smo težko čakali, posebno letos. Marsikdo se je tolažil z mislijo, da bo vsaj lahko plačal ^obresti, popravil orodje ter imel še kakšen »sold« za zimo. Upali smo vsi, ne da bi pomislili, kam bomo s sadjem, z ja-bolkami. in češpljami. Zdovoljili smo se že ob sami misli na bogato letino. Pa nas je hudo prevarilo.
Jesen je tu, a bogate letine ni. Najprej dež, potom suša in zpet dež. Po naših nji-vah in vrtovih so udarjale velike vremen-ske neprilike. Zgonilo je celo seno, kaj pa še drugo! Fižola ni, krompir je slab in koruza ravno tako. Skoro da ne bomo imeli toliko, da bi se prehranili vsaj čez zimo. Kje naj vzamemo denar za najnujnejše vsakdanje potrebščine gospodinjstva in gospodarstva? Kje naj vzamemo denar za visoke davke, za zavarovalnine in drugo? Položaj je precej obupen. Vedno težje se preživljamo.
Kmalu bo potrkala zima na naše domove. V prejšnjih letih, smo imeli v naši dolini vsako zimo polne roke dela; zlasti pa je sadje dobro rodilo.
Naša dolina je dolga, a ozka. Brda, ki so povečini nerodovitna, so s sadjem posajena tako na gosto, da tvorijo cele sadne gozdove. Naše češplje sicer ne morejo po zunanjosti konkurirati bosanskim, pač pa lahko po okusu. Prav tako je prvovrstna naša jabolka. Pod Avstrijom smo sadje še razmeroma hitro razprodali. Čim-več ga je bdo, tem več smo ga prodali. Nikdar ni ostalo doma. Češplje smo uporabljali za kuhanje žgane — slivovke. To je bil edini pridelek, s katerim srno toliko izkupili, da smo krili vse stroške naših bornih kmetij ter nam je ostalo poleg tegal
se za kak priboljšek. Z žganjekuho smo navadno pričeli tedaj, ko je začel pritiskati mraz. Ni bilo baš prijetno, posedati cele noći poleg kotla in paziti, kako teče žgana kapljica. Joda bilo je rentabilno. V najslab-sem slučaju smo prodali liter žganja po 9-— Lir. Par sto litrov slivovke, pa je skuhal skoro vsak naš kmet. Tudi z razprodajo ni bilo težko. Radi toga so pozimi zginili dolgovi, ki so se nakopičili med letom. Tako je bilo pri nas nekako do leta 1926. Položaj se je na to stalno slabšal.
Sedaj sme kmet skuhati dnevno do 60 litrov, žganja, zakar mora plačati že v naprej za vsak dan 600 Lir. Na liter pride torej 10 lir davka. Dogodilo se je, da je neki gostilničar skuhal več žganja kot 60 btfov dnevno. Po konačnem kuhanju, je
2n n. -anca* ter naredila kazensko ovad-
bo- Plačati je moral tolikokrat po 400 Lir
globe, kolikor dni je kuhal. Ko so izdali
dovoljenje za kuhanje, ga niso seveda opo-
pozorili, kako naj postopa. Pa ne samo to! Mnogim so vsled enega ali drugoga vzroka kratkomalo zaplenili kotle ter ih odnesli.
To je za nas velik udarec. Saj je vsak kotel stal svoječasno okrog 600 Lir. Neka-tere se poleg zaplembe kotla, kaznovali še z visokimi globami ter zaporom. Tako je bil. n. pr., neki kmet iz Reške doline pred leti obsojen na 11.000 Lir denarne globe in je moral odsediti 1 leto v koperskih zaporih. Vse to je zadalo našemu gospodarstvu velik udarec.
Vrstale so se prošnje na vse strani in ha vse inštance, a zaman. Fašistični režim se nj zganil; gotovo si misli:	naj pro-
pade. nas kmet. Cim prej, tem boljše! Zavedajo se dobro, da so s tem, posebno v Reški dolini onemogočili ne samo napredak, ampak tudi obstoj in eksistenco. Beda trka skoraj že na sleherna vrata.
(Mos)
TALIJANSKI ORGULJAŠI I LATINSKE PJESME ZA SLOVENSKA SELA. Trst, oktobra 1932. — U župnom uredu župne crkve Sv. Antona u Trstu zaključeni su ovih dana upisi za »Scuola di Santa Cecilia«, koja je osnovana nastojanjem biskupije, pokrajinske vlasti i tršćanske općine, sa svrhom da se u njoj odgajaju učitelji j učiteljice crkvenog pjevanja i orguljaš! za seoske crkve u »drugorodnim« zonama.
Kako tim povodom piše tršćanski »II Piccolo«, u buduće, prema preciznim, strogim i neopozivim odredbama Svete Stolice, niko. ko nije svršio takvu školu j ko nije u školi »Svete Cecilije naučio latinske pjesme, ne će moći da bude zborovodja ili orguljaš u crkva-ma. bilo u gradu, bilo na selu. Nadalje, kaže »Piccolo«, svaka župa morat će imati jednu »Schola Cantorum«, koja ce se. sastojati od nekolicine izabraniih ljudi i dječaka, a osim toga svaka crkva mora organizovati jedan crkveni pjevački zbor od vjernika, muškaraca, žena i omladine, koji zbor mora da nauči latinske pjesme, (canto gregoriano), da bi se moglo u crkvi skupno pjevati latinske liturgijske molitve. Osim spremnog orguljaša, koji ie svrsio Cecilijansku školu, svaka crkva mo-rat, će da ima bar Jednog učitelja za zbor. »Ti učitelji, kaže »Piccolo«, morat će da nauče ljude ne samo melodiju, nego i značenje latinskih riječi, koje će se pjevati I to bez razlike u čitavoj Julijskoj Krajini, trebat će zato mnogo tih učitelja. Zato je osnovan3 ova važnu škola. Oni pohadjači Cecihjanske škole, koji budu pokazali naročiti interes, bit će poslani u Rim na više nauKe u »Pontificio Istituto Superiore di musica sacra.« —
Kako. vidimo i po ovom značajnom detalju, crkva je sasvim u službi italijaniza-
mkav6 ak,ciie u Julijskoj Krajini. Iz naših crkava istjerat ce se sasvim naš jezik
IMENA SLAVENSKIH SVETACA I »PO-POLO DI TRIESTE«
Trst, oktobra 1932. _ Dne 5 oktobra objavio je »II Popolo di Trieste« opširan članak pod naslovom »I nomi di battesimo ;;•? 1 * sititi della speranziella slava«.
tem članku fašistički list na svoj po-Znax nacm obara se na sve one, koji još -!edauvide, da živu u granicama fašističke Italije, pa pokušavaju, da svojoj dje-ci daju imena, koja vrijedjaju fašizam. U tom članku »Popolo« govori o tome, kako se u svoje vrijeme u Italiji znalo po imenima djece, kojeg su političkog uvjerenja roditelji. Komunisti su davali djeci L®n]''n’ a oni, koji su divili Gari-balduu, krstili su djecu imenima Garibaldijeve djece. Slaveni u Istri, Trstu i Go-Lnm vi • Aus,tniom zaneseni panslavistič-
Zo?JdeM0nl dac£li su ,s70i0i dteci imena,
■ Zorkii, Mirko, Slava, Vladimir, Ciril itd’
a napuštali su sve više imena latinske cr-
Ha6’* u I0Š. 1 danas ljudi, koji se usude
svnilakuw 'mena predlažu k°d krštenja Si Ó e. rMT\mrVn0 -ne usPieva. Zato nekoji roditelji krste svoju djecu u Ljubljani i vrate se s djecom u Italiju. Takvi zaboravljaju, da će im prizivni sud po zakonu naložil, da dadu djetetu pravo latinsko ime... Fašizam ne će trpjeti fana-Jp™a IrođitIf,ia’ k°ji su zatrovani politikom.
sto mira-kazuh-d?- °pčmski načelnici če-sto moraju odbijati da registriraju imena
Dak?p0djeC'h-pZOrrka’ Zvonirnir. Ciril itd. Dakle, i CiriL Ime sveca, koji je nriznat
od rimokatoličke; crkve, koji je za tu crkvu
Stolica?11 Cemu’^onkordal?5'0 "* Svet*
ost*™ PRiMrENu zbog 2i-
SKTOSnMI NE SA.
Broj 42.
Strana 3.
GODINU DANA TAMNICE ZBOG SLAVENSKOG PREZIMENA
Trst, oktobra 1932. — Uvečer, 30 juna, karabinjeri u Svetom Križu kod Trsta obilazili su selom i kad su bili na trgu čuli su glasove iz gostione. Ušli su i vidjeli, da ljudi piju i pjevaju. Pjevali su valjda slovenski, jer su karabinjeri ljude rastjerali i gostioničar je morao da lokal zatvori. Kad su izišli ljudi iz gostione karabinjeri su se uputili za dvojicom. Vladimirom Karličem (»Piccolo« piše Carli) i Rudolfom Tence. Na ovu dvojicu karabinjeri su bacili oko i naročito ih pazili. Karlič i Tence osvrnuli su se prama karabinjerima i izrazili valjda svoje negodovanje zbog toga. Karabinjeri su zato proglasili ovu dvojicu uhapšenima, te su ih odveli u kasarnu. Karabinjeri su ovu dvojicu tužili sudu. Iz izvještaja, koji je izišao u »Piccolo« proces je bio interesantan a naročito je interesantan ovaj dialog izmedju Karliča i pretsjednika suda:
— U prvom redu — kaže Karlič — ja sam nevin.,* Ja nisam nikoga vrijedjao. Na poziv karabinjera ja sam bio pripravan da idem s njima u kasarnu.
— A zašto ipak niste otišli odmah, nego ste se opirali?
— Jedan moment! Nisam mogao da odem s njima, jer nisam mogao.
— Kako — niste mogli?
— Bio sam vezan! I nisam mogao gotovo da se ni mičem. A oni su me dotle tukli., ■
— A zatim?
— Ja sam samo u kasarni napravio jednu malu opasku karabinjerima.
i— Kakovu opasku?
— Kako su oni pisali moje ime sa C. ja sam ih upozorio, da se moje ime piše sa K.
i— A zašto?
Zato, jer se ja pišem Karlič!
»— I vi mnogo držite do toga K?
— Ja držim do toga! I radi tog ne-sporazumka pograbili smo se..«
Ispitivali su i Tencea, koji takodjer kule, da je nedužan i da nije ništa, baš ništa skrivio. Karabinjeri Giuseppe Fasana, Gino Cordovado i Emil Spigarolo ponovili su ono, što su u prijavi iznijeli. I Tribunal je osudio Karliča na godinu dana zatvora, a Tencea na 6 mjeseci zatvora. Vladimir Karlič star je 24 godine, a po zanimanju je klesar, a Tence ima 23 godine, a po zanimanju je mehaničar. Po svemu je očito, da je čitava optužba, a prema tome i osuda pala zato, jer je zbog prezimena došlo do rječkanja i natezanja izmedju optuženih i karabinjera, koji su podnijeli optužbu zbog »uvreda i opiranja organima javne sigurnosti«.
PROMJENE U FAŠISTIČKOJ ORGANIZACIJI
Trst, oktobra 1932. — Sekretar fašja u Koprivi Enrico Codelli demisionirao je, a na njegovo mjesto postavljen je Luciano di Marco. — Demisionirao je i komesar fašja u Kaufanaru Gino Benardelli, a na njegovo mjesto postavljen je kao sekretar fašja Giuseppe Montonesi.
KO JE IZMISLIO SPOMENIK SIDRA NA RIJECI?
Rijeka, oktobra 1932. — »Istra« je već pisala o uklanjanju onog sidra, koje je kao spomenik stajalo na jednom riječkom trgu. Naročito su »Frandna i Jurina« rekli tim povodom par dobrih. Sad se u talijanskoj štampi javljaju članci i člančiči, u kojima se govori o historiji tog sidra, a interesantno je, da se javilo nekoliko »umnika« i D’Annunzijevih heroja, koji prisvajaju za sebe zasluge za postavljenje tog spomenika i na nekoliko raznih načina tumači se kako je do toga došlo. Sve se više uvjeravamo, da je fašistička »manja-fogerija« bezgranična.
»ISTR Ài
ZAPALJEN JE „BALKANA” I ANEKSIJA RIJEKE NA VELIKOJ FAŠISTIČKOJ IZLOŽBI
Trst, oktobra 1932. — U Rimu se otvara velika fašistička izložba, na kojoj će biti izložene sve slike, uspomene, trofeji i razni predmeti u vezi s postankom fašizma i prvim borbama fašizma. Bit će zastupana i Julijska Krajina i već je materijal sabran. Bit će tu mnoge naše zastave zaplijenjene po našim društvima, a i razne druge stvari.
Tako će medju ostalim biti izloženo i ono pero, kojim je Mussolini potpisao dekret o aneksiji Rijeke, kao i ključevi, koje je Mussolini toga dana (16 marta 1926) predao kao simbol te aneksije talijanskom kralju. U talijanskoj štampi izašla je ovih dana slika tog fatalnog pera i tih simboličkih ključeva, (kojima su zatvorena vrata tamnice, u koju je bačena Rijeka!). Iznad tih slika stajao je naslov »Due preziosi cimeli«.
U »Popolo d’ Italia« od 29 septembra izišao je jedan članak, koji govori o toj fašističkoj izložbi, a u tome je članku slika »Balkana« u plamenu. To je ona ista slika, koju smo mi neki dan donijeli u »Istri« povodom dolaska Giunte u Trst. Pod slikom »Popolo d’ Italia« piše: Trst, 14 jula 19?0 — posljednji plamen uništava slavensku jazbinu«. A u članku je rečeno:
»U mjesecu julu 1920 kronika Je zabilježila razmah tršćanskog fašizma, koji prelazi naglo u napadaj, rušeći pred sobom oružjem i ognjem najopasnije tvrdja-ve komunističke i slavenske- Zora 14 jula pozdravila je plamen, koji je uništio »Balkan«.
Na izložbi će biti kao naročito ponosni trofeji izložene slike »Balkana« u plamenu i razni predmeti, koji potsjećaju na taj dogodjaj.
„RENJIKOLO” NADZIRE TRŽAŠKEGA ŽUPANA!
Trst, oktobra 1932. — Celo vrsto dolgih let je trajalo, predem je Trst v dr, Giorgia Pitaccu dobil župana domačina. Dr. Pitacco je bil sicer župan tržaškega mesta že kmalu po prevratu, takoj ko se je odpravil komisarijat toda tedaj je njegovo županovanje trajalo le malo časa. V Rimu namreč niso zaupali domačinom v Trstu, in ko je prišla fašistična reforma občinskega zakona z župani, ki jih je imenovala vlada, dr. Pitacco ni bil med onimi, ki bi jih bila vlada smatrala za dovolj zanesljive. Šele po več letih je zopet zasedel mesto tržaškega župana. Senator kraljevine Italije je menda vendar dovolj zanesljiv za tržaškega župana! Toda popolnoma pa v Rimu le ne verjamejo, da bi se tržaška občina mogla upravljati po svojih lastnih ljudeh in močeh. Pristali su pač na to, da bodi župan domačin ali dodali so mu nad-
zorstvo v osebi podžupana, ki ne sme biti Tržačan, temveč »renjikolo« in obenem prekaljen pristaš fašističnega režima, državni uradnik. Takega podžupana je sedaj dobil Trst v podprefektu dr. Ottaviju Ga-bettiju Piemontezu. ki je doslej služboval v ministarstvu notranjih stvori in politični službi po Gornji Italiji. Naj je novi podžupan še tak strokovnjak v občinskih stvareh, mu je Trst s svojimi posebnimi razmerami dejanski »španska vas« in bo vse-kako trajalo precej dolgo, preden, se bo vživel v te razmere. Koliko more biti potem njegovo delo korisno mestni občini, je pač razumljivo. Toda za to itak ne gre. Kajti njegova glavna naloga je. da nadzira župana in sploh delo domačinov v občinski upravi, za kar so porazmeščanj vsepovsod »renjikolski« opazovalci.
CIJENE BLAGA U ISTRI PADAJU Pazin, oktobra 1932. — Uslijed sve veće bijede, koja vlada u našim selima, blago se prodaje uvijek sve jeftinije, samo da se dodje do novaca za poreze, jer u slučaju da se porezi ne plate može i čitavo imanje na bubanj za par stotina lira. Dne 2. oktobra na dan Sv. Mihovila održan je u Pazinu godišnji sajam. Bilo je dovedeno mnogo blaga na prodaju, ali se nije bogzna što prodalo. Goveda su bila po 150—220 lira po kvintalu žive vage. To znači po liru i pedeset centezima do dve i dvadeset kilogram! Krave po 120—20o lira, telci po 220—270 lira kvintal. Konji su bili po 1200 do 2000 lira po glavi. Te su cijene prilično visoke, zato, jer seljaci u Istri konje većinom kupuju, a prodaju ih talijanski trgovci. Magarci naprotiv mogli su se dobiti po 50 lira! Ovce po 60 lira!
ARETACIJA KOD PODBRDA
Gorica, oktobra 1932. — Financijska straža uhapsiia je 28 septembra kod Podbrda Ernesta Volfa starog 25 godina. On je financima bio sumnjiv, jer se nalazio blizu granice. Izjavio je na pitanja, da je bio u Jugoslaviji i da se sada vratio. Volf je bio predan karabinjerima, koji su ga zatvorili u sudbeni zatvor u Podbrdu.
GRAZIOLI OBILAZI PO KRASU
Trst, oktobra 1932. — Po naredjenju pokrajinskog fašističkog tajnika obavlja ovih dana oo tršćanskom Krasu u sežansko! zoni inspekciju centurijon Grazioli, koji je sekretar fašja u Sežani i inšpektor zone. Informira se o radu organizacija u drugorodnim selima i izdaje naredjenja, da se rad pojača, jer u Trstu nisu baš najzadovoljniji s dosadanjim rezultatima.
ILICA128	0 yucMns
fi^yòKuctìto
uirlot&UóffifèbuìZ
»LICA 128 -telefax 62*9 IUCM28S
NA NAŠU OPOMENU, KOJU SMO RAZASLALI DUŽNICIMA OKO 1 OKTOBRA NIJE ODAZIV BIO ONAKAV- KAKAV BI MORAO BITI. KONAC JE GODINE BLIZU, A JOŠ IMA DUŽNIKA. KOJI SE NEĆKAJU DA POŠALJU PRETPLATU. ONI NE MISLE. KAKO SU VELIKE NAŠE BRIGE I NE PITAJU SE OTKUDA CE UPRAVA »ISTRE« SMOĆI VELIKE SVOTE ZA TROŠKOVE ŠTAMPARIJE. NE TRAŽIMO MILOSTINJU NEGO MOLIMO JOŠ JEDAMPUT SVE ONE. KOJI DO SADA NISU IZVRŠILI SVOJU DUŽNOST DA TO ŠTO PRIJE UĆINE. JER JE KRAJNJE VRIJEME.
FAŠISTIČKA PROPAGANDA PROTIV B JEŽ ANJA U JUGOSLAVIJU
Trst, oktobra 1932. — Fašistička štampa sigurno po višem naredjenju iskorištava svaku priliku da medju našim narodom širi zle vijesti o prilikama u Jugoslaviji, da bi što manje naših ljudi bježalo preko granice. Naročito voli fašistička štampa ako samo može. da donese svaki slučaj povratka emigranata, koji nisu u Jugoslaviji našli posla, pa su se vratili u svoja sela uza sve opasnosti, koje su s time u vezi. Dne 6 oktobra donio je »Piccolo« vijest, da su karabinjeri kod Idrije uhapsili Vladimira Volka Ivanovog, starog 25 godina, iz Trnova u Goričkoj, koji je bio tajno emigrirao u Jugoslaviju, da na-dje posla, pa se vratio opet u Italiju. Kako »Piccolo« piše, Volk priča, da je u Jugoslaviji vrlo zlo, da je on obišao sve krajeve i da nigdje nije našao zaposlenja, da je morao prositi da se prehrani i da je sretan, što je došao opet u Italiju, pa makar i zna, da će biti kažnjen za prelaz granice bez putnice. — »Piccolo« je medjutim sretan što je mogao ovakovu vijest da donese. Šteta samo, što su ovakvi slučajevi ipak rijetki i što veselje »Piccola« ne može biti veće-
»IL COMBATTENTE E I DUE CONTADI-NELLI«
T r s t, oktobra 1932. — Jedan talijanski bivši ratni borac došao je na Kras i obišao ona mjesta, gdje je za vrijeme rata ratovao. Zaustavio se u blizini Doberdoa, zamislio se nad onim što je bilo i od ganuća je — zaplakao. Malo čudno za bivšeg ratnika, ali, eto, pn je zaplakao. Prošla su tuda dva dječaka: Miro Ferletič i Josip Grgoliat. Zaustavili su se kod čovjeka, koji plače gorko i smilio im se taj bijedni zaplakani čovjek, pa su i oni počeli plakati. Možda i nisu formalno plakali, možda su bili samo malo tužni kod tako žalosnog prizora, no recimo, da su čak i plakali.
I sad što se dogodilo? Taj ganuti zaplakani ratnik još se više ganuo i to tako jako, da se osjetio ponukanim, da je o tome napisao pismo jednom učitelju u Doberdobu, a taj je učitelj to pismo objavio u tršćanskom »Piccolo« pod gornjim naslovom. U tom pismu s velikim se zanosom iznosi taj »veliki dogodjaj« o ratniku i »drugo-rodnoj djeci«, koja zajedno plaču. U tome se vidi, kaže se u pismu, kako je velika i sveta akcija fašističkih učitelja u drugorodnim zonama koji od drugorodne djece stvaraju Talijane. Talijanski učitelji na Krasu pravi su apostoli. Zaplakan; ratnik iskoristio je priliku, kad mu se to dogodilo, te je odmah ono dvoje djece slikao, da bi mu ostala o njima što trajnija uspomena i dokaz o talijanstvu Krasa. Taj zaplakani ratnik nije niko drugi nego sekretar milanske pokrajinske organizacije kombatenata Enrico Fabbrica, koji — kako vidimo — na vrlo jednostavan način fabricira talijanstvo Krasa.
Pripovijest ,,Istre“
Zastava na vjetru
Jože Jeram (Nastavak 34.)
Odagnali su ih.
U varoši su ih odveli na karabin) ersku stanicu, Koja se nalazi u uskoj ulici. Za stolom, natrpanim papirima, sjedio je marešjalo, koji je nedavno zamijenio debelog, dobrodušnog gospodina s evropskim licem. Ovaj je imao afrikanski obraz. Njegove čeljusti bile su izbočene napred i kao da prijete — ugrizom.
— Ova dvojica su? — digne se marešjalo i zareži.
— Da, gospodine marešjalo, — odgovori hitro karabinjer.
Započelo je ispitivanje.
Mladići su tajili. Nisu pomagala ni obećanja, da im se ne će ništa dogoditi, a niti grožnje. Sve uzalud.
— Ko je dakle bio? — bjesnio je nad njima marešjalo.
— Od nas... od nas mladića niko... Bili smo one večeri svi zajedno.
— Hoćeš li priznati ili ne! — pljusne marešjalo Cigoja po licu, da ga je oblila krv, koja mu je navrla na usta.
Cigoj je posrnuo, ali ostao je na nogama. Pogledao je i digao lancem vezane ruke, da bi pesnicom obrisao toplu tekućinu, koja mu je curila preko usnica i brade.
— Dolje ruke! — otrgne mu marešjalo ruke s lica. — Pij svoju krv, liži je! Još više ćeš je popiti! Da li ćeš sada priznati?
Cigoj je zanijekao glavom.
Iz marešjalovih ustiju pljusne kiša psovki.
Udaljio se za trenutak i reče okrenut karabinjerima, koji su stajali po strani i gledali:
— čovjek je dobar, a ove beštije ga razdrazuju. Kad sam razdražen postajem i ja zvijer.
— Priznajte! — upozoravao je mladiće jedan karabinjer, koji je bio još sasvim mlad i mliječan i oko ustiju imao je sasvim ženske crte. — Bolje je ako priznate!
Mladići, nisu ni čuli te riječi. Koritnik je gledao Cigoja, kojem je mlaz krvi padao preko brkova I ustiju.
Marešjalo je namignuo jednom karabinjeru i pokazao mu na Cigoja.
— Neka se opere!
Karabinjer je odveo Cigoja na hodnik, Koritnik je ostao u sobi s marešjalom i jednim karabinjerom. Zatvorili su vrata. Marešjalo stupi pred mladića još jedamput:
— Priznaj!
Koritnik je zanijekao kimanjem glave.
Marešjalo namigne karabinjeru. Karabinjer se bacio na mladića, silom ga bacio na klupu i vezao ga s velikim naporom na klupu s dva remena, da se nije mogao niti maknuti.
Tog trenutka bilo je Koritniku teško pri duši. Bilo mu je jasno zašto su odveli Cigoja iz sobe. Sve ono što je čuo o mučenju po zatvorima i karabinjerskim stanicama, došlo mu je pred oči. Bio je uvrijedjen u svom ljudskom ponosu. Ali što da čini? Da viče? Da rastrgne lance? Bio je slab, bez snage. Njegovo lice bilo je još kao u djevojke. U svojem je srcu zaključio, da neće priznati ono što nije učinio.
Marešjalo je medjutim zapalio novu cigaretu i gledao je smješeći se na vezanog mladića. U lijevoj ruci držao je cigaretu, desnom je uhvatio mladića za brkove, povukao ga je oštro i bijesno siknuo kroz zube:
— Ti — si — rastrgao — zastavu —!
— Ne! reče s mukom Koritnik i grčevito se branio vezanim tijelom, glavom, očima.
— Ne? Ti — si — to — učinio —!
Opet ga je zgrabio za brkove i povukao. Po treći
i četvrti put__ Svaki put mu je ostalo u rukama
nekoliko dlaka.
Mladić se svijao od bola, ali nije ništa priznavao. Na gornjoj usnici pokazala se je krv. U iznemoglosti i muci, u gadjenju, u poniženom čovještvu, napeo je sve sile, da bi se oslobodio. Bilo mu je sve uzalud.
I pljunuo je marešjalu u lice...
— Tako?... čekaj... siktale su izbočene čeljusti afrikanskog lica. Otresao je pepeo s cigarete, da se pokazao živ žar. Pritisnuo je cigaretu medju brkove
Koritnikove... Koritnik je tresao glavom. Od bola mu je zastajao dah. Marešjalo ga je zgrabio za kosu, da nije mogao ni da se gane glavom i palio mu je usnice.
Kad je za deset minuta ušao u pratnji karabinjera Cigoja u sobu, sjedio je Koritnik slomljen na klupi i s mukom je digao pogled prama njemu. Kao da je nekim stidom i gorčinom opterećen. Cigoju se pričinilo, da vidi krvave suze, kako mu teku licem. Njegovih brkova nije više bilo. Usnice su bile otečene i nešto usirene krvi bilo je na njima.
— Priznaj! — reče Koritnik bonim glasom Cigoju. — Nije moguće drugačije...
Marešjalo je mjerio Cigoja, čije je lice bilo od udaraca sve otečeno.
— Da li ćeš priznati?
Pogledao je Koritnika strtog, slomljenog, krvavog...
— Reci: da!
— Da!
Bilo je zaključeno.
*
Vodja tamničke straže je stupio pred suca i pozdravio vojnički:
— što ima nova?
—• Javljam, da smo doveli nova dva krivca iz Stožica.
— Dva nova?
— Dva — prava. Oni su dobrovoljno priznali sve.
— Do djavola! — zgrozio se sudac. — Ostalu četvoricu morat ćemo dakle pustiti iz zatvora.
— Teško će to biti, gospodine suče.
— Pa i onako nisu priznali.
— Tukli smo ih.
— Ah, da! — zamislio se Kalabrež. — A da li su tragovi jaki?
— Plavi su od udaraca. Krvave košulje imaju.
— Uzmite im košulje, operite ih. Kad im nestanu modrice s tijela, pustite ih.
Svi su dali košulje za pranje, samo France Meden je uspio da je skine s tijela i da ugura najkrvavije dijelove u cipele. Kad su došli do njega, on je rekao, da nije imao košulje...	.(Nastavit će se.)
Strana 4.
»ISTRA«
Broj 42.
RAZNE VIJESTI
V FONO ISTRE
Naš »Savez«, u svojoj * okružnici, koju smo objavili u posljednjem broju »Islre«. kaže i ovo:
Ako ne podupremo čim prije svoje jedino glasilo:
a)	oslabiti če veza, koja stvara iz pojedinih rastrganih emigrantskih skupina snažnu cjelinu;
b)	ugasiti će jedino svjetlo, koje rasvjetljuje tragičnu tamu nad Julijskom Krajinom;
c)	pasti će posljednji borac, posljednji naš list na neizrecivo veselje fašističke novinarske armade.
Čitava naša emigracija, sve emigrantske organizacije stoje u ovim mjesecima do konca godine pred kušnjom. Pokazat će se koliko vrijedi naša volja 1 koliko je u svakom našem emigrantu smisla za žrtvu i sistematski rad za najvažniju stvar — za 9ašu štampu.
Rad za štampu ne podnosi izgovaranja Niti onog uobičajenog izgovora s krizom. U fond lista se prima i najmanja svota po 1 dinar. Moramo postići, da svaki emigrant, svaki naš prijatelj žrtvuje za naš list barem 1 dinar, ako već ne može da bude pretplatnik. — Svako emigrantsko društvo je moralno odgovorno, koliko će propagirati i sabrati za naš list u svojoj okolici.«
Nadamo se, da će ovaj apel Saveza naići na razumijevanje i da će svi prijatelji lista poraditi na raspačavanju naših blokova s listićima po 1 dinar u fond »Istre« da će i inače sakupljati i doprinositi u fond, da če tražiti nove pretplatnike i da će redovito plaćati pretplatu.
Objavljujemo daljnji spisak darovatelja u »Fond Istre«:
Knavs Jožef, St. Rupert pri Mokronogu Din 8.—; Šuligoj August, učit. Trbovlje Din 5.—; poruč. Zjalič Milutin, Virovitica Din 4.—; Kovačič Èrvoje — Oroslavje Din 5-—; Grl Milan, Mihaljevci Din 8.—; Lazar Tone, šol. upr. Martin Din 5.—; S. Topič, Rab Din -,	; Štolfa Rafael, Ljublja-
na Din 8.—; Zidarič Marija, učit. Ptuj Din 20.—; Grgurina Vjekoslav, Novisad Din 25.—.	Do sada ukupno Din 2625.50:
Jedan naš pretplatnik, g. A. Z. iz Murske Sobote piše nam ovo značajno pismo koje objavljujemo da bi bio opomena i ugled ovima, koji se ne odazivlju:
»Vaš apel v »Istri« od 7. X. je segel meni globoko v srce, vsled tega sem sklenil, da Vam bom polek naročnine pošiljal v sklad »Istre« še po deset Din mesečno
Ako mi bodo razmere dopuščale, Vam bom pošiljal tudi kaj več, toda po deset Dinara Vam bom sigurno pošiljal. S pošiljanjem pričnem 1. XI. 1932. Bratsko Vas pozdravlja A. Z. itd.«
DRAGO BAJEC
PESEM PRIMORSKIH EMIGRANTOV
Kot kaplje bežimo od dneva do dneva, v potoke se zbiramo, v reke široke, in zbogom naš vedno glasneje odmeva, ko z morja k obali iztezamo roke.
Iščemo dela mi delavci črni, iščemo kruha mi, brezdomovinci, gluhi za klic smo: »Vrni se vrni!«
Iščemo sreče mi krepki Tolminci, mehki Vipavci in Kraševci, Brici, težko po solnčni nam je Gorici.
V rudnikih, farmah nam teče življenje, mesimo kruh tam za žene otroke, kvas nam ljubezen je sol nam trpljenje, večno se gibljejo, trudne nam roke.
Misel le ena je varuh nad nami vsa za plačilo trpljenju, bolesti,
»Žena in dom naš za morjem, gorami še se povrnemo k tebi mi zvesti...!«
VJENČANJE DRA JOSIPA WILFANA
Dne 27 septembra vjenčao se u Ženevi g. dr. Josip Wilfan, predsjednik Kongresa Evropskih narodnih manjina ' bivši naš poslanik u rimskom parlamentu s g. Evgeni-jom Sorokina. — U ime naše emigracije mi našem odličnom prvaku iskreno čestitamo.
PRENOČIŠČE »TABORA« V LJUBLJANI
Društvo »Tabor« prosi vse. ki so prejeli prošnjo za prostovoljne prispevke v obliki podpore ali posojila, da pošljejo namenjeno po možnosti čimprej. Društvo je sicer že zbralo toliko sredstev v denarju oz. v naravi, da je moglo pričeti z gradbo prenočišča, želi pa, da bi bilo dovršeno že pred zimo. ker je potreba z vsakim dnem večja.
Obenem se društvo obrača do vseh. ki jim je usoda naših brezdomcev pri srcu, s prošnjo, da priskočijo društvu na pomoč. Eventuelne prispevke je poslati na naslov društva Ljubljana — poštni predal 308. oz. po poštni položnici št. 16068, za kar se društvo v naprej najtoplije zahvaljuje.
ORGANIZACIJA JUGOSLOVENSKIH EMIGRANTOV (ORJEM) V TRBOVLJAH PRIPRAVLJA AKADEMIJO
V našo organizacijo je v zadnjem času prišlo novo življenje. Stvorila se je skupina mlajših članov, ki se je z velikim navdušenjem in vnemo pričela pripravljati na akademijo, ki jo naša organizacija priredi v novembru ob 12. obletnici rapalske pogodbe. Z veliko ljubeznijo so se našj priprosti fantje in dekleta skupno z dijaki in inteligenti poprijeli vaj, da dostojno prikažemo trboveljskemu prebivalstvu tragiko našega zasužnjenega naroda. Prepričani smo, da bo novemberska prireditev v življenju naše organizacije mejnik nove dobe večjega razmaha in poglobljenega dela naše majhne emigrantske družinice v Trbovljah.
IZVANREDNA GLAVNA SKUPŠTINA ZADRUGE »ISTARSKI DOM«
»Istarski Dom« zadruga za gradnju malih kuća u Zagrebu održavat će svoju izvanrednu glavnu skupštinu u nedjelju dne 16 o. mj., u maloj dvorani Kola, pa se pozivaju svi članovi, da toj skupštini prisustvovati izvole. Ravnateljstvo.
MLADA SOČA — KORUŠKOJ
Dne 11 o. mj. imala je Mlada Soča u Ljubljani sastanak posvećen Koruškoj povodom godišnjice koruškog plebiscita.
KOMEMORACIJA VLADIMIRA GORTANA U ZAGREBU
Na obljetnicu tragične smrti Vladimira Gortana, održaje društvo »Istra« komemo-raciju u društvenim prostorijama Boškovi-ćeva 40, u nedjelju 16 o. mj. u 9.30 sati prije podne.
Zadušnice služit će se u ponedjeljak 17 o. mj. u 9 satj u crkvi Sv. Marka.
Poziva se članstvo, nacionalna društva, kao i ostalo gradjanstvo, da u čim većem broju prisustvuju.
SKUPŠTINA JUGOSLOVENSKE MATICE U SUŠAKU
U nedjelju održana je u prostorijama bivšoj Kozulićevoj vili na Pećinama prva redovita glavna skupština Jugoslavenske Matice. Skupštini je prisustvovao lijep broj gradjana i istarskih izbjeglica. Skupštinu je otvorio dosadašnji tajnik Akcionog od-bora g. Josip Bačić. Istakao je u svom go-voru ciljeve i zadaću Jugoslavenske Matice i dosadašnji rad. Kroz ova 4 mjeseca od kada je pokrenuta akcija za osnutak jugoslavenske Matice u Sušaku održano je nekoliko predavanja ) ujedno se pomoglo pojedinim izbjeglicama, da nadju namje-štenja i zarade. Sad, kad su pravila potvr-djena, razvit će Jugoslavenska Matica punu djelatnost i nada se, da će gradjanstvo poduprijeti njena nastojanja. G. Viktor Car Emin naglasio je potrebu rada i brige za izbjeglice uvjeren, da će Sušak potpomoći Jugoslavensku Maticu u ovom radu.
Iza toga izabran je upravni odbor: pret-sjednik g. Josip Bačić, učitelj Drž. zanatske škole; potpretsjednik g. Umek Dragutin, postolar; tajnik g. Ante Cerovac, stud. phil.; blagajnik g. Josip Frol, ekonom Mar-tinsčice. Odbornici: gdja Marija Hajdin-ger. ravn. učiteljica; g. Bruno Umek, radnik, g. L. Cus. radnik, g. Miroslav Pajalić aps. Kom. vis- škole.
PREDAVANJA DELAVSKEGA PROSVET. NEGA IN PODPORNEGA DRUŠTVA »TABOR« V LJUBLJANI
^Dne 6. t. m. ob priliki 12. obletnice koroškega Plebiscita je priredilo društvo predavanje s skioptičnimi slikami Predaval je akademik Figar Vekoslav. Udeležili so se ga v lepem številu tudi tukajšnji koroški emigranti. V četrtek, dne 13. t. m. je predaval o Vladimirju Gortanu in Istri tovariš Drago Pahor.
PREDAVANJE O SPECIJALNOM TRIBÙ NALU NA SUŠAKU
U subotu, dne 8 oktobra priredilo je su-šačko »Narodno prosvjećivanje« zajedno s Jugoslavenskom Maticom predavanje o temi »Fašistički specijalni tribunal«.
SJEĆANJA NA »DRUŠTVO JUGOSLOVENSKIH ŽELEZNIŠKIH URADNIKOV« U TRSTU
Udruženje željezničkih činovnika u Ljubljani imalo_ je prošle subote svečanu sjed' niču, na koj'oj su bile predane diplome gg. Vargazonu i Černigoju u znak zahvalnosti za njihovo dugogodišnje i uzorno djelovanje. Na toj sjednici govorilo se o djelovanju odlikovanih u »Društvu jugoslovenskih železniških uradnikov«, koje je bilo osnovano pod tim imenom u Trstu još 1909 godine. Odlikovani su se pokazal; kao izvrsni borci u boju za nacionalna i staleška prava u vrijeme, kad je bila veleizdaja priznavati jugoslovensku ideju. G. Černigoj bio je dugogodišnji predsjednik centralne uprave tog prvog jugoslavenskog željezničarskog udruženja, koje je baš u Trstu osnovano i postojalo.
MOJA ZAHVALA
U mojoj dubokoj žalosti, ostavši sam samcat na ovome svijetu — u Podgoraču, iznenadilo me i ganulo ono par redaka naše »Istre«, koja mi je prigodom prerane smrti moje pokojne družice Pavice izrazila saučešće. Ja se ovime najtoplije zahvaljujem našoj »Istri«. — Moram nadalje da se javno zahvalim mojim dragim zemljacima i prijateljima gg. Ivi Šepiću, sreskom nadzorniku, Mati Mogoroviću i Janku Petarosu, mojim dragim kolegama i suboriocima u Istri, koji dohrliše na sprovod moje nezaboravne supruge. Ovi moji dragi prijatelji i istarska braća sjetiše me i naše mučeničke Istre i njenih patnja : progonstva, što sve je osjetila i pretrpjela moja supruga, moja supatnica i vjerni moj i junački suborioc — ali pri tome nastrada njeno zdravlje. Klice bolesti u Buzetu ovdje u Podgoraču baciše ju u preran; grob.
Ujedno moje tople zahvale 1 kolegi iz Našica g. Nikoli Nadj, koji je prisustvovao pogrebu; hvala i nekim mojim prijateljima i kolegama Istranina, koji m; izraziše pismeno svoju sućut... Žalostan sam ja. žalosna je i Istra, ali dušu u se, pogled u visine — i bit će bolje. — Podgorač, 4. oktobra 1932. Vinko Šepić. ravn. učitelj.
PREDAVANJE U OMLADINSKOJ SEKCIJI DRUŠTVA »ISTRE« U ZAGREBU
Redoviti članski sastanak održat će se u subotu dne 15 oktobra u 8 sati na večer u društvenim prostorijama Boškovićeva ul. 40. Prema dnevnom redu predavat će g. prof. M. R o j n i ć. Poziva se članstvo da tom sastanku u što većem broju prisustvuje. Naročito se poziva članstvo da dodje na komemoraciju Gortana, koju održava društvo »Istra« u nedjelju dne 16 oktobra u 10 sati prije podne u društvenim prostorijama. Poslije podne bit će izlet u Grača ne. Polazak iz društvenih prostorija u 2 sata.
OSUDA JEDNOG NEDOSTOJNOG
Ljubljansko »Jutro« od 12 o. mj. i još nekoji listovi donose vijest o osudi Marjana Pangosa iz Trsta. Proces se održao pred malim senatom u Ljubljani. »Jutro« piše:
11. oktobra ob 10.30 dopoldne je stopil v dvorano elegantno, črno oblečeni Marjan Pangos, 26-letni »zasebni uradnik«, po rodu Tržačan. Pangos je na čuden način pobegnil iz Ital,je. Z Reke se je 13. novembra 1930 odpeljal na italijanskem parniku proti Lušinju. Na Rabu je stopil na naše ozemlje. Doživljal je nato prave avanture. Naposled se mu je lam avgusta posrečilo dobiti službo dnevničarja. Tu se Pa ni Izkazal zaupanja vrednega in zanesljivega. Razprava proti Marjanu Pangosu je bila strogo tajna. Po dveurnj razpravi je bil Pangos obsojen na 8 mesecev strogega zapora zaradi zločinstva odnosno prestopka po §§ 102 in 401 kaz. zak., ker je izdajal državne tajnosti, ki pa niso bile tega značaja, da bi s tem spravil državo vevarnost. Oproščen je bil od obtožbe, da bi zlorabljal še po odpustu iz službe svoj položaj. V kazen mu je sodišče vštelo preiskovalni zapor od 16. junija naprej. Proti sodbi sta prijavila revizijo in priziv radi odmere kazni tako državni tožilec, kakor branilec. Pangosu se zato ne bo vštei v kazen nadaljni zapor, dokler zadeve končno ne reši stol sedmorice v Zagrebu. Sodba ie bila javno razglašena«.
FRANINA I JURINA
GLASOVI ŠTAMPE
FAŠISTIČKA ŠTAMPA BIJESNA NA »ISTRU«
T r s t, oktobra 1932. — Mi smo u »Istri« već više puta javljali o propadanju Trsta i poduprli smo naše tvrdnje talijanskim službenim statistikama pa čak i citatima :z talijanske fašističke štampe. U jednom od svojih posljednjih brojeva »Istra« je donijela članak pod naslovom »Ponižavanje grada, koji umire«, u kojem smo pisal; kako »Piccolo« moli Uga Ojettia, neka bi se zauzeo za Trst. Mi smo u tom članku ukazali na razočaranje, koje su doživjeli tršćanski Talijan) pod Italijom, koja ih je sasvim upropastila i bacila na prosjački štap. »Piccolo« se sada ljuti na naš list u svom uvodniku od 2 oktobra. Po svemu izgleda, da ie naš članak bio zapažen od službene Italije, pa je vlada povukla za uho »Piccola«, kako smije iznositi stvari, koje su tako alarmantne. I sad »Piccolo« nastoji da u članku od 2 oktobra dokaže, kako uza sve to, što ie Trst propao, tršćanski Italijani nisu manji patriote nego su bili prije. U tom članku »Piccolo« kaže: »Moramo reći jedamput za svagda onima, koji motre na sve što se doga-dja u Trstu s malicijom, da će Trst biti uvijek najvjerniji grad Italije, vjeran svojoj historiji i svojim nacionalnim idealima, spreman na svaku žrtvu, pa makar postao običnim ribarskim gnijezdom i makar će na njegovim obalama narasti trava velika kao žito«. — Kako vidimo »Piccolo« ima sasvim jasnu sliku Trsta u skoroj budućnosti... ANTIFAŠISTIČKA ŠTAMPA O TERO RIZMU U JULIJSKO.! KRAJINI P a r iz, oktobra 1932. — Posljednji broj antifašističkog tjednika »La Liberta« (od 6 oktobra) donosi opširan članak pod naslovom »Fašistički terorizam u Istri «, »Demonstracije seljaka. — čitavo jedno selo osudjeno.^— Aretacije u masama«. U tom člajiku točno se iznose najnoviji dogodjaji našim krajevima. »La Liberta« će od sada redovito donositi informacije o životu našeg naroda u Julijskoj Krajini.

Mlkas?
Trgovina kave i čaja Vlastita eiektropržiona I elektromh'n za mlevenje Zagreb, Ilica broj 65. Telefon 7657
ANDRIJA VATOVAC
ZAGREB - PAROMLIN
I rgovina mješovite i prekomorske roba -iiene solidne — Podvorba kulantne Dostava u kuću
(SEDE Na ZIDIĆE PRED KAŠTELIR-SKOM DRUŽBINOM ŠKOLOM.) Franino : Sad ćeš mi trebeda povedet onu stvar s Trsta?
Jurina: Počekaj, dokle gredu ča oni dva karabinijera. Pogledaj malo, kako nas špi-jaju!
Fr.: Bože moj, koliko puti da ću te pitat: zač se nikada vidi jednega samega karabinijera, .nego vavek po dva skupa?
Jur.: Bit će sigurno sporadi straha; ma Talijani to drugačeje tumače.
Fr.: Kako?
Jur,: Ovako! Govore, da njihovi karabinjeri ne znaju čitat i pisat kako mi, nego jedni da umeju samo čitat, a drugi samo pisat, pak zato da moraju vavek po dva skupa hodit, i to jedan ki zna čitat, a drugi ki zna pisat.
Fr.: To je jako pametno, zač ako bi se trefilo, da treba neč pročitat i napisat, kako bi to jedan sam? Pogledaj, kako nas mere: od peti do glavi.
Jur.: Sigurno si razbijaju glavu:	zač
smo mi seli baš tu pred našom nekadajnom školom Družbe sv. Cirila i Metoda.
Fr.: Ja mislim, da oni se nečesa boje! Jur.: Oni se svačesa boje. Viš, pozabil sam ti povedet. Cera sam videl Johana.
Fr.: Ča onega Nemca z Opatije?
Jur.: Sada je neg dere va Tirolskem. I govoril sam s njim.
Fr.: A ča U je rekal?
Jur.: Rekal mi je: kvešti fašisteraj is oles — Dreck!
Fr.: To ti j’ rekal?
Jur.: Ja — i da on ovo leto ni zapisal decu va njihove školi, zač da se tu mora neki vrag promenit. Njih da će sveh vrag zet — rekal je: oles per aria — ferflikst nohamol — i mi da ćemo poć svaki, kamo nas bude srce vuklo.
Fr.: Da bi Bog dal! Ma ča nas ono onako gledaju?
Jur.: Već sam U rekal, da nas se boje. Fr.: Najbolje bi, da ih umirimo, da njim rečemo, neka nimaju straha zač da mi jesmo »bona lente, che non ghe far nijente«. Jur.: Tiho! Sada gredu ća.
Fr.: Ki zna kamo?
Jur.; Sigurno nekamo na čar o. Bože moj, kako se ovi ljudi vavek svetla drže. Fr.: Ca bi pak to reč?
Jur.; Trebe da ih je strah, da ih ne bi ki va škurem. Na, sada ih je zel vrag.
Fr.: Hvala Bogu, a ti mi sada povej, ča j ono bilo va Trste?
Jur.: Pustimo to za drugi put.
Fr.: Neka zlodej zame prvi i drugi put. Samo me vučeš za nos!
Jur.: Strpljen — spasen! Bog, Franino!
•	O « *« . j » t .
*	* ° " ' B
?D !’0REZA SLOBODNU sa 3 stana po 2 8 ji.ix?0In£'>r 1 1 °U 1 sobe sa nuzprostorijama, predbasća i vrt za Din 460.000 — (2203—220).
NOVU DVOKATNICU sa mansarđom sa 4 stana po 2 1 4 po 1 soba, sve sa komforom, plin, elektrika, parketi, pređbašća, vrt, dvorište, kolni ulaz, lijepa zeljzna ograda, godišnji dohodak 114.000 Din prodajem za eca 1,000.000 Din. »Argus«, Zagreb, Boškovićeva 6 — (123—721).	“
gus«._ Zagreb, Boškovićeva 6 — prima se jedan dio uložnice Prve hrvatske štedionice.
PRODAJEM NOVGCrKADNJU U CENTRU sa vise uličnih trgovačkih lokala, više vrlo lijepih stanova po 2 i 3 sohe sa modernim komforom, lift i t. d., prodajem za cea 3,000.000 Din, potrebno u gotovom oko 2,000.000 Din. Pobliže »Argus«, Za-greb, Boškovićeva 6 — (1146—144).
KUĆA NA ZRINJEVCU dvokatnica sa više lokala, stanova, poslovnih prostorija, sve sobe parketira-
oko l^’če^^h/aTS’ uCTdVrlš"^
prodajem vrlo povoljno radi obiteljskih razloga’. — »Argus«. Zagreb, Boškovićeva 6 — (235).
IBHBMBHSHBHnMBBnHaHaBHŠHBBBKBBHBiHjBBBIESaBHBHSlBBMMggjj
ODLIKOVANI KROJAČKI SALON ZA GOSPODU
ZAGREB
Mesnicka ulica br. 1. Telefon tir. 74-43 VELIKO SKLADISIE NAJMODERNIJIH H PRVORAZREDNIH ENGLESKU- ŠTOfOVA
?BMBaBBBBBWBBBBaBg«BÉBBliaaiìaÌfftgBBBawffrM¥£Ìkrt
MIWWHMMIBBSMBifcttil	M_________________


advokat, Samostanska 6. - Tisak: Ste^aTnS^uVsiolSe štam^d.d.IzlgS^Ma^	nfcT 131