Namitna in univBizitetna kniižnica
v liubliani
Ш282
СРП. ДРЖ ШШЛПЛРИЈВ у веогрлду im-год.
1.11 1 у
ЦЕНА 1*50 ДИНАРА.

ЛИСТ 12.
// mui.
д
I!
18128
2


ЛИСТ 12.


S-
• .
• .
> :
• ,
> 1 j; ••••.
- •
- V-



- - •• - V
•• ••--. "Г- .. ц --- r - .
• V , -.
., u! «
" 1 . -
I
" r " ,
• ; • -
- -• К,
...
•
••.
.
.»
:
. : :. -•• а" -. - ' • >
• . , •• r; * •- ••••
•- .-- .
%
' -f' .....
t
* - •>
. • -
f '*t
•• - ; " ' . ' ' .f " , r~
• > т. 1 -j '•' ; - J*
« . V-, - ! -a Џ1
' •• • • ... Ч * i л '•••
ЛИСТ 12.

ЛИСТ 12.
- -
ЛИСТ 12.

,.(AD\ гЈ

ЛИСТ 12.
Iflgpg-j-: r ш ! ::::!:
Г"
' 1 1 Jff ; 1 I 1 1 -1:1 UJ
т
' i.i
I. ' ::
м
je ^
1
• •' -л • ,; -• • ; ; v
• i
•
•'.- . if ж
i,
?
f
И§
... . , - ••
;
, • . .
n.
•I
-.- ' •" . • , ' : . -: ' '•••• % :• •• -
ч*
• .
•
. :;
'V-VKfe' -
\ :i
.
•
'
•
;.
4 -•
0'
•f,
< s
m
ЛИСТ 12.

С Р П С И В Е 3
1.
СВЕСК
А
Данас неће нико посумњатн, да је срнски вез особени, и необично важан, да има велику цену не само ио орнаменталној већ и по техничкој изради.
Орнаменат словенски у опште а српски особито јесу и странци ставили упоредо са класични.м орнаментом, јер заслужује то достојно место у подпуној мерп.
llo
том
е што је ироизашао из вредних руку наших вештих везиља у се-лмма, из руку просте женс, — из народа — стоји орнаменат народни тако рећи још над класичним, који су уметници извели и усавршили.
Противници изворности срискога орнамента, нису могли тако лако допу-стити, даСловени у овој културној грани стоје над њима ! Кад се нису могли одупрети томе, да је орнаменат наш одличан по цртежу и по саставу боја, онда су твр-дили да се у нашем народном везу налази неоспорно уплив туђс културе унет или иозајмљен нз Грчке, Мисирске, Персије, Арапске земље, и бог те пита из ког краја још ! —
Да то тако није, не могу на овоме месту опширно доказивати, довело би ме то далеко. Хоћу али само у кратко да напоменем ово :
Украс или орнаменат, који противници називају »грчком звсздом« и који налазимо врло често у словенском везу, није грчког порекла, већ чисто словен-ског. Ои је постао из орнамента »репатога петла", који видимо на креветским застирачима као украс извезен, који има символско значење, јер петао је био код Словена света птица, Символ силе, храбрости и заштите против злих духова.
Шсотоиери звозда Д<чкло јо ноиикла иа миголошко иредс/гаво у п\>астаро доба. Ол. I. јасио глсдаоцу ирвдставла шсстоиору зисзду и љси иостаиак.
СЛИКА 1.
Ориамоиат друге врсте, који сс исто тако често уиотребљава у всзу јо јабука; '.ia овај велс наши нротивиици, да јо позајмљен из Оријента и зову ra Granatapfcl. То јс*опет погрсшно схватање. Овај украс има свој основ у јабуци на пола расеченој са семенкама или бсз њих, како Сл. 2. очигледно показује и објашшава постспсно усавршавање ориаменталним додатцима.
СЛИКА 2.
(пндн -t и 5 на идућој страии)
Срце, има своје порекло у полоЈкају ссмеца у јабуци како сс сиагуЦ QCBe-> дочити може из слике 3,
Таки орнаменти су жене саме увајмл>ивале из ирироде из биљног царотва тако чипе српкнње везн.ће у селима још и данас, несањајући ни из дадека о грчком, мисирском, аранском и т. д. орнаменту.
(lIACTABAK СД11КК 2
Знонцасти орнаменат; нсло пореклом је нз ТТсрсије, и дотао к нама у XIV сголећу а нредстаиља и;иу исти зумбул. — То тврђење је опет намерено на гптету изворносги српског орнамента изнешепо.
СЛИБл 3.
1 2 3 4
Звонцасти ормаменат је у Словена прастари облик и води порекло од цвећа народног, од омиљеног Ђурђевка и од пољског цвећа »Звонце« а нс од лале или зумбула. Сл. i ће јасно објаснити, што би речима узалуд се трудио доказинати.
Као што рскох наша народна везиља умс вешто употребити облик раз-нога пољскога цвећа, ради украшавања ткина и плетива, њој није нужио нозај-мљивати од страних народа, јер има донол>по урођене уобразил.е и нзврстпе интелигенције за тај уметнички посао.
Српски орнаменат је са свим изнорни, — оригинални н самостални, он има свој поотанак у прастаро доба, како ее пз прили>кеш1Х слика 5. јасно ниди. 11a
приложеној таблици штдимо иотоветне шаре на гривни старинској и на везу словенско-српском. (1.) и (2.)
СЛДБА 4.
Ila
запон
у 3. и везу 4, на прстену 7 и везу 8., на округлом запопу 5 н везу 0, ua појасу 9. и везу 10.
Тако бих могао у неконачно изнети примере о старини српског, словен-ског веза, који је за грађу културне историје српскога народа тако важпа чин.спица. —
Што сс облика народног орнамента тиче то разликујемо двојако:
Ј. Нравоцртни орнамерат и
2.
Кривоцртн
и орнаменат.
Правоцртни орнаменат,. или апстрактни, је најобичиији и састављсн јо из правих црта разпога ноложаја и дужипе. Он re зове у науци геометријски орнамепат.
Кривоцртни ориаменат сложен је из лукова II кунишх линија. Он узпма своје обрасце из животињског илн из биљног царства, млађи је од првог и често само у једоој боји извезен или шарен.
СЛИБА 5.
У оној првој свесци средио сам само геометријски орнаменат лакше врсге ITO цртежу п по склопу боја.
Разуме се, да сам при избору строго на то назио, да се мени не поткраде који туђински орнаменат; већ да буде по избору чисто српски.
Пошто сам дознао, да код нас нема преглсдаоница за везиво слова, нашао сам за добро да додам овој првој свесци и ту врсту веза а нриказао сам и неколико монограма за ручнике.
ЛИСТ 1.
1.
Сл
. Орнамеиат двобојап, са чарапе изТрстеника; може се врло подесно употребити за украшавање огрлица на кошул.и за оквир около убруса, ручпика пт.д.
2.
Сл
. Монограм Т. С. за ручнике.
3.
Сл
. Три гранчицс. Прва са цриеиим иуиол,ком, понавља со у јодном рсду внше нута у подссном растојању. Друга са три цвета понамл>а со исго тако. Tpeha гранчица са цветом и перастим листићем као и прва со понавл>а. За ос-новну шару испод гранчица може сс сасвим леио употребити пругаста шара сиижо насликана пореклом пз Левча.
4.
Сл
. Пругаста шара у облику ланчића нз Левча за огрлицо ласпо се да применити на разно иачине.
5.
Сл
. Монограм А. Б. разна слова за ручникс, марамс, убрусе н т. д.
ИИСТ 2.
Лзбука »писана« за вез у дие бојс.
ЛИСТ 3.
Двобојна iuapa из Јелашнице. Половина uiape јо изведена, Десна сс страна ласио сс можс понунити. Доња нругаста шара иде у наоколо а гранчицс са цветонима се у подсоном растојап>у понављају. Лоп узорак за рбрус нли нростирач за сто. — Разна слоиа н бројеии Ј до 0.
,ЛИСТ 4.
1.
Сл
. Шара са чаране из јагодинске околине.
2.
Сл
. Вез са кошуље из села Рибара на Моравн.
3.
Сл
. Гранчице са кошуље на нрсима.
4.
Сл
. Гранчицс са дечије кошуљс на рамепу рукава.
5.
Сл
. Бројеви 4, 7, до 0 и слово К.
ЛИСТ 5.
G.
С
л Цветнс гранчице са рукава кошул>е нз околинс Ћуприје.
7.
Сл
. Скут кошуље из Јелашнице.
Сл. Воз са рукава дсчијо кошул.о из Мокрог Луга код Боограда. Пред-ставл>а орнамептисаног коња са јахачем.
!ј. Сл. Вез са рукава кошуљс; Орнамснтисан коњ са крилима у облнр:у нветова из Мокрог уга.
10.
Сл
. ITTapa са чаране из Драгоцвета у Ловчу.
Jl.
Сл
. Шара са кошуље, на рукаву, из Уба.
хЛИСТ 6.
12.
Сл
. Illapa са кошул.е нз околинс Ваљева.
13.
Сл
. Шара <-а чарапе пз околине Манастира Манасијс.
14.
Сл
. Део тканс u везене кецеље из околине Смедерева; да се врло подесно употребити за простираче, завесе и т. д.
15.
Сл
. Без са скута кошуље из Мокрога Луга.
l(j.
Сл.
. Боз на дну скута кошуље нз Горачице.
17.
Сл
. Вез нл диу окута кошуљо нз Кумодражи.
Ово шнро, 15. 1('». 17. со нонављају са по даснг)М нромсном боја н врло .'iuiio сс дају jjpiiMCiiiiTii :ui украикшан.и ралнога ткива, као ручмнка, уоруса, чаршава и тако дал>о.
ЛИСТ 7.
IS. Сл. ] !са са кошуи.с из Мокрог Луга попан.1.а ос Са подесиом промсном боја
19. C.i. lic:t
с
а скута кошу.ве из Горњег Матевца код Iliniia, бојс сс на-пзмснцс мењају и шарс сс понављају.
20.
Шар
а са чарапе из Каманице код Пнша.
21.
Сл
. Шара са кошуљс из Деспотовца, код Манасијс.
22.
Сл
. Шара са скута и рукав кошул.с из Глоговца у Мачвн.
23.
Сл
. lllapa са рукава кошуље из Глоговца у Мачви.
JlVLCT 8.
2'i.
Сл
. Вез са ручиика нз околннс Врањс са занатске изложбс — орна-монтнсани цвстовн нзмсђу којих по једна птнца седн.
25.
Сл
. Вез са ручника из околинс Вран>е. Цветаста' шара приога реда обшпвсна јс црннм бришимом.
v/IHCT 9.
20.
Сл
. Всз са ручннка нз околино Врањс. Орнамснтнсана саксија са цнс-товнма звонцастнм којн сс у шнрпнп ручника нонанљају.
Л.ИСТ 10.
?7.
Сл
. Вез са ручника из око.шнс Власотинаца. Вез ибршшшом и златом. Злато јс у слнци "оиначено зкутом бојом.
Гранчпцс са цвстовима сс на изменцс попављају у ширипу ручннка.
<ЛИСТ 11.
2К. Сл. Вез за јастук или застирач нрсд нрозор. Иризор нз ссоског на-родног Јкинота.
Около сликс вал>г1 извссги лсп подесан оквнр нз подужнпх шара из онс књиге.
ЛИСТ 12.
•29. C.i. lllapaca
чаран
е нз околинс Крагујснца. Ова шара мојко со са свим подссио применнти :ia украшавап.о сголскога иростиј»ача, ако сс гори.а шара уио-требн за оквир а дон>а црвено модра за срсдину иростирача.
Нрком овом сксском иочињсм изнашати иа јавност оис дипне народне орнаменте, којс су умотворине српских жена. Бићо ми најпећа награда ако сам у<-пео у намсри, да сс ова свсска удома!|И у нашим куНама, а да по узнмају пашс всзиље туђински орнаменат нз сграних журнала. А да учитслже стручног рада у школама својим настану, да со joiu више српски орнаменат у варошима негује а страни, нама туђи истисне.
Свеска 2, 3, н 4. обухвата онс шаре, које су богатије ио бојн н цртсжу а завршнћс се са орнаментом кривоцртим нз Срсдњега вска кад јс у Срнкиње та уметност цветала.
Ila
Ђурђе
в дан 1895. у Београду.
ВЛ. ТИТЕЛБДХ.