KRALJEVINA SRBA, HRVATA l SLOVENACA
1NDUSTR1SKE SVOJINE
IZDAN 1. JUNA 1926.
PATENTNI SPIS BR 3657.
Dr. Friedrich Gebers, inžinjer, Beč.
Nadvodni propeler sa povečanim dejstvom, koje se postiže oblikom i vezivanjem Prijava od 21. januara 1925.	Važi od 1. maja 1925.
Pod nadvodnim proprlerom podrazume-vaju se takvi točkovi ladja, koji zalaze u vodu samo donjim man,im delom svoje kružne površine, a čija se glavčina več na'azi iznad vode. Oni se po pravilu ras-poredjuju po parovima sa suprotnim prav-cem obrianja, več i iz tog razloga da bi se njihovo obrtno dejstvo na ladju spre-čilo, jer bi se inače, da bi se to sprečilo, morala predvideti dva propelera na jt dnoj osovini, koji se obrču u suprotnom pravcu ili lopate vodilje. Svrha nadvodnog propelera je dvostruka:
1.	Da da ladjama sa velikom brzinom povoljno pokretno dejstvo na taj način, što ovde odp. da savladjivanje otpora le-žišta osovine točka, kcje izviruje iz trupa ladjinog i glavčine točka, a katkad i unu-trašnjih delova krila, kuje ne dejstvuju.
2.	Da osigura ladjama koje plitko gaze, naročilo u vodama sa ograničenomdubinom veču površinu krila, koja dejstvuju i po-voljniji pritok vode, nego kod običnih toč-kova ladje, a pre svega da omoguči i ladjama koje jako izlaze iz vode primenu pune snage mašine, bez povečanja najpo-voljnijeg broja obrtanja.
U oba slučaja težiče se najpre torne, da se postigne zalaženje vodenih masa sa što je moguče manje udara i sa što je moguče manjim rasprskavanjem. To se postiže datim pronalaskoin na taj način, što če se ivica krila koja zalazi, povuči što je moguče više unapred u pravcu obrtanja, tako da če najpre zalaziti predni spoljašnji delovi krila, sa nešto zaokrug-
ljenim vrho^, pa tek tada postepeno ostali unutiašnji delovi ivice, koja zalazi. Ovaj oblik krila ima i tu svrhu, da kod ladja namenjenih za ograničene dubine vode, kod kojih nadvodni propeleri imaju takvo dejstvo obrtanja, da vodu noše spolja ka unutrašnjosti, pojača ovo dejstvo, pri čemu krilo propelera koje zalazi najpre zahvala vodu šlo je moguče dalje od trupa ladjinog.
Ali centrufugalno rasprskavanje vode može se po potrebi oslabiti time, što če se deo propelera, koji izlazi kroz spoljašnju ivicu završavati u šiljak, koji se još naj-duže zadržava u vodi.
Da bi se imao povoljan relativan pritok vode za mnoge slučajeve, naročilo za te-retne i rečne ladje, potrebno je, radi isko-riščenja najboljeg dejstva mašine da nadvodni propeleri održavaju nagib, koji če se moči u odmerenim granicama i u svako doba proizvoljno menjati. Ova promenjlji-vost nagiba biva kao što je poznalo, kod podvodnih propelera uvek pomoču jednog mehanizma, koji je potpurio zatvoren u glavčini, i jednog pokretače, koji piolazi kroz šuplju oso\inu točka. Kod nadvod-nih propelera, koji su odredjeni da se istovremeno pokreču u dvema sredinama i koji se zbog toga, s druge tačke gle-dišta, moraju načinih kao čisto vodeni ili vazdušni propeleri, nije do sada još pri-menjena misao kod poznatih izvodjenja za engleske morske ladjč, (Seeschlitten) i za Denny-eve krilne točkove („vane vvheels"). Za razliku od načina radjt nja
Din. 35'-
podvodnih točkova, čiji se pravac upravljanja može menjati, sastoji se dato novo izvodjenje obrtanja krila propelera na nad-vodnom propeleru u torne što je mehanizem za okretanje, a tako isto i pokre-tanje ovoga, lako pristupačno iznad glav-čine i osovine. Tako isto, može se on staviti automatski u pokret bilo sa jednog ili sa više mesta ladje, rukom ili pomoču kak-vog regulatora, koji je u vezi sa mašinom za pokretanje. Ovo regulisanje večeg nagiba počiva medjutim još i na potpuno novoj misli, koja je od največe važnosti za rečne ladje, naime, da kod ladja ko j e jako izlaze iz vode i na taj način i kod propelera, koji izlaze, omoguči iskorišča-vanje pune snage mašine, povečanjem nagiba točka, bilo za sporu bilo za brzu vožnju.
Ako se takvi nadvodni propeleri jače opterete, tako da broj obrtanja mašine spadne, postavit če se odmah prornenom nagiba povoljnije dejstvo. Ako se takvi nadvodni propeleri uzdignu iz vode za-jedno sa olakšanom ladjom tako, da se broj obrtanja poveča, to če se nagib povečati, a na taj način i izmicanje propelera, tako da je na pr. kod šlepova koji treba da prelaze preko plitke vode, mo-gučno iskoriščenje pune snage mašine, bez povečanja broja obrtanja. To je vrlo važno za uvodjenje motora koji se po-kreče pomoču ulja.
Pošto je slivanje vode u opšte iz ladje veče gore u bližini gornje vodene površine nego dolje u dubljim slojevima, to se može ova činjenica pri gradjenju nad-vodnih propelera uzimati u obzir još i u to m pogledu, što se nagib kod normalnog položaja krila (konstrukcioni nagib) pusti da opada spolja ka unutrašnjosti.
Napad sila na krila jednog nadvodnog propelera, koji radi, je promenljiv; pri za-laženju u vodu dobija najpre potopljeni deo jak momenat obrtanja u smislu pravca vožnje, pri izlaženju naprotiv, deo koji je izišao iz vode. Z bog toga je potrebno snabdeti napravu za primanje ovih sila dužim kracima poluge nego što je to mo-guče kod sada poznatih propelera, čiji se pravac upravljanja može menjati, usled čega je potrebno i njegovo premeštanje izvan omotača glavčine.
Kako se dalje celokupno pomeranje točkova raspodeljuje na manji broj krila nego kod podvodnog propelera, i napada na znatno večem radiusu, to mora i ležište krila biti duže nego kod podvodnog propelera. Zbog toga je svaki koren krila, za razliku od gradjenja točka čiji se pravac upotrebljanja može menjati na nov način smešten na dva mesta u samoj
glavčini i to aksijalno. Najduže ležište može se medjutim postiči prema datom pronalasku na taj način, što obrtne osovine krila neče više prolaziti kroz sredinu glavčine, več su premeštene na nov način bočno.
Ovu ovde razvijenu osnovnu misao ob-jašnjavaju dva priložena crteža kojima je predstavljeno radjenje nadvodnih propelera.
Sl 1. predstavlja propeler, sa one strane, na koju voda pritiska, sa tri učvrščena krila.
Sl. 2. je bočni izgled ovog propelera.
Sl. 3. je izgled shodno slici 1. ali samo prema donjem krilu u nešto promenjenom obliku.
Sl. 4. prestavlja opet izmenjen oblik krila i veču zaokrugljenost vrha, koji zalazi u vodu.
Sl. 5. je izgled shodno 1—4, ali i tu je zadržan još samo spoljni deo krila, pričvrščen za jedan naročiti nosač krila, ili krak.
Sl. 6. prestavlja polovinu preseka kroz glavčinu nadvodnog propelera sa obrtnim krilima, sa obrtnim osovinama krila ko j e prelaze kroz sredinu glavčine, ali sa obrtnim pokretačem koji slobodno leži.
SI. 7. prestavlja polovinu uzdužnog preseka kroz glavčinu.
Sl. 8. prestavlja presek kroz glavčinu sa obrtnim osovinama krila namešlenim bočno od sredine glavčine i sa napravom za regulisanje nagiba krila, koja spolja leži.
Sl. 9. prestavlja polovinu gornjeg uzdužnog preseka kroz ovu glavčinu sa celokupnem napravom za obrtanje u polovinu donjeg uzdužnog izgleda sa strane.
Sl 10. prestavlja vezivanje zajedničkog pokretača naprave za obrtanje krila dvaju nadvodnih propelera.
Sl. 11. je šematski izgled jednog trokril-nog nadvodnog propelera shodno slici 8-
Sl. 12. prestavlja šematski izgled jednog četvorokrilnog nadvodnog propelera sa obrtnim osovinama, k oje leže bočno od sredine glavčine i sa suprotnim razporedom krila.
Shodno pronalasku je oblik zalazeče ivice proicirane površine krila takav, da ona sama ili njeno produženje gradi oštar ugao sa tangentom spoljneg krilnog kruga, a koja prolazi kroz tačku preseka ivice sa krugom (sl. 1, 3, 4 i 5) i to ako se neznatna zaokruženost vrha ne označuje više kako zalazeča ivica, (sl. 3).
Pri torne može spoljašna granična linija krila proizvoljno odslupati od spoljašnje kružne linije krila (sl. 3 i 4). Na ivici koja izlazi izvučen je na mestu dodira sa spo-ljašnjom granicom krila jedan vrh na povr-
šini krila (sl. 1, 3 i 5) ali koji u izvesnim slučajevima može i izostati (si. 4). Ovo može izmedju ostalog bili slučaj kod veliko« broja obrtanja, jer je taj vrh tada bez dejstva.
Sl. 5. pokazuje kako se ovaj specijalan oblik krila može zadržati, kad se propeler na poznat način sastoji iz jedne glavčine sa pojedinim kracima, za koje su učvrščene pojedine površine krila.
Širokim krilima naročilo če se na poznat način d iti nagib koji raste počev od zalazeče ivice.
Sl. 6. je polovina preseka kroz glavčinu jednog četvorokrilnog nadvodnog propelera, kod kojeg obrtne osovine krila pro-laze kroz srednju osovinu glavčine, ali su na nov način dva puta smeštene i kod koje je istovremeno nagovešten takav način gradjenja, koji na nov način nije obu-hvačen u glavčinu i n a pravu za obrtanje krila. Uzdužni presek kroz ovu glavčinu prestavlja sl. 7.
Povečanjem prečnika glavčine može se proizvoljno povečevati broj krila, kako kod ovog načina gradjenja tako i kod niže opisane, tako da bi najzad, kod ladja koje plitko gaze i kojima je potrebna veča snaga za pokretanje, od propelera postao krilni točak.
Sl. 8, 9 i 10 pokazuju nov način pravljenja glavčine i celokupne naprave za pokretanje koja spolja leži, za obrtne oso-vine krila, koje leže izvan sredine glavčine. a je duga osnovica krila propelera, čiji je koren u glavčini b je dug snažni obrtni krak ove osnovice, c je spojna šipka sa napravom za povlačenje i guranje koja se sastoji iz jednog prstenastog tela d, koja k liži pomoču čivija e u glavčini ili pomoču čivija vodilia učvrščenih za glavčinu i koje je osigurano od obrtanja u odnosu na glavčinu. Iz prstenastog tela d izlaze na-stavci t za čivije spolnjih šipki. Prstenasto telo d ima na prednjem kraju prstenast žljeb u koji sa pridodatim izdeljenim ru-bom zalazi prenosno telo g koje se ne obrče sa glavčinom, tako da je telo d primorano, da i samo vrši svako uzdužno kretanje tarno i amo tela g, pa i ako se ono obrče zajedno sa propelerom. Prenosno telo g zahvataju dva zavojna vretena h. Opterečenje se može istovremeno p.eneti na sličan način i na više zavoj n ih vretena — kod poznatih načina gradjenja ima se samo jedno, koje se nalazi bilo u glavčini bilo u početku šipke za guranje. Oba ova vretena rasporedjena su prema novom načinu gradjenja tako, da na nov način dejstvuju na donji deo prenosnog tela, koji je /ače opterečen krilima. Ova zavojna vretena mogu se staviti u dejstvo
pomoču pužastog zupčanika i bezkrajnog zavoja k koji su shodno cilju, zajedno konstruisani sa ležištem osovine točka, učvrščenim za pojačani zid ladje l kao što se iz slike 10 vidi; na taj način stavlja se u dejstvo i spoj osovina m i umetnuti konusni točkovi u sa ma hog mesta u ladji, bilo pojedinačno. bilo zajedno, tako da se pomoču ovih vretena h krila propelera koji radi mogu po volji regulisavati. Može se, ako za to ima razloga, postaviti slična naprava za obrtanje na zadnjoj strani propelera u mesto na prednjoj nje-govoj stiani.
Na sl. 11. predstavljen je šematski tro-krilni propeler, a na sl. 12 četvorokrilni propeler, novog načina konstriusanja nad-vodnih propelera; ove slike pokazuju, da se kod oba ova broja krila može uzeti isti prestanak glavčine i da se zalazeča ivica krila može postaviti na ma koju stranu korena, da se dakle može imati jedan oblik glavčine za levi i desni propeler.
Mogučno je sada, ne samo rukom, več i napravom za regulisanje, koja je u vezi sa motorom za pokretanje — a dovoljno su usavršeni i za druge ciljeve — na zgo-dan način automatski regulisali pofreban nagib propelera radi iskoriščenja dobrog efekta mašine za najrazličitije relativne brzine, kao i za različite dubine i optere-čenja. Sam regulator mogao bi se načinih tako, da se može podešavali za pro-izvoljan efekat mašine, koju on treba da reguliše.
U pojedinim slučajevima biče rneroda-van za broj krila jednog takvog nadvodnog propelera, za jedno obrtanje, broj maksimalnih pritisaka motora za pokretanje koji dejstvuju na osovinu i propeler če biti tako učvrščen, da če maksimalni momenti obrtanja potrebni za pokretanje krila kroz vodu, biti u saglasnosti sa maksimalnim momentima obrtanja motora za pokretanje. U drugim slučajevima iskori-stiče se promenljivi momenat obrtanja motora i propelera, kako bi se ublažila opasna ljuljanja.
Patentni zahtevi:
1- Nadvodni propeler naznačen time. što zalazeča ivica svakog projekliranog krila ili njeno produženje, gradi ostar ugao sa tangentom na spoljašnjem graničnom krugu u tačci preseka.
2. Nadvodni propeler shodno za hlevu 1 naznačen time, što ivica koja izlazi iz vode, ili njeno produženje. gradi oštar ugao sa spoljašnjom graničnom linijom projektiranih površina krila.
3.	Nadvodni propeler shodno zahtevu 1 i 2 naznačen time, šlo nagib opada spoija ka unutrašnjosti.
4.	Nadvodni propeler shodno zahtevima 1, 2 i 3 naznačen time, što se pojedina krila mogu obrtati.
5.	Nadvodni propeler shodno zahtevima 1, 2, 3 i 4 naznačen time, što se pojedina krila mogu obdali i što je svako od njih više puta smešteno u samom telu glavčine u ležištima osovine.
6.	Nadvodni propeler shodno zahtevima 1, 2. 3, 4 i 5 naznačen time, što srednje linije obrtnih osovina klila ne prolaze kroz srednje linije glavčine.
7.	Nadvodni propeler shodno zahtevima 1, 2, 3, 4, 5 i 6 naznačen time, što naprava za obrtanje krila nije učaurena u glavčini večje slobodno pristupačna spoija.
8.	Nadvodni propeler shodno zahtevima 1, 2, 3, 4, 5, 6 i 7 naznečen time, sto motor napra-za za obrtanje krila ne prolazi kroz šuplju osovinu propelera, več je slobodno prislupačan spoija.
9.	Nadvodni propeler shodno zahtevima 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7 i 8 naznačen time, što za pokretanje naprave za obrtanje krila stupa u dejstvo uvek više od jednog za-vojnog vretena.
10.	Nadvodni propeler shodno zahle vima 1, 2. 3, 4, 5, 6. 7, 8 i 9 naznačen time, što su zavojna vretena koja stavljaju u dejstvo napravu za obrtanje u soglasnosti sa silama koje pretežno dejstvuju na donju polovinu ispod srednje linije propelera.
11.	Nadvodni propeler shodno zahtevima 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7. 8, 9 i 10 naznačen time, što stavljanje u pokret naprave za obrtanje krila biva ne više samo iz ma-šinskog prostora, več sa ma koje g mesta ladje.
12.	Nadvodni propreler shodno zahtevima 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 i 11, naznačen time. što se kod više propelera vrši obrtanje krila pomoču samo jednog prenosa.
13.	Nadvodni propeler shodno zahtevima 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11 i 12, naznačen time, što se obrtanje krila vrši aulomatski sa motora za pokretanje.
14.	Nadvodni propeler shodno zahtevima 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10. 11, 12 i 13 naznačen time, što se regulator automat-skog obrtanja krila može kad-kad podesiti na jedan odredjen proizvoljan broj obrtanja mašine.












.





.
■













/!dpatent broj 3657.

.
' >




ii-
.








t
Ar








•1

t
I



/IcJpatent bnoj3657.
/idpatent broj 3657.













:

■