KRALJEVINA SRBA, HRVATA 1 SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 41
INDUSTR1SKE SVOJINE
IZDAN 1. FEBRUARA 1926.
PATENTNI SPIS BR. 3402.
United States Hat Machinery Corporation, New York.
Usavršavanje mašina za filcane šešire.
Prijava od 16 jula 1924.
Važi od 1. januara 1925.
Pronalazak se odnosi na sabijanje (skupljanje) filcanih artikala, na pr. komadja, od kojih su načinjeni filcani šeširi ili šeširi od krzna. Po dosadanjem metodu, pošto je komad stavljen preko konusa kojit daje oblik, potopi se u vrelu vodu pa se prehodno tako preradjuje, da postane dovoljno čvrst, kako bi se mogao sa sigurnošću dalje preradjivati. Zatim se izvesan broj ovih komada obično šest, stave jedan preko drugog izaviju u jedno ćebe pa se onda uvijeno ćebe i komadi prerad-juju tako, da se krzno i filc sabiju; u toku'ovog manipulisanja, ćebe i komadi u njemu, održavaju se stalno jako vlažni ili zasićeni toplom vodom- Ovo preradjivanje izvodi se valjanjem ćebeta i komadja napred i nazad rukom, menjajući pritisak. Ovo ručno preradjivanje komadja zahteva neobičnu veštinu i vrlo iskusnog radnika. Potrebno je ponavljati uvijanje komadja u ćebe, sve zajedno preradjivati, zatim razviti ćebe, promeniti relativni položaj komadja jednog prema drugom i okrenuti ih pod uglom, kako bi se zaga-rantovalo da će se oni podjednako sabiti u svim pravcima. Posle svakog preradjivanja komadja, potrebno je da ih radnik pregleda i ako je sabijanje bilo nejednako, da udara ili ih raširi tako, kako bi ih vratio u pogodan oblik; ovo udaranje ili širenje je često škodljivo po komadje (materijal) jer lomi vrhove vlakana a debljina komadja je nejednaka. Šta više potrebno je da radnik posle svakog manipulisanja pomakne komadje t. j. de. pomeri mesto prevoja u odnosu na drugi tako, da se izmene linije presavijanja; drugim re-čima, filc bi, dužinom linija prevoja bio sa-
bijen i (filcovan) valjan toliko mnogo da bi se pojavile ,,bore“ i na gotovom šeširu, izašle bi tamo, gde su se pojavili prevoji, sjajne pruge. U pomeranju rukom komadja, potrebno je da radnik stavi svoje ruke s unutrašnje strane komadja i da nasilno povuče, udara ili rastresa jedan prevoj u odnosu na drugi a ovakav proces je često škodljiv po materijal (komadje). Šta više, kod ovog ručnog menipulisanja, potrebno je da radnik vrlo brižljivo pazi na svaki olabavljeni filc na površini komadja i izbriše ga ili osuši, drugim rečima u toku valjanja i gnečenja nagradiće tragove, koji će, ako bi se kasnije pomerili, ostaviti neželjene mrlje na komadima i šeširima načinjenim od njih- Tako isto potrebno je vrlo da radnik ukloni tendenciju stvaranja šiljka na šeširu, odnosno da šešir izgubi svoj okrugli oblik i dobije oštar ugao. Ma koliko brižljiv i vešt bio radnik, komadi koje on iz-radjuje, ne mogu biti jedno stavni; potrebno je da se komadi izravnaju i u izvesnim slučajevima i izbace nekoji od njih. Iz gornjih primedaba vidi se, da je ovaj stari način valjanja zamoran i relativno spor i usled relativno spore brzine sa kojom se ovo preradjivanje komadja može izvoditi, potreba u veštim i izvežbanim radnicima, nejednakost komada i potreba da se izbaci koji od njih čine ovaj stari način valjanja skupim. Šta više ovaj stari način je škodljiv po zdravlje radnika.
Cilj datog pronalaska je da da savršeniji aparat i proces ili metod preradjivanja komadja u svrhu njihovog sabljanja, i valjanja pri čemu bi i ostale zamerke kod starog načina bile isključene.
Din. SO.—
Pri izvodjenju dalog pronalaska, komadi se uvaljaju i sabijaju vrlo brzo i podjednako bez upotrebe naročite veštine i bez školjjvo-sti po zdravlje radnika. Pronadjeno je, da su komadi, pri upotrebi date mašine i dalog metoda automatski pomaknuti tragovi i bore su isključeni a željeni oblik komada dobiven je uniformno; može se upotrebiti jefninije krzno i izraditi isto tako dobar ako ne i bolji šešir nego od boljeg krzna sa ručnim sabijanjem broj komada, koje jedan radnik može sabiti i uvaljati, uvećan je više puta, a sve to znači da je na taj način dat metod i mašina, koji su vrlo ekonomni i pomoću kojih se izradjuju bolji i jednaki predmeti.
Na priloženim crtežima pokazan je jedan način izvodjenja pronalaska ali se samo po sebi razume, da je ovaj način dat samo kao primer i da se ne ograničava samo na ovakvo shvatanje, pošto je pronalazak takve prirode da se može različito modificirali i menjati u granicema pronalaska, ne udaljajući se od obuhvaćenih zahteva. Treba razumeti da, dok je mašina, ovde objašnjena i opisana, udešena za izvodjenje datog usavršenog metoda sam metod nije ograničen na ovu specijalnu mašinu.
Na ovim crtežima slike 1 do 14 koje su više ili manje dijagrami pokazuju način, na koji se komadi stavljaju u postupno različitim položajima pod uglom preko jednog prelaznog kajiša, položaj komada pre i posle prenošenja u ove naročite položaje pod uglom ispod iz-vesnih obrtnih valjaka za presovanje, koji su niže detaljnije opisani.
Slika 1 pokazuje komad na kajišu sa vrhom upravljenim prema obrtnom valjku za presovanje;
Slika 2 je izgled komada u preseku prema liniji 2—2 slike 1.
Slika 3 pokazuje komad posle prolaza ispod obrtnog valjka za presovanje.
Slika 4 pokazuje komad iz si. 3. pri njegovom sledečem prolazu kroz mašinu, obrnut za 90° tako, da je jedan njegov ugao upravljen prema obrtnom valjku za presovanje;
Slika 5 je izgled komada u preseku prema liniji 5—5 slike 4;
Slika 6 pokazuje komad iz slike 4 posle prolaza ispod obrtnog valjka za presevanje;
Slika 7, 8 i 9 su slične slikama 4, 5 i 6 samo što je komad izvrnut tako, da je njegov drugi ugao upravljen prema obrtnom valjku za presovanje.
Slika 10 i 11 su slične slikama 1 i 3 samo što je kod njih krajnja ivica upravljena prema obrtnom valjku za presovanje;
Slika 10a pokazuje način na koji je vrh komada naduven pri prelaženju ispod obrtnog valjka za presovanje, ako se presovanje počne od ivice.
Slike 12, 13 i 14 su slične siikama 1, 2 i 3 samo što je komad na kajišu tako po-
stavljen, da se pomiče ili pomera oko jedne tačke, koja ležii u vrhu ili ivici komada ili blizu njih.
Slika 15 je izgled u ravni onolikog broja mašina koliko ;e potrebno za ilustrovanje načina, na koji se dati usavršeni metod izvodi.
Slika 16 je bočni izgled slike 15.
Slika 17 ja uvećan izgled i pokazuje jedan dao mašine s boka i način na koji su komadi pomaknuti pri svom prolaženju kroz mašinu.
Sjika 18 je izgled u ravni kajiša i ko-madja iznetih na slici 19 i
Slika 19 je nešto slično slici 18.
Dati pronalazak ima za cilj da gnječi komade u razvijenom položaju istovremeno i na više tačaka presovanjem. Budući da se presovanje vrši sa prekidima i što se rado čini, rasprostire preko komadja kako pomodu valjaka koji prelaze preko njih, tako i pomoću zglavkaste površine, koja ih podržava ili dela koji ima zglavkastu površinu i koji ih može prenositi ispod ili izmedju obrtnih valjaka za presovanje, Zglavkovi ove površine mogu i-mati oblik ispupčenja ili šiljka, koji su sasvim jedno uz diugo i oni mogu imati oblik piramide ili načinjeni na jastučetu za koje je najbolje da ima oblik beskrajnog kajša i koji je delom konstruisan od kaučuka. Zglavkovi ili ispupčenja, koja mogu biti relativno mala i elastična, usled toga što se s vremena na vreme ili postupno pritiskuje na njih, spljo-šte se, zavrnu ili padnu na stranu i tada ponova zauzmu svoj oblik, komadi su celom svojom površinom stisnuti izmedju zglavkova tako, da je tamo osiguran čitav niz lokalnog savijanja, pregibanja ili gnečenja celog komada, što omogućava brzo vertikalno kretanje vlakana i na taj način završavanje procesa gnječenja i skupljanja. Nije potrebno da deo sa zglavkastom površinom, koji nosi komad, ima oblik beskrajnog kajša ali je ovakav uredjaj pogodniji jer se na taj način povećava kapacitet mašine, pošto je moguće imati u mašini istovremeno čitav niz komada. Zglavkovi mogu imati i drugi oblik sem piramide ali je bolje da su mnogobrojni, gusto jedan uz drugi i da imaju izgled kosih strana. Mašina u mesto da ima prost kajiš, kao što je ovde pokazano može imati parove jastučića ili beskrajne elastične kajiše, pošto jastučići imaju sa svojim suprotnim površinama mnogobrojne elastične zglavkove, komadi se prenose izmedju ovih zglavkastih površina, ili mašina može imati dva ili više kajiša, složene u serije i komadi se auto-matskki predaju sledečim kajišima. Još je najbolje da jastuče ili jastučići sa zglavkovima zajedno se komadima, koji se imaju preraditi i leže na zglavkastoj površini ili površinama, budu progresivno savijeni tamo amo kao na pr, talasaste kretanje kaiša ili kaiševa
prouzrokovano izmedju odgovarajućih upravljača veljaka, koji mogu oscilirali. Pri ova-kom rasporedu jastuci se saviju na svima tačkama a savijanje biva naizmenično nap-red i nazad.
Usled toga što se kajiš sa zglavkastom površinom progresivno savija napred i nazad, dobija se slab pokret zglavkastih vrhova tamo i amo u odnosu jednog prema drugom t. j. kad kajiš prelazi oko jednog valjka i savija se usled toga u jednom pravcu, vrhovi zglav-kova se nešto razdvoje, kad kajiš prelazi oko susednog valjka, vrhovi piramida ili zglavkova se prikupe i pribiju tešnje jedan uz drugi. Na taj način vidi se, da zglavkovi dejstvuju na komade, koji se imaju preraditi, u mnogobrojnim manjim manipulisanjima i na velikoj množini mesta; u isto vreme, komadi koji se imaju preraditi, previjaju se jače oko valjaka za gnječenje, što dokazuje da se proces sabljanja vrši brzo i na efektivan način.
Najbolje je da je rasoored takav da se kad komadi, koji se imaju preraditi, prodju kroz mašinu, jedan ili oba prevoja pomere u odnosu na drugi prevoj tako, da se komadi za preradjivanje automatski pomaknu. Prema tome mašina može, biti snabdevena jednim ili sa više valjaka za presevanje ili valjaka, koji su direktno u vezi sa zglavkastom površinom kajiša ili jastučića i na taj način nose komade za preradjivanje; valjci za presovanje udešeni su tako, da se obrću sa manjom perifernom brzinom nego što je brzina, kojom se komadi za preradjivanje donose u dodir sa njima tako. da se iza svakog valjaka za presevanja stvori talas, koji se rasprostire preko jednog od prevoja sa jedne ivice komada za preradjivanje na drugi. Tako isto komadi za preradjivanje prolaze periodično kroz mašinu, postupno u različitim pravcima tako, da su se pri jednom prolazu kroz mašinu prevoji relativno pomerili u jednom pravcu a pri idućem prolazu u drugom pravcu i t. d. i na taj način je komad za preradjivanje stvarno pomaknut a njegov oblik zadržat kao što je ovde ranije detaljnije opisano.
Detaljnije objašnjenje na slikama; 10 označava deo koji podržava komad za preradu, a koji u obliku beskrajnog prelaznog kajiša prelazi oko odgovarajućih valjaka 11 od kojih jedan ili oba mogu biti stavljeni u pokret na zgodan način. Kao posledica toga, kajiš se progresivno savija tamo amo, što prouzrokuje talasaste cik-cak kretan je izmedju •upravljača valjaka, udešenih da osciliraju. U-pravljači valjci, koji podržavaju kajiš označeni su sa 13 a posredujući valjci, koji izazivaju ulegnuća na kajšu i stvaraju na taj način talasasto kretanje mogli bi se nazvati savijajući vrljci i obeleženi su cifrom 14. Korisno je, da se upravljači stavljaju u pokret.
Kao dodatak upravljačima, valjcima pred vi-djena je tako isto i serija obrtnih valjaka za presovanje, koji su tako rasporedjeni, da dejstvuju na nov i efikasan način. Ovi valjci obeleženi su cifrom 15. Kod datog primera, obrtni valjci za presovanje podešeni su za direktan dodir da radnom površinom kajša i komadi za preradu se na taj način prenose. Na primer, dva ovakva valjka označena su kao u vezi sa svakim od umetnutih podupiračih valjaka 13 na takav način, da komad za preradjivanje prelazi preko ovih podupirućih valjaka i bude presovan prema tom valjku duž dve linije. Na taj način postavljen je izmedju susednih savijajućih valjaka 14 par umetnutih ili obrtnih valjaka za presovanje. 15 Razumljivo je, naravno, da raspored i broj upravljača valjaka i obrtnih valjaka za presovanje može menjati po želji. Obrtni valjci za presovanje pritiskuju pomoću opruge na kajiš i ako je očevidno, da oni mogu biti opterećeni ili udešeni tako, da proizvode željeni pritisak ua komadje za preradjivanje, u loliko su ovi poslednji nošeni ispod ovih valjaka pomoću kajiša. Radi primera, suprotni krajevi obrtnih valjaka za presovanje mogu biti u horizontalnoj ravni kraka ugla poluge 16, koja može biti postavljena na osovinama 17 savijajućeg valjka. Vertikalni krak ugla poluge može biti parno (u paru) vezan pomoću opruge 18. Mogu se predvideti i srestva za menjanje za-tegnutosti opruge 18, kako bi se regulisao pritisak, koji obrtni valjci za presovanje prenose na komade za preradjivanje.
Radna površina kajiša 10 snabdevena je masom zglobova za gnječenje 10a koji se rado prave tako da ustupaju ili olskaču. Kod datog primera kajiš, koji se bar delom može konstruisati od kaučuka, ima na svojoj radnoj površini relativno mekane zglav-kove od kaučuka, tesno priljubljene jedne uz druge, koji na pr. mogu imati oblik piramide.
Komadi, koji se imaju preraditi, održavaju se dok ih kajiš nosi kroz mašinu, u potpuno zasićenom stanju toplom vodom pomoću vodenog mlaza, koji se na pogodan način može izlivati na komadje za preradu i kajiš, na pr. pomoću kakve cevi ili više njih. Obrtni valjci za presovanje se radije ne stavljaju u pokret oni se samo taru o kajiš i komadje za preradu, te se na taj način prenosi. Valjci i valjci upravljači ili nekoji od njih mogu se ma kakvim pogodnim načinom staviti u pokret, na pr. pomoću zupčastih točkova obeleženih uopšte cifrom 21 na slici 15. Kajiš prelazi u pravcu strele 22. Vidi si, 15 i 16.
Iz gornjeg opisa vidi se, da se, usled toga što komad za preradu prolazi izmedju podupirućih valjaka 13 i savijajućih valjaka 14, koji su u vezi sa njima, dobija talasasto kretanje; to znači da se ono, zajedno sa ko-madjem za preradu, prenosi, naginje ili pre-
vija najpre u jednom pravcu, zatim u suprotnom i t. d. Elastični zglavkovi 10a na kajišu pružaju, da se tako izrazimo, veliki broj tačaka na kojima se komadi mestimično preradjuju ili gnječe. Ovi zglavkovi, kako kajiš prolazi izmedju upravljača valjaka i ispod obrtnih valjaka za presovanje. bivaju sa vremena na vreme pritisnuti, što prouzrokuje zbijanje ili spljoštenost zglavkova a kad se pritisak umanji, oni zauzmu svoj normalni oblik i veličinu; na taj način proizvodi se se brzo črvasto (verikularno) kretanje medj vlaknima komada za preradjivanje. Šta više kad kajiš prelazi preko podupirućeg valjka
13,	ovi se zglavkovi, usled previjanja kajiša pokreću polako odvojeno i kad komad za preradjivanje prolazi ispod savijučeg valjka
14,	zglavkovi se polako pokreću jedan prema drugom i usled ovog stalnog procesa razdvajanja i privlačenja zglavkova jednih od drugih i jednih prema drugima, sabijanje je još olakšano. Na taj način zglavkovi prouzro-kuju mnoštvo lokalnih preradjivanja ili gnje-čenja komada za preradjivanje i usled tog postupnog savijanja kajiša i komada za preradjivanje napred i nazad, ima se opšte preradjivanje; ova dejstva pojavluju se postupno i s vremena na vreme s jednog kraja na drugi komada za preradu.
Jasno je da obrtni valjci za presovanje 15 imaju tendenciju, kad su zauzeti prednjom ivicom komada za preradjivanje i na taj način izdignuti, da uspore i na taj način zakasne kretanje gornjeg prevoja, tako da se odmah, iza svakog valjka, nagradi talas ili bora u gornjem prevoju komada za preradjivanje, ovaj talas se širi ili napreduje potpuno preko ovog gornjeg prevoja, koji je ili promenio mesto ili se pomakao (za vrlo mali stepen ako bi se merio ali u stvari vrlo efektivan) u odnosu na donji prevoj. Isti rezultati postižu se potiskivanjem obrtnih valjaka za presovanje za manjom brzinom od kajša. Na si. 17, pokazan je komad za preradjivanje B sa vrhom ili ivicom napred i vrh komada za preradu zauzet je tačno prvim valjkom 15. Vidi se da je valjak proizveo slab talas ili boru b, kod komada za preradu i na taj način, naravno promenio liniju prevoja. Kako je komad za preradjivanje ušao dalje u mašinu prvi valjak upravljač 14 održava ovu boru ili tela prouzrokujući menjanje mesta ili po-meranje celokupnog gornjeg prevoja u odnosu na donji. Kad je vrh homada za preradu zahvatio drugi obrtni valjak za presovanje, dogodiće se isto, odnosno, proizvešće se druga bora ili talas i dalje lako menjanje mesta gornjeg sloja u odnosu na donji, što se dešava na celoj dužini mašine, pošto svaki obrtni valjak za presovanje stvara jednu boru ili talas i slabo pomeranje. Skup ovih lakih pomeranja različitih valjaka proizvešće
željeni stepen pomeranja pri svakom prolazu kroz mašinu. Na taj način postiže se, kad god komad za preradjivanje prodje kroz mašinu pomeranje njegovo u malom povećanju ili u sledovanju slabih pokreta za pomeranje, pošto svaki obrtni valjak za presovanje nagradi jedan talas na prednjoj ivici gornjeg prevoja i prenosi ga na suprotnu ivicu. Kod datog primera totalno prosliranja pomeranja naznačeno je kao rastojanje izmedju linija 30 i 31 slike 3. Kad je komad za preradu ušao u mašinu sa ivicom napred, kao što je pokazano na slikama 10, 10a i 11, vazduh je da se tako izrazimo uhvaćen u vrhu komada za preradjivanje, izazivajući na taj način njegovo nadimanje, što je od koristi, jer se tu izglade male bore i tako održi okrugli oblik.
Pri izvodjenju datog pronalaska, upotrebom moje usavršme mašine, komad za preradjivanje stavi se u dali položaj pod uglom iznad kraja za primanje (desna strana na slici 15 i 16) kajš i 10, koji ga nosi ispod gornjih valjaka za presovanje i dok je na taj način nošen gornji prevoj ili sloj komada za preradjivanje pomeran je sa mesta postupnim povećavanjima u odnosu na donji prevoj, koji je zadržan na suprot kretanju u odnosu na zglavkasti kajiš pri dodiru sa ovim. Pošto je komad za preradjivanje tako prošao' kroz mašinu, stavljen je on ponova na kraj kajša zar primanje ali u drugom položaju pod uglom tako, da gornji prevoj menja mesto čitavim nizom malih kretanja u drugom pravcu u odnosu na donji prevoj kad komad za preradjivanje ponova prolazi ispod obrtnog valjka za presovanje. Ova operacija ponavlja se više puta, položaj pod uglom komada za preradjivanje na kajšu menja se uvek, kad god on prodje kroz mašinu tako da je preradjivanje i pomeranje komada u postupno različitim pravcima. Usled postupnog prelaženja komada za preradjivanje kroz maši nu u različitim pravcima, on je ne samo kako treba pomeren već mu je i oblik pravilan i održava se Radnik menjajući položaje komada za preradjivanje na kejšu pod uglom, radiće tako, da kad je valjanje i sabijanje završeno, komad bude simetričan u sv. masmis-lima, t. j, da ima željeni oblik, da 'je vrh pogodno savijen, krajnje bočne tačke da pokazuju pravi uglasti odnos jedne prema drugoj i da krajnje ivice budu onako kako je potrebno.
Moj usavršeni metod biće jasnije shvaćen pomoću slika. Pretpostavimo da je komad, koji se preradjuje, stavljen na kajiš sa ivicom ili vrhom napred, kao što je označeno na si. 1. gornji prevoj ili sloj komada za preradu biće postupno pomaknut ili malo pomeren s mesta u odnosu na donji prevoj uvek kad komad za preradjivanje dodje u dodir sa obrtnim valjkom za presovanje i dok ne izidje iz mašine ivicom gornjeg pre-
voja lako prelazeći preko ivice prevoja, kao što je pokazano na si. 3. Krajna ivica gornjeg prevoja obeležena je brojem 30 a donjeg prevoja brojem 31. Kad se zatim komad za preradjivanje stavi u mašinu može se metnuti na kajš u položaj označen na si, 4. Gornji prevoj komada za preradjivanje, tako postavljen, biće pri prolazu kroz mašinu pomeran s mesta u pravcu strele 32 na si. 4. tako, da će se linija presavijanja na boku komada za preradu izmenuti od 33 na 34. Tada se komad za preradu može postaviti u položaj pod uglom, pokazan na si. 7. sa svojim gornjim ili donjim prevojem prema, kajšu, kao što je označeno na si. 4a što zavisi od uvidjavnosti radnika, koji zna oblik u koji je komad za preradu već bio sabijen (na dalom komadu za preradu izvrnut) kao što je označeno na si. 7. izidje iz mašine linija prevoja 35 pomerena je u nazad preko gornjeg prevoja tako, da se tu sad ima nova linija prevoja 36. Pretpostavlja ce toliko, da je komad za preradu prošao kroz mašinu u položaju pokazanom na si 3. tj. sa krajnjom ivicom jednog prevoja nagnutom nad ivicom drugog. U cilju vraćanja ovih krajnjih ivica 30 i 31 u njihov položaj stavi se komad za preradu na kajiš sa ivicom napred kao što je pokazano na si. 10 i izidje kako je pokazano na si. 11. Ako se iz bilo kakvog razloga želi da se okrene ili pomeri s mesta jedan prevoj u odnosu na drugi oko vrha komada za preradu, može se on na kajšu tako postaviti, kao što je pokazano na si. 12a izići će sa mašine u položaju pokazanom na si. 14.
Patentni zahtevi:
1.	Mašina za preradu komada za izradu šešira i tome slično, koja ima deo ili jastuče sa površinom, pomoću koje se razvijen komad može uzeti u rad, naznačena time što pomenuta površina ima mnoštvo ispupčenja ili zglavkcva jako zbivenih i deo za pokretanje prese preko komada, koji se prevadjuje, kad se isti nalazi na jastučetu.
2.	Mašina shodno zahtevu 1, naznačena time što su ispupčenja ili zglobovi načinjeni od vulkaniziranog mekanog kančuka a korisno je, da zglavkovi imaju kratke kose sirane sa blagim nagibom.
3.	Mašina shodno zahtevu 1 ili 2, naznačena time, šio ispupčenja ili zglobovi imaju oblik piramida i pokrivaju ćelu radnu površinu jastućeta.
4.	Mašina shodno jednom od prednjih zahteva, naznačena time, što se sredstvo za presevanje komada koji se preradjuje sastoji iz jednog ili više valjaka; izmedju njih i jastu-četa stvara se relativno prelazno kretanje, usled čega se ispupčenja ili zglavovi naiz-menično savijaju i podižu.
5.	Mašina shodno jednom od prednjih za hteva, naznačena time, što deo ili jastuče ima oblik prelaznog beskrajnog kajša.
6.	Mašina shodno jednom pd prednjih zahteva, naznačena time, što je sredstvo za presevanje jastučela ili kajša sa zglavkastom površinom udešeno tako da ga naizmenično savija tamo i amo.
7.	Mašina shodno žahtevima 4, 5 i 6 naznačena time, što valjci upravljači, izmedju kojih jastuče ili kajiš prolazi, mogu oscilirati, da bi izazivali talasasto kretanje kod jaslu-četa ili kajša.
8.	Mašina shodno zahtevu 7, naznačena time, što je snabdevena delom za presovanje komada, koji se preradjuje, na ispupčenja ili zglavkove jastučeta ili kajša pri njegovom prelaženju preko valjaka; pomenuto srestvo, na primer, pošto se sastoji iz valjaka za presovanje, pritiskuje nornalno do direktnog dodira sa površinom jastučeta ili kajša ili komad za preredu, koji se na njemu nalazi.
9.	Mašina za preradu komada za izradu šešira i tome slično, naznačena time, što se sastoji iz kajša za prenošenje, udešenog tako, da drži komade, koji se preradjuju; iz više valjaka upravljača udešenih, da kod kajša izazovu talasasto kretanje iz valjaka za presovanje.
10.	Mašina shodno zahtevu 8 ili 9 naznačena time, što svaki valjak za presovanje dodiruje kajiš samo duž jedne linije i za iz-vesno vreme.
11.	Mašina shodno zahtevu 8 ili 9. naznačena time, što su nekoji od valjaka upravljača postavljeni ispod kajiša, da bi ga podupirali a drugi iznad njega i izmedju po-dupirućih valjaka oni služe tome, da kajšu daju talasasto kretanje; što se valjci za presovanje nalaze se izmedju savijučih valjaka,
12.	Mašina shodno zahtevu 11, naznačena time, što se valjci za presovanje spojeni sa podupiručim valjkom, kako bi pritiskivali kajiš i komade, koji se preradjuju a koje on nosi na pomenuti valjak.
13.	Mašina shodno jednom od zahteva 8-12 naznačena time, što su valjci za presovanje udešeni za obrtanje se manjom perifernom brzinom od brzine kajša, korisno je, da se valjci upravljači stave u pokret dok se obrtni valjci za presovanje ne stavljaju u pokret.
14.	Mašina shodno jednom od zahteva 8-13, naznačena time,, što su valjci za presovanje namešteni u obliku stožera kao da su poredjani na krajevima vretenaste poluge i što su predvidjena sredstva, u obliku opruge, koja će izazvati presovanje kajša pomoću valjaka.
15.	Mašina shodno jednom od prednijh zahteva, naznačena lime, što je snabdevena sre-stvima za održavanje komada, koji se preradjuje.
u toplom i vlažnom stanju; što ova sredstva na primer, rasporedjuju toplu vodu preko komada, koji se preradjuje.
16.	Metod za preradjivanje materijala za šešire i tome si. neznačen time, što se sastoji u gnječenju komada, koji se pre-radjuju u isto vreme presovanjem na mnogobrojnim tesno zbivenim ispupčenjima i to ravni ili razvijeni.
17.	Metod shodno zahtevu 16, naznačen time, što komade za preradu pedržava takva površina kao što je na primer, površina elastičnog kajša sa velikim brojem gusto zbive-nih ispupčenja ili zglavkova i što se pritisak na komade, koji se preradjuju najbolje prekida s vremena na vreme i vrši progresivno usled čega se zglavkovi periodično deformišu i ponove zauzimaju svoj položaj; na taj način proizvodi se na mnogim mestima i po celoj površini komada črvasto kretanje vlakana.
18.	Metod shodno zahtevu 16 ili 17 naznačen time, što je presevanje komada za preradu, pri prolazu njihovom izmedju veljaka, progresivno.
19.	Metod shodno jednom od zahteva 16-19 naznačen time, što se komadi, Koji se preradjuju, dok se ispod prese gnječe, savijaju progresivno tamo i amo.
20.	Metod shodno zahtevu 19, naznačen time, što su komadi, koji se preradjuju u toku gnječanja prinudjeni da predju tala-sast put,
21.	Gore opisani metod za preradu komada od kojih se izradjuju šeširi i t. si. naznačen time, što se sastoji u sabijanju i valjanju komada za preradu ravnog ili razvijenog i u progresivnom pomeranju bar jednog prevoja u odnosu prema drugom prevoju u toku procesa sabljanja ili valjanja.
22.	Metod shodno zahtevu 21 naznačen ttme, što su delovi prevoja komada, koji se preradjuju, pcmerani s mesta u odnosu jedan na drugi, dok se drugi delovi dvaju prevoja komada za preradu održavaju na suprot pomeranju.
23- Metod shodno zahtevu 21 ili 22, naznačen time, što se pomeranje izvodi stvaranjem jednog ili više talasa kod bar jednog prevoja, talasi ili talos rasprostiru se s jedne ivice kemada, koji se preradjuje, na suprolnu ivicu.
24.	Metod shodno zahtevu 23, naznačen time što se talas ili talasi stvaraju i rasprostiru na taj način, što će se komad za preradu podržavati na površini i valjati, pritiskujući na njega.
25.	Metod shodno zahtevu 24, naznačen time, što se valjanje komada za preradu proizvodi stavljajući ga u dodir sa obrtnim valjkom ili valjcima za preso/anje, ispod njih; ovi valjci podešeni su tako, da se mogu obr-
tati sa manjom perifernom brzinom nego što je brzina, kojom so komad za preradu, pomiče unapred.
26.	Metod shodno zahtevima 21-15, naznačen time, što će se komadi za preradu gnječiti ispod prese na velikom broju tačaka u toku procesa sabijanja kao kod podupiranja komada za preradu, u toku pomenutog procesa pomeranja mesto na kakvoj površini, na primer na beskrajnom kajšu sa mnogo brojnim elastičnim ispupčenjima ili zglavko-vima za gnječenje.
27.	Metod shodno zahtevu 26. naznačen time, što se komad za preradu, dok trpi po-menuto menjanje mesta i gnječenje periodično i postupno savija napred i nazad, kao kod njegovog prelaženja talasastom putanjom izmedju valjaka, od kojih jedan ili više njih stvaraju talas jli talasn u jednom njegovom prevoju i na taj način pomera prevoje u odnosu jedan na drugi.
28.	Metod shodno zahtevu 26 ili 27, naznačen time, sto kajiš i komad za preradu na njemu prolaze izmedju valjaka upravljača koji osciliraju, kako bi savijali napred i nazad komad za preradu; što se oni obrću sa većom perifernom brzinom nego što se obrće valjak ili valjci, koji stvaraju talas ili talase u jednom prevoju komada, koji se preradjuje.
29.	Metod shodno jednom od zahteva 21-28 naznačen time, što se prevoji relativno po-meraju sa postupnim povećanjem kao kod stvaranja jednog niza talasa bar u jednom od prevoja i pomicanja postupnih talasa unared.
30.	Metod shodno zahtevu 29, naznačen time, što se komad za preradu dovodi u dodir sa nizom obrtnih vatjaka za presevanje i ispod njih, ovi poslednji udešeni su tako, da se obrću sa manjom perifernom brzinom nego što se komad pomiče unapred.
31.	Metod shodno jednom od zahteva 21-30, naznačen time, šio se bar jedan od prevoja komada za preradjivanje, progresivno pomera u odnosu na drugi prevoj, postupno u različitim pravcima, kao kod stvaranja i rasprostiranja jednog ili više talasa kod bar jednog od prevoja, postupno u različitim pravcima.
32.	Metod shodno zahtevu 16-20, naznačen time, što se proces gječenja vrši na komadu za preradjivanje postupno u različitim pravcima.
33.	Metod shodno zahtevu 32. naznačen time, što se komad za preradnivnje postepeno stavlja uazličite položaje pod uglom na površinu za gnječenje shodno zahtevu 17. tako da se komad preradjuje postupno različitim pravcima.
34.	Metod shodno jednom od zahteva 16-33, naznačen time što se komad za preradjivanje održava u vlažnom stanju u toku operacija.
n Fzg. i
/Idpatent: bno/ 3*1-02.
^ % 1

...n
!.T' • t


/Icfpdtent bra/ 3402
/8
rvtfwwv
2/ ■S’/vAA/VVmV
1

m n
vw\Ma^W\awvv/Q iJ6




























.






• '
'











■ ' '\

/)c/patent bro^ 3Wc .
|v*v
/VVWVWV/VVVWv/v

/\'WWAv/WWA//3)
Fig. 18
	■	
		
■		
		
	•	-
,