SOKOLSKI GLASNIK J926. U Ljubljani, 15. aprila 1926.§ 7. „Mač kralja Aleksandra 1“ Govor staroste JSS., brata E. G angl a, na svečanoj akademiji 11. aprila 1926 u Narodnom Pozorištu u Beogradu. Vaše VeliCanstvo! — Gospodo! — Bračo i sestre! Na Vidov dan g. 1925. održane su u Beogradu prve medusletske utakmice Jugoslovenskog sokolskog saveza. Visoki moralni i li žički značaj tog pleme-nitog, bratskog takmičenja medu pojedinim župama i društvima našeg saveza priznalo je samo Njegovo Veličanstvo kralj Aleksandar I. time, da je blago-izvolio ustanoviti stalan prelazni dar. Taj dar neka čuva do narednih utakmica ono sokolsko društvo, učlanjeno u Jugoslovenskom sokolskem savezu, čija utakmičarslca vrsta sebi u takmičenju pribori pobedu i prvenstvo. Taj dragoceni dar je «mač kralja Aleksandra I.» Prijatna sudbina i potpuna sprema, koja je plod dugotrajnog, napomog i tvrdog sokolskog dela, odlučili su da prede taj kraljev dar u privremenu svojinu utakmičarskoj vrsti Sokolskog društva Ljubljana-matica, koja je izašla iz prvih naših medusletskih utakmica kao pobednica. Prvom sokolskom društvu, koje je bilo pre 64 godina ustanovljeno na slavenskom jugu, pala je u deo prva pobeda i prvi značajni vidljivi dokaz Najvišeg odlikovanja i Naj-višeg priznanja. Od sada pako, bračo, kako če dati ustrajna sokolska volja i sreča junačka! Danas je taj dan, na kojem sam kao starosta Jugoslovenskog sokolskog saveza toliko sretan, da sam taj dar primio iz ruku Njegovog Veličanstva sa zadatkom, da ga u toj svečanoj priliti izničim pobedničkoj vrsti u nazočnosti Njegovog Veličanstva i mnogobrojne odlične gospode. Ta ljubljanska vrsta dospela je u Beograd, da u bratskom krugu svoje brače i sestara iz župe Beograd, Ljubljana, Kragujevac, Novi Sad, Tuzla, Užice i Zagreb primi kraljev dar, u kraju, u kojem si je izvojevala pobedu. . Za te se članke brine savezni LO. C. Deca i naraštaj. Dužnost je Sokolstva da se brine za zdravo potomstvo. Najugodnije i naj-( podesnije polje za razvoj naše radne sile u tom nastojanju su deca i naraštaj. Zato je savezna skupština zaključila: Sokolskim društvinia se nalaže, da inoraju uvesti za decu i naraštaj sledeče: izlete, puto vari ja, lakoatlctske vežbe, plivanje, letovanje, taborovanje, planinarstvo, klizanje, smučanje (skijanje), sankanje i uopšfo vežbe pod vedrim nebom. Ta telovežba je, naročite ako je spojena s osvežujučim zračnim, sunčanim i vodnim kupanjem, vrlo važan momenat u gimnastici živaca, čija jakost je nužno potrebna u boju proti alkoholizma, nikotinizma i drugih strasti. — Gajenje gotovih grana otpada samo u kraju, gde radi krajevnih i klimatskih prilika nije provedljivo. Samo slabi pokvareni živci osečaju potrebu za narkotična sredstva, dakle i za alkohol. Telovežba, izvođena u zatvorenom, često zaprašenom i tesnom prostoru, ne vodi obično do očekivanog uspeha. Omladina sama instinktivno sili iz zatvorenih vežbaonica u prirodu i priključuje se organizacijama, koje gaje šport i bavljenje u prirodi. Ko od dece ili apstinentnog naraštaja namerno ili po vlastitoj krivici prekrši za-kletvu ili navodi druge na prekršaj mora se kazniti. Decu i naraštaj ka-žnjava PZ., i to: opomenom, ukorom, privremenim ili potpunim isključenjem. Svaka kazna i uzrok te kazni objavi se pred odelenjem, roditeljima, odnosno vaspitačima. Č. Članstvo. Znanstveno utemeljena je jedino potpuna apstinenca, jer umerenost ne poznaje granica, dalje napokon nije ni istina, da manje količine alkohola i nikotina ne škode. Pošto starije vaspitanje još nije poznavalo vrednosti apstinencije neka se na nju ne sile starija brača, čiji živci otrovani alkoholom i nikotinom trebaju novih doza raznih otrova. Ako članovi nisu naklonjeni toj ideji, ne smeju je prečiti u njenom razmahu. Umeren postače lako svaki, makar je več i star. Skupšina je zaključila, da za članove, koji javno štete velikom ugledu Sokolstva, nema mesta u sokolskim redovima. 1.) Društva ne smiju uzimati u svoje redove ljude, koji nisu moralno neporočni. 2.) Društva moraju kazniti svakog elana, koji je u pijanom stanju načinio kakvu nedostojnost ne obaziruči se na to da li je n vreme čina nosio znak ili odoru (kroj). 3.) Ako društvo u tom obziru ne ispuni svoje dužnosti, sme župa zahtevati od društva otklanjanjc prijavljeno;? člana ili kaznu za člana, koji se je ogrešio. D. Priredbe. Večina naših priredbi se vrši u znaku alkohola i na ta j način dobiveni novac članstvo teško plača zajedno sa kamatima na račun svojih telesnih i duševnih sokolskih vrlina. Obaziruči se na citirane reči Masarykove, ne smemo ni nečlanova trovati radi novca. Sokolske priredbe neka budu priredbe istinskog veselja, a ne zabava naroktiziranih, otrovanih masaka, priredbe vredne dostojanstva velikih Sokolskih ideja. Skupština je zaključila: 1.) Sokolsko priredbe, spojene sa telovežbenim akademijama ili javnim vežbama, ne smejn trajati preko 24. sati noču, jer dugotrajne zabave nude najviše prilike neumerenom uživanju alkoholnog otrova i time unište telo-vežbom postignuti uspeh. Preporučuje se, da se te vrste priredbe vrše bez alkohola. 2.) Sokolska deca i naraštaj sme biti i u pratnji svojih roditelja ili vaspitača samo do 21. sata na sličnim priredbama. Pošto se medu javnom vežbom ne toči nikakovo alkoholno pice treba da: 3.) Društva opreme točione s potrebnim natpisima, da se posctioci spri-jatelje s našim zaključcimn. Upravni odbori društava su moralno odgovorni, da se to izvrši. Tekst za natpise izdače savezni LO. 4.) Svako društvo mora prirediti u toku svake godinc makar jedno protiv-alkoholno i protivnikotinsko javno predavanje. Nepoučenim predavačima neka služi kao temelj rasprava u cSokolslrom Glasniku^. Za to se brine savezni LO. 1.) U svrhu izvodeuja protivalkoholne i protivnikotinske propagande iine-nuju upravni odbori društavo, župsko i savezno starešinstvo naročitog referenta za apstinenciju, koji je član lekarslcog odseka i zastupnik istog « 1’0., odnosno PZ. Glavna briga referenata za apstinenciju jeste, da s upravnim odborom odnosno starešinstvom odredi, kako dobijati prihode bez nedozvoljenog trovanja članova i nečlanova. N. pr.: razne igre, izleti, čajanke, večeri za razgovore itd. Pošto su prednjači glavni nosioci i rasad-nici sokolskih ideja, se: 2.) U načrte za prednjačite tečajeve i škole uvede naročiti predmet o apstinenciji protivalkoliolnom i protivnikotinskom po-kretu. Za to če se pobrinuti savezni LO. i savezni TO. 3.) Savezni LO. mora se brinuti za objavljivanje znanstvenih rasprava o alkoholu i nikotinu u cSokolskom Glasniku», isto tako i župski LO. u svojim župskim organima. Protivalkoholski i protivnikotinski pokret neka podupire u narodu uopšte i javna štampa. Za to se brine savezni LO. Da če biti moguče pre svega za decu i naraštaj odredene grane uvesti u naša društva i župe, neka stupe u doticaj sa školskim i občinskim vlastima, da im ustupe primerna mesta u prirodi ili sobe u školskim zgradama za vreme glavnih ferija i to naročito u zdravim i sunčanim krajevima, najbolje u bližini vode. Za potrebnu agi-taciju brinuče se savezni LO. pomoču rasprava, ko je se tiču koristi gajenja tih grana i potrebe njihovog podupiranja. Za uzor treba uzeti braču Čehe, koji ustanoviše cele kolonije za boravak svojeg članstva na našem Jadranu. F. Uvedba. 1.) Sve okružnice, upUtstva i rasprave izače do 1. augusta 192G. 2.) Odluke same stupiče u važnost 1. oktobra 1926. Putnička blagajna U radiše mnogo biše U štediše još i više. (Narodna.) Širom naše prostrane Otadžbine, gde god postoji sokolsko društvo, gde se sokolski misli i radi, u Sokolani i van nje, na dnevnom je redu medu članovima, još više medu naraštajem, pitanje mogučnosti polaska na velike sokolske priredbe u bratskom zlatnom Pragu. Tehničke pripreme našeg Sokolstva več su u punom jeku i sa svih strana čujemo povoljne rezultate. Finansijske pripreme, koje su vrlo važne i bez kojih se nemože ni zamisliti polazak, o njima se vrlo malo piše, radi i agituje. Neki su se pripremili i osigurali t. j. bogatiji članovi i naraštajci, neki su opet počeli sa štednjom, moguče dockan, najviše je onih, koji se nisu nikako počeli pripremati. Svi dobro znamo da su često puta sa sokolskih priredaba izostali vredni, spremni i zaslužni Sokoli, koji nisu imali novca za put i prehranu; otišli su oni, koji su se mogli sami novcem osigurati, kojih je mnogo manji broj nego prvih. Na svakom koraku, u Sokolani i van nje, pred kakvu sokolsku priredbu, a naročito sada pred slet u Pragu, sreću nas članovi (-ce), naraštajci i na-raštajke sa pitanjem, koliko če stajati put u Prag? Na odgovor, da če ceo put sa prehranom stajati oko 800 Din nailazimo kod sviju na odobravanje i razumevanje da faktički toliko i mora stajati, samo se nemalo svaki zamisli na koji ce način doči do toga novca, kad zna sa kolikom mukom od roditelja, dobije i mariju svotu za kakav sokolski izlet ili slično. Toj neprilici mora se tražiti izlaz, treba nastojati, da se što večem broju članova i naraštaja oinoguči poset na sokolske priredbe. Da se toj neprilici doskoči, potrebno je bez uvetno, da u svakome društvu postoji putnička blagajna ili fond. Kod osnivanja putničke blagajne treba misliti na to, koji bi princip bio najpodesniji, da priviknemo članstvo i naraštaj na Stednju. U glavnom postoje dva principa, na kojim se temelje sve putničke blagajne i fondovi, i to prvo: Da svaki pojedinac lično i direktno štedi, naravno na poticaj i kontrolu starijih te da raspolaže samo onim što je svojim marom i voljom stvorio. Drugi princip je, da članovi indirektno štede, t. j. da se priređuju razne priredbe i slično, čiji je čist prihod namenjen putničkoj blagajni ili fondu. Iz takve blagajne imaju svi članovi jednako pravo, da se koriste, što obično čine siromašniji, bogatiji ne reflektiraju na potporu. Oba pomenuta principa dobra su i praktikuju se skoro jeđnako, eventualno s nekim izmenama. Materijalni uspeh postiže se takode podjednako i jednim i drugim, samo što prvi ima još i svoju veliku odgojnu vrednost, koja je od velike potrebe našoj omladini, t. j. da se uči sama štediti. — U nekoliko društava sokolske župe Petra Mrkonjića, postoje putničke blagajne, koje se temelje na principu lično-direktne štednje, koji je doneo odlične uspehe, te ču ukratko prikazati poslovanje takve jedne putničke blagajne i njen uspeh. — Brigu oko putničke blagajne treba da vodi pročelnik odelenja za mladež, a gde toga nema, jedan odbornik, uz pripomoč društvenog blagajnika. Celo lmjigovodstvo ovakove blagajne sastoji se iz dve stvari: iz uložnih knjižica i glavne knjige. Kad se neko prijavi za člana putničke blagajne, ako to nije uvedeno kao obligatno, dobije jednu malu knjižicu sličnu bankovnoj, koja izgleda ovako: Na drugoj strani knjižice (korica) oštampane su odredbe o ulozima, koje glase: 1.) Pravo na prištednje u ovoj putničkoj blagajni ima svaki član (-ica), naraštajae i naraštajka sokolskog društva ............. 2.) Novac se može nalagati u svim iznosima, od najmanjeg do največeg. Ulagač mora da položi, najmanje jednom u sedmici, ulog, inače gubi pravo na prištednju i briše se iz spiska ulagača, izuzev slučaj bolesti, osustva i slično. 3.) Novac prima blagajnik ili brat, koji je zato naročito odreden. Novac se može uložiti svaki dan, samo kad se ova knjižica donese, gde se primitak valjano potvrdi. Bez knjižice ne prima se ni jedan ulog, kao ni isplata. 4.) Pravo raspolaganja novcem ima ulagač po odobrenju Odbora i to samo u sokolske svrhe: za sletove, veče izlete, sokolsko odelo i slično. 5.) Isplatu uloga treba zatražiti kod blagajnika unapred za tri dana i navesti razlog. 6.) Ako koji ulagač izgubi lmjižicu, ima to odmah da javi odboru, koji če o tom doneti rešenje. 7.) Ako ulagač mora da otputuje iz ovoga mesta i više se ne misli stalno povratiti, ulog če mu se, ako ga je valjano otkazao prema tačci 5.), isplatiti. Prema tim odredbama mora se ravnati svaki član putničke blagajne, a naročito mora se njih strogo držati i prema njima poslovati brat, koji vodi brigu o blagajni i njenom napretku. Kad je neko postao član putničke blagajne, treba da nastoji svim silama, da što više uštedi, kako bi se kad ustreba, i na vreme što bolje koristio. Redovni članovi društva, koji imaju zanimanje, odrede svake sedmice jednu sumu novca, največu koju mogu, za putničku blagajnu. Ko ne može svake sedmice to da učini taj če moči oko prvog u mesecu, a ulagače svake sedmice neznatne sume, da udovolji tačci 2.) koja je u ovom slučaju od velike odgojne vrednosti, t. j. koja če ga naučiti i primorati da bude dobar štediša. Kod naraštaja, štedi se na drugi način oni nemaju zanimanja niti šta zaraduju, odvisni su od svojih roditelja i staratelja, te od njih često puta dobiju koji dinar, a naročito oko velikih praznika, Božiča, Uskrsa, Krsne Slave, tatinog, maminog ili svoga imendana ili rodendana. Večina toga dobivenoga novca ode i utroši se u beskorisne Svrhe. Takim prilikama treba da se svaki seti putničke blagajne, treba sobom da zagospodari, obuzda svoje strasti i pomisli, da svake godine valja posetiti koji sokolski slet, da treba nešto od sokolskog odela itd. Štediti svaku paru, a trošiti samo za potrebno i korisno. Kad roditelji vide da im sin ili kčerka, sami od sebe ozbiljno štede, drage volje če i oni pomoči tu akciju, pa od vremena do vremena priložiti koji iznos u tu svrhu. Istina je da može, pa i najsiromašniji, da nešto sam uštedi, samo ako hoče. Blagajnika putničke blagajne imenuje pročelnik odelenja za mladež, koji vodi i glavnu brigu i staranje oko njenog napredka, a može ga imenovati i upravni odbor društva. Blagajnik treba da je jedan od agilnijih članova, po mogućnosti i član upravnog odbora, time bi u glavnom bio zajamčen uspeh. Mesto za primanje novca obično je Sokolana i to za vreme vežbe, ali puno je zgodnije, što se i praktikuje u društvima spomenute župe, da je mesto za primanje novca, koja trgovina ili trafika, na podesnom mestu u gradu, razumije se, da je njezin vlasnilc član istog sokolskog društva. Preko celoga dana, kad je radnja otvorena, donose članovi putničke blagajne novac sa knjižicom i ostavljaju u toj trgovini. Svaki dan, ili svaki drugi dan, dođe blagajnik i pokupi knjižice sa novcem, koje u sokolskoj kancelariji ili gde drži svoje blagajničke knjige, pregleda i u svaku zabeleži novac, a po tom unese u glavnu knjigu na dotični konto. Blagajnik primitak potvrđuje u knjižici svojim potpisom. Svaka knjižica glasi na ime, ima svoj broj i stranu glavne knjige u kojoj je svakome članu otvoren konto. Rubrike u glavnoj knjiži isti su kao i u knjižici, a jedna strana ima toliko stavaka koliko cela knjižica, tako da se zajedno istroše. Pošto je novac pokupljen i sve provedeno kroz knjižice i glavnu knjigu, koje moraju vazda da se slažu, povraćaju sc knjižice članovima istim putem, kojim su i primljene. Prikupljeni novac polaže se u koji domači novčani zavod, t. j. ukamati se, te se od dobivenih kamata podmiruju troškovi, kao za knjižice, glavnu knjigu itd. Svaki član raspolaže slobodno svojom imovinom kada je misli upotrebiti u sokolske svrhe, prema tačci 4. odredbe o ulozima. Odredbe koje su propisane, nisu tako stroge da im je nemoguće udovoljiti, a jedini su uslov za postignuče cilja, zato ih se valja držati. Kad bi ko od članova zanemario štednju valja ga opomenuti dva do tri putg, pismeno ili usmeno, ako to ne pomogne brisati ga kao člana prema tačci 2.) odredaba, a njegov ulog preneti na novi konto i knjižicu, koji se može nazvati «Višala>. Na ovaj konto prenose se svi ulozi brisanih članova, kao i kamate od uloženog novca u banci. Kad je neko brisan iz članstva putničke blagajne, razlog treba navesti u rubrici primedba* dotičnog konta glavne knjige, da bi se kasnije kod ponovnog stupanja u članstvo znao razlog brisanja i prema tome postupalo. Ponovno upisanom članu, ako bi se polcazao marljiv povrati se njegov stari ulog, koji je kod brisanja zaplenjen. U rubrici «primedba» pribileži se još pri-godom isplate, u koju svrhu je novac upotrebljen kao i razne druge pri-medbe n. pr.: izdat duplikat knjižice, opomenut itd. Ovo bi bio kratak opis poslovanja ovakove sokolske putničke blagajne, koje, kako napred spomenuh postoje u nekoliko društava sokolske župe Petra Mrkonjiča. Uz put ču spomenuti nekoliko primera marljivosti štednje, način na koji su članovi putničke blagajne štedili. Đak, član sokolskog naraštaja u Banjoj Luci, dobijao je svaki dan od svoga oca 5 do 6 dinara za doručak u školi. On je ustanovio, da mu toliko nije potrebno i svaki dan ostavio je na stranu po dva do tri dinara, a od tog nedeljno ulagao u putničku blagajnu 15 do 20 dinara. Taj štediša posetio je Zagrebčaki slet i utakmice u Beogradu sa tim uštedenim novcem. Drugi primer, đak, član naraštaja istog društva, sin višeg državnog činovnika, kad je pokazao svojim roditeljima knjižicu sokolske putničke blagajne, odmah im se to svidilo, i obečali su mu prilagali mesečno po 100 dinara u tu svrhu. Treči primer, dak, član naraštaja, sin siromašnih roditelja bio je vešt knjigovezac, pa je kolegama u školi vezao knjige uz veoma malu nagradu. Od toga je toliko uštedio, da si je nabavio potpuno vežbaće odelo. Daleko bi otišao, kad bi redao daljne primere i načine na koje se sve može da uštedi. Istina je samo to, da je iz društva u Banjoj Luci otišlo na slet u Zagreb 1924. godine preko trideset naraštajaca, koji su sami uštedili pomoču ovakove blagajne novac za put i prehranu. Isto toliko članova i članica posetilo je lani među-sletske utakmice, a koji su se koristili ovim načinom štednje. Sad osnivati ovakovu blagajnu s namerom, da se štedi za slet u Pragu, bilo bi moguće malo kasno. Blagajnu sada osnovati, zainteresovati članstvo i naraštaj, bilo bi od koristi za svako društvo a i s obzirom na slet u Pragu, jer do sleta marljiv i vredan štediša mogao bi lijepu svotu da uštedi. Početi sa štednjom nikad nije kasno, treba imati jaku volju i to hteti i uspeh je siguran. Štedljiv i skroman biti, velike su odlike čovelta, sa kojima-mi Sokoli moramo da se odlikujemo. Dragoljub Šarić, Banja Luka. Ur. Riko Fux: VIII. svesokolski slet u Pragu Svaki svesokolski slet znači za Sokolstvo i njegovu organizaciju veliki napredek, usled Sega je sokolska organizacija posvećivala uvek mnogo pozornosti toj vrsti priredaba. Što je Sokolstvo podizalo? Bilo je to uvek delo i ustrajnost čime se je Sokolstvo spremalo na takve sletove, koji su družili uvek veči broj naroda. Istorija sokolskih sletova je u najužoj vezi s istorijom celokupnog Sokolstva a naročito svesokolski sletovi nam najbolje dokazuju ogromni razvoj sokolske organizacije. Prvi svesokolski slet održan je pri-likom jubilejne svečanosti praškog Sokola godine 1882. Taj slet se vršio Pod vodstvom dr. Tyrša. U povorci je učestvovalo 60 starešina, 56 načelnika, 70 prednjaka, 57 zastava i 110 četa po dvanajst članova, zajedno dakle 1572 Sokola i deputadje američkih, ljubljanskih i zagrebačkih Sokola. — Kod javne vežbe je nastupilo bez glazbe s prostim vežbama 696 članova. Takt za izvodenje prostih vežbi davao je Tyrš sa udarcima štapa na kovinastu ploču. To je bio prvi slet. Bio je pak i jedini slet kojega je vidio i vodio dr. Tyrš u čemu je vidio početak lepše budućnosti za narod i Sokolstvo. Godine 1889. je bila konačno ustanovljena Češka Obec Sokolska, a godine 1891. dakle približno za deset godina vršio se je drugi svesokolski slet pod vodstvom načelnika župe Podbelogorske Josipa Klenke i njegovim zarne-nikom dr. Jindrih Vaničkom. Sletište je postavio ing. Ludovik Čižek, koji je dosada, sagradio vežbališta sviju sletova. Tribune su bile pripremljene za 7000 gledalaca. Glavno tajničtvo sletskog odbora je vodio sadanji starosta dr. Josip Scheiner. U povorci je učestvovalo 210 društava sa 163 zastave i 5530 članova. Prilikom tog sleta vršile su se utakmice, kojima je prišustvo-valo 13 vrsti u višem i 52 vrste u nižem odeljku. — Kod prostih vežbi je nastupilo uz muziku 2310 članova. Brojevi pokazuju znatan napredak od prvog sleta. — Treči slet vršio se prvi put na Letni i to godine 1895. prilikom prve etnografske izložbe. Vežbalište je bilo sagradeno za 10.000 gledalaca i za 4000 vežbača. Prvi put nastupa na tom sletu naraštaj. Slet je vodio dr. Jindrih Vaniček, načelnik ČOS. Na utakmici je učestvovalo u višem odeljku 23, u nižem 89 vrsti i 231 pojedinac u slobodnom takmi-čenju. U povorci je nastupilo 7266 članova, kod prostih vežbi 4271 član i 700 naraštaja.— IV. slet vršio se godine 1901. Sletište je bilo pripravljeno za 7000 vežbača i 22.000 gledalaca. U povorci je učestvovalo 11.095 članova iz 571 društva, kod prostih vežbi je nastupilo 6703 člana, 867 članica i 1988 naraštajaca. Na tom sletu su prvi put nastupile članice. — V. slet vršio se godine 1907. Taj slet je bio več znatno proširen jer je prvi put na tom sletu nastupila školska omladina. U povorci je učestvovalo 12.550 članova, kod prostih vežbi je nastupilo 7600 članova i 2400 članica, 500 naraštajki, 500 naraštajaca i 1800 školske dece. Sletište je bilo pripremljeno za 45.000 gledalaca. Prilikom sleta vršila se prvi put i medunarodna utak-mica u okviru sleta. — VI. i poslednji slet pre rata vršio se godine 1912. * bio je u isti mah i prvi slet slavenskog Sokolstva. Prilikom tog sleta bila je izvodena prekrasna scena