• oitarina plaćena u goiovu	Cena	Din	1
KOKOLOM
LASNIK
6LAJILO JAVEZA 50K0LA KRALJEVINE - JUGOJLAVIJ&
GLAJiLO JAVE Z A 50K0LA KRALJEVINE			JUGOJLAVIJ&
Čuvajte Jugoslavija!	Izlazi svake subote Godišnja pretplata 50 din ^ Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 Telefon uredništva 30-866 i 26-516, uprave 30-866 Račun Poštanske štedionice br. 57.686 Oglasi po ceniku Rukopisi se ne vraćaju	Beograd, 15 maj 1937 God. VIII Broj 14	
O duhovno) strukturi 1 ideji Sokolske Petrove petogodišnjice
Iz govora starešine Sokolske župe Mostar brata Čede Milica na godišnjoj skupštini župe
Godišnja skupština Savcza SKJ odgodena
Glavna godišnja skupština Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, koja je iinala da se održi 30 o. m., prema odluci sednice izvršnog odbora Saveza od 8 o. ni. Odložena je te če se održati posle pokrajinskog sleta u Skoplju, i to najverovatnije 17 jula o. g.
Član načelnišfva ČOS brat B. Havel ponovo je posetio Savez SK)
U subotu ujutro dne S o. m. ponovno je stigao iz Praga u Beograd brat Biigumii Havel, elan načelnišfva češko-slovačke obce sokolske.
Brat Havel stigao je u Beograd tla » ime bratske COS lično utanači s vodstvom Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije pojedinosti u pogledu načina saradnje jugoslovenskog i češkosiova-čkog Sokolstva prigodom raznih nastu-pa u inostranstvu.
Brat Haveli koji je S prisustvovao i sednici saveznog izvršnog odbora, ot-putovao je iz Beograda u poneleljak 10 o. m. ujutro za Bukurešt, a odatle se vratio u Prag.
Ne sletu poljsko# Sokolstva u Katovicama biče zastupan i Savez SKJ
Na ovogodišnjem sletu poljskog Sokolstva, koji se održava u junu o. g. 11 Katovicama, biče zastupan i Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije, i to po jedimm članu iz saveznog vodstva. Savez SKJ če na ovome sletu zastupati po svoj prilici prvi zamenik saveznog starešine brat Oangl.
Kako smo več javili, protektorat nad ovim sletom preuzeo je maršal Ridz-Sinigli te njegova eminencija kardinal dr. Hlond. IJ počasnom sletskom odboru nalaze se: bivši starešina Saveza poljskog Sokolstva brat Adam Zamoj-ski, divizijski general Tadej Kaspricki, poljski ministar vojni, ininistar Julij Ur-lih, pretsednik Saveza poljskih sportskih saveza, šleski vojvoda dr. Gražinski i šleski nadbiskup Stanislav Adamski.
Ovogodišnji nastupi jugoslovenskog Sokolstva u inostranstvu
Od ovogodišnjih priredaba večega stila које priređuju inostrane gimnastične organizacije, jugoslovensko Sokolstvo nastojače da bude zastupano s jedniin manjim odeljenjem samih vežba-ea i s potrebnim vodstvom na sletu Unije francuskih ginmastičata, koji če se održati u Parizu prigodom svetske izložbe. Na ovome sletu jugoslovenski Sokoli nastupiče s vežbom „Jugoslavija" od brata Ivana Kovača, zamenika saveznog načelnika.
Na sletu koji prireduje Francuska ženska federacija za gimnastiku i fizi-t‘ko vaspitanje od 16 do 10 jula o. g. u Klermon-Feranu nastupiče jedno manje "deljenje članica vežbačica.
Na ovogodišnjim svečanostima ru-nuinskih organizacija za telesno vaspi-tatije, a koje če sc održati u Bukureštu, * to po svoj prilici početkom jula, Sa-vez Sokola nastojače da učestvuje sa !«0 muškog i 100 ženskog naraštaja te sa po 50 članova i članica, sve samo vežbača i vežbačica.
Na godišnjoj skupštini Sokolske župe Mostar, održanoj dne 0 o. m., o kojoj izveštavamo na drugom mestu starešina brat Cedo Milič održao je značajan govor, u kome je između ostalog rekao sledeče:
„Nastalo je gluho doba i to u vremenu nežapamčene delatnosti ljudskog uma. Nikad hučnije i brže nije se okre-tao točak parnih i električnih mašina, nikad se nije više učilo, pisalo, propo-vedalo, sporazumevalo i iznalazilo izuma u ljudskom ,radii, pa ipak ovo doba gluho je.
Ova žalosna istina dolazi otuda, jer je čovek sve u sebi i oko sebe inateri-jalizovao; Telesni čovek odagnao je savest, taj miriš ljudske duše, iz srca u želudac. Gluho je doba nastalo u idealizmu, ljubavi i pravdi, a hučno u materializmu, mržnji i nepravdi. Gluho je doba nastalo u sticanju moralnih i trajnih vrednosti, a hučno u sticanju pro-laznih niskosti.
Selo i gfad
Gluho je doba nastalo, jer je grad postao odmetnik od sela. Odmetnik je postao i od krvlju stečenog narodnog predanja, mUčeničke prošlosti i svetlih tradicija. On se odinetnuo od izvora života i od božanske prirode. Svojini odvajanjem od sela razvio je grad svoj život u uskim ulicama i hladnim sobicama a postao mračna grobnica duha narodnog. Ukoliko je grad više napre-dovao u materijalnoj kulturi, utoliko se on više udaljio od sela i duha svojih predaka. Zato je dttboko svenuo i iz-gubio najosnovnije osobine svoga soja. Njemu je breme materijalne kulture sa-vilo kičnui i ograničilo pogled na staže kratkih vidika. Zbog toga on nema prave linije za misaoni i duhovni hod života, več se kreče u vrtlogu kružnog hoda i to na mahove. Zato i kod nas celokupni narodni život nosi taj pečat gluhog doba.
Sokolska Petrova petogodišnjica
Zbog izvorne nacionalne snage sela ovorii gluhom dobil može biti kraj. Taj kraj ne nosi u sebi vreme več čovek. On treba da sazna i toseti da je zalutao, a sokolska Petrova petogodišnjica prestavlja nam sredstvo za izlazak iz gluhog u budno doba. Ona je istoriska trasa ta izvodenje velikog cilja sokol-skog i narodnog preporoda. Ona ot-vara gradske kapije i vodi na izvor sunčanog života — i viteškog duha --na selo.
U poslednje vreme se preko naše javnosti sve češče pokreče pitanje o osni-vanju jedne visoke škole za telesno vaspitanje. Ovo je sasvim pojmljivo, jer imati dovoljan broj stručno verziranih ljudi u pitanju telesnog vaspitanja ne-ophodno je važno i potrebno, da hi se moglo sprovoditi uspešno telesno vaspitanje. Ako se pak osvrnemo po sportskim organizacijama i po sokolskim društvima i četama, po osnovnim
Sokolska Petrova petogodišnjica o-značava novo doba. U toku ovili pet godina mora da prostruji novi duh, nov zanos, kako bi plemenitim delima, ličnim i opštiin, otisnuli vidan i trajan pečat narodnog preporoda na svima delima sokolskim. Sokolska Petrova petogodišnjica dolazi kao predradnja narodna i zadnja sokolska rezerva, da zaustavi preskakanje sinova viteške prošlosti iz rovova čojstva u pozadimi kukavnog zamiranja i otpadništva.
Kako je došlo do Petrove petogodi-šnjice
Do sokolske PetrOve petogodišnjice došlo je zato, jer nismo bili zadovoljni ni samim sobom, a takode ni sa opštiin narodnim radom. Naše pregalaštvo od oslobodenja pa do danas u sravnjivanju sa predratnim radom je i bedno. Na sve strane osetila se neka želja za na-sladivanjem, uživanjem i odmaranjem, kao da je sloboda večna poslastica za nacionalne parazite i dembele.
Val modernog materijalizma zaneo je i preplavio mahom svu našu inteli-genciju. Ona je prva počela u tude gledati i svoje prezirati. I seoski, kao i gradski školovani sinovi odradali su se od života domačeg i narodnog. Bez-duhovni zapad i njegovo preobraživa-nje čoveka u bezduhovno biče je uspeo. Ko je god od narodnih sinova nešto više okusio od te materijalističke slasti, on je zaboravio da njegovom narodu, njegovom selu, pripadaju največe istoriski časti. Zbog toga stranog uti-caja danas imamo mnogo inteligencije uma, ali malo ili nimalo inteligencije duha. Trčeči za tudiin mnogi su preki-nuli vezu sa duhom otaca, izgubili svoje i postali sirotinja duha.
Eto, zato je došla Petrova petogodi-šujica. Daje se svakom Sokolu rok od pet godina da se novim duhom i novim zanosom povrate zalutali sinovi. Novo doba traži nove ljude. Največi je junak koji pobedi svoje snage.
Novo primati, ali staro ne puštati, to je osnovna misao sokolska i narodna. Stopama dedova ne može niko poči ko ne primi zavet prema svojoj snazi. Ču-vajuči vezu sa rtitičeničkom prošlošču našega naroda iiii čemo u idučoj godi-ni sokolskog rada sprovoditi duh Sokolske Petrove petogodišnjice u svima pravcima našeg delovanja. Ovo je naš duhovni plan života. A kakav če biti rezultat rada, to če zavisiti od svakog pojedinog Sokola”.
i drugim školama — svuda čemo ose-titi izvestan, veči ili manji, nedostatak u stručnim vaspitačima i radnicima.
Medu sportskim udruženjima, pre svega, vrlo je mali broj onih, koja u-opšte imaju stručne učitelje — trenere, a o kvalifikacijama tih učitelja moglo bi se često puta još i diskutovati: to su najčešče ljudi samouci, bivši aktivni sportisti i takmičari, koji pošto se ne mogu više aktivno da takmiče, postaju
učitelji-tteneri. O nekom stvarnom i formainom stručnom vaspitanju tu obi-čno ne može ni da se gOvori.
Ma da stvar stoji nesravnjeno bolje u sokolskim jedinicama (župama, društvima i četama), ni tu ne bi se moglo reči da je pitanje vaspitača dobilo svojfe totalno rešen je. U Sokolskom savezu se doduše održavaju mnogdbrojni savezni, župski i društveni tečajevi u svrhu o-sposobljavanja prednjaka — vaspitača. Ti tečajevi su od neosporne vrednosti, ali oni još uvek ne daju ono što je potrebno u potpunosti, a broj prednjaka je još uvek nedovoljan. Sokolski savez, uvidajitči i sam nedostatke, nastoji več dllže vremena da osnuje jednu stalim prednjačku školu, ali usled nedostatka materijalnih sredstava nije mogao db sada nikako da dode do te tako potrebne ustanove. Medutim, ove godi-lte, izgleda, da če i to pitanje biti rešeno.
Što se tiče stručnog osoblja po našim školama, ono također nije ružičasto. Ni po broju nastavnika ni po kvalifikacijama i stručnoj spremi jednoga dela tih nastavnika. Tako n. pr. prošle go-dine izvestan broj srednjih učiteljskih i gradanskih škola bio je potpuno bez nastavnika gimnastike. Osim toga mnoge škole imaju često samo po jednog nastavnika, iako bi one morale da imaju prema broju Učenika i odelenja dva ili tri nastavnika. Posledica ovoga je ta, da se nastaVa telesnog vežbanja izvodi vrlo neredovno i nedovoljno, jer nastavnici ne mogu da održe propisani broj časova gimnastike, več se obično održava samo po jedan čas nedeljno ili čak ni jedan. Sto se tiče ostalih srednjih stručnih škola, to pitanje stoji još gore, jer dok je u gimnazijama i gradanskim školama ono bar kako tako rešeno, dotle samo jedan deo trgovačkih akademija, bogoslovija, nautičkih akademija i drugih srednjih stručnih škola i:na nastavnike gimnastike, i to večiirom honorarne.
Po osnovnim školama radi se na te-lesnom vaspitanju obično onoliko koliko sami učitelji mogu, znaju, i umeju, i koliko im to dopuštaju njihove telesne sposobnosti i godine. Možemo pak da tvrdimo, da se po osnovnim školama u večini centrima baš najmanje radi gimnastika sa decom (ma da je tu mnogo potrebnija nego po selima), a to je stoga, što su u večini centrima učitelji obično stariji ljudi, kojima njihove godine ne dopuštaju rad u ovom pravcu. Kao što se dakle iz ovoga svega može videti, pitanje stručnoga osoblja za telesno vaspitanje po našim školama traži izvesne hitne reforme.
Što se pak tiče stručnoga osoblja koje radi na telesnom vaspitanju u prazničnim tečajevima (po zakonu o obavez-nom telesnom vaspitanju), ovde to pi* tanje do sada šilom prilika nije. ništa bolje rešeno, jer su se vaspitači i za praznične tečajeve do sada regrutovali iz redova o kojiina smo več napred govorili.
Sto se tiče kvalifikacija, koje sU se do sada tražile za nastavnike gimnastike po srednjim školama, one također nisu onakve kakve bi morale da se traže za vaspitače. Novi § 119 a, koji je stu-pio na snagu 1 aprila o. g., čini izvestan napredak u tome pravcu, jer glasi:
,,Do otvaranja škole za nastavnike telesnog vaspitanja pri Ministarstvu fi-zičkog vaspitanja, odnosno dok iz nje ne izadu prvi svršeni učenici, za pri-vremene učitelje gimnastike mogu se postavljati lica koja su položila ispit zrelosti u srednjoj ili učiteljskoj školi i
Potreba osnivanja stalne škole za telesno vaspitanje
Str. 2
1 • -
sokolski prednjački ispit župski, odnosno savezni. Pravo na polaganje stru-čnog državnog ispita i oni stiču posle najmanje dve godine rada u školi i po-lažu ga u duhu propisa §-a 75 Zakona
0 srednjim školama”.
Dakle i iz same stilizacije ovoga paragrafa vidi se, da i on upućuje na osnivanje „škole za nastavnike telesnog vaspitanja”.
To je ,dakako, sasviin pojmljivo, jer smo iz svega dosadašnjeg izlaganja mogli videti, da se pitanju stručnoga osoblja i delokruga telesnog vaspitanja nije kod nas do sada pokazivala skoro nikakva pažnja, iako je ono od velikog značaja za našu narodnu i državnu za-jednicu. Prema torne, ovome se pitanju več jednom mora pokloniti malo više pažnje, ako ne želimo da u torne pogledu zaostanemo iza svega civilizovanog sveta. Prema aproksimativnom proračunu, nama bi trebalo odtnah oko 500— 600 mladih kvalifikovanih vaspitača, ko-ji bi mogli telesno vaspitanje da spro-vode s uspehom. Da bi se moglo doči do ovoga tako potrebnoga kadra ljudi, trebalo bi dakle pre svega da se osnuje što pre i kod nas jedna stalna škola za telesno vaspitanje (bilo srednja, bilo visoka). Ako bi ova škola svake godine spremila čakj i po 50 apsolvenata, ne bi se sadašnja minimalna potreba pod-mirila još ni za deset godina, ne uzima-juči u obzir još i sve one potrebe, koje bi se tokom vremena pokazale, ne samo za popunjavanjem upražnjenih več po-stoječih mesta, nego i potreba stručnih instruktora u vojsci, žandarmeriji, policiji, ukratko svuda gde se još za sada uopšte ne izvodi sistematsko telesno vaspitanje, a gde se s vremenom mora otpočeti i sa tim radom.
Ako razmotrimo tipove stručnih škola /a telesno vaspitanje, onda čemo doči do ovili konstatacija:
Danas u Evropi, uglavnom, postoje tri tipa škola, u kojima se dobija više stručno obrazovanje iz telesnog vaspitanja, i to:
a) samostalne visoke škole za telesno vaspitanje, koje su u rangu fakulteta, ili recimo u rangu naše više pedagoške škole, te koje iinaju: Nemačka, Engle-ska, Italija, Poljska, Rusija, Skandinavske zemlje, Madžarska, Turska, Holandija;
b) telesno vaspitanje kao zasebna katedra na univerzitetu, gde se taj predmet može študirati „pod a)”, „pod b)”
1 „pod c)”, pored još druga dva ili više predmeta (Ceškoslovačka, Baltičke zemlje, Danska i t. d.);
c) jednogodišnje državne škole /.a telesno vaspitanje, koje su u rangu srednjih škola i u koje se obično prima sa maturom: Bngarska, Svajcarska, Litva-nija, Holandija i t. d. Rusija ima ovak-vili škola danas več oko 130. I mnoge druge evropske države imaju po nekoliko ovih škola, i to od svakoga nave-denoga tipa.
Engleska ima šest raznih škola za telesno vaspitanje, od kojih su najpo-znatije „Ling asosieišnV i „Kvin Aleksandra Hauz fizikal trening koledž”, obe u Londonu. Osiin ovih, ima još dve u Londonu, a po jedna u Kentu i Birmingemu.
Nemačka takoder ima šest ovakvih škola, od kojih su najpoznatije „Dojče Hohšule fir Lajbesibungen” u Berlinu i
Milanski list „Kofriere de la Sera” doneo je u jednom1 svom broju od prošlog meseca iz Beograda vest, da je jugoslovenska vlada poveri a italijan-skom arhitekti Paolu Vieti Viola, da izfradi načrte za gradevine za telesno vežbanje u raznim gradovima Jugoslavije, a po uzoru onih koje je več izradio za račun turske vlade.
Ne znamo iz koga je izvora italijanski list dobio ovu vest, ali mi imamo puno dubokih razloga da verujemo, da je ona u pogledu svoje tačnosti i isti-nitosti nemoguča i lišena svake osnove. Mi možemo u najbolju ruku da pretpo-stavimo, da je svrha te vesti da izrazi želju italijanskih interesovanih kiugova da bi i oni došli u eventualnu kombi-naciju kad se bude pristupilo rešavanju pitanja podizanja nekojih gradevina za
„Projsiše Hohšule fir Lajbesibungen” u Spandau. Osim ove dve ima još i u Minhenu, Karlsrue i Štutgartu.
Holandija ima pet takvih škola, srednjih i visokih, i to dve u Amsterdamu, a po jednu u Hagu, Kroningenu i Ut-rehtu. Danska ima takoder pet zavoda /a telesno vaspitanje, i to u: Olerupu, Kopenhagenu, Silkoborgu, Helerupu i Rislingenu. Švedska ima četiri (srednjih i visokih), i to dve u štokholmu, a po jednu u Goteburgu i Lundu. Poljska ima tri, jednu vojnu i dve gradanske, i to u Poznanju i Varšavi. Italija ima takoder tri, jednu vojnu i dve gradanske i to u Bolonji, Rimu i Orvijetu. Austrija ima dve, obe u Beču. Turska ima dve, jednu srednju u Carigradu i visoku u Ankari, češkolovačka i na jednu vojnu, a otpočelo se sa radoviina na gradenju i gradanske. Inače se u Pragu' i Brnu može na univerzitetu da študira telesno vaspitanje kao zaseban predmet. Finska, Francuska, Madarska, Norveška, Portu-galija, Ruinunija, Škotska, i Bugar-ska imaju po jednu višu ili srednju školu za telesno vaspitanje.
Kao što iz ovoga možemo da vidimo, sve su dakle države pristupile rešavanju ovoga pitanja i sve su one po neko rešenje več našle, samo in i još' uvek ovo pitanje ne rešavamo. U kolikom smo zaostatku na ovome polju iza mnogih kulturnih naroda, neka nam po-služi kao dokaz primer, da švedski „Kungliga gimnastiska centralinstitu-teF’ proslavlja ove godine 125-godiš-njicu od dana osnivanja! Ovu školu, ko-ja je docnije podignuta na rang visoke škole, osnovao je godine 1811 Per Henrik Ling, a kod nas ideja o osnivanju jedne stalne škole za telesno vaspitanje nije još uvek dovoljno zrela ni popularna! Naše Ministarstvo fizičkog vaspitanja naroda, uviđajući od kolikog je je značaja i od potrebe jedna stalna škola za telesno vaspitanje, (bilo u rangu srednje stručne, ili u rangu recimo „Više pedagoške škole”), pokušavalo je za poslednje 4 godine več u nekoliko mahova da dode do njenoga osnivanja, ali svi su se ti pokušaji, nažalost, razbili o razne smetnje i prepreke ,bilo zakonske, finansijske ili formalne prirode! Tako je, najzad' i samo Ministarstvo fizičkog vaspitanja, — da bi bar donek-le moglo da pristupi provodenju zakona o obaveznom telesnom vaspitanju po prazničnim tečajevima — moralo da pri-begne održavanju jednomesečnih stručnih tečajeva za vode obaveznog telesnog vaspitanja. Prvi ovakav tečaj sa 30 apsolvenata, koji je održan u Beogradu, završen je prošlih dana vrlo uspešno, dok drugi, sa znatno večim brojem tečajaca, upravo otpočinje sa radom. Na ovaj način če Ministarstvo fizičkog vaspitanja za relativno kratko vreme doči do najpotrebnijeg broja voda telesnog vaspitanja po prazničnim tečajevima, koji, sa mnogo volje i ljuba vi, ulaze u ovaj posao, ali čije če stručno obrazovanje (uslcd isuviše kratkog vremena, provedenog na tečaju) ostati delimično nepotpuno.
Nadati se je stoga, da če ovi tečajevi Ministarstva fizičkog vaspitanja u stvari biti u isto vreme i zametak jedne tako potrebne stalne škole za telesno vaspitanje, i mi ih kao takve u prvom redu pozdravljamo!
Bogoljub Krejčik
telesno vežbanje u našoj zemlji. A do sada medutim nije nam uopšte ništa poznato da se na našim merodavnini mestima što konkretna preduzelo n torne pogledu, pa je stoga i tim čudnija i zato pogotovo neverovatna ova vest, koju je doneo pomenuti italijanski milanski dnevnik.
A što je najglavnije u ovoj stvari i što ujedno isključuje ovu kombinacijo koju kao svršen fakat pominje „Koriere dela Sera” jest to, da mi u našoj zemlji imamo danas odličnih i priznatih domačih stručnjaka za gradevine za telesno vežbanje, čija su imena kao i njihovi dosadašnji radovi na torne polju dovoljno poznati i našim odlučujučim faktorima, pa stoga a priori odbijamo da je moguča i sama pomisao da bi ma koji strani arhitekta, pored naših
domačih, mogao da dode u obzir za ovu svrhu.
Jedno od prvih takvih gradevina koje če se podignuti u našoj zemlji je Sokolski stadion u Beogradu, koji se iuja izgraditi u okviru Jugoslovenskog na rodnog parka Viteškog Kralja Aleksandra I LJjedinitelja te koji ima da bude gotov do 1941, kada če se prilikom proglašenja punoletstva Nj. Vel. Kralja Petra II održati u Beogradu veliki sve-sokolski slet. O torne pitanju mi smo u našem listu u više navrata opš'irno pisali, a detaljno i stručno to je iz-neto u brošuri „Sokolski stadion u Beogradu” od brata inž. Koste Petroviča, našeg priznatog stručnjaka na torne polju, koju je izdao Save/. Sokola Kraljevine Jugoslavije. 1 to monumentalno delo, koje kad se podigne ima da služi vaspitanju novih i zdravih generacija jugoslovenskog naroda, ima ujedno da nosi — prema velikom imenu kome če biti posvečeno te prema nacio-nalnoj svrsi kojoj če služiti — i u svemu ostalom naš domači rasni, nacionalni upečatak, pa prema tome ima da bude i delo sinova naše zemlje. To isto vredi i za ostale eventualne gradevine ove vrsti u našoj zemlji.
Zagrebački „J uta ruji list”, p;e-noseči tu vest iz „Koriere dela Sera” doneo je u broju od 31) pr. m. pod krupnim naslovom „Talijanski če arhitekti izraditi načrte za sportske gradevine u Jugoslaviji” sledeče: „Ova nas vest iznenaduje, jer o gradnji nekih sportskih gradevina u Jugoslaviji nije uopšte ništa poznato. Sve šito se znade je namera da se gradi stadion u Beogradu, no bilo bi čudno kad bi se tako velika stvar poverila strancu, kraj toli-kog broja odličnih domačih stručnjaka, i to još bez javnog natečaja. Naši bi stručni krugovi svakako morali da se zainteresiraju za stanje stvari, jer može biti da su informacije „Koriere dela Sera” zaista tačne...
U nedelju, 9 maja t. g. održana je u Mostaru sedamnaesta godišnja skup-ština Sokolske župe Mostar. Skupšti-na je održana u prostorijama mostarske učiteljske škole.
Uoči skupštiue, u subotu 8 maja, održavani su u istim prostorijama /borovi društvenih načelnika i načelnica, zatim jednodnevni informativni tečaj za društvene prosveta e i sedmi godišnji zbor sokolskih radnika na selu. Na ovim /borovima donesene su odluke o daljem tehničkom i prosvetnom ra-du i sve ove odluke primljene su i usvojene i od strane celokupne skup-štine. Na zboru sokolskih radnika na selu najviše su vodeni razgovori o ciljevima i planu rada Sokolske Petrove petogodišnjice i o značaju polaganja zaveta i zavetnicama, koje je uvela Sokolska župa Mostar.
Skupštinu Sokolske župe Mostar vo-dio je starešina župe, brat Teda Milič. Od strane uprave Sokolskog saveza skupštini je prisustvovao brat dr. Mi-lorad Dragič, član Izvršnog odbora.
Posle pozdrava župskog starešine brata Cede Miliča, koji je odmah spo-menuo Sokolsku Petrovu petogodišnji-cu s tim da ista zahteva izvesne pro-mene u sokolskom životu, prešlo se na diskusiju o izveštajima uprave župe i revizora. Za vreme ove diskusije, vodene u ozbiljnom tonu, bilo je govora naročito o sokolskom radu u se-lima u vezi sa Sokolskom Petrovom petogodišnjiconi. Govoreno je i o te-škočama u radu, naročito povodom te-škog slučaja u Stonu, i sličnih sluča-jeva na Šipanu, u Čilipima, u selu Mokošici itd. U vezi s tim skupština je uputila apel na Savez, da se što više obe/bedi podizanje sokolskih domova po selima. Za obe/bedenje uspeha sokolskom sletu u Dubrovniku od-lučeno je da se u Beograd upute bra-ča Nino Sutič, starešina Sokolskog društva u Dubrovniku i brat major Maksimovič, član sletskog odbora s tim da pomenuta brača posete u Beogradu Savez i odgovarajuča ministarstva.
Zatim je rešeno da se doprinos /a članove četa poveča od jednog na tri diuara godišnje. Posle toga pročitani su i primljeni predloži župe, njenih ot-seka i društava. U primljene predloge ušao je i apel Savezu, da se o-
Ovom prilikom želimo ponovno upo-zoriti našu javnost na umetnički kon-kurs na XI Olimpijadi u Berlinu, u kojein je sudelovao u arhitekturi kao jeclini naš graditelj ing. Kosta Petrovič iz Subotice. On je izložio načrte stadiona u Subotici, koji je izgraden po njegovim nacrtima i pretstavlja bez sum-nje najlepšu sportsku gradevinu u našoj državi.
U graditeljstvu natecalo se u Berlinu 67 natecatelja od 14 naroda sa 94 rada. U krasnom reprezentativnom katalogu navedeni su naravno svi radovi, ali samo 7 njih od 94 je opisano u katalogu i reproducirano u slikama. Od tih 7 jedno je delo ing. K. Petroviča što iz-diže njegov rad nad svih 87 izloženih stvari koje nisu potanje opisane. To nije malen uspeh, koji moramo naročito istaknuti u času kad je do nas doprla vest, da je izradivanje nekih načrta za naše sportske gradevine povereno strancu.
Delo ing. Petroviča bilo je zapaženo i od stručnih krugova u inozemstvu. U-gledni pariški časopis „La Revi Modem ilistre des art et de la Vi” u broju za sečanj ove godine posvečuje radu ing. Petroviča dve pune strane i donosi načrte stadiona u Subotici.
Kritika toga rada u toni listu iz pe-ra stručnjaka Pjer Renevala je izvan-redno dobra i laskava. Ako još spome-nemo dosta slabo poznatu stvar, da je ing. Petrovič napisao opsežno delo „Gradevine telesnog vežbanja”, koje pretstavlja ne samo u našoj stručnoj literaturi rad prvog reda, nego nadvi-suje mnoge slične radove ove struke drugih naroda, onda smo — podvlači „Jutarnji list” — naveli dosta dokaza, da mi i za ovu struku imamo odličnih domačih specijalista, koji čine posve nepotrebnim pozivanje stranih stručnjaka da nam grade naše sportske gradevine”.
brati što veča pažnja podizanju sokolskih domova po selima. Isto tako pri-hvačen je i predlog saveznoj upravi da se za vreme savezne skupštine u Beogradu sazove i savezni zbor sokolskih radnika na selu.
Primljen je. predlog da se umoli Savez da daje izvesnu novčanu pomoč svakom onom društvu koje ima deset svojih četa s tim da ta pomoč služi za administrativne poslove društva u odnosu na sok. čete. Isto tako od-lučeno je da se umole nadležni fakto-ri da se seoske sokolske čete proglase privrednim jedinicama, da bi na taj način mogle uživati specijalne privred-ne povlastice (dobijanje semena, alata i dr.). Rešeno je da se svake godine, za vreme trajanja Sokolske Petrove petogodišnjice, prirede po jedna sednica Petrove petogodišnjice s tim da se za vreme tih sednica održavaju poljoprivredne utakmice, izložbe i druge sokolske manifestacije. Ove sedni-Ice priredivače se na 7 dana pre sva-kog rođendana Nj. V. Kralja Petra II s tim da priredbe ove sednice dodu do svog vrhunca na dan Kraljevog ro-dendana.
Ovogodišnja skupština Sokolske župe Mostar bila je posvečena naročito So-kolskoj Petrovoj petogodišnjici. O i-dejnoj strani ovog sokolskog velikog poduhvata dali su svoje vanredno lepe referate brača Bruno Marčič i brat dr. Mile Ižokič. Osim toga brat Jovan Radulovič izneo je svoj referat o značaju zavetovanja. U ovoin svom odlično primljenorn referatu brat Radulovič, sa puno plastičnih primera iz narodne poezije i naše narodne isto-rije izneo je dokumentovanu tezu da je naš narod zavetni narod, da su naši narodni vladaoci bili zavetni vladaoci i da je prema tome potpuno opravdan i jedino moguč zavetni oblik izvodenje Sokolske Petrove petogodišnjice, omiko kako je to počela da izvodi Sokolska župa Mostar.
O unutrašnjim, duhovnim i etičkim motivima Sokolske Petrove petogodišnjice govorio je brat Ceda Milič, svojini poznatim snažnim rečima i lepim mislima.
Skupština je završila svoj rad pod-nošenjem predloga upravi Saveza za novu upravu, revizore i članove suda
Kraj odličnih domačih stručnjaka
nama nisu potrebni strani arhitekti za gradevine za telesno vaspitanje
Skupština Sokolske župe Mostar
God. Vlil — broij 1*4
SOKOLSKI GLASNIK
Str. 3
časti. Ova tačka dnevnoga reda i ove godine, kao i uvek u Mostaru, zavržena je veoma brzo i lako. Samo je iz skupštinske sredine pročitan spisak poznatih dosadašnjih članova koji go-dinama vode rad Sokolske župe Mostar. Prema tome za starešinu predložen je brat Čedo Milič, za zamenike starešine brat Bruno Marčič i brat dr. Nardeli; za načelnika brat Petar Čo-lič; za načelnicu s. B. Turanjanin;
Godišnja skupština
U četvrtak 6 o. m. održana je glavna godišnja skupština Sokolske župe Split, na kojoj je u/.elo učešea oko '200 delegata iz svili sokolskih društava sa teritorija župe.
Pre podne održana su zborovanja društvenih načelnika i načelnica te pro-svetara za buduči rad. Na tim sastanci-ma birano je novo načelništvo' i prosve-tar župe za godinu 1937.
Posle podne u 3 sata, u dupkom pu-noj dvoranni Sokolskog doma, otpočela je rad glavna skupština. Skupštinu je otvorio pozdravnim govorom starešina župe brat dr. Mirko Buič, koji je nakon pozdrava upučenog Nj. V. Kralju, Sa-vezu Sokola, i delegatu bavezne uprave bratu inž. R. Raduloviču, u glavnim crtania prikazao rad žtipske uprave u minuloj godini, osvrnuo se na rad po pojedinim jedinicama, te istakao, da je Sokolstvo splitske župe imalo vidnih uspeha u svoin radu, naročito u početima izvršavanja programa sokolske Petrove petoljetke.
Izmedu ostaloga starešina brat dr. Mirko Buič rekao je: „Sokolstvo u Pe-trovoj petoljetci postavilo je zadatak da, pored redovnog rada, radi na izgra-đivanju pojedinac^ i celine, te več da-nas ubire svoje prve podove. Taj rad mi čemo sviadati do kraja, još i više, ojačati ga za dobro naroda, a u čast i slavu mladog Kralja.” Zatim je rekao, da je potrebito produbljivati duhovno obrazovanje članstva u duhu široke koncepcije Tirševe slovenske sokolske misli kao kulturnog i svetovnog nazora. Govor starešiime brata dra pozdravljen je na koncu burnim 1 dugotrajnim aplauzom.
Posle je uzeo reč delegat Saveza SKJ brat inž. R. Radulovič, koji pozdravlja skupštinu u ime uprave Sadeža SKJ; i kaže da je sokolska vera, c>sta, jaka, i nesebična, postigla zavidnih uspeha. Na koncu je brat inž. Radulovič govorio o budučim smernicama sokolskog rada.
Zatim se prešlo na čitanje izveštaja tajnika brata J. Lebedine, koji je u glavnim črtama prikazao današnje stanje i rad u župi. Svi ostali izveštaji štampani su i razaslati jedinicama, pa se odinah prešlo na diskusiju. — Na-čelnil brat F. Lotski izneo je pregled tehničkog rada ,kao i zaključke done-šene na jutarnjetn zasedanju društvenih načelnika. Izneo je brojčani porast ve-zbačkih kategorija! i jači rad ostalih ot-seka. Pročelnik prosvetnog odbori brat Prof. C. Gamulin izneo je, da je po jedinicama održana škola za novo članstvo, održano 486 predavanja^ 2i) predavanja uz projekcioni aparat i pteko 500
govora pred vrstom. Osim toga prosvetni rad razvijali su razni o|seci, kao pozorišni, muzički, pevački, lutk&r-
Prilikom nekoliko poslednjih naših yečih	sletova	pojavile	su se	sokolske
^ete u tako velikom broju, da je njiho-vo učešče bilo zaista impozantno.
Sakupljeni sa svih strana naše domovine, ovi zdravi, čili i veseli mladici u narodnim nošnjama, ostavljali su na sve koji su ih sreli i	videli,	neobično
J^P i	prijatan	utisak.	Svojom	mnogo-
brojnošču dali su celom sletu jedan naučiti karakter. Dobijala se u mnogome slika	velikih	narodnih	zborova, onih
naših tradicionalnih skupova, na kojima ?u se svršavali važni narodni poslovi 1 ‘ešavalo o sudbonosnim dogadajima.
otsečali su na ona vremena, kada su nfrod i ljudi iz naroda kovali zajed-n'čki svoju sudbinu.
Trebalo je samo malo više zači u njihove redove i nači se malo duže u nji-novoj sredini pa videti, kako se na li-c,nia ovili ushičenih mladiča razlila ve-
za tajnika brat Branko Krčum; za pro-svetara brat dr. Mile Dokič.
U vezi sa izborom brata Petra Čo-liča za načelnika župe došlo je na skup-štini do izraza oštrog nezadovoljstva što je brat čolič premešten iz Mosta-ra. Župskoj upravi skupština je dala direktive za dalje energično zauzima-nje u smislu vračanja brata Goliča u Mostar.
Sokolske župe Split
ski, tamburaški itd. — Referent za sokolske čete brat j. Dimda prikazao je rad p« sokolskim četama. Brat Mirko Grgič podneo je izveštaj o poslovanju finansijskog odbora. D župi postoji oko 30 raznih fondova. Ovi fondovi u glavnom su za nabavu sprava, gradnju domova, letnjih vežbališta i slično, Čista i uovina društava iznosi 4,849.826 Din, tako da se imovno stanje kroz godinu 1936 povečalo za 1,029.190 Din. U svom izveštaju podvlači naročito osnivanje Sokolske štedionice. Sokolska štedionica osnovana je kao zadruga s ograničenim jamstvom i njen rad je zainašan. Naročito upada u oči organizovanje sitne štednje, koja se u mnogim jedinicama več i provodi — Statistički izveštaj podneo je brat V. Jukič. Župa im'a 5 dovršenih domova, 4 u gradnji, 8 glazbi, nekoliko pozorišta, letnjih vežbališta, i t. d. Brojno stanje članstva iznosi ukupno 8435 pripadnika, te pokazuje prama prošloj godini višak od 897 pripadnika raznih kategorija. — Iza toga podneo je izveštaj brat V. Pera o organizaciono-pravnom otseku.
Potom je podnesen još čitav niz izveštaja, medu kojima i izveštaj referenta za Sokolsku Petrovu petoljetku. Pri čitanju ovog izveštaja br. Č. Mile-usnič skreče pažnju svima prisutnima da če se u cilju izmene misli o radu u petoljetci dana 23 maja u Splitu održati medužupski sastanak primorskih župa uz sudelovanje delegata iz Sarajeva, Mostara, Cetinja, Karlovca.
Posle primljenih izveštaja i nakon što je staroj upravi dana razrešnica iza-brana je aklamacijom nova uprava, u koju su ušla sledeča brača i sestre: starešina dr. Mirko Buič, podstarešine V. Pera i M. Grgič, načelnik F. Lotski, načelnica Đ. Kraljevič, prosvetar P. Mrklič, tajnik J. Lebedina, blagajnik P. Ligutič, te 20 odbornika i za-menika, revizori i sud časti.
Na koncu se još raspravljalo o pred-stoječim sletovima u Visu, M'itiii i Ka-štelima, o župskim takmičenjima i ta-borovanjima, kalo i o t'aključcima struč-nog odbora, pa je starešina brat dr. M. Buič, nakon što je obrazložio stanje radova oko organizacije pokrajin-skog sleta u Splitu u okviru petoljetke zaključio skupštinu.
Skupština Sokolske župe Split, koja je sva protekla u duhu istinskog sokolskog bratstva jednodušnosti i najlepše uzajamne harmonije, pokazala je, da je Sokolstvo ove župe na višini shvatanja sokolskih zadataka u da-našnjici, te da, dostojno svojih sjaj-nih tradicija, usprkos mnogim teško-čijima, s poletnim idealizmom' i velikim samopregorom, odlučno, ustrajno i s punim uspehom vrši svoju uzvišenu misiju u narodu.
lika radost, ne samo zato što im se dopalo ono što su videli na sletu, več zato što su osetili da su oni tu, na jednom važnom narodiiom poslu gde se stvaralo nešto veliko. One usadene i nasledene osobine narodnog duha, one stvaralačke snage, koje nikada nisu ne-dostojale našem narodu u svima epohalna njegove mučne istorije — budile su se u njima u onim radosnim ča-sovima sletskim. Oni su nagonski ose-čali, da tu nije samo igra i zabava, več da se tu radi o nečem ozbiljnom,
0 nečem što ima značaja za ceo narod
1 pod tim razhudenim osečajima bili su po malo gordi. Cenili su zbog toga sebe nešto više. Narodni duh, koji je od vajkada naviknut na stvaranja, učimo je, 'da se ova deca našeg sela osete, da su i oni neki činilac, koji nešto znači.
Stoga je potrebno da se o toj dušev-
noj strani, o tim psihološkim elemen-tima povede ozbiljna računa. Treba sve raditi i svu akciju upraviti na to, da se ta tako delikatna i uzvišena osečanja ni najtnanje ne pozlede. Pa ne samo to, nego se truditi i nastojati da se ta osečanja pojačaju i da na ovako velikim skupovima dobiju svoju potvrdu i osnaženje.
Treba da u celoj organizaciji ovlada mišljenje, da naši sletovi treba da budu u istini narodni skupovi i zborovanja, na kojima se nešto važno i značajno dogada i svršava; da dadu nešto pozitivno i da ne ostanu samo pusta igra i zabava. Oni pored toga, treba da budu puna manifestacija našeg narodnog duha, i sve ono što se na njima izvodi i sprovodi treba da nosi pečat i obeležje narodnoga duha, da se zasniva na našim sjajnim tradicijama i da bude prožeto nacionalnim tonom. Kao one stare jelinske olimpijade, treba da iza-zovu strujanje celoga naroda i talasa-nje celokupne nacije, da se ceo narod prene oa !>vakidašnjeg mirnog poslovanja i da onih dana oseti, da se nešto krupno i značajno svršava i odigrava. To je pravi smisao sletova i taj cilj treba da postignu.
Primečeno je naime prilikom sletova da se članstvo sokolskih četa dovodilo na pokuse vrlo rano, mnogo ranije nego što pokusi počnu i da je tamo čekalo satima i satima bez potrebe. Ovo tako dugo i bezciljno čekanje strahovito zamara članstvo, koje je u stalnom iščekivanju kad če početi rad s pokusima. Tako zamoreno i fizički i psihički članstvo ne može da da onaj efekat u vežbama koji se očekuje. Zato treba raspored tako udesiti, da se pokusi obave tačno u određeno vreme i sa moguče najviše od četvrt ili pola časa čekanja. Ako jedno odeljenje na pokusima ne vežba dobro, pa zbog toga treba da se ponavljaju vežbe više puta ,onda neka se to odeljenje ukloni sa vežbališta i pusti ono sledeče, da ne bi čekalo zbog nespreme i krivice drugoga. Neka čeka i trpi onaj koji nije spreman došao na slet. Time če se poštediti spremno članstvo od nepotreb-nog zamaranja, i tako če se največiin delom otkloniti razlozi zbog kojih je često dolazilo do neugodnog i tako čestog zadocnjavanja s javnim vežbama kao i zbog kojih je javna vežba izvedena slabije nego što bi trebalo. Ovo uostalom vredi i za sve kategorije vež-bača.	Đ. B.
Medužupski sastanak u Splitu
Na 23 o. m. održava se u Splitu peti medužupski sastanak u cilju propagande za Sokolsku Petrovu petoljetku i iznalaženja najboljih metoda za njeno sprovodenje. Savez je pozvao sve župe da pošalju na sastanak svoje delegate.
U cilju da ispita spremu i disciplinu svojih pripadnika, Sokolska župa Ljubljana izvela je u nedelju dne 9 o. m. proletnji zbor Sokolstva svoje župe, u neku ruku sokolsku pokusnu ino-bilizaciju, kao što se to provodi u češkoslovačkom Sokolstvu. Propaganda za ovaj zbor nije u župi vršena javno, več od člana do člana i zato je ovaj zbor tako sjajno i uspeo.
Toga dana u 9 sati ujutro na od-redenom zbornom mestu, letnjem vež-balištu Sokolskog društva Ljubljana II u Trnovu, počelo se sakupljati članstvo i naraštaj obojega spola pojedinili sokolskih društava. U toku od nešto više od pola sata tu je več bilo sabra-no 3.218 sokolskih pripadnika iz samo dvanaest društava, i to iz: Lju-bljanskog Sokola, Sokolskog društva Ljubljan.i 1, II, III i IV, Sokolskog društva Ljublana—šiška, Ljubljana-Zgor-nja šiška, Sokolskog društva Stepanja Vas, Sokolskog društva Ljubljana— Vič, Sokolskog društva Moste, Sokolskog društva Ježica i Sokolskog društva Št. Vid nad Ljubljanom. Svi u-česnici zbora krenuli su tada svrstani u veličanstvenu povorku kroz Ljubljani! na letnje vežbalište Ljubljanskog So-
Slet Sokolske župe Maribor
održače se 12 i 13 juna zajedno
s proslavom 30«godišnjice Sok. društva Maribor«matice
Sokolska župa Maribor prireduje u danima 12 i 13 juna o. g. u Mariboru svoj župski slet.
Tom prilikom ujedno proslaviče se i tridesetogodišnjica Sokolskog društva Maribor — Matice.
Na predvečer 12 juna biče prire-dena svečana akademija, a drugog dana biče svečana sokolska povorka, javni nastup te narodno veselje.
Slet Sokolske župe Cetinje
na kome će se osvetiti župska zastava, dar Nj, Vel. Kralja
U nedelju 16 o. ni. Sokolska župa Cetinje održava na Cetinju svoj župski slet.
Ovaj slet biče uveličan još jednini značajnim dogadajem za 'Sokolstvo cetinjske župe, što če se toga dana na najsvečaniji način osvetiti i razviti žup-ska zastava, dar Nj. V. Kralja Petra II.
Na ovome sletu učestvovače i vojska kako u samim svečanostima, tako i na javnom času.
Prošlih dana posetila je Miločer delegacija sokolskih prvaka cetinjske župe na čelu sa starešinom župe bratom Gavrom Miloševičem, koji su zamotili Nj. Vel. Kralja, da bi blagoizvoleo svo-jom posetom udostojiti slet cetinjske župe.
Radni program Sokolske župe Maribor
Na sednici župskog stručnog odbora, održanoj 1 o. m., izraden je sledeči radni program župe Maribor:
Tečaj za vodnike plivanja održače sc od 14 do 21 juna u Mariboru, na kome če biti primljeno 30 tečajaca sa troškom od Din. 130 po osobi; prijave za ovaj tečaj treba poslati do 1 juna načelništvu župe:
Tečaj za proste grane održače se od 18 do 25 maja. U tečaj če se primiti članovi i naraštaj preko 16 godina starosti.
Tečaj za plivanje u vidu tabop-ovanj.3
u Bohinju održače se od 6 do 19 jula. Troškovi iznosiče Din. 200 po osobi. Prijave treba poslati do 1 juna.
Takmičenje u odboje! i |košarci imaju okružja da izvedu do 15 avgusta koga če se dana održati župska takmičenja prvaka okružja.
Taborovanje u Bohinju održače se od 19 jula do 8 avgusta. Troškovi za članstvo i naraštaj iznosiče Din. 230 po osobi, a za decu Din. 150. Prijave treba poslati do 1 juna.
Župski prednjački ispiti održače se 22 i 23 maja u Mariboru.
kola u Tivoliju. U povorci je uče-stvovalo i 625 Sokola i Sokolica na bicikklama iz 50 društava, koji su prvi otvarali povorku, za njima su na čelu stupali župski načelnik brat Franjo Lubej i zamenik načelnika brat dr. Rus, zatim župska uprava sa starešinom bratom dr. Pipenbaherom, načelnicom se-stroin Vazazovom i zamenicima župskog starešine bračom inž. Bevcem i Kajzeljom te župskim tajnikom bratom Flegarom. Dalje je sledio župski te-linički odbor, barjaktari sa zastavama četiriju slovenskih država i za ovinia članovi, članice, muški i ženski naraštaj pojedinih društava, stupajuči uz koračnice vojničke, železničarske i sokolske glazbe. U povorci se stupalo u četama, svaka četa sa svojom zastavom, a svi učesnici bili su zakičeni lipovom grančicom. Impoznatna povorka Sokola razne dobi života i raznih zvanja i staleža, učinila je na veliko mnoštvo okupljenog gradanstva najdublji utisak i ujedno uzbudila iskreno oduševljenje. Povorku je zaključivala sokolska konjiča s fanfarama.
Na vežbalištu Ljubljanskog Sokola povorka je razvrstana u kolone. Tu su se več nalazili i brojni oficiri na
Dr. M. D.
Sokolske čete i sletovi
Proletnji zbor Sokolstva župe Ljubljana
Prošle nedelje Sokolska župa Ljubljana Izvela je mobilizaciju svojih pripadnika, u kojoj je učestvovalo 59 župskih jedinica sa 6.815 Sokola i Sokolica
čelu sa komandantom Dravske divizije generalom bratom Lazom Toničem i brigadnim generalom g. Popadičem, ko-jima su se pridružili pretstavnici Sokolstva na čelu sa prvim zamenikom saveznog starešine bratom Ganglom, koji je u povorci stupao u redovima svoga društva.
Tu je sviina učešnicima ovog ve-' ličanstvenog sokolskog zbora održao lep i značajan prigodni govor župški načelnik brat Franjo Lubej, koji je iz-među ostalog rekao:
„Župsko vodstvo je pozvalo sva društva da prirede proletnji zbor. Uzeli smo naiine za zadatak da priredimo vežbu za sokolski red i disciplinu prema rasporedu okružnice, koja vam je bila dostavljena. Istovremeno zboruju u svojim društvima svi Sokoli u celoj našoj župi. Vašim učeščem je naš zadatak postignut, i nema reči koja bi mogla zornije prikazati značaj našega zbora nego činjenica da vas je tu sa-bran toliki broj. Raduje nas prisustvo svih koji prate ovaj naš zbor, a naročita prisustvo oficirskog zbora naše vojske na čelu s komandantom Dravske divizijske oblasti bratom Lazom Toničem, koji uzgojnim zadacima Sokolstva posvečuje osobitu pozornost.
Da odbacimo svaku sumnju o cistam sokolskom značaju našega zbora, imam zajedno sa sestrom načelnicom, a prema zaključku stručnog odbora i u sa-glasnosti s upravom župe, da vam objasnimo značaj i svrhu današnjeg zbora.
Naš zbor nije kopija thdih primera. Niko nam to ne zapoveda i niko nas na to ne tera. Naš pohod i naš zbor je pravo sokolsko i narodno gibanje. Sokolska misao zahteva od nas, da smo uzgojna organizacija svega naroda, da 11 narodu budimo i gajimo svest o skupnosti. Tirš je namenio narodu da mu Sokolstvo bude učitelj i uzgojitelj, a to je odobrio takoder i naš narod po svome velikom Sokolu, Kralju-Mu-čeniku”.
Dalje je govorila načelnica sestra Va-zazova, koja je rekla:
Prvi sabor Sokolske Petrove petoljetke
Sokolska župa Sarajevo odlučila je da 6 juna o. g. prilikom svog sleta održi u Zenici svoj sabor Sokolske Petrove petoljetke, koji če imati propagandista čko-manifestacioni karakter a služiče propagandi pred uvodenje ličnih zavetnica.
Sabor če se održati u Sokolskom domu u Zenici 6 juna od 8 do 11 sati. Na sabor je dužno da pošalje svako društvo po 8 odbornika, a svaka četa po 5 odbornika sa četnom zastavom. Očekuje se da če ovaj sabor biti sna-žan podstrek izvodenju Sokolske Petrove petoljetke u ovoj župi.
111 leča) Saveza SKJ za načelnike drušiava
Treči tečaj Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije za načelnike društava odr-žače se u Beogradu od 1 do 10 juna
g-
Prijave za ovaj tečaj treba dostaviti načelništvu Saveza SKJ najdalje do 20 o. m. LJz prijavu treba tačno naznačiti polaznu železničku stanicu kao i pravat putovanja, da se može ispostaviti po-vlaštena karta za vožnju. Svi prijavljeni treba da budu u Beogradu 31 o. m. i da se odinah prijave u Sokolskom društvu Beograd — Matica, Deligrad-ska 27.
Prve pokrajinske plivačke utakmice Saveza SKJ na Ohridu
Načelništvo Saveza SKJ raspisuje prve pokrajinske plivačke utakmice Saveza SKJ, koje če se održafli 3 i A jula o. g. na Ohridu.
Takmičiče se u sledečim granama: članovi: plivanje prsno 100 m, slo-bodni način (kraul) 400 m; kraul ledno 100 m, skokovi u vodu sa daske od 3 m (3 slobodna skoka);
članice: plivanje prsno 100 m, slo-bodni način (kraul) 50 m; štafete (društvene) 4X100 m;
„Sestre, budimo svesne da je u Sokolstvu potpuno jamstvo pravilnog razvoja žene za samostalnu i narodno sve-snu saradnicu. Ženi pripada najvažniji deo pri uzgoju čoveka, i nigde tako kao u Sokolstvu nije nama ženama dana mogučnost uzgojne saradnje. Sestre! U organizaciji, u kojoj nam je muška-rac brat u plemenitosti, je pravo mesto našoj saradnji za narodnu' skupnost”.
Zbor je na koncu zaključio načelnik brat Lubej ovim rečima: „Zdrava o-mladina je jezgra naroda. S tobom, o-mladino, narod se večito obnavlja. Kao što ti rasteš i napreduješ, tako raste, napreduje i razvija se i narod. Sokolstvo je tvoj najodaniji uzgojitelj,. Po uzoru starijega brata biče tvoj razvoj na pravom putu. Iz tvoje sredine, o-mladino, je naš sokolski starešina — kralj!
Zdravo, Kralju Petru II! Omladino napred
Konac govora brata Lubeja bio je popračen oduševljenim ovacijama Nj. Vel. Kralju. U torne času zalepršala je na stupu velika državna zastava uz koju su istaknute i zastave ostalih slovenskih naroda. Svi učesnici zbora ta-da su zapevali „Pesthu sokolskih legija”, a zatim sokolsku himnu „Hej Sloveni”, te je time ovaj veličanstveni sokolski zbor, koji je na sve ostavio najlepši i najdublji dojam, zaključen u 12.30 sati.
Prema odredbi vodstva zbora, sve je-dirtice ljubljanske župe morale su da pošalju župi do 15 sati izveštaje o održanju svojih zborova. 59 društava izvestilo je o punom uspehu sokolske „mobilizacije”. U svemu je učestvovalo u Ovom zboru ljubljanske župe 75 dru-štaVa sa 6.885 sokolskih pripadnika. Na sarrtoih zboru u Ljubljani učestvovalo je 12 društava sa 430 dece, 389 naraštaja, 1342 člana i 432 članice, da-kle svega skupa 3218 sokolskih pripadnika te 625 Sokola i Sokolica na bi-ciklima iz 50 društava.
muški naraštaj: prsno plivanje 100 m; slobodni način (kraul) 50 m; kraul ledno 50 m; skokovi u vodu s daske od 3 m. (tri slobodna skoka);
ženski naraštaj: prsno plivanje 50 m, slobodni način (kraul) 50 m; štafeta (društava) 3X50.
Na ovim utakmicama obavezne su učestvovati župe: Beograd, Niš, Kragujevac, Užice, Skoplje, dok se ostalim župama preporuča da na ovim utakmicama učestvuju u što večem broju.
Prijave treba poslati načelništvu Saveza najkasnije do 10 juna o. g. Tak-mičare treba prijaviti po dostavljenim, prijavnicama.
Takmičari imače na Ohridu hesplat-no prenočište. Oni takmičari koji če učestvovati na sletu u Skoplju, imače popust na željeznici od 75o/0 normalne cene, a načelništvo Saveza postarače se i za povlastice na pruzi Skoplje-Ohrid. Dalje upute za prehranit i podvoz iz-dače se docnije.
Osvećenje zastave i polaganje kamena temeljca domu Sokolskog društva Podgorica
Na ĐurđeV-dan Sokolsko društvo u Podgorici je na vrlo svečan način izvršilo osvečenje sokolske zastave i polaganje kamena temeljca svome domu.
Zastavit je društvu darovao br. Božo S. Rogošič, kafedžija iz Podgorice, koji je istodobno i kumovao zastavi.
Ujutro je izvršena smotra Sokola u sokolani, kojoj su prisustvovali mno-gobrojni članovi i delegati Sokolske župe Cetinje. Nakon smotre Sokolsko društvo i svi uzvanici na čelu sa sokolskom muzikom pošli su iz sokolane u velikoj povorci do ul. Marka Miljanova gde če se podiči sokolski doin. Pre nego što je svečanost otpočela starešina društva dr. Nikola Skerovič pročitao je pozdravim depešu koja je upućena Nj. V. Kralju Petru, Starešini Sokola Kraljevine Jugoslavije. Potom je sokolska muzika otsvirala himnu' i tada je izvršeno polaganje ka-
mena temeljca sokolskom domu i obav-ljen crkveni obred. Tada je br. dr. Ske-rovič održao veoina lep govor, a zatim je br. Božo Rogošič, darovaielj i kuni zastave istu svečano razvio uz veoina lep prigodni patriotski govor.
Posle svečanosti razvitka zastave priveden je gostima u podne ručak u hotelu „Imperijal”. Posle podne održana je javna vežba, a naveče sokolska akademija.
Desetogodišnjica Sokolskog društva Beli Manasfir
Sokolsko društvo Beli Manastir proslavlja 15 i 16 o. m. desetogodišnji-cu svog opstanka i rada. Društvo je osnovano 13 februara 1927 godine na inicijativu sadanjeg društvenog starešine brata Jankoviča. Odmah po svom osnutku društvo se počelo baviti mišlju podizanja svog doma, te je u tu svrhu osnovalo fond za gradnju doma. 1 radeči neumorno u tome pravcu, društvo je 1933 godine sagradilo svoj Sokolski dom u vrednosti od 300.000 di-nara.
Kroz svih deset godina sokolski rad u ovonie društvu bio je neprekidan i svestan i do sada su postignuti lepi uspesi. Društvo je do sada dva pu-ta ha okružnom takmičenju osvojilo prvo mesto u okružju. Svi članovi prednjačkog zbora imaju društvene prednjačke ispite, te jedan župski ispit. Društvo ima svoju čitaonicu sa knjiž-nicom, diletantsku sekciju i lutkarsko pozorište. Pored unutarnjeg svog rada, društvo je imalo do sada dosta udela u razvitku Sokolstva u Baranji. Svi dosadanji okružni tečajevi održani su u Belom Manastiru, na kojima je društvo, pored prostorija, davalo preda-vače iz redova svog članstva. Zatim okružna takmičenja, kao i večina o-kružnih sednica, održana je kod ovog društva. Isto tako na gotoVo sviina javnim vežbama, koje su do sada o-držane u Baranji, sudelovalo je društvo sa svojini vežbačima, te time do-prirtašalo širenju Sokolstva u ovonie kraju.
Iz naših župa
Sokolsko društvo Trsat proslavilo je dne 31 aprila ov. god. na veoma lep i dostojan način 226 obletnicu muče-ničke smrti Petra Zrinskoga i šurjaka mu Frana Krsta Frankopana. Koine-inorativno slovo održao je župski prosveta! brat Josip Bačič, dok je ostale tačke ispunila vojna glazba inesnog puka pod dirigovanjem kapelnika kapetana brata Jana Slabia, a pevačko društvo „Primorac” u Trsatu otpeva-lo je Zajčevu kompoziciju „Zrinsko-Frankopanku”.
Velika dvorana „Narodne čitaonicc” u Trsatu bila je dupkom puna rodo-ljubivog gradanstva.
Prosvetni odbor Sokolske župe Su-šak—Rijeka sastavljen je ovako: pro-svetar brat Josip Bačič, a članovi odbora su sledeča brača i sestre: Pel-cer Egidije, Dukič Emil, Katarinič Fra-no, Sirola Marija, Sikič Andre, Pile-pič Ante i Boras Marijan. Redovite mesečne sednice ŽPO-a održavaju se sva-koga prvoga ponedeljka u mesecu.
Đurđevdanski uranak sušačkog Sokolstva. Dne 6 o. m. na Spašovo pao je ove godine i Đurđevdan, kada se i ovde u Sušaku uvrežio narodni o-bičaj održavanja durdevdanskog uraii-ka. Sokolska župa pozvala je društva, da vidno uzmu učešča u ovom lepom narodnoin običaju. To isto učinilo je i matično društvo Sušak—Rijeka, po-zvavši sve svoje članovle, naraštaj i decu, da se pridruže povorci naše vojske. Sušačko je Sokolstvo predvodeno sokolskom fanfarom dočekalo naše „planince” te prošlo gradskim ulicama pod vijanjem državnih zastava do Martin-ščice. Sa mnogih prozora bacano je na povorku cveće. U Lazaretu saku-pilo se mnoštvo brače i sestara te ostalog gradanstva. Iza mise, kojoj je prisustvovalo sve Sokolstvo i vojska nastalo je pevanje, pucanje i sviranje, a mladež je igrala narodna kola. Vojska
i sokolska deca behvi počaščena zakus-kom. U 10.30 sati u velikoj povorci vratili su se učesnici u Sušak — J. B.
Sokolsko društvo Blato. Dana 2 o. m. naše društvo proslavilo je uspo-menu obletnice mučeničke smrti našili narodnih velikana Zrinjskog i Frankopana. Naveče toga dana u prostorijania sokolane, a u prisustvu velikog broja članova i gradanstva, obavljena je koinemorativna svečanost. Na počet-ku svečanosti mesno „Olazbeno dru-^ štvo” otpevalo je državnu himnu, ua-kon koje je usledila deklamacija pesme „Na Ozlju gradu”, koju je deklamovala jedna učenica, a zatim je prosvetar brat Davor Vigue održao predavanje o Zrinjskom i Frankopanu, iznevši naj-važnije momente iz života i rada ovili naših velikana i podvukavši istorijsku važnost njihove borbe za oslobodenje našeg naroda od tudinskog jarma. Po završenom predavanju brat Miljenko Batistič, starešina društva, recitovao je „Zaveru Zrinjsko-Frankopansku” od A-ugusta Harambašiča. Na koncu je hor „Glazbenog društva” otpevao Zajčevu „U boj, u boj”. Sa ovim je bila za-vršena ova lepa koinemorativna proslava.
Dne 6 o. m. naše je društvo proslavilo tradicionalni narodni praznik Durdevdan, i to s bračom iz Vele Luke. Več u ranu zoru okupljeno članstvo, naraštaj i deca krenuli su pred-vodeni sokolskom glazbom u predeo zvani „Zanarat”. Tu su ujedno st igli. u odredeno vremb i brača i sestre iz Vele Luke također sa svojom glazbom. Nakon izvršenog mimohoda i odava-nja počasti zastavi društva Vela Luka, daru blaženopočivšeg Viteškog Kralja, starešina društva Blato, brat Miljenko Batistič, biranim rečima istakao značaj ovog narodnog praznika, te zatim pozdravio svu prisutnu braču i sestre iz Vela Luke, kao1 i gostfef i pret-stavnike raznih kulturnih i nacionalnih društava. Nakon pozdrava našem inla-dom Kralju, glazba Vela Luke zasvirala je Sokolsku koračnicu. Zatim je starešina ruštva Vela Luka, brat Grgič, s nekoliko toplih reči pozdravio članstvo društva Blato. Posle otsvirane koračnice brat Sestanovič Stijepo održao je veoma lepo predavanje o borbi naših hajduka i uskoka za narodnu slo-bodu. Tada je ponovno došlo do burnih manifestacija Kralju i Jugoslaviji. Zatim se razvila igra i veselje. Vršena su i razna natecanja u trčanju, ba-canju kugle, u odbojci i dr. Podmlatku društva Blato dana je zakuska.
Na ovom našem narodnoin slavlju ove godine nalazio se i jedan aktivni oficir bratske češkoslovačke vojske. Ga-nut toplom bratskom pažnjoni, koja mu je ukazana, a ne poznavajuči dovoljnO naš jezik da bi se mogao da zahvali/ on je prigrlio našu zastavu i poljubio je, a nakon toga izljubio se sa starešinama našeg i velolučkog Sokolskog društva.
U 10 sati izvršen je medusobni pozdrav brače i sestara iz Blata i Vele-Luke te je svako društvo, pračeno svo-jom glazbom krenulo, u svoje mesta, pevajuči i kličuči Kralju i Jugoslaviji.
Dana 9 o. m. obavljen je Đurđev-danski urauak i u našim Sokolskim četama Smokvici i Čari u predelu Dra-čevica. Uranku su prisustvovali od Strane našeg društva brača Milj. Batistič, starešina, i Josip Kvokal, prvi za-' menile starešine, kao i naša sokolska glazba. Odaživ sa strane članstva kako jedne tako i druge čete bio je veoma dohar. Na zbornom mestu brat starešina pozdravio je naše čete, pozvavši ih da nastave sa radoin osobito sada u vremenu Sokolske Petrove petoljetke. Tajnik čete Smokvica održao je pred članovima obeju četa predavanje o značaju ovoga dana.	—	M.	B.
Sokolska radio~predavanja radio-stanica Beograd-Zagreb-Ljubljana
Sledeča sokolska radio predavanja o-državaju se:
dne 16 V predaje brat Stojan Zafi-rovič (Skoplje) o temi: „Istorija naše nacionalne prosvete u Južnoj Srbiji do 1912” (popodnevno);
Izdaje za Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije Đ. Paunković, Rumunska 56 • Glavni i odgovorni urednik Stjepan Celar, Jovana Rističa 6# Uredjuje redakcioni odbor
Stamparija Drag. Gregoriča, Strahinjiča Bana 75. — Beograa