KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 37 (1)
1NDUSTR1SKE SVOJINE
Izdan 1 Jula 1932.
PATENTNI SPIS BR. 8976
Deutsche Stahl-Lamellengesellschaft m. b. H., Dortmund,
Nemačka.
Slobodno noseči rešetkasti nosač iz pravih štapova koji je olporan protiv savijanja
i koji zatvara prostor.
Prijava od 28 novembra 1930.
Važi od 1 avgusla 1931.
Pronalazak se odnosi na slobodno noseči rešetkasti nosač u ravnem ili zasvedenom obliku, koji je otporan protiv savijanja, i koji zatvara prostor.
Po pronalasku rešetka je sestavljena iz pojedinih jednakih gvozdtnih štapova, kao gradivnih delova, koji su u svojim čvornim ili spojnim tačkama, aksialnim pomeranjem spojnih elemenata, izborom čvornih oblika lima pomerljivi jedan prema drugom u odnosu na njihov ugaoni položaj. Ovi gradiv-ni delovi sastoje se iz podjednako dugih, pravih po načinu profilisanog gvožđa pre-vijenih traka iz gvozdenog lima, čiji su kra-jevi izvedeni tako, da u odgovarajučem previjanju zahvataju jedan u drugi tako, da njihova veza, koja je pomoču zavrtnjeva i čvornih limova izvedena u jednom čvoru, leži u zoni, izloženoj zatezanju odn. pritisku od opterečenja, izvan neutralne zone, koja nije napregnuta. Umesto limanih traka, koje su previjene u vidu profilisanog gvožđa, mogu biti upotrebljena i sama pro-profilisana gvožđa. Pojedini pravolinijski štapovi jednakih dužina i jednakih profila bivaju na svojim krajevima u vratu sneb-deveni sa usecima i u vratu i flanšama sa rupama za spajanje, koje su namenjene za zavrtnjeve tako, da svaki štap na svakom kraju može biti kruto vezan sa kraje-jevima dvaju susednih štapova u dafom slučaju sa umetanjem čvornih limova. Pomoču aksialnog pomeranja samo unutrašnjih spojnih rupa za zavrtnjeve, dakle rupe koje se nalaze na unatrašnjoj strani rešetke,
mogu pojedini štapovi biti učinjeni upotre-bivim za svaku veličinu zasvođavanja rešetke.
Odavde se dakle dobija mogučnost, da se pojedini štapovi proizvode u serijama za svaku vrstu gradivnih delova, koji treba da zatvore prostor.
Po pronalasku su oko spojnih rupa predvidena udubljenja u vidu zdelice, u kojima leže matrice spojnih zavrtnjeva tako, da isti više ne primaju sile na smicanje. Ova udubljenja mogu biti i brazdasto izvedena takr, da su ovi štapovi, koji pomoču po-dužnih udubljenja u flanšama zahvataju jedan u drugi, osigurani protiv naprezanja na obrtanje.
U daljem izvođenju pronalaska mogu vratovi štapova, koji strče preko flanši, na njihovem slobodnom kraju biti još snabdeveni sa ispadajučom letvom na pr. kao glava čekiča. Štapovi bivaju tada kruto vezani i održavani u zajednici u svome čvoru pomoču čvornih limova, koji su postavljeni na donjoj i na gornjoj strani, u čije odgo-varajuče ureze zahvataju ispadajuče letve, pomoču jednog jedinog zavrtnja, koji je provučen kroz središnu rupu čvornog lima. Ova ispadajuča lefva može takođe biti izvedena u obliku prstenastog segmenta. U-mesto da se ispadajuči kraj vrata izvede na pomenuti način, može se na vrat koji se u ovom slučaju seče sa flanšama, pri-tvrditi i pločica na pr. pomoču zavarivanja, čiji slobodni kraj tada biva snabdeven ispadajučom pravom ili lučnom letvom.
Din. 20.
Na načrtu su pokazani različiti oblici izvo-đenja pronalaska i moguče je, da prema mestnim okolnostima budu moguči dalji oblici izvođenja, a da se time ne izade iz okvira pronalaska. Si. I pokazuje takav je-dan pojadinačni štap, koji je izveden iz prave limane trake 1 u izgledu sa strane sa urezima 2 i 3 na njenim krajevima. Previjanjem krila po isprekidanim linijama preobrazuju se limane trake 1 u profilisano gvožđe po sl. 2 i 3, pošto su prethodno izvedene spojne rupe 4 i 5 za zavrtnjeve. Položaj rupa 6 u izrezanim delovim vrata treba da se podesi prema svakom polu-prečniku svodnog luka rešetke. Ali pri torne ostaje nepromenjen položaj spojnih rupa pojedinih štapova, koji se nalaze na spojnoj strani rešetke, dok spojne rupe, koje se nalaze na unutrašni strani rešetke, bivaju u flanšama štapova aksialnim po-meranjem podešene prema poluprečniku svoda rešetke.
Kako se može videti iz sl. 2 i 3 rupe za zavrtnjeve u flanšama postavljene su u u-dubljenju 7 u vidu zdelice, u kome leži navrlka spojnog zavrlnja tako, da pri eventualno nastalim silama pomeranja zavrtnji ne bivaju više naprezani na smicanje. U sl. 4 i 5 udubljenja 8 su izvedena u vidu žljeba tako, da su štapovi, koji pomoču podužnih udubljenja zahvataju jedan u drugi, osigurani protiv naprezanja na obrtanje. Ovim oblikom izvođenja je takođe mogu-će, da se ograniči broj spojnih zavrtnjeva tako, da su u svakoj flanši dovoljna samo dva spojna zavrtnja, a usled toga i dve spojne rupe. Sl. 4 i 5 pokazuju u perspektivi dva štapa različitog profila, ali uvek iste du-žine.
U sl. 6 pretstavljen je čvor za četiri štapa, k©ja se sastaju u četvorouglom obliku. Ovde je izveden priključak štapova 9 i 10 na štapove 12 i 13 drugog pravca uz upo-irebu čvornog lima u tačkama lla.
U sl. 7 je pretstavljen čvor u obliki če tvorougla, samo kod kojeg su pojedini štapovi 14 i 15 vezani pomoču svoiih krajeva 14a, 15a vrata, koji leže jedan na drugom dok se pojedini štapovi 16 i 17 svojim vratovima 16a, 17a tupo upiru u vratove štapova 14 i 15, pri čemu se flanše četiri štapa 14—17 preklapaju i vezane su pomoču zavrtnjeva.
U sl. 8 su vratovi štapova 14 i 17 pre-vijeni pod uglom i ovi se štapovi sa ovirn prevojima stavljaju uz vratove 14a i 15a štapova 14 i 15, da bi ovde medusobno bili povezani pomoču zavrtnjeva. Preklapa-rje i vezivanje flanši vrši se na isti način kao u sl. 7. Sl. 9 je perspektivni izgled sa štapovima 16 t 17 sa savijenim vratovima, koji se pritvrđuju zavrtnjima na vratove
14 i 15, i čiji su krači spojeni pomoču čvornih limova utvrđenih zavrtnjima. ol. 10 pokazuje čvor sa previjenim vratovima šla-pova drugog pravca u vezi sa vratovima štapova drugog pravca i sa pritvrđiva-njem proklapajučih krakova pomoču zavrtnjeva.
U sl. 11, 12 i 13 pretstavljen je još je dan oblik izvođenja vezivanja pojedinih štapova i to u preseku i izgledu odozgo. Pojedini štapovi imaju kako pokazuje sl. 13, pres< k u vidu slova U. Sl. 11 pretsfavlja presek po liniji a-b iz sl. 12. Flanše 18 štapa, koje ispadaju iznad vrata, snabde-vene su na svojim krajevima sa ispadaju-čom letvom 19, na pr. u vidu glave čekiča. Na gornju i donju stranu pojedih štapova, koji se sastaju i u jednom čvoru treba da se vežu, bivaju postavljeni čvorni limovi 20, koji imaju odgovarajuče izreze za letve 19. Uvodenjem jednog jedinog zavrtnja
21	kroz središnu rupu čvornih limova 20 bivaju ovi pojedini štapovi kruto vezani pomoču letava 18 u vidu glave čekiča tako, da se njihovim ndruživanjem u zajed ničkom delovanju dobija slobodno noseč i rešetka. Podešavanje na promenljivi polu-prečnik svoda vrši se pomoču izmenjenog otstojanja letava, u vidu glave čekiča, od površine štapova koji se susreču.
U sl. 14, 15 i 16 pretstavljen je treči oblik izvođenja. Sl. 14 je presek po liniji a-b iz sl. 15. SI. 16 pokazuje presek jednog izdvojenog štapa. Ovde je na flanšama koje treba da se otseku u istoj višini sa vratom, pritvrđena po jedna podveza
22	pomoču zavarivanja ili zakivanja. Slo-bodni kraj ove podveze snabdeven je is-padajučom letvom, koja je izvedena u vidu prstenastog udubljenja 23. Ovaj pret-stavljeni oblik izvodenja omogučuje u širokim granicama da se ugaoni položaj pojedinih štapova uzajamno menja pri svom sastavu u čvorove, pri čemu pojedini šta povi uvek i za najraznovrsnije oblike luka i raspone rešetke zadržavaju isti oblik samo uz previjanje ispadajučih podveza. Oni dakle ne pokazuju nikakvo aksialno pome-meranje spojnih rupa prema drugim obli-cima izvodenja, nego promenljivost za po dešavanje po svodnom luku biva prenesena u čvorne limove.
Patentni zahtevi:
1. Slobodno noseča rešetka koja se sa-stoji iz pravih štapova, koja je otporna protiv savijanja i koja zatvara prostor, naznačena time, što se pojedini štapovi sa-stoje iz pravih limanih profilisanih delova (1) istoga oblika i iste dužine, čiji su krajev! izvedeni da zahvataju jedan u drugi
iako, da njihova veza, koja je izvedena pomoću zavrtnjeva i čvornih limova, leži u zoni, koja je usled opterećenja napregnuia na zatezanje odn. na pritisak.
2. Kruta rešetka po zahteva 1 naznačena time, šlo su pojedini štapovi iz limanih traka (1) savijeni u oblik profilisanog gvožđa.
2, Kruta rešetka po zahtevu 1—-2 naznačena time, što su pojedini štapovi (1) na svojim krajevima u vratovima snabdeve-ni usecima i u vratovima i flanšama snab-deveni rupama (4, 5) za prijem zavrtnjeva, da bi se kruto vezali krajevi štapova, koji su jedan u drugi uvučeni.
4.	Kruta rešetka po zahteva 1—3 naznačena time, što su flanše pojedinih štapova (1) snabdevene oko spojnih rupa udublje-njima (7) u vidu zdelica, koja zahvataju jedno u drugo, da bi se provučeni zavrt-njevi rasteretili od sila na smicanje.
5.	Kruta rešetka po zahtevu 1—4 naznačena time, što su udubljenja (8) u flanšama pojedinih štapova proširena u obliku žljeba u pravcu štapa.
6.	Kruta rešetka po zahtevu 1—5 naznačena time, što su za dobijanje svodnog luka rupe (4) podjednako raspoređene u kracima štapova spoljne strane rešetke za sve gradnje, a rupe (5) na rešetkama sa unutarnje strane prema krivini svoda pomerene su u pravcu osovine štapa kod rasporeda, koji je normalan za izradu ravnih tavanica.
7.	Kruta rešetka po zahtevu 1—7 naznačena time, što su flanšini krajevi (18)
pojedinih štapova izvijeni iz pravca štapa odgovarajuči uglu sestavljanja koji se debija iz svodnog luka.
8.	Kruta rešetka po zahtevu 1 naznačena time, što pojedini štapovi imaju flanše (18), koje su produžene preko vratova i koje su izvijene po uglu pod kojim se sastaju, čiji su krajevi snabdeveni sa ispadajučim letvama (19) na pr. u vidu glave čekiča, pri čemu četiri takva štapa pomoču čvornih limova (20), koji leže s gornje i s donje strane, sa odgovarajučim udubljenjima za ispade letava i pomoču jednog zavrtnja (21), koji je provučen kroz središnu rupu, bivaju medusobno kruto vezana uz uzajam-no pritezanje u jednom čvoru u zoni zate-nanja i zoni pritiska.
8. Kruta rešetka po zahtevu 1—-8 naznačena time, što su na flanšama (18) štapovi, koji treba da se otseku u istoj višini sa vratovima pritvrdene podveze (21), na pr. pomoču zavarivanja, čiji su slobodni krajevi snabdeveni ispadajučim letvama (19) na pr. letvama u vidu glave čekiča.
10.	Kruta rešetka po zahtevu 1—9 naznačena time, što krajevi produženih flanši pokazuju ispad u vidu letve oblika kružnog segmenta, koje se sastavljaju u udubljenja (23) kružnih prstenova obostranih čvornih limova.
11.	Kruta rešetka po zahtevu 1—10 naznačena time, što pojedini štapovi pri svom sastavljanju u čvorove mogu menjati ugao-ni položaj, zadržavajuči uvek isti oblik i previjajuči ispadajuče podveze (22), pri čemu se to podešavanje izvodi po svod-nom luku.
.... ....- —
■
.










/ŠFf!)
Adpmenfbrof8976«
A-'


s
\
s










.
‘v-*-










•' •




’













' ■
..... .... .. . .... ..






■




■v.	“




•'* • •







■








.
















.

. .