Kosta Čavoški Tajna pred sudom javnosti
Posle nekoliko uzas topnih godina u kojima nije bilo političkih /bivanja dostojnih dužeg sečanja, nastupila je 1988. koja če svakako bili zapamčena po masovnim zborovima solidarnosti sa Srbima i Črnogorcima sa Kosova i Mclohijc i rastučem podozrenju brojnih ruko vodi laca J ugoslo venske narodne armije. Tome su znatno doprinclc i brojne glasinc o planiranim hapSenjima u Sloveniji, koje su delimično potvrdjcne u izlaganju Milana Kučana na sednici Predsedništva CK SKJ, koje je neočekivano izneto u javnosL
Najpogubnija posledica ovc rastuče napetosti izmedju slovenačkog javnog mnenja i JNA bilo je nedavno sudjenje Ivanu BorStncru, Davidu Tasiču, Francu Zavrlu i Ivanu JanSi pred Vojnim sudom u Ljubljani i Vrhovnim vojnim sudom u Beogradu. Ono je u javnosti izazvalo brojne ncdoumicc. Neke od njih biče razmotrcnc i u ovom redu.
1.	Dali se sudska presuda može javno razmatrati i osporavati?
U jednom delu naSe 5lampe i javnosti Siri se pogreSno uverenje da se sudske presude ne mogu kritikovati i osporavati. Cak se pone kad tvrdi da javno pobijanje valjanosti sudjenja pred Vojnim sudom u Ljubljani znači najgmblji napad na Armiju i celokupno jugoslovensko pravosudje. Ovakvo slanoviStc počiva na potpunom nerazumevanju prirodc obaveznosti pravne norme, bilo da se radi o opStcm (zakonu) ili pojedinačnom pravnom aktu (presudi). Zakon ili sudska presuda obavezuju samo in foro externo, t j. na spoljaSnje činjenje ili ncčinjenjc. U slučaju krivične presude jedini subjekt dužnosti je osudjeno lice koje mora da podnese sankciju i izdrži kaznu. Svi ostali gradjani nemaju nikakvih drugih obaveza. Nema, medju-tim, ni jednog zakona ili sudske presude koji obavezuju in foro interno, L i. u sa-vesti svakog pojcdinca. Drugim rečima, niko nije dužan da veruje u ispravnost presude koja je njemu ili nekom drugom licu izrečena i mo2e slobodno da je javno osporava ukoliko se s njom lično ne s laže. Možda jedino Spanskoj inkviziciji nije bila dovoljna spoljaSnja pokornost, pa je nastojala daje zastrašivanjem i mučenjem usadi i u ljudsku savest Otuda oni vlastodrSci koji se ne zadovoljavaju spoljaSnjom pokomoSču svojih podanika, le zbog toga šilom zatiru svako javno ili lajno nalaganje sa izrečenim presudama i drugim odlukama v lasti, u osnovi teže onom duhovnom ropstvu i jednoglasju zbog kojcg je svojcvrcmeno i usposlavljcna srednjove-kovna inkvizicija.
2.	Tajnost sudjenja
Prvostcpeni i drugostepeni sud su bez valjanog razloga potpuno isključili javnost sa glavnog pretresa. To jc navodno učinjeno da bi se očuvala nepovredivost več otkrivene vojne lajne sadržanc u pismenom naredjenju komandanta Ljubljanske armijske oblasti. Da se lo zbilja hielo bilo je dovoljno da se javnost samo delimično isključi u trenutku kada su se sudsko veče, odbrana, optuženi i tužilac upoznavali sa sadržinom pomenutog tajnog dokumenta. Nije, medjutim bilo valjanog razloga da se javnost isključi sa sudjenja kada su ispitivane okolnosli pod kojima je pome-nuti tajni spis ncovlaSčeno fotokopiran, dostavljen Tasiču, Zavrlu i JanSi, držan u
132
pisačem stolu, čitan i povlačcn.
Kasnije smo iz prvostcpcnc prcsudc saznali da na prvostcpenom sudjenju uopStc nije čitana originalna naredba komandanta Ljubljanske armijske oblasti niti je njena sadržina uporedjivana sa sadržinom fotokopije koju je napravio Ivan Borštner da bi se utvrdila auleniičnost ovc potonjc. J edino je vcStak pred prvostepenim sodom izneo svoju ocenu stepena poverijivost izvomog dokumenta odnosno tvrdnju da se radi o vojnoj lajni posebnog značaja čije je otkrivanje moglo imati teSke posledice za bezbednost zemlje. Sloga na samom sudjenju uopStc nije postojala mogučnost da bilo ko od prisutnih, uključujuči i publiku ukoliko bi i ona bila pozvana, sazna sadržinu izvomog tajnog dokumenta. To, daklc, nikako nije mogao biti razlog za isključcnjc javnosti.
Oslaje joS mogučnost otkrivanja prisutnoj javnosti sadržine inkriminisanc kopije, koju su svi optu2eni imali u rukama. Isključcnjcm javnosti ova mogučnost je odista prcduprcdjcna. Ali, zar iko veruje da sadržina inkriminisane fotokopije več nije poznata mnogo Sircm krugu ljudi od onih koji su mogli biti prisuini sudjenju da je ono bik) javno. Za optužcnc i osudjcnc u ovom tajnom proccsu otkrivanje sadržine ove fotokopije je res judicaia. Oni su za to več kažnjeni i ne može trn se ponovo stavljati na tenet ono Sto im je ostalo u sečanju o ovom vojnom dokumentu. I ona to verovatno čine. A Vojni sud u Ljubljani je tu mogučnost svakako imao na umu kada je posle izricanja prvostepene prcsudc sve pritvorenikc pustio na slobodu. Ukoliko sc, daklc, isključcnjcm javnosti želela zaStititi lajna inkriminisanc kopije, lom spomom merom ona sc očigledno nije mogla zaStititi. Otuda je sporna ne samo zakonitost več i ccloshodnost pomenutog isključenja javnosti.
3. Uskračivanjc prava na slobodan izbor advokata
Umcslo advokata po slobodnom izboru, svim optuženim na ovom sudjenju sud je odredio vojne braniocc iz reda aktivnih oficira JNA. To je, po kazivanju suda, učinjeno da bi se navodno zaSlilila vojna tajna zbog čijcg je otkrivanja i pokrcnul ovaj krivični poslupak. Time je najpre izražano opSte nepoverenje prema svim civilnim advokatima kao da je vojna uniforma jedini valjan razlog zbog kojcg sc braniocu može verovati da neče iznositi u javnost činjcnicc kojc sazna na tajnom sudjenju. Pri lom se zaboravilo da su i civilni advokati podjednako dužni da čuvaju kao tajnu ono Sto saznaju na sudjenju sa kojeg je isključena javnost.
Mnogo jc važnijc Sto je ovom odlukom prvoslepenog i Vrhovnog vojnog suda povredjeno pravo optuženih na odbranu, kojc pretpostavlja potpunu slobodu izbora branioca. Ukoliko je ova sloboda ograničena na izbor izmedju dva ili tri oficira JNA, diplomirana pravnika koji rade za JNA, to viSe nije nikakva sloboda niti se može govoriti o nekom pravu na odbranu. I Sto je najgorc, izgleda da Vojni sud u Ljubljani i Vrhovni vojni sud smalraju da sc pravo optuženog na slobodan izbor branioca iscrpljuje u izboru izmedju ovog ili onog diplomiranog pravnika i da izmedju nezavisnog advokata i diplomiranog pravnika koji jc profesionalni oficir JNA nema neke biinc razlike. To je velika zabluda. Uloga branioca u krivičnom postupku pretpostavlja ne samo stručnost več i potpunu nezavisnost bez koje se ne može zamislili odgovarajuče poverenje optuženog u branioca. Oficiri JNA, koji u iSčckivanju mesta u vojnom sudu ili tužilaStvu povremeno brane okrivljcna vojna
133
lica, ncmaju odgovarajuču nezavisnosl niti u njih klijcnt može imati potpuno povc-renje. Nametanje takvih branilaca predstavlja teško naruSavanje prava na odbranu i slobodan i/bor branioca.
Posebnu pažnju zaslužujc način na koji Vrhovni vojni sud nipodaštava i praktično odbacuje medjunarodnopravnu obavezu Jugoslavije da svakom optuženom obez-bedi pravo na branioca po svom izboru. Ova oba veza predvidjena jc članom 14. stavom 3. Mcdjunarodnog pakta o gradjanskim i političkim pravima, koji je Jugoslavija ratifikovala 30. januara 1971. godinc. Prema ovoj odredbi, »svako ko je optužen za krivično delo ima potpuno jednako pravo bar na sledeča jemstva:... b) da ima dovoljno vremena i olakšica na raspolaganju za pripremu svoje odbrane i za opStcnjc sa braniocem po svom izboru...* Ova odredba jc imperativnog karaktera i ne trpi nikakve izuzetke. Vrhovni vojni sud je, na žalost, jednoslavno bagateliSe sledečim reč ima:
»Pozivanje optuženih Tasiča, Zavrla i Janše na propisc mcdjunarodnog javnog prava, ne upuštajuči se u to da li je sadržina propisa stvarno takva kakva sc u žalbama navodi, valja ukazali da sc propisi mcdjunarodnog prava, bar ukoliko se odnose na oblast krivičnog prava (malcrijalnog i proccsnog), ne mogu primenjivati ako su u suprotnosti sa pozitivnim zakonima Jugoslavije, ukoliko to nije posebno prepisano, šlo ovde nije slučaj.«
Ovo tumačenje Vrhovnog vojnog suda počiva na notomom nepoznavanju načina na koji Jugoslavija kao država preuzima medjunarodnopravne obaveze. Ona ih, naimc, preuzima činom pozakonjenja, t, j. lako Slo medjunarodne ugovore ralifiku-je unutraSnjim pravnim aktom - saveznim zakonom ili uredbom. Na ovaj način • u formi unutraSnjeg pravnog akta - ralifikovan je i Mcdjunarodni pakt o gradjanskim i političkim pravima, koji je tirne postao pozitivni zakon zemlje objavljen u »Službenem listu SFRJ« br. 7/1971. A prema članu 210. stavu 2. Ustava SFRJ, sudovi su dužni da neposredno primenjuju medjunarodne ugovore koji su objavljeni. Sloga jc Vrhovni vojni sud bio dužan da u ovom slučaju neposredno primeni član 14. stav
3.	Mcdjunarodnog pakta o gradjanskim i političkim pravima koji optuženom daje pravo na potpuno slobodan izbor branioca. Umcsto toga. Vrhovni vojni sud jc dao potpuno neočekivano i ničim obrazloženo tumačenje po kojem se pomenuta odredba Mcdjunarodnog pakia o gradjanskim i političkim pravima ne može primenjivati ako je u suprotnosti sa pozitivnim zakonom, Sto znači da po lumačcnju ovog Suda, ovaj ratifikovani pakt nije pozitivan zakon zemlje. Ukoliko Savezni sud nc derogi-ra ovo tumačenje Vrhovnog vojnog suda, ono če predstavljati oivorcni poziv svim policijskim, vojnim, upravnim i pravosudnim organima da sc uopStc nc obaziru na medjunarodne ugovore koje je Jugoslavija ratifikovala. Sto če u potpunosti uniSliti ugled Jugoslavije u medjunarodnoj zajednici i veru drugih država u njenu sprem-nost da u dobroj veri izvrSava preuzete medjunarodnopravne obaveze.
4.	Jezik sudjenja
Dalja povreda procesnih prava optuženih učinjena jc odlukom prvostepenog suda o izboru službenog jezika. Prema članu 246. stavu 1. Ustava SFRJ i članu 3. Zakona o vojnim sudovima službeni jezici na teritoriji Jugoslavije su jezici jugosk>ve-nskih naroda, l. j. slovcnački, makedonski i srpsko- hrvatski. Kako, daklc, posiojc
134
tri mogočnosti i/bora, samu odluku o ¡/boru jezika na kojcm če sc voditi krivični postupak donosi nadležni vojni sud
Izgleda da su Vojni sud u Ljubljani i Vrhovni vojni sud pošli od pogrešnog uverc-nja da je izbor jednog od ova tri jezika potpuno arbitraran, te da se može izabrati onaj jezik koji vojrvom tužiocu i članovima krivičnog veča lično najviše odgovara Pri tom su smetnuli s uma da na ispravnom i časnom sudjenju prava opbiženih zaslužuju največu zaštitu. Otuda, da su kojim slučajem svi iti večina optuženih bili Hrvati ili Srbi, njima bi i u Ljubljani pred Vojnim sudom trebalo suditi na srpsko-hrvatskom. Kako je, medjutim, svim optuženima na ovom sudjenju matemji jezik bio slovcnački, njihovo pravo na odbranu najbolje jc moglo biti oslvareno ako bi se ceo postupak vodio na slovenačkom jeziku, uz odgovarajuči prevod na srpsko-hrvatski za one učesnike postupka, recimo za tužioca, kojima slovcnački jezik nije maternji. Jer, u tom slučaju optuženi bi ne samo govorili slovcnački, šlo su oni i inače činili, več bi se njihove reči na slovenačkom unosile u zapisnik, šlo bi za njih bilo jemstvo autentičnosti i uverljivosti njihove odbrane. Da se to odista htelo, bilo jc dovoljno da se za predsednika veča, koji vodi postupak i diktira zapisnik, odredi sudija kome jc matemji jezik slovcnački, kakvih sigurno ima medju sudijama Vojnog suda u Ljubljani. To se, medjuiim. nije htelo. Čak se možda želelo da sc ovom samovoljnom odlukom o izboru službenog jezika upuli izazov cclokupnoj slovena-čkoj javnosti.
5. Priroda vojne tajne
Glavni predmet optužbe u ovom procesu bili su neovlaščeno fotokopiranje i otkri-vanje naredjenja komandama Ljubljanske armij&ke oblasti br. 5044-3 od 8. januara 1988. godine, koje se, po kazivanju prvostepenog suda, »odnosa na organizaciju, zadatke i borbenu gotovost nekih večih jcdinica JNA«. Ovakvoobjašnjcnje prirode i predmeta ove vojne tajne izaziva veliko podozrenje. Ako se u vrlo retkim slučaje -vima i može opravdali dalje prikrivanje več otkrivcnc vojne tajne, ni kako sc ne može opravdali uskrači vanje podrobnog i sasvim odredjenog obaveštenja o kakvoj je lajni reč. Primera radi, i Drajfusu i Rozcnbergovima jc svoje vre me no sudjeno zbog predavanja ncprijatelju važnih vojnih lajni, ali jc sasvim odredjeno rečeno o kak-vim sc lajnama radi. U prvom slučaju to jc bio hidraulik na topu; u drugom planovi za izradu atomske bombe. U slučaju Borštncra i ostalih sud je odbio da kaže kakve su to vojne tajne neovlaščeno otkrivene. Umcsto da vrlo precizno navede da se, recimo, radi o vatrenim položajima na Karavankama, stacioniranju u Ljubljani dveju oklopnih brigada, sabirnom meslu ovog ili onog pcšadijskog puka u slučaju ratne uzbune, temeljnoj izmeni organizacionc strukiurc JNA koja če dovesti do ukidanja Ljubljanske armijske oblasti, šiframa borbene avijacije ili konkretnim planovima za obczbcdjcnjc kasarne u Novom Mestu u slučaju večih demonstracija ili unutrašnjih nemira, sud izbegava bilo kakvo bliže odredjenje karaktera otkrivene vojne tajne rekavši samo da se ona »odnosi na organizaciju, zadatke i borbenu gotovost nekih večih jcdinica JNA«. Iz ove formulacije nije čak jasno da li sc ovi zadati i borbena gotovost tiču odbrane od spoljašnjeg ncprijatclja (šlo jc jedina legitimna uloga vojske) ili se, pak ima na umu borba protiv tzv. unutrašnjcg neprijalclja (šlo je obično funkcija pobcije).
Još veče sumnje izaziva nespremnost vojnih vlasti da objave lajnu čijc sc otkriva-
135
nje stavlja na terel optu?enima. Jer, dobro je poznalo da jednom otkrivena vojna lajna postaje bczvrcdna i daje njeno dalje prikrivanje bc&mislcno i nepotrebno. Ako jc, dakle, šivamo reč o zadacima i borbenoj gotovosti pojedinih vojnih jcdinica a ne o nečem mnogo dclikatnijcm, treba jednostavno doneti nova uputstva i odrediti nove zadatke i promeniti borbeni raspored pojedinih jcdinica. Da se, medjutim, u ovom konkretnom slučaju ne radi o ovakvim uputstvima i zadacima več o nečem bitno drugačijem, rečito govori i izjava viccadmirala B rove ta da pomenu ta vojna tajna ne samo da ne može biti objavljena več da se nikada neče moči da objavi. To jc otprilike kao kad bi rekli da ni danas ne možemo objaviti Karadjordjeve planovc za odbranu Beograda i da ih nikada ncčemo moči da objavimo. A dobro je poznato da danas nema ni jedne vojne tajne u strogo tehničkom smislu te reči koja ne zastarava za nekoliko godina.
Največi nedostatak ovc presude jc u nespremnosti vojnog suda da uvcrljivo pokaže prirodu opasnosti po bezbednosi i bojnu gotovost JN A koja jc nastala otkrivanjem pomenute vojne tajne. Dobro je poznato da se vojne tajne čuvaju i krivičnopravno zaštičuju da ne bi dospele u rukc spoljaSnjcg neprijatelja ili potencijalnog neprijate-Ija, šlo jedino mogu biti strane države i pojedinci i organizacije koji za njih rade. Neprijatelj naravno može bili i domači gradjanin ukoliko pribavlja vojne podatke da bi ih predao stranoj državi odnosno njenim prcdslavnicima. Boršlner, medjutim, ne otkriva pomenutu vojnu lajnu Tasiču i ostalim novinarima »Mladine« da bi ona dospela u rukc potencijalnog ili aktualnog spoljaSnjcg neprijatelja več u nameri da se ona saopšti naj visim poliličkim i državnim organima Slovenije, L j. u veri »da če novinari "Mladine" nači načina da o ovomc obaveste najviša polilička i partijska tela Slovenije, sve do Kučana«. Kada mu jc potom postavljeno pitanje zbog čega jc želeo da visoki slovenački rukovodioci saznaju sadržinu pomenutog naredjenja komandanta Ljubljanske armijske oblasti, odgovorio jc da jc ovo naredjenje »shva-tio i ocenio i kao nckakvu opasnost i ugroženost za pojcdince i za narod na podru-čju na kojem živi, u slučajevima nekih nereda i si...« A na Tasičcvo pitanje na šta se odnosi ovaj dokument, Borštner je odgovorio »da dokument predstavlja opasnost za ovaj narod«.
Kako, dakle, uopšle nije bilo namere da če se otkrivena vojna tajna saopštiti spoljašnjem ncprijatclju več legitimnom rukovodstvu Slovenije, postavlja se odmah pitanje koga to vojni sud ima na umu kao potencijalnog neprijatelja kada tvrdi da je odavanje ovc vojne tajne »moglo izazvati teže šicinc posledice za oružane snage i njihove pripreme za odbranu zemlje«. Pošto se u ovom konkretnom slučaju spoljni neprijatelj mora isključili, jedino prcostajc unutrašnji neprijatelj koji jc moguč samo u unutrašnjem, gradjanskom raiu. Kada nismo znali pravu sadržinu pomenutog naredjenja komandanta Ljubljanske armijske oblasti, možda bi ova pretpostavka i bila dokazana. Recimo, ukoliko bi ovom naredbom bilo obuhvačeno upučivanje oklopnih jcdinica u Ljubljanu, to bi moglo navesli na zaključak da sc imalo na umu sprečavanje večih nemira, L j. da sc u več cm broju gradjana vidi potencijalni neprijatelj. Time bi se bar prečulno priznalo da se vojsci ne pridaje samo spoljna odbram-bena več i unutrašnja policijska funkcija.
Sve ovc ncdoumicc ukazuju na najbitniji propust vojnog suda - njegovu nesprem-nost da razluči formalni od materijalnog pojma vojne tajne i da potom legilimnu
136
vojnu tajnu strogo razlikuje od pokuSaja da sc pod vidom vojne tajne prikrivaju materije i kojima u dem okra tskom poretku odluke donose demokratski predstav-nički organi. Da bismo pokazali u čemu je razlika uzmimo jedan hipotetički primer. U jednoj latino-američkoj državi (a može se uzeti i Poljska u jesen 1981.) vojska priprema državni udar. Za tu s vrhu prave sc odgovarajuči planovi i na njih se uti-skuje oznaka »strogo poverljivo«. Sa formalnog stanov i Sta, zbog utisnute oznake, i ovo je vojna lajna nezavisno od sadržine planove. Sa materijalnog slanoviSta, to nije vojna tajna. poŠto je legitimna s vrha vojske odbrana od spoljašnjcg zavojevača a ne nasilna izmena unutraSnjeg poretka.
Niko se. dakle, pa ni vojni sud ne može pozivati samo na formalni pojam vojne tajne. poŠto sc on uvek može zloupotrebiti radi prikrivanja planova i delatnosti koji su izvan legitimne ulogc oružanih snaga A do ove zloupotrebc može doči ne samo kada sc šilom menja unutraSnje uredjenje več i kada vojni organi donose odluke koje su u demokratskom poretku u nadležnosti predstavniških i izvrSnih organa vlasti. Jedan od takvih primera jc odluka o lome ko je ncprijatelj • spoljašnji ili unutraSnji. Tu odluku može da doncsc samo politički organ, nikako vojni komandanti. Nije, dakle, na vojnim licima da po vlastitom nahodjenju procenjuju i odlu-čuju koje unutraSnji ncprijatelj i da shodno tome preduzimaju odgovarajuče mere predohranc, uključujuči i upučivanjc oklopnih jcdinica u veče gradove. To jc isklju-čivo nadležnost najviScg državnog organa. U ovu kategoriju političkih odluka spadaju i izmene i prilagodjavanja unutraSnje strukture JNA i rasporeda borbenih snaga političkoj proccni o potcncijalnom napadaču i glavnim pravcima napada. To bi, recimo, bila odluka o ukidanju armijskih oblasti i organizovanju korpusa ili, pak, odluka o sjedinjavanju dva ili tri korpusa u veče armijske celine. U miru su obe odluke izrazilo poliličke. Kotlačno, u jednoj viScnacionalnoj zemlji vojska može bili organizivana na različile načine. Ona može biti relativno homogena nadna-cionalna organizacija koja nadilazi lokalne granicc i razJičitosli, a može bili ustrojena i u federalnim jcdinicama, uključujuči i čitav niz prelaznih reScnja U svim navedenim primerima reč je o eminentno poliličkim odlukama za koje su u miru nadležni najvLSi politički organi, pa sc zbog loga ne mogu prikrivati pod velom javne tajne. Izginja, da je u pomenutom naredjenju komandanta Ljubljanske armijske oblasti bilo pojedinih elemenata koji su stvar političkc a ne vojne odluke.
6. Da li se može verovali vojnom sudu koji tajno sudi?
Pre i posle sudjenja pred Vojnim sudom u Ljubljani bilo je dosta žučnih reči o nepoštovanju suda i ozbiljnim sumnjama u ispravnost njegove odluke. Pri lom se polazilo od naivne vere da sud kao takav ima pravo na odgovarajuče uvažavanje. To je velika zabluda. Ni jedan sud u ovoj zemlji ne uživa u javnosti poštovanjc samo zbog toga Sto je sud, poŠto sc ugled može sleči samo postojanim valjanim sudje-njem. Ulcoliko sc, pak, najSiroj javnosti unapreduskračujc mogučnost da neposredno prati i occnjujc rad suda, ugled i poverenje u javnosti sc uopSic ne mogu sleči. U anglosaksonskem pravu od davnina se primenjujc sledeča maksima: Justice has not only to be done but be seen to be done (pravda ne treba samo da sc izvrSava več Ueba da sc vidi da sc izvrSava). Na tajnom sudjenju to sc očigledno ne može videli.
Čudno je da ovo ne razumeju same sudijc koje bi to najpre trebalo da znaju. Zato se sudijama Vrhovnog vojnog suda i mogla omači tvrdnja da »isključenje javnosti...
137
„